skripta-os2.tex

   1 % skripta-os2.tex
   2 % Skripta za predmet Operativni Sistemi 2, DMI, PMF, NS
   3 % Doni Pracner, Ivan Pribela
   4 % 2011/12 -- 2013/14
   5
   6 \documentclass[a4paper,twoside]{article}
   7 \usepackage[T1]{fontenc}
   8 \usepackage[utf8]{inputenc}%definišemo da je ulaz utf-8 fajl
   9
  10 % osnovne informacije koje ce se prikazati na naslovnoj strani,
  11 % kao i u informacijama u generisanom pdfu
  12 \newcommand{\autor}{Doni Pracner, Ivan Pribela}
  13 \newcommand{\inst}{Departman za matematiku i informatiku, PMF, UNS}
  14 \newcommand{\autorinst}{\autor \\ \inst}
  15 \newcommand{\naslov}{Skripta za vežbe iz predmeta operativni sistemi 2}
  16 \newcommand{\datum}{Februar 2014, Novi Sad}
  17 \newcommand{\verzija}{ver 14a}
  18
  19 \usepackage[serbian]{babel}
  20 \usepackage{fancyhdr}
  21 \pagestyle{fancy}
  22
  23 \title{\naslov \ -- \verzija}
  24 \author{\autor \\ \inst}
  25 \date{\datum}
  26
  27 %change the default font
  28 \usepackage{lmodern}
  29 \usepackage{beramono}
  30 \renewcommand{\familydefault}{\sfdefault}
  31
  32 \usepackage{pifont}
  33
  34 %podesavanja outputa za pdf verzije
  35 \usepackage[bookmarks,pdffitwindow=false,unicode=true,%
  36 pdftitle={\naslov \ -- \verzija},%
  37 pdfauthor={\autor}%
  38 ]{hyperref}
  39
  40 \usepackage{graphicx}
  41 \usepackage{listings}
  42 \usepackage{amsthm}
  43 \usepackage{amsmath}
  44 \usepackage{latexsym}
  45 \usepackage{multicol}
  46
  47 %\usepackage{keystroke}
  48 % ispod je dodata alternativa za ovaj paket
  49
  50 \usepackage{tikz}
  51 \usetikzlibrary{shadows}
  52
  53 \newcommand*\keystroke[1]{%
  54   \tikz[baseline=(key.base)]
  55     \node[%
  56       draw,
  57       fill=white,
  58       drop shadow={shadow xshift=0.2ex,shadow yshift=-0.2ex,fill=black,opacity=0.75},
  59       rectangle,
  60       rounded corners=2pt,
  61       inner sep=1pt,
  62       line width=0.5pt,
  63       font=\small\sffamily
  64     ](key) {#1\strut}
  65   ;
  66 }
  67
  68 \newcommand*\Ctrl{\keystroke{Ctrl}}
  69 \newcommand*\Tab{\keystroke{Tab}}
  70 \newcommand*\Esc{\keystroke{Esc}}
  71
  72 %margine
  73 \usepackage[top=2cm, bottom=2cm, left=2.5cm, right=2cm]{geometry}
  74
  75 \begin{document}
  76
  77 %customize the itemize environments
  78
  79 \let\olditemize=\itemize
  80 \def\itemize{
  81 \olditemize
  82   \setlength{\itemsep}{1pt}
  83   \setlength{\parskip}{0pt}
  84   \setlength{\parsep}{0pt}
  85   \setlength{\topsep}{-1cm}
  86
  87 }
  88
  89 %% ovi redovi daju header i footer
  90
  91 \renewcommand{\sectionmark}[1]{\markright{\thesection\ #1}}
  92 \fancyhf{} % delete current setting for header and footer
  93 %\fancyfoot[C]{\thepage}
  94
  95 \fancyhead[LO]{\bfseries\rightmark}
  96 \fancyhead[RO]{\thepage}
  97
  98 \fancyhead[RE]{Operativni sistemi 2 -- skripta}
  99 \fancyhead[LE]{\thepage}
 100
 101 \renewcommand{\headrulewidth}{0.5pt}
 102 \renewcommand{\headwidth}{\textwidth}
 103
 104 %\renewcommand{\footrulewidth}{0.5pt}
 105 %\addtolength{\headheight}{0.5pt} % make space for the rule
 106 \fancypagestyle{plain}{%
 107   \fancyhead{} % get rid of headers on plain pages
 108   \fancyfoot{}
 109   \renewcommand{\headrulewidth}{0pt} % and the line
 110   \renewcommand{\footrulewidth}{0pt} % and the line
 111 }
 112 \renewcommand{\headheight}{15pt}
 113
 114 %promene u marginama:
 115 %\setlength{\marginparwidth}{32pt}
 116 %\setlength{\textwidth}{620pt}
 117 %\setlength{\textheight}{620pt}
 118
 119
 120 %% specijalni blokovi koji služe kao podsetnici u radu ili napomene
 121 \newcommand{\skica}[1]{
 122     \noindent \framebox{\parbox[c]{0.9\textwidth}{  {\small** \textit{#1}  }}
 123     \newline }
 124 }
 125
 126 \newcommand{\skicas}[1]{
 127     \framebox{* \textit{#1} *}
 128 }
 129
 130 %boldovane skice visokog prioriteta
 131 \newcommand{\skicab}[1]{
 132   \noindent \framebox{\parbox[c]{0.9\textwidth}{ {\small***
 133         \textbf{#1} }} \newline } }
 134
 135 \newcommand{\kod}[1]{{\small\texttt{#1}}}
 136
 137 % ako je sledeci red odkomentarisan nista od skica nece biti ispisano
 138 % u finalni dokument
 139
 140  \renewcommand{\skica}[1]{}
 141
 142
 143 \maketitle
 144
 145 % theorems, definition etc.
 146 %''''''''''''''''''''''''''
 147
 148 \theoremstyle{definition}
 149 \newtheorem{def1}{Definicija}
 150 \theoremstyle{plain}
 151 \newtheorem{theo}{Teorema}
 152 \newtheorem{lema}{Lema}
 153
 154 \lstloadlanguages{Modula-2,C++}
 155
 156 \lstset{
 157         basicstyle=\ttfamily,
 158         showstringspaces=false,
 159         breaklines=true
 160 }
 161
 162 \lstdefinestyle{codeblock}{
 163 %       basicstyle=\footnotesize\ttfamily,
 164         keywordstyle=\textbf,
 165         columns=[l]fixed,
 166         breakatwhitespace=true,
 167 %        prebreak=\P,
 168 %        postbreak=\ding{229}\space,
 169         language=Modula-2,
 170         xleftmargin=1em
 171 }
 172
 173 \lstdefinestyle{codeblock-indent}{
 174   style=codeblock,
 175   xleftmargin=4em
 176 }
 177
 178 \lstdefinestyle{terminal}{
 179   frame=lt,
 180 %  frameround=fftt,
 181   backgroundcolor=\color[gray]{.95},
 182 % prebreak=\P,
 183   postbreak=\ding{229}\space,
 184   xleftmargin=2em
 185 }
 186
 187 \lstdefinestyle{numcodeblock}{
 188   style=codeblock,
 189   numbers=left,
 190   firstnumber=1,
 191   stepnumber=1
 192 }
 193
 194 \lstnewenvironment{codeblock}[1][]{\lstset{style=codeblock,#1}}{}
 195 \lstnewenvironment{codeblock-indent}[1][]{\lstset{style=codeblock-indent,#1}}{}
 196 \lstnewenvironment{terminal}{\lstset{style=terminal}}{}
 197
 198 % ----------------==================--------------------------------------
 199 %                 Pravi pocetak rada
 200
 201
 202 Programi u ovoj skripti su testirani sa kompajlerom ``GNU Modula 2'' (u
 203 daljem tekstu često skraćeno na \emph{gm2}), pod operativnim
 204 sistemima iz Debian porodice.
 205
 206 \tableofcontents
 207
 208 \newpage
 209
 210 %\begin{multicols}{2}
 211
 212 \section{GNU Modula 2}
 213
 214 \emph{GNU Modula 2} (u daljem tekstu često skraćeno na \emph{gm2}) je
 215 pred procesor (\emph{front end}) za GNU kolekciju kompajlera
 216 (GCC). Podržava nekoliko dijalekata jezika ``Modula 2'' --
 217 najznačajniji su ISO standard i nekoliko varijacija koje je originalni
 218 autor Niklaus Virt (\emph{Niklaus Wirth}) opisao u različitima
 219 verzijama knjige \emph{Programming in Modula 2 (PIM)}. Uz kompajler se
 220 dobijaju i besplatne ISO, PIM i još neke biblioteke.
 221
 222 \subsection{Prvi program u gm2 }
 223 \label{g-prvi-program}
 224
 225 Tradicionalni prvi program ``Hello World'' bi izgledao ovako:
 226 \begin{codeblock-indent}
 227   MODULE hello;
 228
 229   FROM StrIO IMPORT WriteString, WriteLn;
 230
 231   BEGIN
 232      WriteString('hello world');
 233      WriteLn
 234   END hello.
 235 \end{codeblock-indent}
 236
 237 Primećuje se razlika u modulu iz koga se uvoze komande u odnosu na
 238 XDS/TopSpeed verzije M2, tamo je sve bilo u \kod{InOut}, dok se ovde
 239 koristi \kod{StrIO} za rad sa stringovima, \kod{NumberIO} za rad sa
 240 brojevima i tako dalje. Za pregled dostupnih biblioteka predlaže se
 241 korišćenje zvanične stranice:
 242 \url{http://nongnu.org/gm2/libraries.html}, odnosno
 243 \url{http://nongnu.org/gm2/base_libraries.html} za samo osnovne
 244 biblioteke.
 245
 246 Predpostavimo da je fajl napravljen u trenutnom direktorijumu,
 247 koristeći neki tesktualni editor (u dodatku~\ref{app-joe} je opisan
 248 ``joe'' koji se koristi na vežbama).  Kreirani fajl se tada može
 249 prevesti u izvršnu verziju sledećom komandom:
 250 \begin{terminal}
 251   gm2 hello.mod
 252 \end{terminal}
 253
 254 Ako je kod ispravan (kao onaj gore) u istom direktorijumu će se
 255 napraviti fajl \kod{a.out}, koji se može pokrenuti sa:
 256 \begin{terminal}
 257   ./a.out
 258 \end{terminal}
 259 pri čemu \kod{./} naglašava da hoćemo da pokrenemo program iz trenutnog
 260 direktorijuma (koji se označava tačkom). Ako je potrebno da
 261 izvršni fajl ima neki drugi naziv može se koristiti poziv sledećeg
 262 tipa:
 263 \begin{terminal}
 264   gm2 -o imeIzlaznogFajla ulaznifajl
 265 \end{terminal}
 266
 267 Za dalje opcije kompajlera konsultovati \kod{gm2 -{}-help} i zvaničnu
 268 stranicu kompajlera.
 269 %ovde je trebalo -{}- da razdvoji dva minusa, jer se inače tumače kao jedan.
 270
 271 \subsection{Korišćenje sistemskih poziva}
 272
 273 Mapiranje procedura na sistemske pozive se može izvršiti preko
 274 specijalnog definicionog modula koji u zaglavlju sadrži ključne reči
 275 \kod{FOR "{}C"} u kome se navode imena procedura koja se poklapaju sa
 276 imenima sistemskih poziva i imaju parametre i povratne vrednosti
 277 odgovarajućih tipova.  Na primer, mapirajmo poziv \kod{system}, koji
 278 izvršava prosleđenu komandu u novom \emph{shell}-u. Specifikaciju
 279 komande možemo videti sa
 280 \begin{terminal}
 281   man system
 282 \end{terminal}
 283
 284 odnosno videćemo da je poziv definisan na sledeći način:
 285 \begin{codeblock-indent}
 286 int system(const char *command);
 287 \end{codeblock-indent}
 288 što znači da vraća ceo broj, a prima jedan argument koji je pokazivač
 289 (što se označava *) na znak. Ovo je zapravo ceo string, pošto se u C
 290 jeziku oni predstavljaju kao pokazivač na prvi znak, a string se onda
 291 sastoji od svih sledećih znakova u memoriji dokle god se ne naiđe na
 292 0C. Srećom, sve ovo se automatski mapira kreiranjem sledećeg modula:
 293
 294 \begin{codeblock}
 295 DEFINITION MODULE FOR "C" Lib;
 296
 297   EXPORT UNQUALIFIED system;
 298
 299   PROCEDURE system(command: ARRAY OF CHAR): INTEGER;
 300
 301 END Lib.
 302 \end{codeblock}
 303
 304 Nije potrebno praviti prazne implementacione module. Iz ovakvog modula
 305 se mogu uvoziti i koristiti procedure kao i iz bilo kakvog
 306 ``normalnog'' modula, kao što se može videti u sledećem primeru, koju
 307 od korisnika učitava stringove i pokušava da ih izvrši kao da su uneti
 308 u komandnoj liniji, dokle god korisnik ne unese reč ``kraj'':
 309 \begin{codeblock}
 310 MODULE Zad2;
 311
 312 FROM StrIO IMPORT
 313   ReadString, WriteString, WriteLn;
 314 FROM StrLib IMPORT
 315   StrEqual;
 316 FROM Lib IMPORT
 317   system;
 318
 319 TYPE
 320   String = ARRAY [0..1023] OF CHAR;
 321
 322 VAR
 323   Komanda: String;
 324
 325 PROCEDURE Izvrsi(Komanda: ARRAY OF CHAR);
 326 VAR
 327   c: INTEGER;
 328 BEGIN
 329   c:= system(Komanda);
 330 END Izvrsi;
 331
 332 BEGIN
 333   WriteString("?> "); ReadString(Komanda);
 334   WHILE NOT StrEqual(Komanda, "kraj") DO
 335     Izvrsi(Komanda);
 336     WriteString("?> "); ReadString(Komanda);
 337   END;
 338 END Zad2.
 339 \end{codeblock}
 340
 341 Prilikom mapiranja sistemskih poziva je moguće koristiti ``...'' na
 342 kraju liste argumenata da se označi da je moguće proslediti
 343 proizvoljan broj argumenata nakon navedenih, koji će biti premapirani
 344 na odgovarajuće tipove podataka. Takođe je moguće i označiti da se
 345 povratna vrednost procedure ne mora koristiti. U gornjem primeru je
 346 mogla funkcija da se definiše kao \kod{PROCEDURE system(command: ARRAY
 347   OF CHAR): [INTEGER];} i tada bi mogla se poziva kao obična procedura
 348 bez korišćenja pomoćne promenljive \kod{c} da se dobije povratna
 349 vrednost.
 350
 351 Neki primeri pretvaranja tipova su dati u Tabeli~\ref{t-pretvaranje-tipova}, preuzetoj sa \url{http://www.nongnu.org/gm2/interface_to_c.html}.
 352
 353 \begin{table}[htp]
 354 \begin{center}
 355 \begin{tabular}{lll}
 356 Stvarni parametar      &  Konverzija  &   Tip vrednosti koji će biti prosleđen\\
 357 \hline
 358 123                    &  -                &   long long int\\
 359 "hello world"          &  -                &   const char *\\
 360 a: ARRAY OF CHAR       &  ADR(a)           &   char *\\
 361 a: ARRAY [0..5] OF CHAR&  ADR(a)           &   char *\\
 362 3.14                   &  -                &   long double
 363 \end{tabular}
 364 \end{center}
 365 \caption{Tabela pretvaranja tipova\label{t-pretvaranje-tipova}}
 366 \end{table}
 367
 368 \subsubsection{Primer: Izlistavanje sadržaja direktorijuma}
 369
 370 Korišćenje sistemskih poziva se može ilustrovati primerom čitanja
 371 sadržaja direktorijuma, komandama \kod{opendir}, \kod{readdir} i
 372 \kod{closedir}. Prva komanda otvara prosledjenu putanju i vraća
 373 pokazivač na otvoreni direktorijum. Komanda \kod{readdir} prima ovakav
 374 pokazivač kao ulazni parametar, a vraća pokazivač na slog koji
 375 predstavlja sledeću stavku u otvorenom direktorijumu ili \kod{NIL} ako
 376 više nema ničega. Poslednja komanda, \kod{closedir}, se izvodi na
 377 kraju i zatvara otvoreni direktorijum. Bitno je zatvarati otvorene
 378 resurse jer je moguće da sistem odbije da otvori novi ako ih
 379 proces već ima previše otvorenih.
 380
 381 Budući da su u pitanju sistemski pozivi niskog nivoa, veličine tipova
 382 su nažalost promenljive i mogu zavisiti od konkretnog operativnog
 383 sistema, a naročito utiče da li je u pitanju~32--bitni, ili~64--bitni
 384 sistem. Zbog ovoga su date dve varijante bibilioteke sa tipovima.
 385 Prva je testirana na Lubuntu 11.10 i 12.04 32bit, a druga je testirana
 386 na Kubuntu 11.10 i 12.10 64bit.
 387
 388 \begin{codeblock}
 389 DEFINITION MODULE FOR "C" libdir;
 390
 391   FROM SYSTEM IMPORT
 392     ADDRESS, BYTE;
 393
 394   EXPORT UNQUALIFIED opendir, readdir, closedir, PDir, DirEnt, PDirEnt;
 395 \end{codeblock}
 396 \begin{minipage}{0.45\textwidth}
 397 \begin{codeblock}
 398 (* types for 32 bit *)
 399   TYPE
 400     PDir = ADDRESS;
 401     DirEnt = RECORD
 402        ino: INTEGER;
 403        off: INTEGER;
 404        reclen: SHORTCARD;
 405        type: BYTE;
 406        name: ARRAY [0..255] OF CHAR;
 407     END;
 408     PDirEnt = POINTER TO DirEnt;
 409  \end{codeblock}
 410 \end{minipage}
 411 \begin{minipage}{0.45\textwidth}
 412 \begin{codeblock}[frame=single,frameround=tttt]
 413 (* types for 64 bit *)
 414   TYPE
 415     PDir = ADDRESS;
 416     DirEnt = RECORD
 417        ino: LONGINT;
 418        off: LONGINT;
 419        reclen: SHORTCARD;
 420        type: BYTE;
 421        name: ARRAY [0..255] OF CHAR;
 422     END;
 423     PDirEnt = POINTER TO DirEnt;
 424 \end{codeblock}
 425 \end{minipage}
 426 \begin{codeblock}
 427   PROCEDURE opendir(name: ARRAY OF CHAR): PDir;
 428   PROCEDURE readdir(dirp: PDir): PDirEnt;
 429   PROCEDURE closedir(dirp: PDir): [INTEGER];
 430
 431 END libdir.
 432 \end{codeblock}
 433
 434 \begin{codeblock}
 435 MODULE Zad3;
 436
 437 FROM StrIO IMPORT
 438   WriteString, WriteLn;
 439 FROM NumberIO IMPORT
 440   WriteInt;
 441 FROM Args IMPORT
 442   Narg, GetArg;
 443   FROM libdir IMPORT
 444   opendir, readdir, closedir, PDir, PDirEnt;
 445 FROM errno IMPORT
 446   geterrno;
 447
 448 TYPE
 449   String = ARRAY [0..1023] OF CHAR;
 450
 451 VAR
 452   Putanja: String;
 453   n, i: INTEGER;
 454   ok: BOOLEAN;
 455
 456 PROCEDURE Listaj(Ime: ARRAY OF CHAR);
 457 VAR
 458   dir: PDir;
 459   entry: PDirEnt;
 460   c: INTEGER;
 461 BEGIN
 462   WriteString("Folder "); WriteString(Ime); WriteLn;
 463   dir:= opendir(Ime);
 464   IF dir = NIL THEN
 465     WriteString("  Greska broj "); WriteInt(geterrno(), 0); WriteString("."); WriteLn();
 466     WriteString("  Ne mogu da otvorim direktorijum."); WriteLn();
 467   ELSE
 468     entry:= readdir(dir);
 469     WHILE entry # NIL DO
 470       IF entry^.name[0] # "." THEN
 471         WriteString("  "); WriteString(entry^.name); WriteLn;
 472       END;
 473       entry:= readdir(dir);
 474     END;
 475     c:= closedir(dir);
 476     IF c = -1 THEN
 477       WriteString("  Greska broj "); WriteInt(geterrno(), 0); WriteString("."); WriteLn();
 478       WriteString("  Ne mogu da zatvorim direktorijum."); WriteLn();
 479     END;
 480   END;
 481 END Listaj;
 482
 483 BEGIN
 484   n:= Narg();
 485   FOR i:= 1 TO n - 1 DO
 486     ok:= GetArg(Putanja, i);
 487     WriteLn;
 488     Listaj(Putanja);
 489   END;
 490   WriteLn;
 491 END Zad3.
 492 \end{codeblock}
 493
 494 \subsubsection{Primer: Ispis osobina pojedinih fajlova}
 495
 496 O pojedinim fajlovima možemo dobiti više informacija koristeći
 497 sistemski poziv \kod{stat}. On prima dva argumenta, prvi je
 498 \emph{puna} putanja do fajla, a drugi je pokazivač na strukturu u koju
 499 će komanda upisati podatke. Obratiti pažnju da zbog ovoga struktura
 500 već mora postojati u memoriji, ili kao lokalna promenljiva
 501 odgovarajućeg slogovnog tipa, ili dinamički alocirana korišćenjem
 502 pokazivača na nju.
 503
 504 Linux i mnogi drugi srodni sistemi za internu prezentaciju vremena
 505 koriste broj sekundi od početka ``epohe'', odnosno od prvog januara
 506 1970 godine. Za konverziju u klasičnije mere vremena se može koristiti
 507 poziv \kod{localtime}.
 508
 509 Kao i u prethodnom primeru date su dve verzije definicija nekih
 510 tipova.
 511
 512 \begin{codeblock}
 513 DEFINITION MODULE FOR "C" LibStat32;
 514   FROM SYSTEM IMPORT
 515     ADDRESS, BYTE;
 516   EXPORT UNQUALIFIED stat, localtime,
 517     Stat, PStat, Tm, PTm, PInt,
 518     fifo, character, directory, block, regular, network, link, socket;
 519
 520   CONST
 521     fifo      =  1;
 522     character =  2;
 523     directory =  4;
 524     block     =  6;
 525     regular   =  8;
 526     network   =  9;
 527     link      = 10;
 528     socket    = 12;
 529 \end{codeblock}
 530 \begin{minipage}{0.45\textwidth}
 531 \begin{codeblock}
 532 (* types for 32 bit *)
 533   TYPE
 534     Stat = RECORD
 535          dev: LONGINT;
 536          ino: LONGINT;
 537          mode: INTEGER;
 538          nlink: LONGINT;
 539          uid: INTEGER;
 540          gid: INTEGER;
 541          pad1: LONGINT;
 542          rdev: INTEGER;
 543          size: INTEGER;
 544          blksize: INTEGER;
 545          blocks: INTEGER;
 546          atime: LONGINT;
 547          mtime: LONGINT;
 548          ctime: LONGINT;
 549     END;
 550   \end{codeblock}
 551 \end{minipage}
 552 \begin{minipage}{0.45\textwidth}
 553 \begin{codeblock}[frame=single,frameround=tttt]
 554 (* types for 64 bit *)
 555   TYPE
 556     Stat = RECORD
 557          dev: LONGINT;
 558          ino: LONGINT;
 559          nlink: LONGINT;
 560          mode: INTEGER;
 561          uid: INTEGER;
 562          gid: INTEGER;
 563          pad1: INTEGER;
 564          rdev: LONGINT;
 565          size: LONGINT;
 566          blksize: LONGINT;
 567          blocks: LONGINT;
 568          atime: LONGINT;
 569          mtime: LONGINT;
 570          ctime: LONGINT;
 571     END;
 572   \end{codeblock}
 573 \end{minipage}
 574 \begin{codeblock}
 575     Tm = RECORD
 576              sec, min, hour,
 577              mday, mon, year,
 578              wday, yday, isdst: INTEGER;
 579          END;
 580     PTm = POINTER TO Tm;
 581     PInt = POINTER TO INTEGER;
 582
 583   PROCEDURE stat(path: ARRAY OF CHAR; buf: PStat): [INTEGER];
 584   PROCEDURE localtime(time: PInt): PTm;
 585
 586 END LibStat32.
 587 \end{codeblock}
 588
 589 \begin{codeblock}
 590 MODULE Zad4;
 591
 592 FROM SYSTEM IMPORT
 593   ADR;
 594 FROM StrIO IMPORT
 595   WriteString, WriteLn;
 596 FROM NumberIO IMPORT
 597   WriteInt;
 598 FROM StrLib IMPORT
 599   StrLen, StrConCat;
 600 FROM Args IMPORT
 601   Narg, GetArg;
 602 FROM LibStat32 IMPORT
 603   stat, localtime, Stat, PTm;
 604 IMPORT LibStat32;
 605 FROM errno IMPORT
 606   geterrno;
 607
 608 TYPE
 609   String = ARRAY [0..1023] OF CHAR;
 610
 611 VAR
 612   Putanja: String;
 613   n, i: INTEGER;
 614   ok: BOOLEAN;
 615
 616 PROCEDURE WriteMode(mode: INTEGER);
 617
 618   PROCEDURE WriteType(type: INTEGER);
 619   BEGIN
 620     IF type = lib32.fifo THEN
 621       WriteString("f");
 622     ELSIF type = lib32.character THEN
 623       WriteString("c");
 624     ELSIF type = lib32.directory THEN
 625       WriteString("d");
 626     ELSIF type = lib32.block THEN
 627       WriteString("b");
 628     ELSIF type = lib32.regular THEN
 629       WriteString("-");
 630     ELSIF type = lib32.network THEN
 631       WriteString("n");
 632     ELSIF type = lib32.link THEN
 633       WriteString("l");
 634     ELSIF type = lib32.socket THEN
 635       WriteString("s");
 636     ELSE
 637       WriteString("?");
 638     END;
 639   END WriteType;
 640
 641   PROCEDURE WriteRWX(triplet: INTEGER);
 642   BEGIN
 643     IF ((triplet DIV 4) MOD 2) # 0 THEN
 644       WriteString("r");
 645     ELSE
 646       WriteString("-");
 647     END;
 648     IF ((triplet DIV 2) MOD 2) # 0 THEN
 649       WriteString("w");
 650     ELSE
 651       WriteString("-");
 652     END;
 653     IF (triplet MOD 2) # 0 THEN
 654       WriteString("x");
 655     ELSE
 656       WriteString("-");
 657     END;
 658   END WriteRWX;
 659
 660 BEGIN
 661   WriteType((mode DIV 4096) MOD 16);
 662   WriteRWX(mode DIV 64);
 663   WriteRWX(mode DIV 8);
 664   WriteRWX(mode);
 665 END WriteMode;
 666
 667 PROCEDURE WriteTime(time: LONGINT);
 668 VAR
 669   tm: PTm;
 670 BEGIN
 671   tm:= localtime(ADR(time));
 672   IF tm # NIL THEN
 673     WriteInt(tm^.year + 1900, 0);
 674     WriteString("-");
 675     IF tm^.mon < 9 THEN
 676       WriteString("0");
 677     END;
 678     WriteInt(tm^.mon + 1, 0);
 679     WriteString("-");
 680     IF tm^.mday < 10 THEN
 681       WriteString("0");
 682     END;
 683     WriteInt(tm^.mday, 0);
 684     WriteString(" ");
 685     IF tm^.hour < 10 THEN
 686       WriteString("0");
 687     END;
 688     WriteInt(tm^.hour, 0);
 689     WriteString(":");
 690     IF tm^.hour < 10 THEN
 691       WriteString("0");
 692     END;
 693     WriteInt(tm^.min, 0);
 694   ELSE
 695     WriteString("??:??");
 696   END;
 697 END WriteTime;
 698
 699 PROCEDURE Listaj(Putanja: ARRAY OF CHAR);
 700 VAR
 701   info: Stat;
 702   c: INTEGER;
 703 BEGIN
 704   c:= stat(Putanja, ADR(info));
 705   IF c = -1 THEN
 706     WriteString("??????????  ?    ? KB ????-??-?? ??:??");
 707   ELSE
 708     WriteMode(info.mode);
 709     WriteInt(info.nlink, 3);
 710     WriteInt((info.size + 512) DIV 1024, 5); WriteString(" KB ");
 711     WriteTime(info.atime);
 712   END;
 713   WriteString(" "); WriteString(Putanja); WriteLn;
 714 END Listaj;
 715
 716 BEGIN
 717   n:= Narg();
 718   FOR i:= 1 TO n - 1 DO
 719     ok:= GetArg(Putanja, i);
 720     WriteLn;
 721     Listaj(Putanja);
 722   END;
 723   WriteLn;
 724 END Zad4.
 725 \end{codeblock}
 726
 727 \subsection{Stvaranje novih procesa}
 728
 729 Korišćenjem sistemske komande \kod{fork} trenutni proces se duplira
 730 (``račva''). Novi proces je identičan sa originalnim, osim u svom
 731 identifikacionom broj. Komanda ne prima parametre i vraća jedan integer, pa se može mapirati na sledeći način:
 732 \begin{codeblock-indent}
 733 PROCEDURE fork(): INTEGER;
 734 \end{codeblock-indent}
 735
 736 Oba procesa se nakon račvanja nastavljaju odvijati u sledećem redu
 737 koda. Jedino po čemu se razlikuju je vrednost koju je vratio
 738 \kod{fork}, ukoliko je u pitanju originalni proces (``roditelj'') tada
 739 je ta vrednost jednaka proces identifikatoru (\emph{pid}-u)
 740 ``deteta'', i može se koristiti za komunikaciju sa detetom, a u novom
 741 procesu je ova vrednost jednaka nuli. Budući da je najčešće potrebno
 742 da dete i roditelj rade različite stvari, to se obično rešava kodom
 743 sledećeg oblika:
 744 \begin{codeblock-indent}
 745 pid := fork();
 746 IF pid = 0 THEN
 747    (* "detetove" operacije *)
 748 ELSE
 749    (* "roditeljske" operacije *)
 750 END;
 751 \end{codeblock-indent}
 752
 753 Komanda \kod{wait} (uvezena kao sistemska) se može pozvati u
 754 originalnom procesu sa efektom da se proces uspava dokle god neki od
 755 procesa dece ne završi sa radom. Veća kontrola nad ovim ponašanjem se
 756 može postići komandom \kod{waitpid} u kojoj možemo precizirati tačno
 757 koji proces čekamo da se završi.
 758
 759 U sledećim sekcijama će biti ilustrovano nekoliko klasičnih primera
 760 organizacije procesa.
 761
 762 \skica{treba nam propratni tekst za ovo sto sledi}
 763
 764 \subsubsection{Lanac procesa}
 765
 766 \begin{minipage}{0.6\textwidth}
 767 \begin{codeblock}
 768 pid := 0;
 769 i := 1;
 770 WHILE (pid = 0) AND (i < n) DO
 771   pid := fork();
 772   IF pid # 0 THEN
 773     (* ... *)
 774   ELSE
 775     INC(i);
 776   END;
 777 END;
 778 \end{codeblock}
 779 \end{minipage}
 780 \begin{minipage}{0.4\textwidth}
 781 \begin{tikzpicture}
 782 [proc/.style={circle,draw}]
 783 \def \n {5}
 784 \foreach \s in {1,...,\n}
 785 {
 786   \node[proc] (\s) at (\s,-\s/2) {\s};
 787 }
 788 \foreach \s in {2,...,\n} {
 789   \pgfmathparse{int(\s-1)}
 790   \draw [<-] (\s) to (\pgfmathresult);
 791 }
 792 \end{tikzpicture}
 793 \end{minipage}
 794
 795 \subsubsection{Roditelj sa puno dece}
 796
 797 \begin{minipage}{0.6\textwidth}
 798 \begin{codeblock}
 799 pid := -1;
 800 j := 0;
 801 WHILE (pid # 0) AND (j < m) DO
 802   pid := fork();
 803   IF pid # 0 THEN
 804     INC(j);
 805   ELSE
 806     (* ... *)
 807   END;
 808 END;
 809 \end{codeblock}
 810 \end{minipage}
 811 \begin{minipage}{0.4\textwidth}
 812 \begin{tikzpicture}
 813 [proc/.style={circle,draw}]
 814 \def \n {3}
 815 \node[proc] (top) at (0,0) {0..4};
 816 \foreach \s in {0,...,\n}
 817 {
 818   \node[proc] (\s) at (-1.5+\s,-2) {\s};
 819 }
 820 \foreach \s in {0,...,\n} {
 821   \draw [->] (top) to (\s);
 822 }
 823 \end{tikzpicture}
 824 \end{minipage}
 825
 826 \subsubsection{Stablo procesa}
 827
 828 \begin{minipage}{0.6\textwidth}
 829 \begin{codeblock}
 830 dubina := 1;
 831 brdece := 0;
 832 WHILE (dubina < maxdubina) AND
 833       (brdece < potrebnodece) DO
 834   pid := fork();
 835   IF pid # 0 THEN
 836     INC(brdece);
 837   ELSE
 838     INC(dubina);
 839     brdece := 0;
 840   END;
 841 END;
 842 \end{codeblock}
 843 \end{minipage}
 844 \begin{minipage}{0.4\textwidth}
 845 \begin{tikzpicture}
 846 [proc/.style={circle,draw},
 847 level 1/.style={sibling distance=28mm,level distance=10mm},
 848 level 2/.style={sibling distance=14mm,font=\scriptsize},
 849 level 3/.style={sibling distance=6mm,font=\tiny}
 850 ]
 851 \node[proc] (root) {1-0}
 852 child[->] foreach \x in {0,1} {node[proc] {1-\x}
 853   child foreach \y in {0,1} {node[proc] {2-\y}
 854     child foreach \z in {0,1} {node[proc] {3-\z}
 855     }}};
 856
 857 \node[text width=0.9\textwidth] (desc) at (0,-4) {maxdubina=4, potrebnodece=2,
 858 čvorovi prikazuju vrednosti pri kreiranju};
 859 \end{tikzpicture}
 860 \end{minipage}
 861
 862
 863 % ----------------------------------------------
 864
 865 \newpage
 866 \pagenumbering{Roman}
 867 \appendix
 868
 869 \section{Instalacija kompajlera GNU Modula 2}
 870 \label{app-instalacija-gm2}
 871
 872 Ova sekcija treba da omogući instalaciju kompajlera GNU Modula 2 na
 873 već postojeći GNU Linux operativni sistem iz Debian porodice, koja
 874 uključuje i sve varijante Ubuntu distribucije, kao i Linux Mint i
 875 mnoge druge. Kompajler je moguće bez većih problema instalirati i na
 876 bilo koji drugi Linux (a i OSX i Windows), kompajliranjem iz izvornog
 877 koda, za šta preporučujemo konsultovanje sa zvaničnom stranicom
 878 \url{http://www.nongnu.org/gm2/obtaining.html}.
 879
 880 Ovo uputstvo neće ulaziti u detalje kako instalirati operativni
 881 sistem. Za one koje koriste Windows i nisu sigurni kako da paralelno
 882 instaliraju drugi operativni sistem, preporučujemo korišćenje
 883 virtuelne mašine (npr besplatni Virtual Box,
 884 \url{http://virtualbox.org}) i instaliranje sistema na nju, ili još
 885 lakše skinuti već instaliranu mašinu sa nekim od Debian sistema, npr
 886 Ubuntu ili Kubuntu, ili eventualno neku manje zahtevnu verziju kao što
 887 je Lubuntu, ako su performanse problematične.
 888
 889 \subsection{Instalacija na Debian platformi}
 890
 891 Prvi korak za instalaciju dodatnog kompajlera GNU Modula 2 je
 892 dodavanje repozitorijuma softvera u sistem. Ovo se može uraditi ručnim
 893 menjanjem fajla \kod{/etc/apt/sources.list} i dodavanjem
 894 \begin{codeblock-indent}
 895 #
 896 #  GNU Modula-2 repo
 897 #
 898
 899 deb http://floppsie.comp.glam.ac.uk/debian/ wheezy main
 900 deb-src http://floppsie.comp.glam.ac.uk/debian/ wheezy main
 901 \end{codeblock-indent}
 902
 903 Alternativno se mogu koristiti sledeće komande:
 904
 905 \begin{terminal}
 906 sudo add-apt-repository "deb http://floppsie.comp.glam.ac.uk/debian/ wheezy main"
 907 sudo add-apt-repository "deb-src http://floppsie.comp.glam.ac.uk/debian/ wheezy main"
 908 \end{terminal}
 909
 910 Većina sistema omogućava i da se ovo uradi preko nekih grafičkih
 911 alata.
 912
 913 Nakon dodavanja novog izvora za softver potrebno je u konzoli uraditi
 914 sledeće:
 915 \begin{terminal}
 916 sudo apt-get update
 917 sudo apt-get install gm2-doc gm2
 918 \end{terminal}
 919
 920 Po želji se može skinuti i izvorni kod kompajlera sledećom komandom:
 921 \begin{terminal}
 922 sudo apt-get source gm2
 923 \end{terminal}
 924
 925 Videti Glavu~\ref{g-prvi-program} za primer kompajliranja programa.
 926
 927 \paragraph{Napomena:} Prilikom unapredjivanja Linux distribucije na
 928 sledeću verziju (npr. 13.10 na 14.04) se standardno onemogućavaju
 929 dodati izvori softvera i potrebno ih je ručno ponovo upaliti.  Ovo se
 930 može uraditi otvoranjem \kod{/etc/apt/sources.list} i uklonjanjem
 931 ``\#'' sa početka redova koje želimo da koristimo ponovo ili
 932 korišćenjem adekvatnih vizuelnih alata.
 933
 934 \subsection{Problem: nedostaje ``ctli.o'' i/ili još neki fajlovi}
 935
 936 Pri pokušaju kompajliranja se na nekim sistemima može desiti da
 937 prijave nedostajuće fajlove \kod{crti.o, crt1.o} i/ili
 938 \kod{crtn.o}. Konkretno je poznato za gcc verziju 4.6 na debianu,
 939 pošto postoji problem u pakovanju kompajlera, ali moguće je da utiče i
 940 na neke druge sisteme.
 941
 942 Greška se ispravlja na sledeći način (korisnik treba da
 943 ima administrativna prava, zato se radi ``sudo'') ukoliko
 944 je u pitanju 64-bitni sistem:
 945 \begin{terminal}
 946 sudo su
 947 cd /usr/lib
 948 ln -sv /usr/lib/x86_64-linux-gnu/crti.o crti.o
 949 ln -sv /usr/lib/x86_64-linux-gnu/crt1.o crt1.o
 950 ln -sv /usr/lib/x86_64-linux-gnu/crtn.o crtn.o
 951 exit
 952 \end{terminal}
 953
 954 Za 32-bitne sisteme važi ista ispravka, jedino što se u komandama
 955 treba zameniti ``x86\_64'' sa ``i386''.
 956
 957 \skica{možda i build from source}
 958
 959 \newpage
 960 \section{Tekst editor Joe}
 961 \label{app-joe}
 962
 963 Ukratko ćemo predstaviti editor ``joe''. Odabran je zbog svoje
 964 rasprostranjenosti, potpune funkcionalnosti u tekstualnom modu rada
 965 (korišćenje iz terminala) te vrlo jasnom sistemu pomoći koji se može
 966 koristiti pri radu.  Na nekim sistemima on dolazi već instaliran, a na
 967 skoro svima se lako može dodati iz repozitorijuma. Na Ubuntu i sličnim
 968 sistemima se ovo može uraditi sa:
 969 \begin{terminal}
 970 sudo apt-get install joe
 971 \end{terminal}
 972 Ili analogno na drugim sistemima za instaliranje softvera.
 973
 974 Otvaranje postojećeg fajla ``hello.mod'' za uređivanje, odnosno
 975 otvaranje novog praznog fajla u koji ćemo unositi odgovarajući kod ili
 976 tekst se može postići sledećom komandom:
 977 \begin{terminal}
 978 joe hello.mod
 979 \end{terminal}
 980
 981 \subsection{Tumačenje prečica na tastaturi}
 982
 983 Joe je po svojoj prirodi bogat prečicama na tastaturi. U daljem tekstu
 984 će biti navedene mnoge od njih. Kod svih se navodi redosled
 985 pritiskanja tastera individualno, a ako su negde tasteri spojeni sa
 986 ``+'' (alternativno sa ``-'') onda ih je potrebno pritisnuti
 987 odjednom. Neki primeri:
 988
 989 \begin{itemize}
 990 \item \Ctrl +\keystroke{\_} (poništavanje poslednje promene) pristsak
 991   na taster \emph{CTRL} i \emph{\_ (podvlaka)} odjednom.
 992 \item \Ctrl +\keystroke{K}\keystroke{H} (otvaranje sistema pomoći)
 993   pritisak na \emph{CTRL} i \emph{K} odjednom, odpustiti sve, pa onda
 994   pritisak na \emph{H}.
 995 \item \Esc \keystroke{,} (prelazak na sledeću stranu pomoći)
 996   pritisak na taster \emph{Escape}, a nakon toga pritisak na taster
 997   \emph{, (zarez)}.
 998 \end{itemize}
 999
1000 U okviru sistema pomoći koji je ugrađen u sam editor uglavnom se
1001 pojavljuju skraćeni oblici:
1002 \begin{itemize}
1003 \item \^{}D isto što i ``Ctrl-D''
1004 \item \^{}KH isto što i ``Ctrl-K H''
1005 \item \^{}[. isto što i ``Esc .''
1006 \end{itemize}
1007
1008
1009 \subsection{Sistem pomoći}
1010
1011 Za pomoć pri korišćenju ediora ``joe'' preporučujemo pritiskanje
1012 kombinacije \Ctrl +\keystroke{K}\keystroke{H}, koja daje spisak
1013 komandi u gornjem delu editora.  Postoji nekoliko stranica ove pomoći
1014 kroz koje se može kretati sa \Esc \keystroke{.} (tačka) i \Esc
1015 \keystroke{,} (zarez).
1016
1017 U okviru pomoći postoje maltene sve komande koje editor pruža, a na
1018 kraju su čak uključene i ASCII tabele znakova. Preporučuje se makar
1019 ovlašno upoznavanje sa stranicama pomoći i mogućnostima editora.
1020
1021 \subsection{Rad sa fajlovima}
1022
1023 Snimanje sa izlaskom iz programa se može uraditi sa \Ctrl
1024 +\keystroke{K}\keystroke{X}, dok se
1025 samo snimanje izvršava sa \Ctrl +\keystroke{K}\keystroke{D}. U oba
1026 slučaja ``joe'' pita za ime fajla koji snimamo, pri čemu kao podrazumevanu
1027 vrednost ponudi trenutno ime.
1028
1029 Joe može raditi sa više fajlova odjednom. Novi fajl se može otvoriti
1030 sa \Ctrl +\keystroke{K}\keystroke{E}.  Na dnu editora će se pojaviti
1031 polje za kucanje imena fajla koje dozvoljava i da se putanja
1032 automatski dopunjava mogućnostima pritiskom na taster \Tab (Tab), baš
1033 kao i u komandnoj liniji.
1034
1035 Prelazak na sledeći, odnosno prethodni, otvoreni fajl se dobija pritiskom
1036 na \Esc \keystroke{V}, odnosno \Esc \keystroke{U}.
1037
1038 Zatvaranje fajla je moguće sa \Ctrl+\keystroke{C} (što je i
1039 standardna komanda za ``ubijanje'' trenutnog procesa u terminalu), pri
1040 čemu će ``joe'' pitati da li želimo da izađemo ako postoje promene
1041 koje nisu snimljene. Ako je u pitanju bio jedini otvoren fajl, tada će
1042 se i sam editor zatvoriti.
1043
1044 \subsection{Rad sa tekstom}
1045
1046 Pritiskom na \Ctrl+\keystroke{\_} se poništava poslednja promena (undo).
1047
1048 Premeštanje i kopiranje delova teksta je malo drugačije nego u
1049 klasičnim grafičkim programima. Prvo je potrebno označiti željeni
1050 tekst u dva koraka: \Ctrl +\keystroke{K}\keystroke{B} postavlja
1051 početak bloka na trenutnu poziciju kursora, a \Ctrl
1052 +\keystroke{K}\keystroke{K} postavlja kraj bloka, nakon čega će
1053 selekcija biti i vizuelno označena. Sada je moguće na proizvoljnom
1054 mestu u istom ili drugom dokumentu pritisnuti \Ctrl
1055 +\keystroke{K}\keystroke{C} da bi se iskopirao označeni blok, odnosno
1056 \Ctrl +\keystroke{K}\keystroke{M} da bi se on premestio.
1057 Komanda \Ctrl +\keystroke{K}\keystroke{Y} briše odabrani blok.
1058
1059 Pretraga dokumenta se započinje sa \Ctrl +\keystroke{K}\keystroke{F}.
1060
1061 Pritiskom na \Ctrl +\keystroke{T} se dobija meni sa opcijama u kome se
1062 može odabrati više opcija za rad, kao što su margine, automatsko
1063 prelamanje redova, očuvanje uvlačenja redova (\emph{auto-indent}),
1064 sintaksno bojenje itd.
1065
1066 \subsection{Rad sa prozorima}
1067
1068 ``Joe'' ima mogućnosti i da podeli radnu površinu na nekoliko prozora
1069 koji omogućavaju da se vidi više dokumenata, ili čak da se vide
1070 različiti delovi istog dokumenta. Prozor se deli na dva komandom \Ctrl
1071 +\keystroke{K}\keystroke{O}. Veličina trenutnog prozora se potom može
1072 povećavati (\Ctrl +\keystroke{K}\keystroke{G}) ili smanjivati (\Ctrl
1073 +\keystroke{K}\keystroke{T}) na uštrb drugih prozora. Prelazak na
1074 sledeći, odnosno prethodni prozor se dobija pristikom na \Ctrl
1075 +\keystroke{K}\keystroke{N}, odnosno na \Ctrl
1076 +\keystroke{K}\keystroke{P}. Komanda \Ctrl +\keystroke{K}\keystroke{I}
1077 omogućuje da se naizmenično vide svi prozori, ili samo jedan.
1078
1079 \subsection{Problem: ``zamrzavanje'' pri snimanju} ako editor izgleda
1080 kao da se zaledio verovatno je problem što je stisnuta ``klasična''
1081 kombinacija za snimanje \Ctrl + \keystroke{S} koja ne radi u
1082 ovom programu, a nažalost izaziva prekid osvežavanja ekrana. Efekat
1083 se poništava pritiskom na \Ctrl + \keystroke{Q}. Za više detalja
1084 pogledati Glavu~\ref{g-smrzavanje}.
1085
1086 \skica{joe i sintaksno bojenje za m2}
1087
1088 \newpage
1089 \section{Putty}
1090
1091 \emph{Putty} je program koji služi da se pod Windows operativnim
1092 sistemom otvori terminal (konzola, komandna linija) na udaljenom UNIX
1093 serveru. Može se naći online na
1094 \url{http://www.chiark.greenend.org.uk/~sgtatham/putty/download.html}.
1095
1096 Po pokretanju se prikazuje dijalog u kome se može ukucati adresa
1097 udaljenog računara i konfigurisati mnogi parametri. Najčešće je dosta
1098 samo uneti adresu računara i pokrenuti konekciju. Nakon toga (ako je
1099 uspešno povezivanje) biće prikazan ekran za unos korisničkog imena i
1100 lozinke.
1101
1102 \subsection{Problem: terminal ne odgovara na unos, ``smrznuo'' se}
1103 \label{g-smrzavanje}
1104
1105 Putty (kao i većina standardnih linux terminala koji koriste
1106 softversku kontrolu toka podataka \emph{software flow control}) se
1107 može dovesti u stanje da ne prikazuje ispis unosa na ekranu, pritiskom
1108 na \Ctrl+\keystroke{S}. Ovo je često velik problem jer se poklapa sa
1109 standardnom prečicom za snimanje u većini grafičkih aplikacija, pa se
1110 može nehotično aktivirati. Iz ovog režima rada se može izaći prečicom
1111 \Ctrl+\keystroke{Q}.  Ukratko:
1112 \begin{lstlisting}[xleftmargin=10em]
1113 Do not press
1114   Ctrl S
1115 If you do
1116   Ctrl Q
1117 \end{lstlisting}
1118
1119 Smisao postojanja ovakve opcije je dobrim delom istorijski, iz vremena
1120 kad su brzine protoka bile veoma male, i kada se štedelo time što bi
1121 se privrmeno isključio protok kada nisu neophodne povratne
1122 informacije, na primer kod komandi koje se dugo izvršavaju. Naravno
1123 ovo ima svoje primene i danas kod slabijih veza, ili kod mobilnih veza
1124 koje se plaćaju po protoku, a nekad se može i dobiti na brzini
1125 izvršavanja programa, ako se ne gubi vreme na osvežavanje ekrana.
1126
1127 \skica{literatura i linkovi izdovjeni na kraju dokumenta}
1128
1129 %\end{multicols}
1130 \end{document}