Prvi koraci
===========

- odrediti uslove za parametre koji ce napraviti trivijalne pozive
- oznaciti pozive adresama (ako ih ima vise)
- napraviti InfoTip klasu u kojoj su polja parametri, lokalne
promenljive, adresa i potencijalni dodatne "virtuelne" promenljive


Osnovna ideja (skica metoda za simulaciju)
==========================================

ponavljaj {
   // rekurzivni spust
   dok (nijeTrivijalanSlucaj) {
      // prepisujemo kod
      // pamtimo na steku vrednosti parametara
   }
  
   //trivijalan slucaj
  
   // povratak iz rekurzije
   dok (stekNijePrazan I nemaNovogPoziva) {
      // skidamo sa steka
      // prepisujemo kod
   }
} dok (stekNijePrazan)


Kod:
=====


InfoTip el;
Stek<InfoTip> s = new Stek<>();
// -tipicno ovde deklarisemo promenljive koje se koriste
//   u originalnom metodu da bi bile vidljive svuda
// -ako metod vraca vrednost treba nam promenljiva
//   rez odgovarajuceg tipa

do {
   while (nijeTrivijalanSlucaj) {
      // -prepisati kod iz originalnog metoda
      //   do prvog rek poziva
      // -staviti na stek lokalne promenljive, 
      //   parametre i adresu poziva
      // -postaviti parametre kao u pozivu
   }
   //trivijalan slucaj
   // -prepisujemo originalni metod
   // -umesto "return x" pisemo "rez = z"
   boolean nemaPoziva = true;
   while (!s.jePrazan() && nemaPoziva) {
      el = s.skiniVrh();
      // -vracamo vrednosti sa steka u metod
      // -u zavisnosti od adrese poziva nastavimo
      //  prepisivanje originalnog metoda sa
      //  tog mesta
      // -ako se naidje na "return x" pisati "rez = x"
      // -poziv metoda u dodeli zamenjujemo sa "rez" 
      // -ako se dodje do novog rek. poziva tada:
      //   -sacuvati na steku vrednosti
      //   -postaviti parametara kao u pozivu
      //   -pisemo "nemaPoziva = false;"
   }
} while (!s.jePrazan());

// -ako metod vraca vrednost pisemo
//    "return rez"