X-Git-Url: http://svarog.pmf.uns.ac.rs/gitweb/?p=os2skripta.git;a=blobdiff_plain;f=skripta-os2.tex;h=19a392b131afa485647740e6a253bc23f408f04b;hp=0e1509ab9b5d1be1ff1f0b9fcab84ed9a5248083;hb=02a336700589e2361557f6556625bdaae6ddf0ad;hpb=41cc70ce0ff901eedb90c5d365f43d907f54ed42

diff --git a/skripta-os2.tex b/skripta-os2.tex
index 0e1509a..19a392b 100644
--- a/skripta-os2.tex
+++ b/skripta-os2.tex
@@ -1,6 +1,7 @@
 % skripta-os2.tex
 % Skripta za predmet Operativni Sistemi 2, DMI, PMF, NS
-% 2011/2012
+% Doni Pracner, Ivan Pribela
+% 2011/12 -- 2013/14
 
 \documentclass[a4paper,twoside]{article}
 \usepackage[T1]{fontenc}
@@ -12,8 +13,8 @@
 \newcommand{\inst}{Departman za matematiku i informatiku, PMF, UNS}
 \newcommand{\autorinst}{\autor \\ \inst}
 \newcommand{\naslov}{Skripta za vežbe iz predmeta operativni sistemi 2} 
-\newcommand{\datum}{April 2012, Novi Sad}
-\newcommand{\verzija}{ver 12d}
+\newcommand{\datum}{Februar 2014, Novi Sad}
+\newcommand{\verzija}{ver 14a}
 
 \usepackage[serbian]{babel}
 \usepackage{fancyhdr}
@@ -25,10 +26,10 @@
 
 %change the default font
 \usepackage{lmodern}
+\usepackage{beramono}
 \renewcommand{\familydefault}{\sfdefault}
 
 \usepackage{pifont}
-\usepackage{keystroke}
 
 %podesavanja outputa za pdf verzije
 \usepackage[bookmarks,pdffitwindow=false,unicode=true,%
@@ -43,13 +44,33 @@ pdfauthor={\autor}%
 \usepackage{latexsym}
 \usepackage{multicol}
 
+%\usepackage{keystroke}
+% ispod je dodata alternativa za ovaj paket
+
 \usepackage{tikz}
+\usetikzlibrary{shadows}
+
+\newcommand*\keystroke[1]{%
+  \tikz[baseline=(key.base)]
+    \node[%
+      draw,
+      fill=white,
+      drop shadow={shadow xshift=0.2ex,shadow yshift=-0.2ex,fill=black,opacity=0.75},
+      rectangle,
+      rounded corners=2pt,
+      inner sep=1pt,
+      line width=0.5pt,
+      font=\small\sffamily
+    ](key) {#1\strut}
+  ;
+}
+
+\newcommand*\Ctrl{\keystroke{Ctrl}} 
+\newcommand*\Tab{\keystroke{Tab}}
+\newcommand*\Esc{\keystroke{Esc}}
 
 %margine
-%experiment 
-%\usepackage[top=2.5cm, bottom=1.5cm, left=2cm, right=1cm]{geometry}
-%staro: 
-\usepackage[top=1.5cm, bottom=1cm, left=2cm, right=1cm]{geometry}
+\usepackage[top=1.5cm, bottom=1cm, left=2.5cm, right=2cm]{geometry}
 
 \begin{document}
 
@@ -70,19 +91,23 @@ pdfauthor={\autor}%
 \renewcommand{\sectionmark}[1]{\markright{\thesection\ #1}}
 \fancyhf{} % delete current setting for header and footer
 %\fancyfoot[C]{\thepage}
+
 \fancyhead[LO]{\bfseries\rightmark}
 \fancyhead[RO]{\thepage}
+
 \fancyhead[RE]{Operativni sistemi 2 -- skripta}
 \fancyhead[LE]{\thepage}
+
 \renewcommand{\headrulewidth}{0.5pt}
 \renewcommand{\headwidth}{\textwidth}
+
 %\renewcommand{\footrulewidth}{0.5pt}
 %\addtolength{\headheight}{0.5pt} % make space for the rule
 \fancypagestyle{plain}{%
-\fancyhead{} % get rid of headers on plain pages
-\fancyfoot{}
-\renewcommand{\headrulewidth}{0pt} % and the line
-\renewcommand{\footrulewidth}{0pt} % and the line
+  \fancyhead{} % get rid of headers on plain pages
+  \fancyfoot{}
+  \renewcommand{\headrulewidth}{0pt} % and the line
+  \renewcommand{\footrulewidth}{0pt} % and the line
 }
 \renewcommand{\headheight}{15pt}
 
@@ -129,13 +154,13 @@ pdfauthor={\autor}%
 \lstloadlanguages{Modula-2,C++}
 
 \lstset{
-	basicstyle=\footnotesize\ttfamily,
+	basicstyle=\ttfamily,
         showstringspaces=false,
 	breaklines=true
 }
 
 \lstdefinestyle{codeblock}{
-	basicstyle=\footnotesize,
+%	basicstyle=\footnotesize\ttfamily,
         keywordstyle=\textbf,
         columns=[l]fixed,
         breakatwhitespace=true,
@@ -171,12 +196,20 @@ sistemima iz Debian porodice.
 
 \tableofcontents
 
-%\newpage %necemo jos da prelamamo ovde
+\newpage
 
 %\begin{multicols}{2}
 
 \section{GNU Modula 2}
 
+\emph{GNU Modula 2} (u daljem tekstu često skraćeno na \emph{gm2}) je
+pred procesor (\emph{front end}) za GNU kolekciju kompajlera
+(GCC). Podržava nekoliko dijalekata jezika ``Modula 2'' --
+najznačajniji su ISO standard i nekoliko varijacija koje je originalni
+autor Niklaus Virt (\emph{Niklaus Wirth}) opisao u različitima
+verzijama knjige \emph{Programming in Modula 2 (PIM)}. Uz kompajler se
+dobijaju i besplatne ISO, PIM i još neke biblioteke.
+
 \subsection{Prvi program u gm2 }
 \label{g-prvi-program}
 
@@ -193,27 +226,30 @@ Tradicionalni prvi program ``Hello World'' bi izgledao ovako:
 \end{codeblock}
 
 Primećuje se razlika u modulu iz koga se uvoze komande u odnosu na
-XDS/TopSpeed verzije M2, tamo je sve bilo u \kod{InOut}, dok ovde
-koristimo \kod{StrIO} za rad sa stringovima, \kod{NumberIO}, za rad sa
+XDS/TopSpeed verzije M2, tamo je sve bilo u \kod{InOut}, dok se ovde
+koristi \kod{StrIO} za rad sa stringovima, \kod{NumberIO} za rad sa
 brojevima i tako dalje. Za pregled dostupnih biblioteka predlaže se
 korišćenje zvanične stranice:
 \url{http://nongnu.org/gm2/libraries.html}, odnosno
 \url{http://nongnu.org/gm2/base_libraries.html} za samo osnovne
 biblioteke.
 
-Predpostavimo da smo ga napravili u trenutnom direktorijumu, koristeći
-neki tesktualni editor (u dodatku~\ref{app-joe} je opisan ``joe'' koji
-koristimo na vežbama).  Kreirani fajl se može prevesti u izvršnu
-verziju sledećom komandom:
+Predpostavimo da smo da je fajl napravljen u trenutnom direktorijumu,
+koristeći neki tesktualni editor (u dodatku~\ref{app-joe} je opisan
+``joe'' koji se koristi na vežbama).  Kreirani fajl se tada može
+prevesti u izvršnu verziju sledećom komandom:
 \begin{terminal}
   gm2 hello.mod
 \end{terminal}
 
 Ako je kod ispravan (kao onaj gore) u istom direktorijumu će se
-napraviti fajl \kod{a.out}, koji se može pokrenuti sa \kod{./a.out},
-pri čemu naglašavamo da hoćemo da pokrenemo program iz trenutnog
-direktorijuma koji se označava tačkom. Ako želimo da napravimo
-izvršni fajl pod nekim drugim nazivom možemo koristiti poziv sledećeg
+napraviti fajl \kod{a.out}, koji se može pokrenuti sa:
+\begin{terminal}
+  ./a.out
+\end{terminal}
+pri čemu \kod{./} naglaša da hoćemo da pokrenemo program iz trenutnog
+direktorijuma (koji se označava tačkom). Ako je potrebno da
+izvršni fajl ima neki drugi naziv može se koristiti poziv sledećeg
 tipa:
 \begin{terminal}
   gm2 -o imeIzlaznogFajla ulaznifajl
@@ -303,8 +339,22 @@ mogla funkcija da se definiše kao \kod{PROCEDURE system(command: ARRAY
 bez korišćenja pomoćne promenljive \kod{c} da se dobije povratna
 vrednost. 
 
-Tabela pretvaranja tipova se može videti na
-\url{http://www.nongnu.org/gm2/interface_to_c.html}
+Neki primeri pretvaranja tipova su dati u Tabeli~\ref{t-pretvaranje-tipova}, preuzetoj sa \url{http://www.nongnu.org/gm2/interface_to_c.html}.
+
+\begin{table}[htp]
+\begin{center}
+\begin{tabular}{lll}
+Stvarni parametar      &  Konverzija  &   Tip vrednosti koji će biti prosleđen\\
+\hline
+123                    &  -                &   long long int\\
+"hello world"          &  -                &   const char *\\
+a: ARRAY OF CHAR       &  ADR(a)           &   char *\\
+a: ARRAY [0..5] OF CHAR&  ADR(a)           &   char *\\
+3.14                   &  -                &   long double
+\end{tabular}
+\end{center}
+\caption{Tabela pretvaranja tipova\label{t-pretvaranje-tipova}}
+\end{table}
 
 \subsubsection{Primer: Izlistavanje sadržaja direktorijuma}
 
@@ -668,8 +718,8 @@ deb-src http://floppsie.comp.glam.ac.uk/debian/ squeeze main
 Alternativno se mogu koristiti sledeće komande:
 
 \begin{terminal}
-add-apt-repository "deb http://floppsie.comp.glam.ac.uk/debian/ squeeze main"
-add-apt-repository "deb-src http://floppsie.comp.glam.ac.uk/debian/ squeeze main"
+sudo add-apt-repository "deb http://floppsie.comp.glam.ac.uk/debian/ squeeze main"
+sudo add-apt-repository "deb-src http://floppsie.comp.glam.ac.uk/debian/ squeeze main"
 \end{terminal}
 
 Većina sistema omogućava i da se ovo uradi preko nekih grafičkih
@@ -714,6 +764,7 @@ treba zameniti ``x86\_64'' sa ``i386''.
 
 \skica{možda i build from source}
 
+\newpage
 \section{Tekst editor Joe}
 \label{app-joe}
 
@@ -728,39 +779,94 @@ sudo apt-get install joe
 \end{terminal}
 Ili analogno na drugim sistemima za instaliranje softvera.
 
-Otvoranje postojećeg fajla ``hello.mod'' za uređivanje,
-odnosno otvaranje novog praznog fajla u koji ćemo unositi
-odgovarajući kod ili tekst se može postići sledećom komandom:
+Otvaranje postojećeg fajla ``hello.mod'' za uređivanje, odnosno
+otvaranje novog praznog fajla u koji ćemo unositi odgovarajući kod ili
+tekst se može postići sledećom komandom:
 \begin{terminal}
 joe hello.mod
 \end{terminal}
 
-Snimanje sa izlaskom iz programa se može uraditi sa \Ctrl
-+\keystroke{K}\keystroke{X} (\emph{ctrl} i \emph{K} odjednom, pa onda
-\emph{X}, ova šema pritiskanja tastera važi za sve prečice), dok se
-samo snimanje izvršava sa \Ctrl +\keystroke{K}\keystroke{D}. U oba
-slučaja joe pita za ime fajla koji snimamo, pri čemu kao podrazumevanu
-vrednost ponudi trenutno ime. Brz izlaz iz editora je moguć i sa
-\Ctrl+\keystroke{C} (Å¡to je i standardna komanda za ``ubijanje''
-trenutnog procesa u terminalu), pri čemu će joe pitati da li želimo da
-izađemo ako postoje promene koje nisu snimljene.
+\subsection{Sistem pomoći}
 
 Za pomoć pri korišćenju ediora ``joe'' preporučujemo pritiskanje
 kombinacije \Ctrl +\keystroke{K}\keystroke{H}, koja daje spisak
 komandi u gornjem delu editora.  Postoji nekoliko stranica ove pomoći
-kroz koje se može kretati sa \Esc \keystroke{.} i \Esc \keystroke{,}.
+kroz koje se može kretati sa \Esc \keystroke{.} (tačka) i \Esc
+\keystroke{,} (zarez).
+
+U okviru pomoći postoje maltene sve komande koje editor pruža, a na
+kraju su čak uključene i ASCII tabele znakova. Preporučuje se makar
+ovlašno upoznavanje sa stranicama pomoći i mogućnostima editora.
 
-U okviru pomoći stoje i komande za označavanje blokova teksta i
-njihovo nakndadno premeštanje, kopiranje ili brisanje. Pritiskom na
-\Ctrl+\keystroke{\_} se vraća poslednja promena (undo).
+\subsection{Rad sa fajlovima}
+
+Snimanje sa izlaskom iz programa se može uraditi sa \Ctrl
++\keystroke{K}\keystroke{X} (\emph{ctrl} i \emph{K} odjednom, pa onda
+\emph{X} -- ova šema pritiskanja tastera važi za sve prečice), dok se
+samo snimanje izvršava sa \Ctrl +\keystroke{K}\keystroke{D}. U oba
+slučaja ``joe'' pita za ime fajla koji snimamo, pri čemu kao podrazumevanu
+vrednost ponudi trenutno ime. 
+
+Joe može raditi sa više fajlova odjednom. Novi fajl se može otvoriti
+sa \Ctrl +\keystroke{K}\keystroke{E}.  Na dnu editora će se pojaviti
+polje za kucanje imena fajla koje dozvoljava i da se putanja
+automatski dopunjava mogućnostima pritiskom na taster \Tab (Tab), baš
+kao i u komandnoj liniji.
+
+Prelazak na sledeći, odnosno prethodni, otvoreni fajl se dobija pritiskom
+na \Esc \keystroke{V}, odnosno \Esc \keystroke{U}. 
+
+Zatvaranje fajla je moguće sa \Ctrl+\keystroke{C} (što je i
+standardna komanda za ``ubijanje'' trenutnog procesa u terminalu), pri
+čemu će ``joe'' pitati da li želimo da izađemo ako postoje promene
+koje nisu snimljene. Ako je u pitanju bio jedini otvoren fajl, tada će
+se i sam editor zatvoriti.
+
+\subsection{Rad sa tekstom}
+
+Pritiskom na \Ctrl+\keystroke{\_} se poništava poslednja promena (undo).
+
+Premeštanje i kopiranje delova teksta je malo drugačije nego u
+klasičnim grafičkim programima. Prvo je potrebno označiti željeni
+tekst u dva koraka: \Ctrl +\keystroke{K}\keystroke{B} postavlja
+početak bloka na trenutnu poziciju kursora, a \Ctrl
++\keystroke{K}\keystroke{K} postavlja kraj bloka, nakon čega će
+selekcija biti i vizuelno označena. Sada je moguće na proizvoljnom
+mestu u istom ili drugom dokumentu pritisnuti \Ctrl
++\keystroke{K}\keystroke{C} da bi se iskopirao označeni blok, odnosno
+\Ctrl +\keystroke{K}\keystroke{M} da bi se on premestio.
+Komanda \Ctrl +\keystroke{K}\keystroke{Y} briše odabrani blok.
+
+Pretraga dokumenta se započinje sa \Ctrl +\keystroke{K}\keystroke{F}.
 
 Pritiskom na \Ctrl +\keystroke{T} se dobija meni sa opcijama u kome se
 može odabrati više opcija za rad, kao što su margine, automatsko
 prelamanje redova, očuvanje uvlačenja redova (\emph{auto-indent}),
 sintaksno bojenje itd.
 
+\subsection{Rad sa prozorima}
+
+``Joe'' ima mogućnosti i da podeli radnu površinu na nekoliko prozora
+koji omogućavaju da se vidi više dokumenata, ili čak da se vide
+različiti delovi istog dokumenta. Prozor se deli na dva komandom \Ctrl
++\keystroke{K}\keystroke{O}. Veličina trenutnog prozora se potom može
+povećavati (\Ctrl +\keystroke{K}\keystroke{G}) ili smanjivati (\Ctrl
++\keystroke{K}\keystroke{T}) na uštrb drugih prozora. Prelazak na
+sledeći, odnosno prethodni prozor se dobija pristikom na \Ctrl
++\keystroke{K}\keystroke{N}, odnosno na \Ctrl
++\keystroke{K}\keystroke{P}. Komanda \Ctrl +\keystroke{K}\keystroke{I}
+omogućuje da se naizmenično vide svi prozori, ili samo jedan.
+
+\subsection{Problem: ``zamrzavanje'' pri snimanju} ako editor izgleda
+kao da se zaledio verovatno je problem što je stisnuta ``klasična''
+kombinacija za snimanje \Ctrl + \keystroke{S} koja ne radi u
+ovom programu, a nažalost izaziva prekid osvežavanja ekrana. Efekat
+se poništava pritiskom na \Ctrl + \keystroke{Q}. Za više detalja
+pogledati Glavu~\ref{g-smrzavanje}.
+
 \skica{joe i sintaksno bojenje za m2}
 
+\newpage
 \section{Putty}
 
 \emph{Putty} je program koji služi da se pod Windows operativnim
@@ -775,13 +881,15 @@ uspešno povezivanje) biće prikazan ekran za unos korisničkog imena i
 lozinke.
 
 \subsection{Problem: terminal ne odgovara na unos, ``smrznuo'' se}
-
-Putty se može dovesti u stanje da ne prikazuje ispis unosa na ekranu,
-pritiskom na \Ctrl+\keystroke{S} (što je često velik problem jer se
-poklapa sa standardnom prečicom za snimanje u većini grafičkih
-aplikacija). Iz ovog režima rada se može izaći prečicom
-\Ctrl+\keystroke{Q}.
-Ukratko:
+\label{g-smrzavanje}
+
+Putty (kao i većina standardnih linux terminala koji koriste
+softversku kontrolu toka podataka \emph{software flow control}) se
+može dovesti u stanje da ne prikazuje ispis unosa na ekranu, pritiskom
+na \Ctrl+\keystroke{S}. Ovo je često velik problem jer se poklapa sa
+standardnom prečicom za snimanje u većini grafičkih aplikacija, pa se
+može nehotično aktivirati. Iz ovog režima rada se može izaći prečicom
+\Ctrl+\keystroke{Q}.  Ukratko:
 \begin{lstlisting}[xleftmargin=10em]
 Do not press
   Ctrl S
@@ -789,6 +897,14 @@ If you do
   Ctrl Q
 \end{lstlisting}
 
+Smisao postojanja ovakve opcije je dobrim delom istorijski, iz vremena
+kad su brzine protoka bile veoma male, i kada se Å¡tedelo time Å¡to bi
+se privrmeno isključio protok kada nisu neophodne povratne
+informacije, na primer kod komandi koje se dugo izvršavaju. Naravno
+ovo ima svoje primene i danas kod slabijih veza, ili kod mobilnih veza
+koje se plaćaju po protoku, a nekad se može i dobiti na brzini
+izvršavanja programa, ako se ne gubi vreme na osvežavanje ekrana.
+
 \skica{literatura i linkovi izdovjeni na kraju dokumenta}
 
 %\end{multicols}