skripta-os2.tex

   1 % skripta-os2.tex
   2 % Skripta za predmet Operativni Sistemi 2, DMI, PMF, NS
   3 % Doni Pracner, Ivan Pribela
   4 % 2011/12 -- 2013/14
   5
   6 \documentclass[a4paper,twoside]{article}
   7 \usepackage[T1]{fontenc}
   8 \usepackage[utf8]{inputenc}%definišemo da je ulaz utf-8 fajl
   9
  10 % osnovne informacije koje ce se prikazati na naslovnoj strani,
  11 % kao i u informacijama u generisanom pdfu
  12 \newcommand{\autor}{Doni Pracner, Ivan Pribela}
  13 \newcommand{\inst}{Departman za matematiku i informatiku, PMF, UNS}
  14 \newcommand{\autorinst}{\autor \\ \inst}
  15 \newcommand{\naslov}{Skripta za vežbe iz predmeta operativni sistemi 2}
  16 \newcommand{\datum}{Februar 2014, Novi Sad}
  17 \newcommand{\verzija}{ver 14a}
  18
  19 \usepackage[serbian]{babel}
  20 \usepackage{fancyhdr}
  21 \pagestyle{fancy}
  22
  23 \title{\naslov \ -- \verzija}
  24 \author{\autor \\ \inst}
  25 \date{\datum}
  26
  27 %change the default font
  28 \usepackage{lmodern}
  29 \usepackage{beramono}
  30 \renewcommand{\familydefault}{\sfdefault}
  31
  32 \usepackage{pifont}
  33
  34 %podesavanja outputa za pdf verzije
  35 \usepackage[bookmarks,pdffitwindow=false,unicode=true,%
  36 pdftitle={\naslov \ -- \verzija},%
  37 pdfauthor={\autor}%
  38 ]{hyperref}
  39
  40 \usepackage{graphicx}
  41 \usepackage{listings}
  42 \usepackage{amsthm}
  43 \usepackage{amsmath}
  44 \usepackage{latexsym}
  45 \usepackage{multicol}
  46
  47 %\usepackage{keystroke}
  48 % ispod je dodata alternativa za ovaj paket
  49
  50 \usepackage{tikz}
  51 \usetikzlibrary{shadows}
  52
  53 \newcommand*\keystroke[1]{%
  54   \tikz[baseline=(key.base)]
  55     \node[%
  56       draw,
  57       fill=white,
  58       drop shadow={shadow xshift=0.2ex,shadow yshift=-0.2ex,fill=black,opacity=0.75},
  59       rectangle,
  60       rounded corners=2pt,
  61       inner sep=1pt,
  62       line width=0.5pt,
  63       font=\small\sffamily
  64     ](key) {#1\strut}
  65   ;
  66 }
  67
  68 \newcommand*\Ctrl{\keystroke{Ctrl}}
  69 \newcommand*\Tab{\keystroke{Tab}}
  70 \newcommand*\Esc{\keystroke{Esc}}
  71
  72 %margine
  73 \usepackage[top=1.5cm, bottom=1cm, left=2.5cm, right=2cm]{geometry}
  74
  75 \begin{document}
  76
  77 %customize the itemize environments
  78
  79 \let\olditemize=\itemize
  80 \def\itemize{
  81 \olditemize
  82   \setlength{\itemsep}{1pt}
  83   \setlength{\parskip}{0pt}
  84   \setlength{\parsep}{0pt}
  85   \setlength{\topsep}{-1cm}
  86
  87 }
  88
  89 %% ovi redovi daju header i footer
  90
  91 \renewcommand{\sectionmark}[1]{\markright{\thesection\ #1}}
  92 \fancyhf{} % delete current setting for header and footer
  93 %\fancyfoot[C]{\thepage}
  94
  95 \fancyhead[LO]{\bfseries\rightmark}
  96 \fancyhead[RO]{\thepage}
  97
  98 \fancyhead[RE]{Operativni sistemi 2 -- skripta}
  99 \fancyhead[LE]{\thepage}
 100
 101 \renewcommand{\headrulewidth}{0.5pt}
 102 \renewcommand{\headwidth}{\textwidth}
 103
 104 %\renewcommand{\footrulewidth}{0.5pt}
 105 %\addtolength{\headheight}{0.5pt} % make space for the rule
 106 \fancypagestyle{plain}{%
 107   \fancyhead{} % get rid of headers on plain pages
 108   \fancyfoot{}
 109   \renewcommand{\headrulewidth}{0pt} % and the line
 110   \renewcommand{\footrulewidth}{0pt} % and the line
 111 }
 112 \renewcommand{\headheight}{15pt}
 113
 114 %promene u marginama:
 115 %\setlength{\marginparwidth}{32pt}
 116 %\setlength{\textwidth}{620pt}
 117 %\setlength{\textheight}{620pt}
 118
 119
 120 %% specijalni blokovi koji služe kao podsetnici u radu ili napomene
 121 \newcommand{\skica}[1]{
 122     \noindent \framebox{\parbox[c]{0.9\textwidth}{  {\small** \textit{#1}  }}
 123     \newline }
 124 }
 125
 126 \newcommand{\skicas}[1]{
 127     \framebox{* \textit{#1} *}
 128 }
 129
 130 %boldovane skice visokog prioriteta
 131 \newcommand{\skicab}[1]{
 132   \noindent \framebox{\parbox[c]{0.9\textwidth}{ {\small***
 133         \textbf{#1} }} \newline } }
 134
 135 \newcommand{\kod}[1]{{\small\texttt{#1}}}
 136
 137 % ako je sledeci red odkomentarisan nista od skica nece biti ispisano
 138 % u finalni dokument
 139
 140  \renewcommand{\skica}[1]{}
 141
 142
 143 \maketitle
 144
 145 % theorems, definition etc.
 146 %''''''''''''''''''''''''''
 147
 148 \theoremstyle{definition}
 149 \newtheorem{def1}{Definicija}
 150 \theoremstyle{plain}
 151 \newtheorem{theo}{Teorema}
 152 \newtheorem{lema}{Lema}
 153
 154 \lstloadlanguages{Modula-2,C++}
 155
 156 \lstset{
 157         basicstyle=\ttfamily,
 158         showstringspaces=false,
 159         breaklines=true
 160 }
 161
 162 \lstdefinestyle{codeblock}{
 163 %       basicstyle=\footnotesize\ttfamily,
 164         keywordstyle=\textbf,
 165         columns=[l]fixed,
 166         breakatwhitespace=true,
 167 %        prebreak=\P,
 168 %        postbreak=\ding{229}\space,
 169         language=Modula-2,
 170         xleftmargin=4em
 171 }
 172
 173 \lstdefinestyle{terminal}{
 174   frame=l,
 175 %  frameround=fftt,
 176   xleftmargin=4em
 177 }
 178
 179 \lstdefinestyle{numcodeblock}{
 180   style=codeblock,
 181   numbers=left,
 182   firstnumber=1,
 183   stepnumber=1
 184 }
 185
 186 \lstnewenvironment{codeblock}[1][]{\lstset{style=codeblock,#1}}{}
 187 \lstnewenvironment{terminal}{\lstset{style=terminal}}{}
 188
 189 % ----------------==================--------------------------------------
 190 %                 Pravi pocetak rada
 191
 192
 193 Programi u ovoj skripti su testirani sa kompajlerom ``GNU Modula 2'' (u
 194 daljem tekstu često skraćeno na \emph{gm2}), pod operativnim
 195 sistemima iz Debian porodice.
 196
 197 \tableofcontents
 198
 199 \newpage
 200
 201 %\begin{multicols}{2}
 202
 203 \section{GNU Modula 2}
 204
 205 \emph{GNU Modula 2} (u daljem tekstu često skraćeno na \emph{gm2}) je
 206 pred procesor (\emph{front end}) za GNU kolekciju kompajlera
 207 (GCC). Podržava nekoliko dijalekata jezika ``Modula 2'' --
 208 najznačajniji su ISO standard i nekoliko varijacija koje je originalni
 209 autor Niklaus Virt (\emph{Niklaus Wirth}) opisao u različitima
 210 verzijama knjige \emph{Programming in Modula 2 (PIM)}. Uz kompajler se
 211 dobijaju i besplatne ISO, PIM i još neke biblioteke.
 212
 213 \subsection{Prvi program u gm2 }
 214 \label{g-prvi-program}
 215
 216 Tradicionalni prvi program ``Hello World'' bi izgledao ovako:
 217 \begin{codeblock}
 218   MODULE hello;
 219
 220   FROM StrIO IMPORT WriteString, WriteLn;
 221
 222   BEGIN
 223      WriteString('hello world');
 224      WriteLn
 225   END hello.
 226 \end{codeblock}
 227
 228 Primećuje se razlika u modulu iz koga se uvoze komande u odnosu na
 229 XDS/TopSpeed verzije M2, tamo je sve bilo u \kod{InOut}, dok se ovde
 230 koristi \kod{StrIO} za rad sa stringovima, \kod{NumberIO} za rad sa
 231 brojevima i tako dalje. Za pregled dostupnih biblioteka predlaže se
 232 korišćenje zvanične stranice:
 233 \url{http://nongnu.org/gm2/libraries.html}, odnosno
 234 \url{http://nongnu.org/gm2/base_libraries.html} za samo osnovne
 235 biblioteke.
 236
 237 Predpostavimo da smo da je fajl napravljen u trenutnom direktorijumu,
 238 koristeći neki tesktualni editor (u dodatku~\ref{app-joe} je opisan
 239 ``joe'' koji se koristi na vežbama).  Kreirani fajl se tada može
 240 prevesti u izvršnu verziju sledećom komandom:
 241 \begin{terminal}
 242   gm2 hello.mod
 243 \end{terminal}
 244
 245 Ako je kod ispravan (kao onaj gore) u istom direktorijumu će se
 246 napraviti fajl \kod{a.out}, koji se može pokrenuti sa:
 247 \begin{terminal}
 248   ./a.out
 249 \end{terminal}
 250 pri čemu \kod{./} naglaša da hoćemo da pokrenemo program iz trenutnog
 251 direktorijuma (koji se označava tačkom). Ako je potrebno da
 252 izvršni fajl ima neki drugi naziv može se koristiti poziv sledećeg
 253 tipa:
 254 \begin{terminal}
 255   gm2 -o imeIzlaznogFajla ulaznifajl
 256 \end{terminal}
 257
 258 Za dalje opcije kompajlera konsultovati \kod{gm2 -{}-help} i zvaničnu
 259 stranicu kompajlera.
 260 %ovde je trebalo -{}- da razdvoji dva minusa, jer se inače tumače kao jedan.
 261
 262 \subsection{Korišćenje sistemskih poziva}
 263
 264 Mapiranje procedura na sistemske pozive se može izvršiti preko
 265 specijalnog definicionog modula koji u zaglavlju sadrži ključne reči
 266 \kod{FOR "{}C"} u kome se navode imena procedura koja se poklapaju sa
 267 imenima sistemskih poziva i imaju parametre i povratne vrednosti
 268 odgovarajućih tipova.  Na primer, mapirajmo poziv \kod{system}, koji
 269 izvršava prosleđenu komandu u novom \emph{shell}-u. Specifikaciju
 270 komande možemo videti sa
 271 \begin{terminal}
 272 man system
 273 \end{terminal}
 274
 275 odnosno videćemo da je poziv definisan na sledeći način:
 276 \begin{codeblock}
 277 int system(const char *command);
 278 \end{codeblock}
 279 što znači da vraća ceo broj, a prima jedan argument koji je pokazivač
 280 (što se označava *) na znak. Ovo je zapravo ceo string, pošto se u C
 281 jeziku oni predstavljaju kao pokazivač na prvi znak, a string se onda
 282 sastoji od svih sledećih znakova u memoriji dokle god se ne naiđe na
 283 0C. Srećom, sve ovo se automatski mapira kreiranjem sledećeg modula:
 284
 285 \begin{codeblock}
 286 DEFINITION MODULE FOR "C" Lib;
 287
 288   EXPORT UNQUALIFIED system;
 289
 290   PROCEDURE system(command: ARRAY OF CHAR): INTEGER;
 291
 292 END Lib.
 293 \end{codeblock}
 294
 295 Nije potrebno praviti prazne implementacione module. Iz ovakvog modula
 296 se mogu uvoziti i koristiti procedure kao i iz bilo kakvog
 297 ``normalnog'' modula, kao što se može videti u sledećem primeru, koju
 298 od korisnika učitava stringove i pokušava da ih izvrši kao da su uneti
 299 u komandnoj liniji, dokle god korisnik ne unese reč ``kraj'':
 300 \begin{codeblock}
 301 MODULE Zad2;
 302
 303 FROM StrIO IMPORT
 304   ReadString, WriteString, WriteLn;
 305 FROM StrLib IMPORT
 306   StrEqual;
 307 FROM Lib IMPORT
 308   system;
 309
 310 TYPE
 311   String = ARRAY [0..1023] OF CHAR;
 312
 313 VAR
 314   Komanda: String;
 315
 316 PROCEDURE Izvrsi(Komanda: ARRAY OF CHAR);
 317 VAR
 318   c: INTEGER;
 319 BEGIN
 320   c:= system(Komanda);
 321 END Izvrsi;
 322
 323 BEGIN
 324   WriteString("?> "); ReadString(Komanda);
 325   WHILE NOT StrEqual(Komanda, "kraj") DO
 326     Izvrsi(Komanda);
 327     WriteString("?> "); ReadString(Komanda);
 328   END;
 329 END Zad2.
 330 \end{codeblock}
 331
 332 Prilikom mapiranja sistemskih poziva je moguće koristiti ``...'' na
 333 kraju liste argumenata da se označi da je moguće proslediti
 334 proizvoljan broj argumenata nakon navedenih, koji će biti premapirani
 335 na odgovarajuće tipove podataka. Takođe je moguće i označiti da se
 336 povratna vrednost procedure ne mora koristiti. U gornjem primeru je
 337 mogla funkcija da se definiše kao \kod{PROCEDURE system(command: ARRAY
 338   OF CHAR): [INTEGER];} i tada bi mogla se poziva kao obična procedura
 339 bez korišćenja pomoćne promenljive \kod{c} da se dobije povratna
 340 vrednost.
 341
 342 Neki primeri pretvaranja tipova su dati u Tabeli~\ref{t-pretvaranje-tipova}, preuzetoj sa \url{http://www.nongnu.org/gm2/interface_to_c.html}.
 343
 344 \begin{table}[htp]
 345 \begin{center}
 346 \begin{tabular}{lll}
 347 Stvarni parametar      &  Konverzija  &   Tip vrednosti koji će biti prosleđen\\
 348 \hline
 349 123                    &  -                &   long long int\\
 350 "hello world"          &  -                &   const char *\\
 351 a: ARRAY OF CHAR       &  ADR(a)           &   char *\\
 352 a: ARRAY [0..5] OF CHAR&  ADR(a)           &   char *\\
 353 3.14                   &  -                &   long double
 354 \end{tabular}
 355 \end{center}
 356 \caption{Tabela pretvaranja tipova\label{t-pretvaranje-tipova}}
 357 \end{table}
 358
 359 \subsubsection{Primer: Izlistavanje sadržaja direktorijuma}
 360
 361 Korišćenje sistemskih poziva se može ilustrovati primerom čitanja
 362 sadržaja direktorijuma, komandama \kod{opendir}, \kod{readdir} i
 363 \kod{closedir}. Prva komanda otvara prosledjenu putanju i vraća
 364 pokazivač na otvoreni direktorijum. Komanda \kod{readdir} prima ovakav
 365 pokazivač kao ulazni parametar, a vraća pokazivač na slog koji
 366 predstavlja sledeću stavku u otvorenom direktorijumu ili \kod{NIL} ako
 367 više nema ničega. Poslednja komanda, \kod{closedir}, se izvodi na
 368 kraju i zatvara otvoreni direktorijum. Bitno je zatvarati otvorene
 369 resurse jer je moguće da sistem odbije da otvori novi ako ih
 370 proces već ima previše otvorenih.
 371
 372 Kada imamo imena stavki iz direktorijuma o njima možemo dobiti više
 373 informacija \kod{stat}. Ona prima dva argumenta, prvi je \emph{puna}
 374 putanja do fajla, a drugi je pokazivač na strukturu u koju će komanda
 375 upisati podatke. Obratiti pažnju da zbog ovoga struktura već mora
 376 postojati u memoriji, ili kao lokalna promenljiva odgovarajućeg
 377 slogovnog tipa, ili dinamički alocirana korišćenjem pokazivača na nju.
 378
 379 Budući da su u pitanju sistemski pozivi niskog nivoa, veličine tipova
 380 su nažalost promenljive i mogu zavisiti od konkretnog operativnog
 381 sistema, a naročito utiče da li je u pitanju~32--bitni, ili~64--bitni
 382 sistem. Zbog ovoga su date dve varijante bibilioteke sa tipovima.
 383 Prva je testirana na Lubuntu 11.10 32bit, a druga je testirana na
 384 Kubuntu 11.10 64bit.
 385
 386 \begin{codeblock}
 387 DEFINITION MODULE FOR "C" Lib32;
 388   FROM SYSTEM IMPORT
 389     ADDRESS, BYTE;
 390   EXPORT UNQUALIFIED opendir, readdir, closedir, stat,
 391     PDir, DirEnt, PDirEnt, Stat, PStat, PInt;
 392 \end{codeblock}
 393 \begin{minipage}{0.5\textwidth}
 394 \begin{codeblock}
 395 (* types for 32 bit *)
 396   TYPE
 397     PDir = ADDRESS;
 398     DirEnt = RECORD
 399          ino: INTEGER;
 400          off: INTEGER;
 401          reclen: SHORTCARD;
 402          type: BYTE;
 403          name: ARRAY [0..255] OF CHAR;
 404     END;
 405     PDirEnt = POINTER TO DirEnt;
 406     Stat = RECORD
 407          dev: LONGINT;
 408          ino: LONGINT;
 409          mode: INTEGER;
 410          nlink: LONGINT;
 411          uid: INTEGER;
 412          gid: INTEGER;
 413          pad1: LONGINT;
 414          rdev: INTEGER;
 415          size: INTEGER;
 416          blksize: INTEGER;
 417          blocks: INTEGER;
 418          atime: LONGINT;
 419          mtime: LONGINT;
 420          ctime: LONGINT;
 421     END;
 422   \end{codeblock}
 423 \end{minipage}
 424 \begin{minipage}{0.45\textwidth}
 425 \begin{codeblock}[frame=single,frameround=tttt]
 426 (* types for 64 bit *)
 427   TYPE
 428     PDir = ADDRESS;
 429     DirEnt = RECORD
 430          ino: LONGINT;
 431          off: LONGINT;
 432          reclen: SHORTCARD;
 433          type: BYTE;
 434          name: ARRAY [0..255] OF CHAR;
 435     END;
 436     PDirEnt = POINTER TO DirEnt;
 437     Stat = RECORD
 438          dev: LONGINT;
 439          ino: LONGINT;
 440          nlink: LONGINT;
 441          mode: INTEGER;
 442          uid: INTEGER;
 443          gid: INTEGER;
 444          pad1: INTEGER;
 445          rdev: LONGINT;
 446          size: LONGINT;
 447          blksize: LONGINT;
 448          blocks: LONGINT;
 449          atime: LONGINT;
 450          mtime: LONGINT;
 451          ctime: LONGINT;
 452     END;
 453   \end{codeblock}
 454 \end{minipage}
 455 \begin{codeblock}
 456     PStat = POINTER TO Stat;
 457     PInt = POINTER TO INTEGER;
 458
 459   PROCEDURE opendir(name: ARRAY OF CHAR): PDir;
 460   PROCEDURE readdir(dirp: PDir): PDirEnt;
 461   PROCEDURE closedir(dirp: PDir): [INTEGER];
 462   PROCEDURE stat(path: ARRAY OF CHAR; buf: PStat): [INTEGER];
 463 END Lib32.
 464 \end{codeblock}
 465
 466 \begin{codeblock}
 467 MODULE Zad5;
 468
 469 FROM SYSTEM IMPORT
 470   ADR;
 471 FROM StrIO IMPORT
 472   WriteString, WriteLn;
 473 FROM NumberIO IMPORT
 474   WriteInt;
 475 FROM StrLib IMPORT
 476   StrLen, StrConCat;
 477 FROM Args IMPORT
 478   Narg, GetArg;
 479 FROM Lib32 IMPORT
 480   opendir, readdir, closedir, stat, PDir, PDirEnt, Stat;
 481 FROM errno IMPORT
 482   geterrno;
 483
 484 TYPE
 485   String = ARRAY [0..1023] OF CHAR;
 486
 487 VAR
 488   Putanja: String;
 489   n, i: INTEGER;
 490   ok: BOOLEAN;
 491
 492 PROCEDURE Listaj(Ime: ARRAY OF CHAR);
 493 VAR
 494   dir: PDir;
 495   entry: PDirEnt;
 496   info: Stat;
 497   c: INTEGER;
 498   Len: CARDINAL;
 499   Putanja: String;
 500 BEGIN
 501   dir:= opendir(Ime);
 502   IF dir = NIL THEN
 503     WriteString("Folder "); WriteString(Ime); WriteLn;
 504     WriteString("  Greska broj "); WriteInt(geterrno(), 0); WriteString("."); WriteLn();
 505     WriteString("  Ne mogu da otvorim direktorijum."); WriteLn();
 506   ELSE
 507     Len:= StrLen(Ime);
 508     IF Ime[Len - 1] # "/" THEN
 509       StrConCat(Ime, "/", Ime);
 510     END;
 511     WriteString("Folder "); WriteString(Ime); WriteLn;
 512     entry:= readdir(dir);
 513     WHILE entry # NIL DO
 514       IF entry^.name[0] # "." THEN
 515         StrConCat(Ime, entry^.name, Putanja);
 516         c:= stat(Putanja, ADR(info));
 517         WriteString("  ");
 518         IF c = -1 THEN
 519           WriteString("?    ? KB");
 520         ELSE
 521           WriteInt(info.nlink, 3);
 522           WriteInt((info.size + 512) DIV 1024, 5); WriteString(" KB ");
 523         END;
 524         WriteString(" "); WriteString(entry^.name); WriteLn;
 525       END;
 526       entry:= readdir(dir);
 527     END;
 528     c:= closedir(dir);
 529     IF c = -1 THEN
 530       WriteString("  Greska broj "); WriteInt(geterrno(), 0); WriteString("."); WriteLn();
 531       WriteString("  Ne mogu da zatvorim direktorijum."); WriteLn();
 532     END;
 533   END;
 534 END Listaj;
 535
 536 BEGIN
 537   n:= Narg();
 538   FOR i:= 1 TO n - 1 DO
 539     ok:= GetArg(Putanja, i);
 540     WriteLn;
 541     Listaj(Putanja);
 542   END;
 543   WriteLn;
 544 END Zad5.
 545 \end{codeblock}
 546
 547 \subsection{Stvaranje novih procesa}
 548
 549 Korišćenjem sistemske komande \kod{fork} trenutni proces se duplira
 550 (``račva''). Novi proces je identičan sa originalnim, osim u svom
 551 identifikacionom broj. Komanda ne prima parametre i vraća jedan integer, pa se može mapirati na sledeći način:
 552 \begin{codeblock}
 553 PROCEDURE fork(): INTEGER;
 554 \end{codeblock}
 555
 556 Oba procesa se nakon račvanja nastavljaju odvijati u sledećem redu
 557 koda. Jedino po čemu se razlikuju je vrednost koju je vratio
 558 \kod{fork}, ukoliko je u pitanju originalni proces (``roditelj'') tada
 559 je ta vrednost jednaka proces identifikatoru (\emph{pid}-u)
 560 ``deteta'', i može se koristiti za komunikaciju sa detetom, a u novom
 561 procesu je ova vrednost jednaka nuli. Budući da je najčešće potrebno
 562 da dete i roditelj rade različite stvari, to se obično rešava kodom
 563 sledećeg oblika:
 564 \begin{codeblock}
 565 pid := fork();
 566 IF pid = 0 THEN
 567    (* "detetove" operacije *)
 568 ELSE
 569    (* "roditeljske" operacije *)
 570 END;
 571 \end{codeblock}
 572
 573 Komanda \kod{wait} (uvezena kao sistemska) se može pozvati u
 574 originalnom procesu sa efektom da se proces uspava dokle god neki od
 575 procesa dece ne završi sa radom. Veća kontrola nad ovim ponašanjem se
 576 može postići komandom \kod{waitpid} u kojoj možemo precizirati tačno
 577 koji proces čekamo da se završi.
 578
 579 U sledećim sekcijama će biti ilustrovano nekoliko klasičnih primera
 580 organizacije procesa.
 581
 582 \skica{treba nam propratni tekst za ovo sto sledi}
 583
 584 \subsubsection{Lanac procesa}
 585
 586 \begin{minipage}{0.6\textwidth}
 587 \begin{codeblock}
 588 pid := 0;
 589 i := 1;
 590 WHILE (pid = 0) AND (i < n) DO
 591   pid := fork();
 592   IF pid # 0 THEN
 593     (* ... *)
 594   ELSE
 595     INC(i);
 596   END;
 597 END;
 598 \end{codeblock}
 599 \end{minipage}
 600 \begin{minipage}{0.4\textwidth}
 601 \begin{tikzpicture}
 602 [proc/.style={circle,draw}]
 603 \def \n {5}
 604 \foreach \s in {1,...,\n}
 605 {
 606   \node[proc] (\s) at (\s,-\s/2) {\s};
 607 }
 608 \foreach \s in {2,...,\n} {
 609   \pgfmathparse{int(\s-1)}
 610   \draw [<-] (\s) to (\pgfmathresult);
 611 }
 612 \end{tikzpicture}
 613 \end{minipage}
 614
 615 \subsubsection{Roditelj sa puno dece}
 616
 617 \begin{minipage}{0.6\textwidth}
 618 \begin{codeblock}
 619 pid := -1;
 620 j := 0;
 621 WHILE (pid # 0) AND (j < m) DO
 622   pid := fork();
 623   IF pid # 0 THEN
 624     INC(j);
 625   ELSE
 626     (* ... *)
 627   END;
 628 END;
 629 \end{codeblock}
 630 \end{minipage}
 631 \begin{minipage}{0.4\textwidth}
 632 \begin{tikzpicture}
 633 [proc/.style={circle,draw}]
 634 \def \n {5}
 635 \node[proc] (1) at (0,0) {1};
 636 \foreach \s in {2,...,\n}
 637 {
 638   \node[proc] (\s) at (-3.5+\s,-2) {\s};
 639 }
 640 \foreach \s in {2,...,\n} {
 641   \draw [->] (1) to (\s);
 642 }
 643 \end{tikzpicture}
 644 \end{minipage}
 645
 646 \subsubsection{Stablo procesa}
 647
 648 \begin{minipage}{0.6\textwidth}
 649 \begin{codeblock}
 650 i := 1;
 651 j := 0;
 652 WHILE (i < n) AND (j < m) DO
 653   pid := fork();
 654   IF pid # 0 THEN
 655     INC(j);
 656   ELSE
 657     INC(i);
 658     j:=0;
 659   END;
 660 END;
 661 \end{codeblock}
 662 \end{minipage}
 663 \begin{minipage}{0.4\textwidth}
 664 \begin{tikzpicture}
 665 [proc/.style={circle,draw},
 666 level 1/.style={sibling distance=20mm,level distance=10mm},
 667 level 2/.style={sibling distance=10mm,font=\scriptsize}
 668 ]
 669 \node[proc] (root) {0}
 670 child[->] foreach \x in {1,2} {node[proc] {\x}
 671   child foreach \y in {1,2} {node[proc] {\x-\y}
 672     }};
 673
 674 \end{tikzpicture}
 675 \end{minipage}
 676
 677
 678 % ----------------------------------------------
 679
 680 \newpage
 681 \pagenumbering{Roman}
 682 \appendix
 683
 684 \section{Instalacija kompajlera GNU Modula 2}
 685 \label{app-instalacija-gm2}
 686
 687 Ova sekcija treba da omogući instalaciju kompajlera GNU Modula 2 na
 688 već postojeći GNU Linux operativni sistem iz Debian porodice, koja
 689 uključuje i sve varijante Ubuntu distribucije, kao i Linux Mint i
 690 mnoge druge. Kompajler je moguće bez većih problema instalirati i na
 691 bilo koji drugi Linux (a i OSX i Windows), kompajliranjem iz izvornog
 692 koda, za šta preporučujemo konsultovanje sa zvaničnom stranicom
 693 \url{http://www.nongnu.org/gm2/obtaining.html}.
 694
 695 Ovo uputstvo neće ulaziti u detalje kako instalirati operativni
 696 sistem. Za one koje koriste Windows i nisu sigurni kako da paralelno
 697 instaliraju drugi operativni sistem, preporučujemo korišćenje
 698 virtuelne mašine (npr besplatni Virtual Box,
 699 \url{http://virtualbox.org}) i instaliranje sistema na nju, ili još
 700 lakše skinuti već instaliranu mašinu sa nekim od Debian sistema, npr
 701 Ubuntu ili Kubuntu, ili eventualno neku manje zahtevnu verziju kao što
 702 je Lubuntu, ako su performanse problematične.
 703
 704 \subsection{Instalacija na Debian platformi}
 705
 706 Prvi korak za instalaciju dodatnog kompajlera GNU Modula 2 je
 707 dodavanje repozitorijuma softvera u sistem. Ovo se može uraditi ručnim
 708 menjanjem fajla \kod{/etc/apt/sources.list} i dodavanjem
 709 \begin{codeblock}
 710 #
 711 #  GNU Modula-2 repo
 712 #
 713
 714 deb http://floppsie.comp.glam.ac.uk/debian/ squeeze main
 715 deb-src http://floppsie.comp.glam.ac.uk/debian/ squeeze main
 716 \end{codeblock}
 717
 718 Alternativno se mogu koristiti sledeće komande:
 719
 720 \begin{terminal}
 721 sudo add-apt-repository "deb http://floppsie.comp.glam.ac.uk/debian/ squeeze main"
 722 sudo add-apt-repository "deb-src http://floppsie.comp.glam.ac.uk/debian/ squeeze main"
 723 \end{terminal}
 724
 725 Većina sistema omogućava i da se ovo uradi preko nekih grafičkih
 726 alata.
 727
 728 Nakon dodavanja novog izvora za softver potrebno je u konzoli uraditi
 729 sledeće:
 730 \begin{terminal}
 731 sudo apt-get update
 732 sudo apt-get install gm2-doc gm2
 733 \end{terminal}
 734
 735 Po želji se može skinuti i izvorni kod kompajlera sledećom komandom:
 736 \begin{terminal}
 737 sudo apt-get source gm2
 738 \end{terminal}
 739
 740 Videti Glavu~\ref{g-prvi-program} za primer kompajliranja programa.
 741
 742 \subsection{Problem: nedostaje ``ctli.o'' i/ili još neki fajlovi}
 743
 744 Pri pokušaju kompajliranja se na nekim sistemima može desiti da
 745 prijave nedostajuće fajlove \kod{crti.o, crt1.o} i/ili
 746 \kod{crtn.o}. Konkretno je poznato za gcc verziju 4.6 na debianu,
 747 pošto postoji problem u pakovanju kompajlera, ali moguće je da utiče i
 748 na neke druge sisteme.
 749
 750 Greška se ispravlja na sledeći način (korisnik treba da
 751 ima administrativna prava, zato se radi ``sudo'') ukoliko
 752 je u pitanju 64-bitni sistem:
 753 \begin{terminal}
 754 sudo su
 755 cd /usr/lib
 756 ln -sv /usr/lib/x86_64-linux-gnu/crti.o crti.o
 757 ln -sv /usr/lib/x86_64-linux-gnu/crt1.o crt1.o
 758 ln -sv /usr/lib/x86_64-linux-gnu/crtn.o crtn.o
 759 exit
 760 \end{terminal}
 761
 762 Za 32-bitne sisteme važi ista ispravka, jedino što se u komandama
 763 treba zameniti ``x86\_64'' sa ``i386''.
 764
 765 \skica{možda i build from source}
 766
 767 \newpage
 768 \section{Tekst editor Joe}
 769 \label{app-joe}
 770
 771 Ukratko ćemo predstaviti editor ``joe''. Odabran je zbog svoje
 772 rasprostranjenosti, potpune funkcionalnosti u tekstualnom modu rada
 773 (korišćenje iz terminala) te vrlo jasnom sistemu pomoći koji se može
 774 koristiti pri radu.  Na nekim sistemima on dolazi već instaliran, a na
 775 skoro svima se lako može dodati iz repozitorijuma. Na Ubuntu i sličnim
 776 sistemima se ovo može uraditi sa:
 777 \begin{terminal}
 778 sudo apt-get install joe
 779 \end{terminal}
 780 Ili analogno na drugim sistemima za instaliranje softvera.
 781
 782 Otvaranje postojećeg fajla ``hello.mod'' za uređivanje, odnosno
 783 otvaranje novog praznog fajla u koji ćemo unositi odgovarajući kod ili
 784 tekst se može postići sledećom komandom:
 785 \begin{terminal}
 786 joe hello.mod
 787 \end{terminal}
 788
 789 \subsection{Sistem pomoći}
 790
 791 Za pomoć pri korišćenju ediora ``joe'' preporučujemo pritiskanje
 792 kombinacije \Ctrl +\keystroke{K}\keystroke{H}, koja daje spisak
 793 komandi u gornjem delu editora.  Postoji nekoliko stranica ove pomoći
 794 kroz koje se može kretati sa \Esc \keystroke{.} (tačka) i \Esc
 795 \keystroke{,} (zarez).
 796
 797 U okviru pomoći postoje maltene sve komande koje editor pruža, a na
 798 kraju su čak uključene i ASCII tabele znakova. Preporučuje se makar
 799 ovlašno upoznavanje sa stranicama pomoći i mogućnostima editora.
 800
 801 \subsection{Rad sa fajlovima}
 802
 803 Snimanje sa izlaskom iz programa se može uraditi sa \Ctrl
 804 +\keystroke{K}\keystroke{X} (\emph{ctrl} i \emph{K} odjednom, pa onda
 805 \emph{X} -- ova šema pritiskanja tastera važi za sve prečice), dok se
 806 samo snimanje izvršava sa \Ctrl +\keystroke{K}\keystroke{D}. U oba
 807 slučaja ``joe'' pita za ime fajla koji snimamo, pri čemu kao podrazumevanu
 808 vrednost ponudi trenutno ime.
 809
 810 Joe može raditi sa više fajlova odjednom. Novi fajl se može otvoriti
 811 sa \Ctrl +\keystroke{K}\keystroke{E}.  Na dnu editora će se pojaviti
 812 polje za kucanje imena fajla koje dozvoljava i da se putanja
 813 automatski dopunjava mogućnostima pritiskom na taster \Tab (Tab), baš
 814 kao i u komandnoj liniji.
 815
 816 Prelazak na sledeći, odnosno prethodni, otvoreni fajl se dobija pritiskom
 817 na \Esc \keystroke{V}, odnosno \Esc \keystroke{U}.
 818
 819 Zatvaranje fajla je moguće sa \Ctrl+\keystroke{C} (što je i
 820 standardna komanda za ``ubijanje'' trenutnog procesa u terminalu), pri
 821 čemu će ``joe'' pitati da li želimo da izađemo ako postoje promene
 822 koje nisu snimljene. Ako je u pitanju bio jedini otvoren fajl, tada će
 823 se i sam editor zatvoriti.
 824
 825 \subsection{Rad sa tekstom}
 826
 827 Pritiskom na \Ctrl+\keystroke{\_} se poništava poslednja promena (undo).
 828
 829 Premeštanje i kopiranje delova teksta je malo drugačije nego u
 830 klasičnim grafičkim programima. Prvo je potrebno označiti željeni
 831 tekst u dva koraka: \Ctrl +\keystroke{K}\keystroke{B} postavlja
 832 početak bloka na trenutnu poziciju kursora, a \Ctrl
 833 +\keystroke{K}\keystroke{K} postavlja kraj bloka, nakon čega će
 834 selekcija biti i vizuelno označena. Sada je moguće na proizvoljnom
 835 mestu u istom ili drugom dokumentu pritisnuti \Ctrl
 836 +\keystroke{K}\keystroke{C} da bi se iskopirao označeni blok, odnosno
 837 \Ctrl +\keystroke{K}\keystroke{M} da bi se on premestio.
 838 Komanda \Ctrl +\keystroke{K}\keystroke{Y} briše odabrani blok.
 839
 840 Pretraga dokumenta se započinje sa \Ctrl +\keystroke{K}\keystroke{F}.
 841
 842 Pritiskom na \Ctrl +\keystroke{T} se dobija meni sa opcijama u kome se
 843 može odabrati više opcija za rad, kao što su margine, automatsko
 844 prelamanje redova, očuvanje uvlačenja redova (\emph{auto-indent}),
 845 sintaksno bojenje itd.
 846
 847 \subsection{Rad sa prozorima}
 848
 849 ``Joe'' ima mogućnosti i da podeli radnu površinu na nekoliko prozora
 850 koji omogućavaju da se vidi više dokumenata, ili čak da se vide
 851 različiti delovi istog dokumenta. Prozor se deli na dva komandom \Ctrl
 852 +\keystroke{K}\keystroke{O}. Veličina trenutnog prozora se potom može
 853 povećavati (\Ctrl +\keystroke{K}\keystroke{G}) ili smanjivati (\Ctrl
 854 +\keystroke{K}\keystroke{T}) na uštrb drugih prozora. Prelazak na
 855 sledeći, odnosno prethodni prozor se dobija pristikom na \Ctrl
 856 +\keystroke{K}\keystroke{N}, odnosno na \Ctrl
 857 +\keystroke{K}\keystroke{P}. Komanda \Ctrl +\keystroke{K}\keystroke{I}
 858 omogućuje da se naizmenično vide svi prozori, ili samo jedan.
 859
 860 \subsection{Problem: ``zamrzavanje'' pri snimanju} ako editor izgleda
 861 kao da se zaledio verovatno je problem što je stisnuta ``klasična''
 862 kombinacija za snimanje \Ctrl + \keystroke{S} koja ne radi u
 863 ovom programu, a nažalost izaziva prekid osvežavanja ekrana. Efekat
 864 se poništava pritiskom na \Ctrl + \keystroke{Q}. Za više detalja
 865 pogledati Glavu~\ref{g-smrzavanje}.
 866
 867 \skica{joe i sintaksno bojenje za m2}
 868
 869 \newpage
 870 \section{Putty}
 871
 872 \emph{Putty} je program koji služi da se pod Windows operativnim
 873 sistemom otvori terminal (konzola, komandna linija) na udaljenom UNIX
 874 serveru. Može se naći online na
 875 \url{http://www.chiark.greenend.org.uk/~sgtatham/putty/download.html}.
 876
 877 Po pokretanju se prikazuje dijalog u kome se može ukucati adresa
 878 udaljenog računara i konfigurisati mnogi parametri. Najčešće je dosta
 879 samo uneti adresu računara i pokrenuti konekciju. Nakon toga (ako je
 880 uspešno povezivanje) biće prikazan ekran za unos korisničkog imena i
 881 lozinke.
 882
 883 \subsection{Problem: terminal ne odgovara na unos, ``smrznuo'' se}
 884 \label{g-smrzavanje}
 885
 886 Putty (kao i većina standardnih linux terminala koji koriste
 887 softversku kontrolu toka podataka \emph{software flow control}) se
 888 može dovesti u stanje da ne prikazuje ispis unosa na ekranu, pritiskom
 889 na \Ctrl+\keystroke{S}. Ovo je često velik problem jer se poklapa sa
 890 standardnom prečicom za snimanje u većini grafičkih aplikacija, pa se
 891 može nehotično aktivirati. Iz ovog režima rada se može izaći prečicom
 892 \Ctrl+\keystroke{Q}.  Ukratko:
 893 \begin{lstlisting}[xleftmargin=10em]
 894 Do not press
 895   Ctrl S
 896 If you do
 897   Ctrl Q
 898 \end{lstlisting}
 899
 900 Smisao postojanja ovakve opcije je dobrim delom istorijski, iz vremena
 901 kad su brzine protoka bile veoma male, i kada se štedelo time što bi
 902 se privrmeno isključio protok kada nisu neophodne povratne
 903 informacije, na primer kod komandi koje se dugo izvršavaju. Naravno
 904 ovo ima svoje primene i danas kod slabijih veza, ili kod mobilnih veza
 905 koje se plaćaju po protoku, a nekad se može i dobiti na brzini
 906 izvršavanja programa, ako se ne gubi vreme na osvežavanje ekrana.
 907
 908 \skica{literatura i linkovi izdovjeni na kraju dokumenta}
 909
 910 %\end{multicols}
 911 \end{document}