inicijalna verzija 12d

diff --git a/.gitignore b/.gitignore
new file mode 100644 (file)
index 0000000..ed0b781
--- /dev/null
+++ b/.gitignore
@@ -0,0 +1,19 @@
+*.aux
+*.dvi
+*.log
+*.out
+*.pdf
+*~
+*.toc
+*.xref
+*.nav
+*.vrb
+*.snm
+auto*
+*.zip
+*.class
+_region*
+*.blg
+*.bbl
+*.exe
+errinfo.???
\ No newline at end of file

diff --git a/skripta-os2.tex b/skripta-os2.tex
new file mode 100644 (file)
index 0000000..0e1509a
--- /dev/null
+++ b/skripta-os2.tex
@@ -0,0 +1,795 @@
+% skripta-os2.tex
+% Skripta za predmet Operativni Sistemi 2, DMI, PMF, NS
+% 2011/2012
+
+\documentclass[a4paper,twoside]{article}
+\usepackage[T1]{fontenc}
+\usepackage[utf8]{inputenc}%definišemo da je ulaz utf-8 fajl
+
+% osnovne informacije koje ce se prikazati na naslovnoj strani,
+% kao i u informacijama u generisanom pdfu
+\newcommand{\autor}{Doni Pracner, Ivan Pribela}
+\newcommand{\inst}{Departman za matematiku i informatiku, PMF, UNS}
+\newcommand{\autorinst}{\autor \\ \inst}
+\newcommand{\naslov}{Skripta za vežbe iz predmeta operativni sistemi 2} 
+\newcommand{\datum}{April 2012, Novi Sad}
+\newcommand{\verzija}{ver 12d}
+
+\usepackage[serbian]{babel}
+\usepackage{fancyhdr}
+\pagestyle{fancy}
+
+\title{\naslov \ -- \verzija}
+\author{\autor \\ \inst}
+\date{\datum}
+
+%change the default font
+\usepackage{lmodern}
+\renewcommand{\familydefault}{\sfdefault}
+
+\usepackage{pifont}
+\usepackage{keystroke}
+
+%podesavanja outputa za pdf verzije
+\usepackage[bookmarks,pdffitwindow=false,unicode=true,%
+pdftitle={\naslov \ -- \verzija},%
+pdfauthor={\autor}%
+]{hyperref}
+
+\usepackage{graphicx}
+\usepackage{listings}
+\usepackage{amsthm}
+\usepackage{amsmath}
+\usepackage{latexsym}
+\usepackage{multicol}
+
+\usepackage{tikz}
+
+%margine
+%experiment 
+%\usepackage[top=2.5cm, bottom=1.5cm, left=2cm, right=1cm]{geometry}
+%staro: 
+\usepackage[top=1.5cm, bottom=1cm, left=2cm, right=1cm]{geometry}
+
+\begin{document}
+
+%customize the itemize environments
+
+\let\olditemize=\itemize
+\def\itemize{
+\olditemize
+  \setlength{\itemsep}{1pt}
+  \setlength{\parskip}{0pt}
+  \setlength{\parsep}{0pt}
+  \setlength{\topsep}{-1cm}
+
+}
+
+%% ovi redovi daju header i footer
+
+\renewcommand{\sectionmark}[1]{\markright{\thesection\ #1}}
+\fancyhf{} % delete current setting for header and footer
+%\fancyfoot[C]{\thepage}
+\fancyhead[LO]{\bfseries\rightmark}
+\fancyhead[RO]{\thepage}
+\fancyhead[RE]{Operativni sistemi 2 -- skripta}
+\fancyhead[LE]{\thepage}
+\renewcommand{\headrulewidth}{0.5pt}
+\renewcommand{\headwidth}{\textwidth}
+%\renewcommand{\footrulewidth}{0.5pt}
+%\addtolength{\headheight}{0.5pt} % make space for the rule
+\fancypagestyle{plain}{%
+\fancyhead{} % get rid of headers on plain pages
+\fancyfoot{}
+\renewcommand{\headrulewidth}{0pt} % and the line
+\renewcommand{\footrulewidth}{0pt} % and the line
+}
+\renewcommand{\headheight}{15pt}
+
+%promene u marginama:
+%\setlength{\marginparwidth}{32pt}
+%\setlength{\textwidth}{620pt}
+%\setlength{\textheight}{620pt}
+
+
+%% specijalni blokovi koji služe kao podsetnici u radu ili napomene
+\newcommand{\skica}[1]{
+    \noindent \framebox{\parbox[c]{0.9\textwidth}{  {\small** \textit{#1}  }}
+    \newline }
+}
+
+\newcommand{\skicas}[1]{
+    \framebox{* \textit{#1} *}
+}
+
+%boldovane skice visokog prioriteta
+\newcommand{\skicab}[1]{
+  \noindent \framebox{\parbox[c]{0.9\textwidth}{ {\small***
+        \textbf{#1} }} \newline } }
+
+\newcommand{\kod}[1]{{\small\texttt{#1}}}
+
+% ako je sledeci red odkomentarisan nista od skica nece biti ispisano
+% u finalni dokument
+
+ \renewcommand{\skica}[1]{}
+
+
+\maketitle
+
+% theorems, definition etc.
+%''''''''''''''''''''''''''
+
+\theoremstyle{definition}
+\newtheorem{def1}{Definicija}
+\theoremstyle{plain}
+\newtheorem{theo}{Teorema}
+\newtheorem{lema}{Lema}
+
+\lstloadlanguages{Modula-2,C++}
+
+\lstset{
+       basicstyle=\footnotesize\ttfamily,
+        showstringspaces=false,
+       breaklines=true
+}
+
+\lstdefinestyle{codeblock}{
+       basicstyle=\footnotesize,
+        keywordstyle=\textbf,
+        columns=[l]fixed,
+        breakatwhitespace=true,
+%        prebreak=\P,
+%        postbreak=\ding{229}\space,
+        language=Modula-2,
+        xleftmargin=4em
+}
+
+\lstdefinestyle{terminal}{
+  frame=l,
+%  frameround=fftt,
+  xleftmargin=4em
+}
+
+\lstdefinestyle{numcodeblock}{
+  style=codeblock,
+  numbers=left,
+  firstnumber=1,
+  stepnumber=1
+}
+
+\lstnewenvironment{codeblock}[1][]{\lstset{style=codeblock,#1}}{}
+\lstnewenvironment{terminal}{\lstset{style=terminal}}{}
+
+% ----------------==================--------------------------------------
+%                 Pravi pocetak rada
+
+
+Programi u ovoj skripti su testirani sa kompajlerom ``GNU Modula 2'' (u
+daljem tekstu često skraćeno na \emph{gm2}), pod operativnim
+sistemima iz Debian porodice.
+
+\tableofcontents
+
+%\newpage %necemo jos da prelamamo ovde
+
+%\begin{multicols}{2}
+
+\section{GNU Modula 2}
+
+\subsection{Prvi program u gm2 }
+\label{g-prvi-program}
+
+Tradicionalni prvi program ``Hello World'' bi izgledao ovako:
+\begin{codeblock}
+  MODULE hello;
+
+  FROM StrIO IMPORT WriteString, WriteLn;
+
+  BEGIN
+     WriteString('hello world'); 
+     WriteLn
+  END hello.
+\end{codeblock}
+
+Primećuje se razlika u modulu iz koga se uvoze komande u odnosu na
+XDS/TopSpeed verzije M2, tamo je sve bilo u \kod{InOut}, dok ovde
+koristimo \kod{StrIO} za rad sa stringovima, \kod{NumberIO}, za rad sa
+brojevima i tako dalje. Za pregled dostupnih biblioteka predlaže se
+korišćenje zvanične stranice:
+\url{http://nongnu.org/gm2/libraries.html}, odnosno
+\url{http://nongnu.org/gm2/base_libraries.html} za samo osnovne
+biblioteke.
+
+Predpostavimo da smo ga napravili u trenutnom direktorijumu, koristeći
+neki tesktualni editor (u dodatku~\ref{app-joe} je opisan ``joe'' koji
+koristimo na vežbama).  Kreirani fajl se može prevesti u izvršnu
+verziju sledećom komandom:
+\begin{terminal}
+  gm2 hello.mod
+\end{terminal}
+
+Ako je kod ispravan (kao onaj gore) u istom direktorijumu će se
+napraviti fajl \kod{a.out}, koji se može pokrenuti sa \kod{./a.out},
+pri čemu naglašavamo da hoćemo da pokrenemo program iz trenutnog
+direktorijuma koji se označava tačkom. Ako želimo da napravimo
+izvršni fajl pod nekim drugim nazivom možemo koristiti poziv sledećeg
+tipa:
+\begin{terminal}
+  gm2 -o imeIzlaznogFajla ulaznifajl
+\end{terminal}
+
+Za dalje opcije kompajlera konsultovati \kod{gm2 -{}-help} i zvaničnu
+stranicu kompajlera.
+%ovde je trebalo -{}- da razdvoji dva minusa, jer se inače tumače kao jedan.
+
+\subsection{Korišćenje sistemskih poziva}
+
+Mapiranje procedura na sistemske pozive se može izvršiti preko
+specijalnog definicionog modula koji u zaglavlju sadrži ključne reči
+\kod{FOR "{}C"} u kome se navode imena procedura koja se poklapaju sa
+imenima sistemskih poziva i imaju parametre i povratne vrednosti
+odgovarajućih tipova.  Na primer, mapirajmo poziv \kod{system}, koji
+izvršava prosleđenu komandu u novom \emph{shell}-u. Specifikaciju
+komande možemo videti sa
+\begin{terminal}
+man system
+\end{terminal}
+
+odnosno videćemo da je poziv definisan na sledeći način:
+\begin{codeblock}
+int system(const char *command);
+\end{codeblock}
+što znači da vraća ceo broj, a prima jedan argument koji je pokazivač
+(što se označava *) na znak. Ovo je zapravo ceo string, pošto se u C
+jeziku oni predstavljaju kao pokazivač na prvi znak, a string se onda
+sastoji od svih sledećih znakova u memoriji dokle god se ne naiđe na
+0C. Srećom, sve ovo se automatski mapira kreiranjem sledećeg modula:
+
+\begin{codeblock}
+DEFINITION MODULE FOR "C" Lib;
+
+  EXPORT UNQUALIFIED system;
+
+  PROCEDURE system(command: ARRAY OF CHAR): INTEGER;
+
+END Lib.
+\end{codeblock}
+
+Nije potrebno praviti prazne implementacione module. Iz ovakvog modula
+se mogu uvoziti i koristiti procedure kao i iz bilo kakvog
+``normalnog'' modula, kao što se može videti u sledećem primeru, koju
+od korisnika učitava stringove i pokušava da ih izvrši kao da su uneti
+u komandnoj liniji, dokle god korisnik ne unese reč ``kraj'':
+\begin{codeblock}
+MODULE Zad2;
+
+FROM StrIO IMPORT
+  ReadString, WriteString, WriteLn;
+FROM StrLib IMPORT
+  StrEqual;
+FROM Lib IMPORT
+  system;
+
+TYPE
+  String = ARRAY [0..1023] OF CHAR;
+
+VAR
+  Komanda: String;
+
+PROCEDURE Izvrsi(Komanda: ARRAY OF CHAR);
+VAR
+  c: INTEGER;
+BEGIN
+  c:= system(Komanda);
+END Izvrsi;
+
+BEGIN
+  WriteString("?> "); ReadString(Komanda);
+  WHILE NOT StrEqual(Komanda, "kraj") DO
+    Izvrsi(Komanda);
+    WriteString("?> "); ReadString(Komanda);
+  END;
+END Zad2.
+\end{codeblock}
+
+Prilikom mapiranja sistemskih poziva je moguće koristiti ``...'' na
+kraju liste argumenata da se označi da je moguće proslediti
+proizvoljan broj argumenata nakon navedenih, koji će biti premapirani
+na odgovarajuće tipove podataka. Takođe je moguće i označiti da se
+povratna vrednost procedure ne mora koristiti. U gornjem primeru je
+mogla funkcija da se definiše kao \kod{PROCEDURE system(command: ARRAY
+  OF CHAR): [INTEGER];} i tada bi mogla se poziva kao obična procedura
+bez korišćenja pomoćne promenljive \kod{c} da se dobije povratna
+vrednost. 
+
+Tabela pretvaranja tipova se može videti na
+\url{http://www.nongnu.org/gm2/interface_to_c.html}
+
+\subsubsection{Primer: Izlistavanje sadržaja direktorijuma}
+
+Korišćenje sistemskih poziva se može ilustrovati primerom čitanja
+sadržaja direktorijuma, komandama \kod{opendir}, \kod{readdir} i
+\kod{closedir}. Prva komanda otvara prosledjenu putanju i vraća
+pokazivač na otvoreni direktorijum. Komanda \kod{readdir} prima ovakav
+pokazivač kao ulazni parametar, a vraća pokazivač na slog koji
+predstavlja sledeću stavku u otvorenom direktorijumu ili \kod{NIL} ako
+više nema ničega. Poslednja komanda, \kod{closedir}, se izvodi na
+kraju i zatvara otvoreni direktorijum. Bitno je zatvarati otvorene
+resurse jer je moguće da sistem odbije da otvori novi ako ih
+proces već ima previše otvorenih.
+
+Kada imamo imena stavki iz direktorijuma o njima možemo dobiti više
+informacija \kod{stat}. Ona prima dva argumenta, prvi je \emph{puna}
+putanja do fajla, a drugi je pokazivač na strukturu u koju će komanda
+upisati podatke. Obratiti pažnju da zbog ovoga struktura već mora
+postojati u memoriji, ili kao lokalna promenljiva odgovarajućeg
+slogovnog tipa, ili dinamički alocirana korišćenjem pokazivača na nju.
+
+Budući da su u pitanju sistemski pozivi niskog nivoa, veličine tipova
+su nažalost promenljive i mogu zavisiti od konkretnog operativnog
+sistema, a naročito utiče da li je u pitanju~32--bitni, ili~64--bitni
+sistem. Zbog ovoga su date dve varijante bibilioteke sa tipovima.
+Prva je testirana na Lubuntu 11.10 32bit, a druga je testirana na
+Kubuntu 11.10 64bit.
+
+\begin{codeblock}
+DEFINITION MODULE FOR "C" Lib32;
+  FROM SYSTEM IMPORT 
+    ADDRESS, BYTE;
+  EXPORT UNQUALIFIED opendir, readdir, closedir, stat, 
+    PDir, DirEnt, PDirEnt, Stat, PStat, PInt;
+\end{codeblock}
+\begin{minipage}{0.5\textwidth}
+\begin{codeblock}
+(* types for 32 bit *)
+  TYPE
+    PDir = ADDRESS;
+    DirEnt = RECORD
+         ino: INTEGER;
+         off: INTEGER;
+         reclen: SHORTCARD;
+         type: BYTE;
+         name: ARRAY [0..255] OF CHAR;
+    END;
+    PDirEnt = POINTER TO DirEnt;
+    Stat = RECORD
+         dev: LONGINT;
+         ino: LONGINT;
+         mode: INTEGER;
+         nlink: LONGINT;
+         uid: INTEGER;
+         gid: INTEGER;
+         pad1: LONGINT;
+         rdev: INTEGER;
+         size: INTEGER;
+         blksize: INTEGER;
+         blocks: INTEGER;
+         atime: LONGINT;
+         mtime: LONGINT;
+         ctime: LONGINT;
+    END;
+  \end{codeblock}
+\end{minipage}
+\begin{minipage}{0.45\textwidth}
+\begin{codeblock}[frame=single,frameround=tttt]
+(* types for 64 bit *)
+  TYPE
+    PDir = ADDRESS;
+    DirEnt = RECORD
+         ino: LONGINT;
+         off: LONGINT;
+         reclen: SHORTCARD;
+         type: BYTE;
+         name: ARRAY [0..255] OF CHAR;
+    END;
+    PDirEnt = POINTER TO DirEnt;
+    Stat = RECORD
+         dev: LONGINT;
+         ino: LONGINT;
+         nlink: LONGINT;
+         mode: INTEGER;
+         uid: INTEGER;
+         gid: INTEGER;
+         pad1: INTEGER;
+         rdev: LONGINT;
+         size: LONGINT;
+         blksize: LONGINT;
+         blocks: LONGINT;
+         atime: LONGINT;
+         mtime: LONGINT;
+         ctime: LONGINT;
+    END;
+  \end{codeblock}
+\end{minipage}
+\begin{codeblock}
+    PStat = POINTER TO Stat;
+    PInt = POINTER TO INTEGER;
+
+  PROCEDURE opendir(name: ARRAY OF CHAR): PDir;
+  PROCEDURE readdir(dirp: PDir): PDirEnt;
+  PROCEDURE closedir(dirp: PDir): [INTEGER];
+  PROCEDURE stat(path: ARRAY OF CHAR; buf: PStat): [INTEGER];
+END Lib32.
+\end{codeblock}
+
+\begin{codeblock}
+MODULE Zad5;
+
+FROM SYSTEM IMPORT
+  ADR;
+FROM StrIO IMPORT
+  WriteString, WriteLn;
+FROM NumberIO IMPORT
+  WriteInt;
+FROM StrLib IMPORT
+  StrLen, StrConCat;
+FROM Args IMPORT
+  Narg, GetArg;
+FROM Lib32 IMPORT
+  opendir, readdir, closedir, stat, PDir, PDirEnt, Stat;
+FROM errno IMPORT
+  geterrno;
+
+TYPE
+  String = ARRAY [0..1023] OF CHAR;
+
+VAR
+  Putanja: String;
+  n, i: INTEGER;
+  ok: BOOLEAN;
+
+PROCEDURE Listaj(Ime: ARRAY OF CHAR);
+VAR
+  dir: PDir;
+  entry: PDirEnt;
+  info: Stat;
+  c: INTEGER;
+  Len: CARDINAL;
+  Putanja: String;
+BEGIN
+  dir:= opendir(Ime);
+  IF dir = NIL THEN
+    WriteString("Folder "); WriteString(Ime); WriteLn;
+    WriteString("  Greska broj "); WriteInt(geterrno(), 0); WriteString("."); WriteLn();
+    WriteString("  Ne mogu da otvorim direktorijum."); WriteLn();
+  ELSE
+    Len:= StrLen(Ime);
+    IF Ime[Len - 1] # "/" THEN
+      StrConCat(Ime, "/", Ime);
+    END;
+    WriteString("Folder "); WriteString(Ime); WriteLn;
+    entry:= readdir(dir);
+    WHILE entry # NIL DO
+      IF entry^.name[0] # "." THEN
+        StrConCat(Ime, entry^.name, Putanja);
+        c:= stat(Putanja, ADR(info));
+        WriteString("  ");
+        IF c = -1 THEN
+          WriteString("?    ? KB");
+        ELSE
+          WriteInt(info.nlink, 3);
+          WriteInt((info.size + 512) DIV 1024, 5); WriteString(" KB ");
+        END;
+        WriteString(" "); WriteString(entry^.name); WriteLn;
+      END;
+      entry:= readdir(dir);
+    END;
+    c:= closedir(dir);
+    IF c = -1 THEN
+      WriteString("  Greska broj "); WriteInt(geterrno(), 0); WriteString("."); WriteLn();
+      WriteString("  Ne mogu da zatvorim direktorijum."); WriteLn();
+    END;
+  END;
+END Listaj;
+
+BEGIN
+  n:= Narg();
+  FOR i:= 1 TO n - 1 DO
+    ok:= GetArg(Putanja, i);
+    WriteLn;
+    Listaj(Putanja);
+  END;
+  WriteLn;
+END Zad5.
+\end{codeblock}
+
+\subsection{Stvaranje novih procesa}
+
+Korišćenjem sistemske komande \kod{fork} trenutni proces se duplira
+(``račva''). Novi proces je identičan sa originalnim, osim u svom
+identifikacionom broj. Komanda ne prima parametre i vraća jedan integer, pa se može mapirati na sledeći način:
+\begin{codeblock}
+PROCEDURE fork(): INTEGER;
+\end{codeblock}
+
+Oba procesa se nakon račvanja nastavljaju odvijati u sledećem redu
+koda. Jedino po čemu se razlikuju je vrednost koju je vratio
+\kod{fork}, ukoliko je u pitanju originalni proces (``roditelj'') tada
+je ta vrednost jednaka proces identifikatoru (\emph{pid}-u)
+``deteta'', i može se koristiti za komunikaciju sa detetom, a u novom
+procesu je ova vrednost jednaka nuli. Budući da je najčešće potrebno
+da dete i roditelj rade različite stvari, to se obično rešava kodom
+sledećeg oblika:
+\begin{codeblock}
+pid := fork();
+IF pid = 0 THEN
+   (* "detetove" operacije *)
+ELSE
+   (* "roditeljske" operacije *)
+END;
+\end{codeblock}
+
+Komanda \kod{wait} (uvezena kao sistemska) se može pozvati u
+originalnom procesu sa efektom da se proces uspava dokle god neki od
+procesa dece ne završi sa radom. Veća kontrola nad ovim ponašanjem se
+može postići komandom \kod{waitpid} u kojoj možemo precizirati tačno
+koji proces čekamo da se završi.
+
+U sledećim sekcijama će biti ilustrovano nekoliko klasičnih primera
+organizacije procesa.
+
+\skica{treba nam propratni tekst za ovo sto sledi}
+
+\subsubsection{Lanac procesa}
+
+\begin{minipage}{0.6\textwidth}
+\begin{codeblock}
+pid := 0;
+i := 1;
+WHILE (pid = 0) AND (i < n) DO
+  pid := fork();
+  IF pid # 0 THEN
+    (* ... *)
+  ELSE
+    INC(i);
+  END;
+END;
+\end{codeblock}
+\end{minipage}
+\begin{minipage}{0.4\textwidth}
+\begin{tikzpicture}
+[proc/.style={circle,draw}]
+\def \n {5}
+\foreach \s in {1,...,\n}
+{
+  \node[proc] (\s) at (\s,-\s/2) {\s};
+}
+\foreach \s in {2,...,\n} {
+  \pgfmathparse{int(\s-1)}
+  \draw [<-] (\s) to (\pgfmathresult);
+}
+\end{tikzpicture}
+\end{minipage}
+
+\subsubsection{Roditelj sa puno dece}
+
+\begin{minipage}{0.6\textwidth}
+\begin{codeblock}
+pid := -1;
+j := 0;
+WHILE (pid # 0) AND (j < m) DO
+  pid := fork();
+  IF pid # 0 THEN
+    INC(j);
+  ELSE
+    (* ... *)
+  END;
+END;
+\end{codeblock}
+\end{minipage}
+\begin{minipage}{0.4\textwidth}
+\begin{tikzpicture}
+[proc/.style={circle,draw}]
+\def \n {5}
+\node[proc] (1) at (0,0) {1};
+\foreach \s in {2,...,\n}
+{
+  \node[proc] (\s) at (-3.5+\s,-2) {\s};
+}
+\foreach \s in {2,...,\n} {
+  \draw [->] (1) to (\s);
+}
+\end{tikzpicture}
+\end{minipage}
+
+\subsubsection{Stablo procesa}
+
+\begin{minipage}{0.6\textwidth}
+\begin{codeblock}
+i := 1;
+j := 0;
+WHILE (i < n) AND (j < m) DO
+  pid := fork();
+  IF pid # 0 THEN
+    INC(j);
+  ELSE
+    INC(i);
+    j:=0;
+  END;
+END;
+\end{codeblock}
+\end{minipage}
+\begin{minipage}{0.4\textwidth}
+\begin{tikzpicture}
+[proc/.style={circle,draw},
+level 1/.style={sibling distance=20mm,level distance=10mm},
+level 2/.style={sibling distance=10mm,font=\scriptsize}
+]
+\node[proc] (root) {0}
+child[->] foreach \x in {1,2} {node[proc] {\x}
+  child foreach \y in {1,2} {node[proc] {\x-\y}
+    }};
+
+\end{tikzpicture}
+\end{minipage}
+
+
+% ----------------------------------------------
+
+\newpage
+\pagenumbering{Roman}
+\appendix
+
+\section{Instalacija kompajlera GNU Modula 2}
+\label{app-instalacija-gm2}
+
+Ova sekcija treba da omogući instalaciju kompajlera GNU Modula 2 na
+već postojeći GNU Linux operativni sistem iz Debian porodice, koja
+uključuje i sve varijante Ubuntu distribucije, kao i Linux Mint i
+mnoge druge. Kompajler je moguće bez većih problema instalirati i na
+bilo koji drugi Linux (a i OSX i Windows), kompajliranjem iz izvornog
+koda, za šta preporučujemo konsultovanje sa zvaničnom stranicom
+\url{http://www.nongnu.org/gm2/obtaining.html}.
+
+Ovo uputstvo neće ulaziti u detalje kako instalirati operativni
+sistem. Za one koje koriste Windows i nisu sigurni kako da paralelno
+instaliraju drugi operativni sistem, preporučujemo korišćenje
+virtuelne mašine (npr besplatni Virtual Box,
+\url{http://virtualbox.org}) i instaliranje sistema na nju, ili još
+lakše skinuti već instaliranu mašinu sa nekim od Debian sistema, npr
+Ubuntu ili Kubuntu, ili eventualno neku manje zahtevnu verziju kao što
+je Lubuntu, ako su performanse problematične.
+
+\subsection{Instalacija na Debian platformi}
+
+Prvi korak za instalaciju dodatnog kompajlera GNU Modula 2 je
+dodavanje repozitorijuma softvera u sistem. Ovo se može uraditi ručnim
+menjanjem fajla \kod{/etc/apt/sources.list} i dodavanjem
+\begin{codeblock}
+#
+#  GNU Modula-2 repo
+#
+
+deb http://floppsie.comp.glam.ac.uk/debian/ squeeze main 
+deb-src http://floppsie.comp.glam.ac.uk/debian/ squeeze main
+\end{codeblock}
+
+Alternativno se mogu koristiti sledeće komande:
+
+\begin{terminal}
+add-apt-repository "deb http://floppsie.comp.glam.ac.uk/debian/ squeeze main"
+add-apt-repository "deb-src http://floppsie.comp.glam.ac.uk/debian/ squeeze main"
+\end{terminal}
+
+Većina sistema omogućava i da se ovo uradi preko nekih grafičkih
+alata.
+
+Nakon dodavanja novog izvora za softver potrebno je u konzoli uraditi
+sledeće:
+\begin{terminal}
+sudo apt-get update
+sudo apt-get install gm2-doc gm2
+\end{terminal}
+
+Po želji se može skinuti i izvorni kod kompajlera sledećom komandom:
+\begin{terminal}
+sudo apt-get source gm2
+\end{terminal}
+
+Videti Glavu~\ref{g-prvi-program} za primer kompajliranja programa.
+
+\subsection{Problem: nedostaje ``ctli.o'' i/ili još neki fajlovi}
+
+Pri pokušaju kompajliranja se na nekim sistemima može desiti da
+prijave nedostajuće fajlove \kod{crti.o, crt1.o} i/ili
+\kod{crtn.o}. Konkretno je poznato za gcc verziju 4.6 na debianu,
+pošto postoji problem u pakovanju kompajlera, ali moguće je da utiče i
+na neke druge sisteme.
+
+Greška se ispravlja na sledeći način (korisnik treba da
+ima administrativna prava, zato se radi ``sudo'') ukoliko
+je u pitanju 64-bitni sistem:
+\begin{terminal}
+sudo su
+cd /usr/lib
+ln -sv /usr/lib/x86_64-linux-gnu/crti.o crti.o
+ln -sv /usr/lib/x86_64-linux-gnu/crt1.o crt1.o
+ln -sv /usr/lib/x86_64-linux-gnu/crtn.o crtn.o
+exit
+\end{terminal}
+
+Za 32-bitne sisteme važi ista ispravka, jedino što se u komandama
+treba zameniti ``x86\_64'' sa ``i386''.
+
+\skica{možda i build from source}
+
+\section{Tekst editor Joe}
+\label{app-joe}
+
+Ukratko ćemo predstaviti editor ``joe''. Odabran je zbog svoje
+rasprostranjenosti, potpune funkcionalnosti u tekstualnom modu rada
+(korišćenje iz terminala) te vrlo jasnom sistemu pomoći koji se može
+koristiti pri radu.  Na nekim sistemima on dolazi već instaliran, a na
+skoro svima se lako može dodati iz repozitorijuma. Na Ubuntu i sličnim
+sistemima se ovo može uraditi sa:
+\begin{terminal}
+sudo apt-get install joe
+\end{terminal}
+Ili analogno na drugim sistemima za instaliranje softvera.
+
+Otvoranje postojećeg fajla ``hello.mod'' za uređivanje,
+odnosno otvaranje novog praznog fajla u koji ćemo unositi
+odgovarajući kod ili tekst se može postići sledećom komandom:
+\begin{terminal}
+joe hello.mod
+\end{terminal}
+
+Snimanje sa izlaskom iz programa se može uraditi sa \Ctrl
++\keystroke{K}\keystroke{X} (\emph{ctrl} i \emph{K} odjednom, pa onda
+\emph{X}, ova šema pritiskanja tastera važi za sve prečice), dok se
+samo snimanje izvršava sa \Ctrl +\keystroke{K}\keystroke{D}. U oba
+slučaja joe pita za ime fajla koji snimamo, pri čemu kao podrazumevanu
+vrednost ponudi trenutno ime. Brz izlaz iz editora je moguć i sa
+\Ctrl+\keystroke{C} (što je i standardna komanda za ``ubijanje''
+trenutnog procesa u terminalu), pri čemu će joe pitati da li želimo da
+izađemo ako postoje promene koje nisu snimljene.
+
+Za pomoć pri korišćenju ediora ``joe'' preporučujemo pritiskanje
+kombinacije \Ctrl +\keystroke{K}\keystroke{H}, koja daje spisak
+komandi u gornjem delu editora.  Postoji nekoliko stranica ove pomoći
+kroz koje se može kretati sa \Esc \keystroke{.} i \Esc \keystroke{,}.
+
+U okviru pomoći stoje i komande za označavanje blokova teksta i
+njihovo nakndadno premeštanje, kopiranje ili brisanje. Pritiskom na
+\Ctrl+\keystroke{\_} se vraća poslednja promena (undo).
+
+Pritiskom na \Ctrl +\keystroke{T} se dobija meni sa opcijama u kome se
+može odabrati više opcija za rad, kao što su margine, automatsko
+prelamanje redova, očuvanje uvlačenja redova (\emph{auto-indent}),
+sintaksno bojenje itd.
+
+\skica{joe i sintaksno bojenje za m2}
+
+\section{Putty}
+
+\emph{Putty} je program koji služi da se pod Windows operativnim
+sistemom otvori terminal (konzola, komandna linija) na udaljenom UNIX
+serveru. Može se naći online na
+\url{http://www.chiark.greenend.org.uk/~sgtatham/putty/download.html}.
+
+Po pokretanju se prikazuje dijalog u kome se može ukucati adresa
+udaljenog računara i konfigurisati mnogi parametri. Najčešće je dosta
+samo uneti adresu računara i pokrenuti konekciju. Nakon toga (ako je
+uspešno povezivanje) biće prikazan ekran za unos korisničkog imena i
+lozinke.
+
+\subsection{Problem: terminal ne odgovara na unos, ``smrznuo'' se}
+
+Putty se može dovesti u stanje da ne prikazuje ispis unosa na ekranu,
+pritiskom na \Ctrl+\keystroke{S} (što je često velik problem jer se
+poklapa sa standardnom prečicom za snimanje u većini grafičkih
+aplikacija). Iz ovog režima rada se može izaći prečicom
+\Ctrl+\keystroke{Q}.
+Ukratko:
+\begin{lstlisting}[xleftmargin=10em]
+Do not press
+  Ctrl S
+If you do
+  Ctrl Q
+\end{lstlisting}
+
+\skica{literatura i linkovi izdovjeni na kraju dokumenta}
+
+%\end{multicols}
+\end{document}