skripta-os2.tex

   1 % skripta-os2.tex
   2 % Skripta za predmet Operativni Sistemi 2, DMI, PMF, NS
   3 % Doni Pracner, Ivan Pribela
   4 % 2011/12 -- 2013/14
   5
   6 \documentclass[a4paper,twoside]{article}
   7 \usepackage[T1]{fontenc}
   8 \usepackage[utf8]{inputenc}%definišemo da je ulaz utf-8 fajl
   9
  10 % osnovne informacije koje ce se prikazati na naslovnoj strani,
  11 % kao i u informacijama u generisanom pdfu
  12 \newcommand{\autor}{Doni Pracner, Ivan Pribela}
  13 \newcommand{\inst}{Departman za matematiku i informatiku, PMF, UNS}
  14 \newcommand{\autorinst}{\autor \\ \inst}
  15 \newcommand{\naslov}{Skripta za vežbe iz predmeta operativni sistemi 2}
  16 \newcommand{\datum}{Februar 2014, Novi Sad}
  17 \newcommand{\verzija}{ver 14a}
  18
  19 \usepackage[serbian]{babel}
  20 \usepackage{fancyhdr}
  21 \pagestyle{fancy}
  22
  23 \title{\naslov \ -- \verzija}
  24 \author{\autor \\ \inst}
  25 \date{\datum}
  26
  27 %change the default font
  28 \usepackage{lmodern}
  29 \usepackage{beramono}
  30 \renewcommand{\familydefault}{\sfdefault}
  31
  32 \usepackage{pifont}
  33
  34 %podesavanja outputa za pdf verzije
  35 \usepackage[bookmarks,pdffitwindow=false,unicode=true,%
  36 pdftitle={\naslov \ -- \verzija},%
  37 pdfauthor={\autor}%
  38 ]{hyperref}
  39
  40 \usepackage{graphicx}
  41 \usepackage{listings}
  42 \usepackage{amsthm}
  43 \usepackage{amsmath}
  44 \usepackage{latexsym}
  45 \usepackage{multicol}
  46
  47 %\usepackage{keystroke}
  48 % ispod je dodata alternativa za ovaj paket
  49
  50 \usepackage{tikz}
  51 \usetikzlibrary{shadows}
  52
  53 \newcommand*\keystroke[1]{%
  54   \tikz[baseline=(key.base)]
  55     \node[%
  56       draw,
  57       fill=white,
  58       drop shadow={shadow xshift=0.2ex,shadow yshift=-0.2ex,fill=black,opacity=0.75},
  59       rectangle,
  60       rounded corners=2pt,
  61       inner sep=1pt,
  62       line width=0.5pt,
  63       font=\small\sffamily
  64     ](key) {#1\strut}
  65   ;
  66 }
  67
  68 \newcommand*\Ctrl{\keystroke{Ctrl}}
  69 \newcommand*\Tab{\keystroke{Tab}}
  70 \newcommand*\Esc{\keystroke{Esc}}
  71
  72 %margine
  73 \usepackage[top=2cm, bottom=2cm, left=2.5cm, right=2cm]{geometry}
  74
  75 \begin{document}
  76
  77 %customize the itemize environments
  78
  79 \let\olditemize=\itemize
  80 \def\itemize{
  81 \olditemize
  82   \setlength{\itemsep}{1pt}
  83   \setlength{\parskip}{0pt}
  84   \setlength{\parsep}{0pt}
  85   \setlength{\topsep}{-1cm}
  86
  87 }
  88
  89 %% ovi redovi daju header i footer
  90
  91 \renewcommand{\sectionmark}[1]{\markright{\thesection\ #1}}
  92 \fancyhf{} % delete current setting for header and footer
  93 %\fancyfoot[C]{\thepage}
  94
  95 \fancyhead[LO]{\bfseries\rightmark}
  96 \fancyhead[RO]{\thepage}
  97
  98 \fancyhead[RE]{Operativni sistemi 2 -- skripta}
  99 \fancyhead[LE]{\thepage}
 100
 101 \renewcommand{\headrulewidth}{0.5pt}
 102 \renewcommand{\headwidth}{\textwidth}
 103
 104 %\renewcommand{\footrulewidth}{0.5pt}
 105 %\addtolength{\headheight}{0.5pt} % make space for the rule
 106 \fancypagestyle{plain}{%
 107   \fancyhead{} % get rid of headers on plain pages
 108   \fancyfoot{}
 109   \renewcommand{\headrulewidth}{0pt} % and the line
 110   \renewcommand{\footrulewidth}{0pt} % and the line
 111 }
 112 \renewcommand{\headheight}{15pt}
 113
 114 %promene u marginama:
 115 %\setlength{\marginparwidth}{32pt}
 116 %\setlength{\textwidth}{620pt}
 117 %\setlength{\textheight}{620pt}
 118
 119
 120 %% specijalni blokovi koji služe kao podsetnici u radu ili napomene
 121 \newcommand{\skica}[1]{
 122     \noindent \framebox{\parbox[c]{0.9\textwidth}{  {\small** \textit{#1}  }}
 123     \newline }
 124 }
 125
 126 \newcommand{\skicas}[1]{
 127     \framebox{* \textit{#1} *}
 128 }
 129
 130 %boldovane skice visokog prioriteta
 131 \newcommand{\skicab}[1]{
 132   \noindent \framebox{\parbox[c]{0.9\textwidth}{ {\small***
 133         \textbf{#1} }} \newline } }
 134
 135 \newcommand{\kod}[1]{{\small\texttt{#1}}}
 136
 137 % ako je sledeci red odkomentarisan nista od skica nece biti ispisano
 138 % u finalni dokument
 139
 140  \renewcommand{\skica}[1]{}
 141
 142
 143 \maketitle
 144
 145 % theorems, definition etc.
 146 %''''''''''''''''''''''''''
 147
 148 \theoremstyle{definition}
 149 \newtheorem{def1}{Definicija}
 150 \theoremstyle{plain}
 151 \newtheorem{theo}{Teorema}
 152 \newtheorem{lema}{Lema}
 153
 154 \lstloadlanguages{Modula-2,C++}
 155
 156 \lstset{
 157         basicstyle=\ttfamily,
 158         showstringspaces=false,
 159         breaklines=true
 160 }
 161
 162 \lstdefinestyle{codeblock}{
 163 %       basicstyle=\footnotesize\ttfamily,
 164         keywordstyle=\textbf,
 165         columns=[l]fixed,
 166         breakatwhitespace=true,
 167 %        prebreak=\P,
 168 %        postbreak=\ding{229}\space,
 169         language=Modula-2,
 170         xleftmargin=4em
 171 }
 172
 173 \lstdefinestyle{terminal}{
 174   frame=lt,
 175 %  frameround=fftt,
 176   backgroundcolor=\color[gray]{.95},
 177 % prebreak=\P,
 178   postbreak=\ding{229}\space,
 179   xleftmargin=2em
 180 }
 181
 182 \lstdefinestyle{numcodeblock}{
 183   style=codeblock,
 184   numbers=left,
 185   firstnumber=1,
 186   stepnumber=1
 187 }
 188
 189 \lstnewenvironment{codeblock}[1][]{\lstset{style=codeblock,#1}}{}
 190 \lstnewenvironment{terminal}{\lstset{style=terminal}}{}
 191
 192 % ----------------==================--------------------------------------
 193 %                 Pravi pocetak rada
 194
 195
 196 Programi u ovoj skripti su testirani sa kompajlerom ``GNU Modula 2'' (u
 197 daljem tekstu često skraćeno na \emph{gm2}), pod operativnim
 198 sistemima iz Debian porodice.
 199
 200 \tableofcontents
 201
 202 \newpage
 203
 204 %\begin{multicols}{2}
 205
 206 \section{GNU Modula 2}
 207
 208 \emph{GNU Modula 2} (u daljem tekstu često skraćeno na \emph{gm2}) je
 209 pred procesor (\emph{front end}) za GNU kolekciju kompajlera
 210 (GCC). Podržava nekoliko dijalekata jezika ``Modula 2'' --
 211 najznačajniji su ISO standard i nekoliko varijacija koje je originalni
 212 autor Niklaus Virt (\emph{Niklaus Wirth}) opisao u različitima
 213 verzijama knjige \emph{Programming in Modula 2 (PIM)}. Uz kompajler se
 214 dobijaju i besplatne ISO, PIM i još neke biblioteke.
 215
 216 \subsection{Prvi program u gm2 }
 217 \label{g-prvi-program}
 218
 219 Tradicionalni prvi program ``Hello World'' bi izgledao ovako:
 220 \begin{codeblock}
 221   MODULE hello;
 222
 223   FROM StrIO IMPORT WriteString, WriteLn;
 224
 225   BEGIN
 226      WriteString('hello world');
 227      WriteLn
 228   END hello.
 229 \end{codeblock}
 230
 231 Primećuje se razlika u modulu iz koga se uvoze komande u odnosu na
 232 XDS/TopSpeed verzije M2, tamo je sve bilo u \kod{InOut}, dok se ovde
 233 koristi \kod{StrIO} za rad sa stringovima, \kod{NumberIO} za rad sa
 234 brojevima i tako dalje. Za pregled dostupnih biblioteka predlaže se
 235 korišćenje zvanične stranice:
 236 \url{http://nongnu.org/gm2/libraries.html}, odnosno
 237 \url{http://nongnu.org/gm2/base_libraries.html} za samo osnovne
 238 biblioteke.
 239
 240 Predpostavimo da je fajl napravljen u trenutnom direktorijumu,
 241 koristeći neki tesktualni editor (u dodatku~\ref{app-joe} je opisan
 242 ``joe'' koji se koristi na vežbama).  Kreirani fajl se tada može
 243 prevesti u izvršnu verziju sledećom komandom:
 244 \begin{terminal}
 245   gm2 hello.mod
 246 \end{terminal}
 247
 248 Ako je kod ispravan (kao onaj gore) u istom direktorijumu će se
 249 napraviti fajl \kod{a.out}, koji se može pokrenuti sa:
 250 \begin{terminal}
 251   ./a.out
 252 \end{terminal}
 253 pri čemu \kod{./} naglašava da hoćemo da pokrenemo program iz trenutnog
 254 direktorijuma (koji se označava tačkom). Ako je potrebno da
 255 izvršni fajl ima neki drugi naziv može se koristiti poziv sledećeg
 256 tipa:
 257 \begin{terminal}
 258   gm2 -o imeIzlaznogFajla ulaznifajl
 259 \end{terminal}
 260
 261 Za dalje opcije kompajlera konsultovati \kod{gm2 -{}-help} i zvaničnu
 262 stranicu kompajlera.
 263 %ovde je trebalo -{}- da razdvoji dva minusa, jer se inače tumače kao jedan.
 264
 265 \subsection{Korišćenje sistemskih poziva}
 266
 267 Mapiranje procedura na sistemske pozive se može izvršiti preko
 268 specijalnog definicionog modula koji u zaglavlju sadrži ključne reči
 269 \kod{FOR "{}C"} u kome se navode imena procedura koja se poklapaju sa
 270 imenima sistemskih poziva i imaju parametre i povratne vrednosti
 271 odgovarajućih tipova.  Na primer, mapirajmo poziv \kod{system}, koji
 272 izvršava prosleđenu komandu u novom \emph{shell}-u. Specifikaciju
 273 komande možemo videti sa
 274 \begin{terminal}
 275 man system
 276 \end{terminal}
 277
 278 odnosno videćemo da je poziv definisan na sledeći način:
 279 \begin{codeblock}
 280 int system(const char *command);
 281 \end{codeblock}
 282 što znači da vraća ceo broj, a prima jedan argument koji je pokazivač
 283 (što se označava *) na znak. Ovo je zapravo ceo string, pošto se u C
 284 jeziku oni predstavljaju kao pokazivač na prvi znak, a string se onda
 285 sastoji od svih sledećih znakova u memoriji dokle god se ne naiđe na
 286 0C. Srećom, sve ovo se automatski mapira kreiranjem sledećeg modula:
 287
 288 \begin{codeblock}
 289 DEFINITION MODULE FOR "C" Lib;
 290
 291   EXPORT UNQUALIFIED system;
 292
 293   PROCEDURE system(command: ARRAY OF CHAR): INTEGER;
 294
 295 END Lib.
 296 \end{codeblock}
 297
 298 Nije potrebno praviti prazne implementacione module. Iz ovakvog modula
 299 se mogu uvoziti i koristiti procedure kao i iz bilo kakvog
 300 ``normalnog'' modula, kao što se može videti u sledećem primeru, koju
 301 od korisnika učitava stringove i pokušava da ih izvrši kao da su uneti
 302 u komandnoj liniji, dokle god korisnik ne unese reč ``kraj'':
 303 \begin{codeblock}
 304 MODULE Zad2;
 305
 306 FROM StrIO IMPORT
 307   ReadString, WriteString, WriteLn;
 308 FROM StrLib IMPORT
 309   StrEqual;
 310 FROM Lib IMPORT
 311   system;
 312
 313 TYPE
 314   String = ARRAY [0..1023] OF CHAR;
 315
 316 VAR
 317   Komanda: String;
 318
 319 PROCEDURE Izvrsi(Komanda: ARRAY OF CHAR);
 320 VAR
 321   c: INTEGER;
 322 BEGIN
 323   c:= system(Komanda);
 324 END Izvrsi;
 325
 326 BEGIN
 327   WriteString("?> "); ReadString(Komanda);
 328   WHILE NOT StrEqual(Komanda, "kraj") DO
 329     Izvrsi(Komanda);
 330     WriteString("?> "); ReadString(Komanda);
 331   END;
 332 END Zad2.
 333 \end{codeblock}
 334
 335 Prilikom mapiranja sistemskih poziva je moguće koristiti ``...'' na
 336 kraju liste argumenata da se označi da je moguće proslediti
 337 proizvoljan broj argumenata nakon navedenih, koji će biti premapirani
 338 na odgovarajuće tipove podataka. Takođe je moguće i označiti da se
 339 povratna vrednost procedure ne mora koristiti. U gornjem primeru je
 340 mogla funkcija da se definiše kao \kod{PROCEDURE system(command: ARRAY
 341   OF CHAR): [INTEGER];} i tada bi mogla se poziva kao obična procedura
 342 bez korišćenja pomoćne promenljive \kod{c} da se dobije povratna
 343 vrednost.
 344
 345 Neki primeri pretvaranja tipova su dati u Tabeli~\ref{t-pretvaranje-tipova}, preuzetoj sa \url{http://www.nongnu.org/gm2/interface_to_c.html}.
 346
 347 \begin{table}[htp]
 348 \begin{center}
 349 \begin{tabular}{lll}
 350 Stvarni parametar      &  Konverzija  &   Tip vrednosti koji će biti prosleđen\\
 351 \hline
 352 123                    &  -                &   long long int\\
 353 "hello world"          &  -                &   const char *\\
 354 a: ARRAY OF CHAR       &  ADR(a)           &   char *\\
 355 a: ARRAY [0..5] OF CHAR&  ADR(a)           &   char *\\
 356 3.14                   &  -                &   long double
 357 \end{tabular}
 358 \end{center}
 359 \caption{Tabela pretvaranja tipova\label{t-pretvaranje-tipova}}
 360 \end{table}
 361
 362 \subsubsection{Primer: Izlistavanje sadržaja direktorijuma}
 363
 364 Korišćenje sistemskih poziva se može ilustrovati primerom čitanja
 365 sadržaja direktorijuma, komandama \kod{opendir}, \kod{readdir} i
 366 \kod{closedir}. Prva komanda otvara prosledjenu putanju i vraća
 367 pokazivač na otvoreni direktorijum. Komanda \kod{readdir} prima ovakav
 368 pokazivač kao ulazni parametar, a vraća pokazivač na slog koji
 369 predstavlja sledeću stavku u otvorenom direktorijumu ili \kod{NIL} ako
 370 više nema ničega. Poslednja komanda, \kod{closedir}, se izvodi na
 371 kraju i zatvara otvoreni direktorijum. Bitno je zatvarati otvorene
 372 resurse jer je moguće da sistem odbije da otvori novi ako ih
 373 proces već ima previše otvorenih.
 374
 375 Kada imamo imena stavki iz direktorijuma o njima možemo dobiti više
 376 informacija \kod{stat}. Ona prima dva argumenta, prvi je \emph{puna}
 377 putanja do fajla, a drugi je pokazivač na strukturu u koju će komanda
 378 upisati podatke. Obratiti pažnju da zbog ovoga struktura već mora
 379 postojati u memoriji, ili kao lokalna promenljiva odgovarajućeg
 380 slogovnog tipa, ili dinamički alocirana korišćenjem pokazivača na nju.
 381
 382 Budući da su u pitanju sistemski pozivi niskog nivoa, veličine tipova
 383 su nažalost promenljive i mogu zavisiti od konkretnog operativnog
 384 sistema, a naročito utiče da li je u pitanju~32--bitni, ili~64--bitni
 385 sistem. Zbog ovoga su date dve varijante bibilioteke sa tipovima.
 386 Prva je testirana na Lubuntu 11.10 i 12.04 32bit, a druga je testirana
 387 na Kubuntu 11.10 i 12.10 64bit.
 388
 389 \begin{codeblock}
 390 DEFINITION MODULE FOR "C" Lib32;
 391   FROM SYSTEM IMPORT
 392     ADDRESS, BYTE;
 393   EXPORT UNQUALIFIED opendir, readdir, closedir, stat,
 394     PDir, DirEnt, PDirEnt, Stat, PStat, PInt;
 395 \end{codeblock}
 396 \begin{minipage}{0.5\textwidth}
 397 \begin{codeblock}
 398 (* types for 32 bit *)
 399   TYPE
 400     PDir = ADDRESS;
 401     DirEnt = RECORD
 402          ino: INTEGER;
 403          off: INTEGER;
 404          reclen: SHORTCARD;
 405          type: BYTE;
 406          name: ARRAY [0..255] OF CHAR;
 407     END;
 408     PDirEnt = POINTER TO DirEnt;
 409     Stat = RECORD
 410          dev: LONGINT;
 411          ino: LONGINT;
 412          mode: INTEGER;
 413          nlink: LONGINT;
 414          uid: INTEGER;
 415          gid: INTEGER;
 416          pad1: LONGINT;
 417          rdev: INTEGER;
 418          size: INTEGER;
 419          blksize: INTEGER;
 420          blocks: INTEGER;
 421          atime: LONGINT;
 422          mtime: LONGINT;
 423          ctime: LONGINT;
 424     END;
 425   \end{codeblock}
 426 \end{minipage}
 427 \begin{minipage}{0.45\textwidth}
 428 \begin{codeblock}[frame=single,frameround=tttt]
 429 (* types for 64 bit *)
 430   TYPE
 431     PDir = ADDRESS;
 432     DirEnt = RECORD
 433          ino: LONGINT;
 434          off: LONGINT;
 435          reclen: SHORTCARD;
 436          type: BYTE;
 437          name: ARRAY [0..255] OF CHAR;
 438     END;
 439     PDirEnt = POINTER TO DirEnt;
 440     Stat = RECORD
 441          dev: LONGINT;
 442          ino: LONGINT;
 443          nlink: LONGINT;
 444          mode: INTEGER;
 445          uid: INTEGER;
 446          gid: INTEGER;
 447          pad1: INTEGER;
 448          rdev: LONGINT;
 449          size: LONGINT;
 450          blksize: LONGINT;
 451          blocks: LONGINT;
 452          atime: LONGINT;
 453          mtime: LONGINT;
 454          ctime: LONGINT;
 455     END;
 456   \end{codeblock}
 457 \end{minipage}
 458 \begin{codeblock}
 459     PStat = POINTER TO Stat;
 460     PInt = POINTER TO INTEGER;
 461
 462   PROCEDURE opendir(name: ARRAY OF CHAR): PDir;
 463   PROCEDURE readdir(dirp: PDir): PDirEnt;
 464   PROCEDURE closedir(dirp: PDir): [INTEGER];
 465   PROCEDURE stat(path: ARRAY OF CHAR; buf: PStat): [INTEGER];
 466 END Lib32.
 467 \end{codeblock}
 468
 469 \begin{codeblock}
 470 MODULE Zad5;
 471
 472 FROM SYSTEM IMPORT
 473   ADR;
 474 FROM StrIO IMPORT
 475   WriteString, WriteLn;
 476 FROM NumberIO IMPORT
 477   WriteInt;
 478 FROM StrLib IMPORT
 479   StrLen, StrConCat;
 480 FROM Args IMPORT
 481   Narg, GetArg;
 482 FROM Lib32 IMPORT
 483   opendir, readdir, closedir, stat, PDir, PDirEnt, Stat;
 484 FROM errno IMPORT
 485   geterrno;
 486
 487 TYPE
 488   String = ARRAY [0..1023] OF CHAR;
 489
 490 VAR
 491   Putanja: String;
 492   n, i: INTEGER;
 493   ok: BOOLEAN;
 494
 495 PROCEDURE Listaj(Ime: ARRAY OF CHAR);
 496 VAR
 497   dir: PDir;
 498   entry: PDirEnt;
 499   info: Stat;
 500   c: INTEGER;
 501   Len: CARDINAL;
 502   Putanja: String;
 503 BEGIN
 504   dir:= opendir(Ime);
 505   IF dir = NIL THEN
 506     WriteString("Folder "); WriteString(Ime); WriteLn;
 507     WriteString("  Greska broj "); WriteInt(geterrno(), 0); WriteString("."); WriteLn();
 508     WriteString("  Ne mogu da otvorim direktorijum."); WriteLn();
 509   ELSE
 510     Len:= StrLen(Ime);
 511     IF Ime[Len - 1] # "/" THEN
 512       StrConCat(Ime, "/", Ime);
 513     END;
 514     WriteString("Folder "); WriteString(Ime); WriteLn;
 515     entry:= readdir(dir);
 516     WHILE entry # NIL DO
 517       IF entry^.name[0] # "." THEN
 518         StrConCat(Ime, entry^.name, Putanja);
 519         c:= stat(Putanja, ADR(info));
 520         WriteString("  ");
 521         IF c = -1 THEN
 522           WriteString("?    ? KB");
 523         ELSE
 524           WriteInt(info.nlink, 3);
 525           WriteInt((info.size + 512) DIV 1024, 5); WriteString(" KB ");
 526         END;
 527         WriteString(" "); WriteString(entry^.name); WriteLn;
 528       END;
 529       entry:= readdir(dir);
 530     END;
 531     c:= closedir(dir);
 532     IF c = -1 THEN
 533       WriteString("  Greska broj "); WriteInt(geterrno(), 0); WriteString("."); WriteLn();
 534       WriteString("  Ne mogu da zatvorim direktorijum."); WriteLn();
 535     END;
 536   END;
 537 END Listaj;
 538
 539 BEGIN
 540   n:= Narg();
 541   FOR i:= 1 TO n - 1 DO
 542     ok:= GetArg(Putanja, i);
 543     WriteLn;
 544     Listaj(Putanja);
 545   END;
 546   WriteLn;
 547 END Zad5.
 548 \end{codeblock}
 549
 550 \subsection{Stvaranje novih procesa}
 551
 552 Korišćenjem sistemske komande \kod{fork} trenutni proces se duplira
 553 (``račva''). Novi proces je identičan sa originalnim, osim u svom
 554 identifikacionom broj. Komanda ne prima parametre i vraća jedan integer, pa se može mapirati na sledeći način:
 555 \begin{codeblock}
 556 PROCEDURE fork(): INTEGER;
 557 \end{codeblock}
 558
 559 Oba procesa se nakon račvanja nastavljaju odvijati u sledećem redu
 560 koda. Jedino po čemu se razlikuju je vrednost koju je vratio
 561 \kod{fork}, ukoliko je u pitanju originalni proces (``roditelj'') tada
 562 je ta vrednost jednaka proces identifikatoru (\emph{pid}-u)
 563 ``deteta'', i može se koristiti za komunikaciju sa detetom, a u novom
 564 procesu je ova vrednost jednaka nuli. Budući da je najčešće potrebno
 565 da dete i roditelj rade različite stvari, to se obično rešava kodom
 566 sledećeg oblika:
 567 \begin{codeblock}
 568 pid := fork();
 569 IF pid = 0 THEN
 570    (* "detetove" operacije *)
 571 ELSE
 572    (* "roditeljske" operacije *)
 573 END;
 574 \end{codeblock}
 575
 576 Komanda \kod{wait} (uvezena kao sistemska) se može pozvati u
 577 originalnom procesu sa efektom da se proces uspava dokle god neki od
 578 procesa dece ne završi sa radom. Veća kontrola nad ovim ponašanjem se
 579 može postići komandom \kod{waitpid} u kojoj možemo precizirati tačno
 580 koji proces čekamo da se završi.
 581
 582 U sledećim sekcijama će biti ilustrovano nekoliko klasičnih primera
 583 organizacije procesa.
 584
 585 \skica{treba nam propratni tekst za ovo sto sledi}
 586
 587 \subsubsection{Lanac procesa}
 588
 589 \begin{minipage}{0.6\textwidth}
 590 \begin{codeblock}
 591 pid := 0;
 592 i := 1;
 593 WHILE (pid = 0) AND (i < n) DO
 594   pid := fork();
 595   IF pid # 0 THEN
 596     (* ... *)
 597   ELSE
 598     INC(i);
 599   END;
 600 END;
 601 \end{codeblock}
 602 \end{minipage}
 603 \begin{minipage}{0.4\textwidth}
 604 \begin{tikzpicture}
 605 [proc/.style={circle,draw}]
 606 \def \n {5}
 607 \foreach \s in {1,...,\n}
 608 {
 609   \node[proc] (\s) at (\s,-\s/2) {\s};
 610 }
 611 \foreach \s in {2,...,\n} {
 612   \pgfmathparse{int(\s-1)}
 613   \draw [<-] (\s) to (\pgfmathresult);
 614 }
 615 \end{tikzpicture}
 616 \end{minipage}
 617
 618 \subsubsection{Roditelj sa puno dece}
 619
 620 \begin{minipage}{0.6\textwidth}
 621 \begin{codeblock}
 622 pid := -1;
 623 j := 0;
 624 WHILE (pid # 0) AND (j < m) DO
 625   pid := fork();
 626   IF pid # 0 THEN
 627     INC(j);
 628   ELSE
 629     (* ... *)
 630   END;
 631 END;
 632 \end{codeblock}
 633 \end{minipage}
 634 \begin{minipage}{0.4\textwidth}
 635 \begin{tikzpicture}
 636 [proc/.style={circle,draw}]
 637 \def \n {3}
 638 \node[proc] (top) at (0,0) {0..4};
 639 \foreach \s in {0,...,\n}
 640 {
 641   \node[proc] (\s) at (-1.5+\s,-2) {\s};
 642 }
 643 \foreach \s in {0,...,\n} {
 644   \draw [->] (top) to (\s);
 645 }
 646 \end{tikzpicture}
 647 \end{minipage}
 648
 649 \subsubsection{Stablo procesa}
 650
 651 \begin{minipage}{0.6\textwidth}
 652 \begin{codeblock}
 653 dubina := 1;
 654 brdece := 0;
 655 WHILE (dubina < maxdubina) AND
 656       (brdece < potrebnodece) DO
 657   pid := fork();
 658   IF pid # 0 THEN
 659     INC(brdece);
 660   ELSE
 661     INC(dubina);
 662     brdece := 0;
 663   END;
 664 END;
 665 \end{codeblock}
 666 \end{minipage}
 667 \begin{minipage}{0.4\textwidth}
 668 \begin{tikzpicture}
 669 [proc/.style={circle,draw},
 670 level 1/.style={sibling distance=28mm,level distance=10mm},
 671 level 2/.style={sibling distance=14mm,font=\scriptsize},
 672 level 3/.style={sibling distance=6mm,font=\tiny}
 673 ]
 674 \node[proc] (root) {1-0}
 675 child[->] foreach \x in {0,1} {node[proc] {1-\x}
 676   child foreach \y in {0,1} {node[proc] {2-\y}
 677     child foreach \z in {0,1} {node[proc] {3-\z}
 678     }}};
 679
 680 \node[text width=0.9\textwidth] (desc) at (0,-4) {maxdubina=4, potrebnodece=2,
 681 čvorovi prikazuju vrednosti pri kreiranju};
 682 \end{tikzpicture}
 683 \end{minipage}
 684
 685
 686 % ----------------------------------------------
 687
 688 \newpage
 689 \pagenumbering{Roman}
 690 \appendix
 691
 692 \section{Instalacija kompajlera GNU Modula 2}
 693 \label{app-instalacija-gm2}
 694
 695 Ova sekcija treba da omogući instalaciju kompajlera GNU Modula 2 na
 696 već postojeći GNU Linux operativni sistem iz Debian porodice, koja
 697 uključuje i sve varijante Ubuntu distribucije, kao i Linux Mint i
 698 mnoge druge. Kompajler je moguće bez većih problema instalirati i na
 699 bilo koji drugi Linux (a i OSX i Windows), kompajliranjem iz izvornog
 700 koda, za šta preporučujemo konsultovanje sa zvaničnom stranicom
 701 \url{http://www.nongnu.org/gm2/obtaining.html}.
 702
 703 Ovo uputstvo neće ulaziti u detalje kako instalirati operativni
 704 sistem. Za one koje koriste Windows i nisu sigurni kako da paralelno
 705 instaliraju drugi operativni sistem, preporučujemo korišćenje
 706 virtuelne mašine (npr besplatni Virtual Box,
 707 \url{http://virtualbox.org}) i instaliranje sistema na nju, ili još
 708 lakše skinuti već instaliranu mašinu sa nekim od Debian sistema, npr
 709 Ubuntu ili Kubuntu, ili eventualno neku manje zahtevnu verziju kao što
 710 je Lubuntu, ako su performanse problematične.
 711
 712 \subsection{Instalacija na Debian platformi}
 713
 714 Prvi korak za instalaciju dodatnog kompajlera GNU Modula 2 je
 715 dodavanje repozitorijuma softvera u sistem. Ovo se može uraditi ručnim
 716 menjanjem fajla \kod{/etc/apt/sources.list} i dodavanjem
 717 \begin{codeblock}
 718 #
 719 #  GNU Modula-2 repo
 720 #
 721
 722 deb http://floppsie.comp.glam.ac.uk/debian/ squeeze main
 723 deb-src http://floppsie.comp.glam.ac.uk/debian/ squeeze main
 724 \end{codeblock}
 725
 726 Alternativno se mogu koristiti sledeće komande:
 727
 728 \begin{terminal}
 729 sudo add-apt-repository "deb http://floppsie.comp.glam.ac.uk/debian/ squeeze main"
 730 sudo add-apt-repository "deb-src http://floppsie.comp.glam.ac.uk/debian/ squeeze main"
 731 \end{terminal}
 732
 733 Većina sistema omogućava i da se ovo uradi preko nekih grafičkih
 734 alata.
 735
 736 Nakon dodavanja novog izvora za softver potrebno je u konzoli uraditi
 737 sledeće:
 738 \begin{terminal}
 739 sudo apt-get update
 740 sudo apt-get install gm2-doc gm2
 741 \end{terminal}
 742
 743 Po želji se može skinuti i izvorni kod kompajlera sledećom komandom:
 744 \begin{terminal}
 745 sudo apt-get source gm2
 746 \end{terminal}
 747
 748 Videti Glavu~\ref{g-prvi-program} za primer kompajliranja programa.
 749
 750 \subsection{Problem: nedostaje ``ctli.o'' i/ili još neki fajlovi}
 751
 752 Pri pokušaju kompajliranja se na nekim sistemima može desiti da
 753 prijave nedostajuće fajlove \kod{crti.o, crt1.o} i/ili
 754 \kod{crtn.o}. Konkretno je poznato za gcc verziju 4.6 na debianu,
 755 pošto postoji problem u pakovanju kompajlera, ali moguće je da utiče i
 756 na neke druge sisteme.
 757
 758 Greška se ispravlja na sledeći način (korisnik treba da
 759 ima administrativna prava, zato se radi ``sudo'') ukoliko
 760 je u pitanju 64-bitni sistem:
 761 \begin{terminal}
 762 sudo su
 763 cd /usr/lib
 764 ln -sv /usr/lib/x86_64-linux-gnu/crti.o crti.o
 765 ln -sv /usr/lib/x86_64-linux-gnu/crt1.o crt1.o
 766 ln -sv /usr/lib/x86_64-linux-gnu/crtn.o crtn.o
 767 exit
 768 \end{terminal}
 769
 770 Za 32-bitne sisteme važi ista ispravka, jedino što se u komandama
 771 treba zameniti ``x86\_64'' sa ``i386''.
 772
 773 \skica{možda i build from source}
 774
 775 \newpage
 776 \section{Tekst editor Joe}
 777 \label{app-joe}
 778
 779 Ukratko ćemo predstaviti editor ``joe''. Odabran je zbog svoje
 780 rasprostranjenosti, potpune funkcionalnosti u tekstualnom modu rada
 781 (korišćenje iz terminala) te vrlo jasnom sistemu pomoći koji se može
 782 koristiti pri radu.  Na nekim sistemima on dolazi već instaliran, a na
 783 skoro svima se lako može dodati iz repozitorijuma. Na Ubuntu i sličnim
 784 sistemima se ovo može uraditi sa:
 785 \begin{terminal}
 786 sudo apt-get install joe
 787 \end{terminal}
 788 Ili analogno na drugim sistemima za instaliranje softvera.
 789
 790 Otvaranje postojećeg fajla ``hello.mod'' za uređivanje, odnosno
 791 otvaranje novog praznog fajla u koji ćemo unositi odgovarajući kod ili
 792 tekst se može postići sledećom komandom:
 793 \begin{terminal}
 794 joe hello.mod
 795 \end{terminal}
 796
 797 \subsection{Tumačenje prečica na tastaturi}
 798
 799 Joe je po svojoj prirodi bogat prečicama na tastaturi. U daljem tekstu
 800 će biti navedene mnoge od njih. Kod svih se navodi redosled
 801 pritiskanja tastera individualno, a ako su negde tasteri spojeni sa
 802 ``+'' (alternativno sa ``-'') onda ih je potrebno pritisnuti
 803 odjednom. Neki primeri:
 804
 805 \begin{itemize}
 806 \item \Ctrl +\keystroke{\_} (poništavanje poslednje promene) pristsak
 807   na taster \emph{CTRL} i \emph{\_ (podvlaka)} odjednom.
 808 \item \Ctrl +\keystroke{K}\keystroke{H} (otvaranje sistema pomoći)
 809   pritisak na \emph{CTRL} i \emph{K} odjednom, odpustiti sve, pa onda
 810   pritisak na \emph{H}.
 811 \item \Esc \keystroke{,} (prelazak na sledeću stranu pomoći)
 812   pritisak na taster \emph{Escape}, a nakon toga pritisak na taster
 813   \emph{, (zarez)}.
 814 \end{itemize}
 815
 816 U okviru sistema pomoći koji je ugrađen u sam editor uglavnom se
 817 pojavljuju skraćeni oblici:
 818 \begin{itemize}
 819 \item \^{}D isto što i ``Ctrl-D''
 820 \item \^{}KH isto što i ``Ctrl-K H''
 821 \item \^{}[. isto što i ``Esc .''
 822 \end{itemize}
 823
 824
 825 \subsection{Sistem pomoći}
 826
 827 Za pomoć pri korišćenju ediora ``joe'' preporučujemo pritiskanje
 828 kombinacije \Ctrl +\keystroke{K}\keystroke{H}, koja daje spisak
 829 komandi u gornjem delu editora.  Postoji nekoliko stranica ove pomoći
 830 kroz koje se može kretati sa \Esc \keystroke{.} (tačka) i \Esc
 831 \keystroke{,} (zarez).
 832
 833 U okviru pomoći postoje maltene sve komande koje editor pruža, a na
 834 kraju su čak uključene i ASCII tabele znakova. Preporučuje se makar
 835 ovlašno upoznavanje sa stranicama pomoći i mogućnostima editora.
 836
 837 \subsection{Rad sa fajlovima}
 838
 839 Snimanje sa izlaskom iz programa se može uraditi sa \Ctrl
 840 +\keystroke{K}\keystroke{X}, dok se
 841 samo snimanje izvršava sa \Ctrl +\keystroke{K}\keystroke{D}. U oba
 842 slučaja ``joe'' pita za ime fajla koji snimamo, pri čemu kao podrazumevanu
 843 vrednost ponudi trenutno ime.
 844
 845 Joe može raditi sa više fajlova odjednom. Novi fajl se može otvoriti
 846 sa \Ctrl +\keystroke{K}\keystroke{E}.  Na dnu editora će se pojaviti
 847 polje za kucanje imena fajla koje dozvoljava i da se putanja
 848 automatski dopunjava mogućnostima pritiskom na taster \Tab (Tab), baš
 849 kao i u komandnoj liniji.
 850
 851 Prelazak na sledeći, odnosno prethodni, otvoreni fajl se dobija pritiskom
 852 na \Esc \keystroke{V}, odnosno \Esc \keystroke{U}.
 853
 854 Zatvaranje fajla je moguće sa \Ctrl+\keystroke{C} (što je i
 855 standardna komanda za ``ubijanje'' trenutnog procesa u terminalu), pri
 856 čemu će ``joe'' pitati da li želimo da izađemo ako postoje promene
 857 koje nisu snimljene. Ako je u pitanju bio jedini otvoren fajl, tada će
 858 se i sam editor zatvoriti.
 859
 860 \subsection{Rad sa tekstom}
 861
 862 Pritiskom na \Ctrl+\keystroke{\_} se poništava poslednja promena (undo).
 863
 864 Premeštanje i kopiranje delova teksta je malo drugačije nego u
 865 klasičnim grafičkim programima. Prvo je potrebno označiti željeni
 866 tekst u dva koraka: \Ctrl +\keystroke{K}\keystroke{B} postavlja
 867 početak bloka na trenutnu poziciju kursora, a \Ctrl
 868 +\keystroke{K}\keystroke{K} postavlja kraj bloka, nakon čega će
 869 selekcija biti i vizuelno označena. Sada je moguće na proizvoljnom
 870 mestu u istom ili drugom dokumentu pritisnuti \Ctrl
 871 +\keystroke{K}\keystroke{C} da bi se iskopirao označeni blok, odnosno
 872 \Ctrl +\keystroke{K}\keystroke{M} da bi se on premestio.
 873 Komanda \Ctrl +\keystroke{K}\keystroke{Y} briše odabrani blok.
 874
 875 Pretraga dokumenta se započinje sa \Ctrl +\keystroke{K}\keystroke{F}.
 876
 877 Pritiskom na \Ctrl +\keystroke{T} se dobija meni sa opcijama u kome se
 878 može odabrati više opcija za rad, kao što su margine, automatsko
 879 prelamanje redova, očuvanje uvlačenja redova (\emph{auto-indent}),
 880 sintaksno bojenje itd.
 881
 882 \subsection{Rad sa prozorima}
 883
 884 ``Joe'' ima mogućnosti i da podeli radnu površinu na nekoliko prozora
 885 koji omogućavaju da se vidi više dokumenata, ili čak da se vide
 886 različiti delovi istog dokumenta. Prozor se deli na dva komandom \Ctrl
 887 +\keystroke{K}\keystroke{O}. Veličina trenutnog prozora se potom može
 888 povećavati (\Ctrl +\keystroke{K}\keystroke{G}) ili smanjivati (\Ctrl
 889 +\keystroke{K}\keystroke{T}) na uštrb drugih prozora. Prelazak na
 890 sledeći, odnosno prethodni prozor se dobija pristikom na \Ctrl
 891 +\keystroke{K}\keystroke{N}, odnosno na \Ctrl
 892 +\keystroke{K}\keystroke{P}. Komanda \Ctrl +\keystroke{K}\keystroke{I}
 893 omogućuje da se naizmenično vide svi prozori, ili samo jedan.
 894
 895 \subsection{Problem: ``zamrzavanje'' pri snimanju} ako editor izgleda
 896 kao da se zaledio verovatno je problem što je stisnuta ``klasična''
 897 kombinacija za snimanje \Ctrl + \keystroke{S} koja ne radi u
 898 ovom programu, a nažalost izaziva prekid osvežavanja ekrana. Efekat
 899 se poništava pritiskom na \Ctrl + \keystroke{Q}. Za više detalja
 900 pogledati Glavu~\ref{g-smrzavanje}.
 901
 902 \skica{joe i sintaksno bojenje za m2}
 903
 904 \newpage
 905 \section{Putty}
 906
 907 \emph{Putty} je program koji služi da se pod Windows operativnim
 908 sistemom otvori terminal (konzola, komandna linija) na udaljenom UNIX
 909 serveru. Može se naći online na
 910 \url{http://www.chiark.greenend.org.uk/~sgtatham/putty/download.html}.
 911
 912 Po pokretanju se prikazuje dijalog u kome se može ukucati adresa
 913 udaljenog računara i konfigurisati mnogi parametri. Najčešće je dosta
 914 samo uneti adresu računara i pokrenuti konekciju. Nakon toga (ako je
 915 uspešno povezivanje) biće prikazan ekran za unos korisničkog imena i
 916 lozinke.
 917
 918 \subsection{Problem: terminal ne odgovara na unos, ``smrznuo'' se}
 919 \label{g-smrzavanje}
 920
 921 Putty (kao i većina standardnih linux terminala koji koriste
 922 softversku kontrolu toka podataka \emph{software flow control}) se
 923 može dovesti u stanje da ne prikazuje ispis unosa na ekranu, pritiskom
 924 na \Ctrl+\keystroke{S}. Ovo je često velik problem jer se poklapa sa
 925 standardnom prečicom za snimanje u većini grafičkih aplikacija, pa se
 926 može nehotično aktivirati. Iz ovog režima rada se može izaći prečicom
 927 \Ctrl+\keystroke{Q}.  Ukratko:
 928 \begin{lstlisting}[xleftmargin=10em]
 929 Do not press
 930   Ctrl S
 931 If you do
 932   Ctrl Q
 933 \end{lstlisting}
 934
 935 Smisao postojanja ovakve opcije je dobrim delom istorijski, iz vremena
 936 kad su brzine protoka bile veoma male, i kada se štedelo time što bi
 937 se privrmeno isključio protok kada nisu neophodne povratne
 938 informacije, na primer kod komandi koje se dugo izvršavaju. Naravno
 939 ovo ima svoje primene i danas kod slabijih veza, ili kod mobilnih veza
 940 koje se plaćaju po protoku, a nekad se može i dobiti na brzini
 941 izvršavanja programa, ako se ne gubi vreme na osvežavanje ekrana.
 942
 943 \skica{literatura i linkovi izdovjeni na kraju dokumenta}
 944
 945 %\end{multicols}
 946 \end{document}