skripta-os2.tex

   1 % skripta-os2.tex
   2 % Skripta za predmet Operativni Sistemi 2, DMI, PMF, NS
   3 % Doni Pracner, Ivan Pribela
   4 % 2011/12 -- 2012/13
   5
   6 \documentclass[a4paper,twoside]{article}
   7 \usepackage[T1]{fontenc}
   8 \usepackage[utf8]{inputenc}%definišemo da je ulaz utf-8 fajl
   9
  10 % osnovne informacije koje ce se prikazati na naslovnoj strani,
  11 % kao i u informacijama u generisanom pdfu
  12 \newcommand{\autor}{Doni Pracner, Ivan Pribela}
  13 \newcommand{\inst}{Departman za matematiku i informatiku, PMF, UNS}
  14 \newcommand{\autorinst}{\autor \\ \inst}
  15 \newcommand{\naslov}{Skripta za vežbe iz predmeta operativni sistemi 2}
  16 \newcommand{\datum}{Februar 2013, Novi Sad}
  17 \newcommand{\verzija}{ver 13a}
  18
  19 \usepackage[serbian]{babel}
  20 \usepackage{fancyhdr}
  21 \pagestyle{fancy}
  22
  23 \title{\naslov \ -- \verzija}
  24 \author{\autor \\ \inst}
  25 \date{\datum}
  26
  27 %change the default font
  28 \usepackage{lmodern}
  29 \usepackage{beramono}
  30 \renewcommand{\familydefault}{\sfdefault}
  31
  32 \usepackage{pifont}
  33
  34 %podesavanja outputa za pdf verzije
  35 \usepackage[bookmarks,pdffitwindow=false,unicode=true,%
  36 pdftitle={\naslov \ -- \verzija},%
  37 pdfauthor={\autor}%
  38 ]{hyperref}
  39
  40 \usepackage{graphicx}
  41 \usepackage{listings}
  42 \usepackage{amsthm}
  43 \usepackage{amsmath}
  44 \usepackage{latexsym}
  45 \usepackage{multicol}
  46
  47 %\usepackage{keystroke}
  48 % ispod je dodata alternativa za ovaj paket
  49
  50 \usepackage{tikz}
  51 \usetikzlibrary{shadows}
  52
  53 \newcommand*\keystroke[1]{%
  54   \tikz[baseline=(key.base)]
  55     \node[%
  56       draw,
  57       fill=white,
  58       drop shadow={shadow xshift=0.2ex,shadow yshift=-0.2ex,fill=black,opacity=0.75},
  59       rectangle,
  60       rounded corners=2pt,
  61       inner sep=1pt,
  62       line width=0.5pt,
  63       font=\small\sffamily
  64     ](key) {#1\strut}
  65   ;
  66 }
  67
  68 \newcommand*\Ctrl{\keystroke{Ctrl}}
  69 \newcommand*\Tab{\keystroke{Tab}}
  70 \newcommand*\Esc{\keystroke{Esc}}
  71
  72 %margine
  73 \usepackage[top=1.5cm, bottom=1cm, left=2.5cm, right=2cm]{geometry}
  74
  75 \begin{document}
  76
  77 %customize the itemize environments
  78
  79 \let\olditemize=\itemize
  80 \def\itemize{
  81 \olditemize
  82   \setlength{\itemsep}{1pt}
  83   \setlength{\parskip}{0pt}
  84   \setlength{\parsep}{0pt}
  85   \setlength{\topsep}{-1cm}
  86
  87 }
  88
  89 %% ovi redovi daju header i footer
  90
  91 \renewcommand{\sectionmark}[1]{\markright{\thesection\ #1}}
  92 \fancyhf{} % delete current setting for header and footer
  93 %\fancyfoot[C]{\thepage}
  94
  95 \fancyhead[LO]{\bfseries\rightmark}
  96 \fancyhead[RO]{\thepage}
  97
  98 \fancyhead[RE]{Operativni sistemi 2 -- skripta}
  99 \fancyhead[LE]{\thepage}
 100
 101 \renewcommand{\headrulewidth}{0.5pt}
 102 \renewcommand{\headwidth}{\textwidth}
 103
 104 %\renewcommand{\footrulewidth}{0.5pt}
 105 %\addtolength{\headheight}{0.5pt} % make space for the rule
 106 \fancypagestyle{plain}{%
 107   \fancyhead{} % get rid of headers on plain pages
 108   \fancyfoot{}
 109   \renewcommand{\headrulewidth}{0pt} % and the line
 110   \renewcommand{\footrulewidth}{0pt} % and the line
 111 }
 112 \renewcommand{\headheight}{15pt}
 113
 114 %promene u marginama:
 115 %\setlength{\marginparwidth}{32pt}
 116 %\setlength{\textwidth}{620pt}
 117 %\setlength{\textheight}{620pt}
 118
 119
 120 %% specijalni blokovi koji služe kao podsetnici u radu ili napomene
 121 \newcommand{\skica}[1]{
 122     \noindent \framebox{\parbox[c]{0.9\textwidth}{  {\small** \textit{#1}  }}
 123     \newline }
 124 }
 125
 126 \newcommand{\skicas}[1]{
 127     \framebox{* \textit{#1} *}
 128 }
 129
 130 %boldovane skice visokog prioriteta
 131 \newcommand{\skicab}[1]{
 132   \noindent \framebox{\parbox[c]{0.9\textwidth}{ {\small***
 133         \textbf{#1} }} \newline } }
 134
 135 \newcommand{\kod}[1]{{\small\texttt{#1}}}
 136
 137 % ako je sledeci red odkomentarisan nista od skica nece biti ispisano
 138 % u finalni dokument
 139
 140  \renewcommand{\skica}[1]{}
 141
 142
 143 \maketitle
 144
 145 % theorems, definition etc.
 146 %''''''''''''''''''''''''''
 147
 148 \theoremstyle{definition}
 149 \newtheorem{def1}{Definicija}
 150 \theoremstyle{plain}
 151 \newtheorem{theo}{Teorema}
 152 \newtheorem{lema}{Lema}
 153
 154 \lstloadlanguages{Modula-2,C++}
 155
 156 \lstset{
 157         basicstyle=\ttfamily,
 158         showstringspaces=false,
 159         breaklines=true
 160 }
 161
 162 \lstdefinestyle{codeblock}{
 163 %       basicstyle=\footnotesize\ttfamily,
 164         keywordstyle=\textbf,
 165         columns=[l]fixed,
 166         breakatwhitespace=true,
 167 %        prebreak=\P,
 168 %        postbreak=\ding{229}\space,
 169         language=Modula-2,
 170         xleftmargin=4em
 171 }
 172
 173 \lstdefinestyle{terminal}{
 174   frame=l,
 175 %  frameround=fftt,
 176   xleftmargin=4em
 177 }
 178
 179 \lstdefinestyle{numcodeblock}{
 180   style=codeblock,
 181   numbers=left,
 182   firstnumber=1,
 183   stepnumber=1
 184 }
 185
 186 \lstnewenvironment{codeblock}[1][]{\lstset{style=codeblock,#1}}{}
 187 \lstnewenvironment{terminal}{\lstset{style=terminal}}{}
 188
 189 % ----------------==================--------------------------------------
 190 %                 Pravi pocetak rada
 191
 192
 193 Programi u ovoj skripti su testirani sa kompajlerom ``GNU Modula 2'' (u
 194 daljem tekstu često skraćeno na \emph{gm2}), pod operativnim
 195 sistemima iz Debian porodice.
 196
 197 \tableofcontents
 198
 199 \newpage
 200
 201 %\begin{multicols}{2}
 202
 203 \section{GNU Modula 2}
 204
 205 \subsection{Prvi program u gm2 }
 206 \label{g-prvi-program}
 207
 208 Tradicionalni prvi program ``Hello World'' bi izgledao ovako:
 209 \begin{codeblock}
 210   MODULE hello;
 211
 212   FROM StrIO IMPORT WriteString, WriteLn;
 213
 214   BEGIN
 215      WriteString('hello world');
 216      WriteLn
 217   END hello.
 218 \end{codeblock}
 219
 220 Primećuje se razlika u modulu iz koga se uvoze komande u odnosu na
 221 XDS/TopSpeed verzije M2, tamo je sve bilo u \kod{InOut}, dok se ovde
 222 koristi \kod{StrIO} za rad sa stringovima, \kod{NumberIO} za rad sa
 223 brojevima i tako dalje. Za pregled dostupnih biblioteka predlaže se
 224 korišćenje zvanične stranice:
 225 \url{http://nongnu.org/gm2/libraries.html}, odnosno
 226 \url{http://nongnu.org/gm2/base_libraries.html} za samo osnovne
 227 biblioteke.
 228
 229 Predpostavimo da smo da je fajl napravljen u trenutnom direktorijumu,
 230 koristeći neki tesktualni editor (u dodatku~\ref{app-joe} je opisan
 231 ``joe'' koji se koristi na vežbama).  Kreirani fajl se tada može
 232 prevesti u izvršnu verziju sledećom komandom:
 233 \begin{terminal}
 234   gm2 hello.mod
 235 \end{terminal}
 236
 237 Ako je kod ispravan (kao onaj gore) u istom direktorijumu će se
 238 napraviti fajl \kod{a.out}, koji se može pokrenuti sa:
 239 \begin{terminal}
 240   ./a.out
 241 \end{terminal}
 242 pri čemu \kod{./} naglaša da hoćemo da pokrenemo program iz trenutnog
 243 direktorijuma (koji se označava tačkom). Ako je potrebno da
 244 izvršni fajl ima neki drugi naziv može se koristiti poziv sledećeg
 245 tipa:
 246 \begin{terminal}
 247   gm2 -o imeIzlaznogFajla ulaznifajl
 248 \end{terminal}
 249
 250 Za dalje opcije kompajlera konsultovati \kod{gm2 -{}-help} i zvaničnu
 251 stranicu kompajlera.
 252 %ovde je trebalo -{}- da razdvoji dva minusa, jer se inače tumače kao jedan.
 253
 254 \subsection{Korišćenje sistemskih poziva}
 255
 256 Mapiranje procedura na sistemske pozive se može izvršiti preko
 257 specijalnog definicionog modula koji u zaglavlju sadrži ključne reči
 258 \kod{FOR "{}C"} u kome se navode imena procedura koja se poklapaju sa
 259 imenima sistemskih poziva i imaju parametre i povratne vrednosti
 260 odgovarajućih tipova.  Na primer, mapirajmo poziv \kod{system}, koji
 261 izvršava prosleđenu komandu u novom \emph{shell}-u. Specifikaciju
 262 komande možemo videti sa
 263 \begin{terminal}
 264 man system
 265 \end{terminal}
 266
 267 odnosno videćemo da je poziv definisan na sledeći način:
 268 \begin{codeblock}
 269 int system(const char *command);
 270 \end{codeblock}
 271 što znači da vraća ceo broj, a prima jedan argument koji je pokazivač
 272 (što se označava *) na znak. Ovo je zapravo ceo string, pošto se u C
 273 jeziku oni predstavljaju kao pokazivač na prvi znak, a string se onda
 274 sastoji od svih sledećih znakova u memoriji dokle god se ne naiđe na
 275 0C. Srećom, sve ovo se automatski mapira kreiranjem sledećeg modula:
 276
 277 \begin{codeblock}
 278 DEFINITION MODULE FOR "C" Lib;
 279
 280   EXPORT UNQUALIFIED system;
 281
 282   PROCEDURE system(command: ARRAY OF CHAR): INTEGER;
 283
 284 END Lib.
 285 \end{codeblock}
 286
 287 Nije potrebno praviti prazne implementacione module. Iz ovakvog modula
 288 se mogu uvoziti i koristiti procedure kao i iz bilo kakvog
 289 ``normalnog'' modula, kao što se može videti u sledećem primeru, koju
 290 od korisnika učitava stringove i pokušava da ih izvrši kao da su uneti
 291 u komandnoj liniji, dokle god korisnik ne unese reč ``kraj'':
 292 \begin{codeblock}
 293 MODULE Zad2;
 294
 295 FROM StrIO IMPORT
 296   ReadString, WriteString, WriteLn;
 297 FROM StrLib IMPORT
 298   StrEqual;
 299 FROM Lib IMPORT
 300   system;
 301
 302 TYPE
 303   String = ARRAY [0..1023] OF CHAR;
 304
 305 VAR
 306   Komanda: String;
 307
 308 PROCEDURE Izvrsi(Komanda: ARRAY OF CHAR);
 309 VAR
 310   c: INTEGER;
 311 BEGIN
 312   c:= system(Komanda);
 313 END Izvrsi;
 314
 315 BEGIN
 316   WriteString("?> "); ReadString(Komanda);
 317   WHILE NOT StrEqual(Komanda, "kraj") DO
 318     Izvrsi(Komanda);
 319     WriteString("?> "); ReadString(Komanda);
 320   END;
 321 END Zad2.
 322 \end{codeblock}
 323
 324 Prilikom mapiranja sistemskih poziva je moguće koristiti ``...'' na
 325 kraju liste argumenata da se označi da je moguće proslediti
 326 proizvoljan broj argumenata nakon navedenih, koji će biti premapirani
 327 na odgovarajuće tipove podataka. Takođe je moguće i označiti da se
 328 povratna vrednost procedure ne mora koristiti. U gornjem primeru je
 329 mogla funkcija da se definiše kao \kod{PROCEDURE system(command: ARRAY
 330   OF CHAR): [INTEGER];} i tada bi mogla se poziva kao obična procedura
 331 bez korišćenja pomoćne promenljive \kod{c} da se dobije povratna
 332 vrednost.
 333
 334 Neki primeri pretvaranja tipova su dati u Tabeli~\ref{t-pretvaranje-tipova}, preuzetoj sa \url{http://www.nongnu.org/gm2/interface_to_c.html}.
 335
 336 \begin{table}[htp]
 337 \begin{center}
 338 \begin{tabular}{lll}
 339 Stvarni parametar      &  Konverzija  &   Tip vrednosti koji će biti prosleđen\\
 340 \hline
 341 123                    &  -                &   long long int\\
 342 "hello world"          &  -                &   const char *\\
 343 a: ARRAY OF CHAR       &  ADR(a)           &   char *\\
 344 a: ARRAY [0..5] OF CHAR&  ADR(a)           &   char *\\
 345 3.14                   &  -                &   long double
 346 \end{tabular}
 347 \end{center}
 348 \caption{Tabela pretvaranja tipova\label{t-pretvaranje-tipova}}
 349 \end{table}
 350
 351 \subsubsection{Primer: Izlistavanje sadržaja direktorijuma}
 352
 353 Korišćenje sistemskih poziva se može ilustrovati primerom čitanja
 354 sadržaja direktorijuma, komandama \kod{opendir}, \kod{readdir} i
 355 \kod{closedir}. Prva komanda otvara prosledjenu putanju i vraća
 356 pokazivač na otvoreni direktorijum. Komanda \kod{readdir} prima ovakav
 357 pokazivač kao ulazni parametar, a vraća pokazivač na slog koji
 358 predstavlja sledeću stavku u otvorenom direktorijumu ili \kod{NIL} ako
 359 više nema ničega. Poslednja komanda, \kod{closedir}, se izvodi na
 360 kraju i zatvara otvoreni direktorijum. Bitno je zatvarati otvorene
 361 resurse jer je moguće da sistem odbije da otvori novi ako ih
 362 proces već ima previše otvorenih.
 363
 364 Kada imamo imena stavki iz direktorijuma o njima možemo dobiti više
 365 informacija \kod{stat}. Ona prima dva argumenta, prvi je \emph{puna}
 366 putanja do fajla, a drugi je pokazivač na strukturu u koju će komanda
 367 upisati podatke. Obratiti pažnju da zbog ovoga struktura već mora
 368 postojati u memoriji, ili kao lokalna promenljiva odgovarajućeg
 369 slogovnog tipa, ili dinamički alocirana korišćenjem pokazivača na nju.
 370
 371 Budući da su u pitanju sistemski pozivi niskog nivoa, veličine tipova
 372 su nažalost promenljive i mogu zavisiti od konkretnog operativnog
 373 sistema, a naročito utiče da li je u pitanju~32--bitni, ili~64--bitni
 374 sistem. Zbog ovoga su date dve varijante bibilioteke sa tipovima.
 375 Prva je testirana na Lubuntu 11.10 32bit, a druga je testirana na
 376 Kubuntu 11.10 64bit.
 377
 378 \begin{codeblock}
 379 DEFINITION MODULE FOR "C" Lib32;
 380   FROM SYSTEM IMPORT
 381     ADDRESS, BYTE;
 382   EXPORT UNQUALIFIED opendir, readdir, closedir, stat,
 383     PDir, DirEnt, PDirEnt, Stat, PStat, PInt;
 384 \end{codeblock}
 385 \begin{minipage}{0.5\textwidth}
 386 \begin{codeblock}
 387 (* types for 32 bit *)
 388   TYPE
 389     PDir = ADDRESS;
 390     DirEnt = RECORD
 391          ino: INTEGER;
 392          off: INTEGER;
 393          reclen: SHORTCARD;
 394          type: BYTE;
 395          name: ARRAY [0..255] OF CHAR;
 396     END;
 397     PDirEnt = POINTER TO DirEnt;
 398     Stat = RECORD
 399          dev: LONGINT;
 400          ino: LONGINT;
 401          mode: INTEGER;
 402          nlink: LONGINT;
 403          uid: INTEGER;
 404          gid: INTEGER;
 405          pad1: LONGINT;
 406          rdev: INTEGER;
 407          size: INTEGER;
 408          blksize: INTEGER;
 409          blocks: INTEGER;
 410          atime: LONGINT;
 411          mtime: LONGINT;
 412          ctime: LONGINT;
 413     END;
 414   \end{codeblock}
 415 \end{minipage}
 416 \begin{minipage}{0.45\textwidth}
 417 \begin{codeblock}[frame=single,frameround=tttt]
 418 (* types for 64 bit *)
 419   TYPE
 420     PDir = ADDRESS;
 421     DirEnt = RECORD
 422          ino: LONGINT;
 423          off: LONGINT;
 424          reclen: SHORTCARD;
 425          type: BYTE;
 426          name: ARRAY [0..255] OF CHAR;
 427     END;
 428     PDirEnt = POINTER TO DirEnt;
 429     Stat = RECORD
 430          dev: LONGINT;
 431          ino: LONGINT;
 432          nlink: LONGINT;
 433          mode: INTEGER;
 434          uid: INTEGER;
 435          gid: INTEGER;
 436          pad1: INTEGER;
 437          rdev: LONGINT;
 438          size: LONGINT;
 439          blksize: LONGINT;
 440          blocks: LONGINT;
 441          atime: LONGINT;
 442          mtime: LONGINT;
 443          ctime: LONGINT;
 444     END;
 445   \end{codeblock}
 446 \end{minipage}
 447 \begin{codeblock}
 448     PStat = POINTER TO Stat;
 449     PInt = POINTER TO INTEGER;
 450
 451   PROCEDURE opendir(name: ARRAY OF CHAR): PDir;
 452   PROCEDURE readdir(dirp: PDir): PDirEnt;
 453   PROCEDURE closedir(dirp: PDir): [INTEGER];
 454   PROCEDURE stat(path: ARRAY OF CHAR; buf: PStat): [INTEGER];
 455 END Lib32.
 456 \end{codeblock}
 457
 458 \begin{codeblock}
 459 MODULE Zad5;
 460
 461 FROM SYSTEM IMPORT
 462   ADR;
 463 FROM StrIO IMPORT
 464   WriteString, WriteLn;
 465 FROM NumberIO IMPORT
 466   WriteInt;
 467 FROM StrLib IMPORT
 468   StrLen, StrConCat;
 469 FROM Args IMPORT
 470   Narg, GetArg;
 471 FROM Lib32 IMPORT
 472   opendir, readdir, closedir, stat, PDir, PDirEnt, Stat;
 473 FROM errno IMPORT
 474   geterrno;
 475
 476 TYPE
 477   String = ARRAY [0..1023] OF CHAR;
 478
 479 VAR
 480   Putanja: String;
 481   n, i: INTEGER;
 482   ok: BOOLEAN;
 483
 484 PROCEDURE Listaj(Ime: ARRAY OF CHAR);
 485 VAR
 486   dir: PDir;
 487   entry: PDirEnt;
 488   info: Stat;
 489   c: INTEGER;
 490   Len: CARDINAL;
 491   Putanja: String;
 492 BEGIN
 493   dir:= opendir(Ime);
 494   IF dir = NIL THEN
 495     WriteString("Folder "); WriteString(Ime); WriteLn;
 496     WriteString("  Greska broj "); WriteInt(geterrno(), 0); WriteString("."); WriteLn();
 497     WriteString("  Ne mogu da otvorim direktorijum."); WriteLn();
 498   ELSE
 499     Len:= StrLen(Ime);
 500     IF Ime[Len - 1] # "/" THEN
 501       StrConCat(Ime, "/", Ime);
 502     END;
 503     WriteString("Folder "); WriteString(Ime); WriteLn;
 504     entry:= readdir(dir);
 505     WHILE entry # NIL DO
 506       IF entry^.name[0] # "." THEN
 507         StrConCat(Ime, entry^.name, Putanja);
 508         c:= stat(Putanja, ADR(info));
 509         WriteString("  ");
 510         IF c = -1 THEN
 511           WriteString("?    ? KB");
 512         ELSE
 513           WriteInt(info.nlink, 3);
 514           WriteInt((info.size + 512) DIV 1024, 5); WriteString(" KB ");
 515         END;
 516         WriteString(" "); WriteString(entry^.name); WriteLn;
 517       END;
 518       entry:= readdir(dir);
 519     END;
 520     c:= closedir(dir);
 521     IF c = -1 THEN
 522       WriteString("  Greska broj "); WriteInt(geterrno(), 0); WriteString("."); WriteLn();
 523       WriteString("  Ne mogu da zatvorim direktorijum."); WriteLn();
 524     END;
 525   END;
 526 END Listaj;
 527
 528 BEGIN
 529   n:= Narg();
 530   FOR i:= 1 TO n - 1 DO
 531     ok:= GetArg(Putanja, i);
 532     WriteLn;
 533     Listaj(Putanja);
 534   END;
 535   WriteLn;
 536 END Zad5.
 537 \end{codeblock}
 538
 539 \subsection{Stvaranje novih procesa}
 540
 541 Korišćenjem sistemske komande \kod{fork} trenutni proces se duplira
 542 (``račva''). Novi proces je identičan sa originalnim, osim u svom
 543 identifikacionom broj. Komanda ne prima parametre i vraća jedan integer, pa se može mapirati na sledeći način:
 544 \begin{codeblock}
 545 PROCEDURE fork(): INTEGER;
 546 \end{codeblock}
 547
 548 Oba procesa se nakon račvanja nastavljaju odvijati u sledećem redu
 549 koda. Jedino po čemu se razlikuju je vrednost koju je vratio
 550 \kod{fork}, ukoliko je u pitanju originalni proces (``roditelj'') tada
 551 je ta vrednost jednaka proces identifikatoru (\emph{pid}-u)
 552 ``deteta'', i može se koristiti za komunikaciju sa detetom, a u novom
 553 procesu je ova vrednost jednaka nuli. Budući da je najčešće potrebno
 554 da dete i roditelj rade različite stvari, to se obično rešava kodom
 555 sledećeg oblika:
 556 \begin{codeblock}
 557 pid := fork();
 558 IF pid = 0 THEN
 559    (* "detetove" operacije *)
 560 ELSE
 561    (* "roditeljske" operacije *)
 562 END;
 563 \end{codeblock}
 564
 565 Komanda \kod{wait} (uvezena kao sistemska) se može pozvati u
 566 originalnom procesu sa efektom da se proces uspava dokle god neki od
 567 procesa dece ne završi sa radom. Veća kontrola nad ovim ponašanjem se
 568 može postići komandom \kod{waitpid} u kojoj možemo precizirati tačno
 569 koji proces čekamo da se završi.
 570
 571 U sledećim sekcijama će biti ilustrovano nekoliko klasičnih primera
 572 organizacije procesa.
 573
 574 \skica{treba nam propratni tekst za ovo sto sledi}
 575
 576 \subsubsection{Lanac procesa}
 577
 578 \begin{minipage}{0.6\textwidth}
 579 \begin{codeblock}
 580 pid := 0;
 581 i := 1;
 582 WHILE (pid = 0) AND (i < n) DO
 583   pid := fork();
 584   IF pid # 0 THEN
 585     (* ... *)
 586   ELSE
 587     INC(i);
 588   END;
 589 END;
 590 \end{codeblock}
 591 \end{minipage}
 592 \begin{minipage}{0.4\textwidth}
 593 \begin{tikzpicture}
 594 [proc/.style={circle,draw}]
 595 \def \n {5}
 596 \foreach \s in {1,...,\n}
 597 {
 598   \node[proc] (\s) at (\s,-\s/2) {\s};
 599 }
 600 \foreach \s in {2,...,\n} {
 601   \pgfmathparse{int(\s-1)}
 602   \draw [<-] (\s) to (\pgfmathresult);
 603 }
 604 \end{tikzpicture}
 605 \end{minipage}
 606
 607 \subsubsection{Roditelj sa puno dece}
 608
 609 \begin{minipage}{0.6\textwidth}
 610 \begin{codeblock}
 611 pid := -1;
 612 j := 0;
 613 WHILE (pid # 0) AND (j < m) DO
 614   pid := fork();
 615   IF pid # 0 THEN
 616     INC(j);
 617   ELSE
 618     (* ... *)
 619   END;
 620 END;
 621 \end{codeblock}
 622 \end{minipage}
 623 \begin{minipage}{0.4\textwidth}
 624 \begin{tikzpicture}
 625 [proc/.style={circle,draw}]
 626 \def \n {5}
 627 \node[proc] (1) at (0,0) {1};
 628 \foreach \s in {2,...,\n}
 629 {
 630   \node[proc] (\s) at (-3.5+\s,-2) {\s};
 631 }
 632 \foreach \s in {2,...,\n} {
 633   \draw [->] (1) to (\s);
 634 }
 635 \end{tikzpicture}
 636 \end{minipage}
 637
 638 \subsubsection{Stablo procesa}
 639
 640 \begin{minipage}{0.6\textwidth}
 641 \begin{codeblock}
 642 i := 1;
 643 j := 0;
 644 WHILE (i < n) AND (j < m) DO
 645   pid := fork();
 646   IF pid # 0 THEN
 647     INC(j);
 648   ELSE
 649     INC(i);
 650     j:=0;
 651   END;
 652 END;
 653 \end{codeblock}
 654 \end{minipage}
 655 \begin{minipage}{0.4\textwidth}
 656 \begin{tikzpicture}
 657 [proc/.style={circle,draw},
 658 level 1/.style={sibling distance=20mm,level distance=10mm},
 659 level 2/.style={sibling distance=10mm,font=\scriptsize}
 660 ]
 661 \node[proc] (root) {0}
 662 child[->] foreach \x in {1,2} {node[proc] {\x}
 663   child foreach \y in {1,2} {node[proc] {\x-\y}
 664     }};
 665
 666 \end{tikzpicture}
 667 \end{minipage}
 668
 669
 670 % ----------------------------------------------
 671
 672 \newpage
 673 \pagenumbering{Roman}
 674 \appendix
 675
 676 \section{Instalacija kompajlera GNU Modula 2}
 677 \label{app-instalacija-gm2}
 678
 679 Ova sekcija treba da omogući instalaciju kompajlera GNU Modula 2 na
 680 već postojeći GNU Linux operativni sistem iz Debian porodice, koja
 681 uključuje i sve varijante Ubuntu distribucije, kao i Linux Mint i
 682 mnoge druge. Kompajler je moguće bez većih problema instalirati i na
 683 bilo koji drugi Linux (a i OSX i Windows), kompajliranjem iz izvornog
 684 koda, za šta preporučujemo konsultovanje sa zvaničnom stranicom
 685 \url{http://www.nongnu.org/gm2/obtaining.html}.
 686
 687 Ovo uputstvo neće ulaziti u detalje kako instalirati operativni
 688 sistem. Za one koje koriste Windows i nisu sigurni kako da paralelno
 689 instaliraju drugi operativni sistem, preporučujemo korišćenje
 690 virtuelne mašine (npr besplatni Virtual Box,
 691 \url{http://virtualbox.org}) i instaliranje sistema na nju, ili još
 692 lakše skinuti već instaliranu mašinu sa nekim od Debian sistema, npr
 693 Ubuntu ili Kubuntu, ili eventualno neku manje zahtevnu verziju kao što
 694 je Lubuntu, ako su performanse problematične.
 695
 696 \subsection{Instalacija na Debian platformi}
 697
 698 Prvi korak za instalaciju dodatnog kompajlera GNU Modula 2 je
 699 dodavanje repozitorijuma softvera u sistem. Ovo se može uraditi ručnim
 700 menjanjem fajla \kod{/etc/apt/sources.list} i dodavanjem
 701 \begin{codeblock}
 702 #
 703 #  GNU Modula-2 repo
 704 #
 705
 706 deb http://floppsie.comp.glam.ac.uk/debian/ squeeze main
 707 deb-src http://floppsie.comp.glam.ac.uk/debian/ squeeze main
 708 \end{codeblock}
 709
 710 Alternativno se mogu koristiti sledeće komande:
 711
 712 \begin{terminal}
 713 sudo add-apt-repository "deb http://floppsie.comp.glam.ac.uk/debian/ squeeze main"
 714 sudo add-apt-repository "deb-src http://floppsie.comp.glam.ac.uk/debian/ squeeze main"
 715 \end{terminal}
 716
 717 Većina sistema omogućava i da se ovo uradi preko nekih grafičkih
 718 alata.
 719
 720 Nakon dodavanja novog izvora za softver potrebno je u konzoli uraditi
 721 sledeće:
 722 \begin{terminal}
 723 sudo apt-get update
 724 sudo apt-get install gm2-doc gm2
 725 \end{terminal}
 726
 727 Po želji se može skinuti i izvorni kod kompajlera sledećom komandom:
 728 \begin{terminal}
 729 sudo apt-get source gm2
 730 \end{terminal}
 731
 732 Videti Glavu~\ref{g-prvi-program} za primer kompajliranja programa.
 733
 734 \subsection{Problem: nedostaje ``ctli.o'' i/ili još neki fajlovi}
 735
 736 Pri pokušaju kompajliranja se na nekim sistemima može desiti da
 737 prijave nedostajuće fajlove \kod{crti.o, crt1.o} i/ili
 738 \kod{crtn.o}. Konkretno je poznato za gcc verziju 4.6 na debianu,
 739 pošto postoji problem u pakovanju kompajlera, ali moguće je da utiče i
 740 na neke druge sisteme.
 741
 742 Greška se ispravlja na sledeći način (korisnik treba da
 743 ima administrativna prava, zato se radi ``sudo'') ukoliko
 744 je u pitanju 64-bitni sistem:
 745 \begin{terminal}
 746 sudo su
 747 cd /usr/lib
 748 ln -sv /usr/lib/x86_64-linux-gnu/crti.o crti.o
 749 ln -sv /usr/lib/x86_64-linux-gnu/crt1.o crt1.o
 750 ln -sv /usr/lib/x86_64-linux-gnu/crtn.o crtn.o
 751 exit
 752 \end{terminal}
 753
 754 Za 32-bitne sisteme važi ista ispravka, jedino što se u komandama
 755 treba zameniti ``x86\_64'' sa ``i386''.
 756
 757 \skica{možda i build from source}
 758
 759 \newpage
 760 \section{Tekst editor Joe}
 761 \label{app-joe}
 762
 763 Ukratko ćemo predstaviti editor ``joe''. Odabran je zbog svoje
 764 rasprostranjenosti, potpune funkcionalnosti u tekstualnom modu rada
 765 (korišćenje iz terminala) te vrlo jasnom sistemu pomoći koji se može
 766 koristiti pri radu.  Na nekim sistemima on dolazi već instaliran, a na
 767 skoro svima se lako može dodati iz repozitorijuma. Na Ubuntu i sličnim
 768 sistemima se ovo može uraditi sa:
 769 \begin{terminal}
 770 sudo apt-get install joe
 771 \end{terminal}
 772 Ili analogno na drugim sistemima za instaliranje softvera.
 773
 774 Otvaranje postojećeg fajla ``hello.mod'' za uređivanje, odnosno
 775 otvaranje novog praznog fajla u koji ćemo unositi odgovarajući kod ili
 776 tekst se može postići sledećom komandom:
 777 \begin{terminal}
 778 joe hello.mod
 779 \end{terminal}
 780
 781 \subsection{Sistem pomoći}
 782
 783 Za pomoć pri korišćenju ediora ``joe'' preporučujemo pritiskanje
 784 kombinacije \Ctrl +\keystroke{K}\keystroke{H}, koja daje spisak
 785 komandi u gornjem delu editora.  Postoji nekoliko stranica ove pomoći
 786 kroz koje se može kretati sa \Esc \keystroke{.} (tačka) i \Esc
 787 \keystroke{,} (zarez).
 788
 789 U okviru pomoći postoje maltene sve komande koje editor pruža, a na
 790 kraju su čak uključene i ASCII tabele znakova. Preporučuje se makar
 791 ovlašno upoznavanje sa stranicama pomoći i mogućnostima editora.
 792
 793 \subsection{Rad sa fajlovima}
 794
 795 Snimanje sa izlaskom iz programa se može uraditi sa \Ctrl
 796 +\keystroke{K}\keystroke{X} (\emph{ctrl} i \emph{K} odjednom, pa onda
 797 \emph{X} -- ova šema pritiskanja tastera važi za sve prečice), dok se
 798 samo snimanje izvršava sa \Ctrl +\keystroke{K}\keystroke{D}. U oba
 799 slučaja ``joe'' pita za ime fajla koji snimamo, pri čemu kao podrazumevanu
 800 vrednost ponudi trenutno ime.
 801
 802 Joe može raditi sa više fajlova odjednom. Novi fajl se može otvoriti
 803 sa \Ctrl +\keystroke{K}\keystroke{E}.  Na dnu editora će se pojaviti
 804 polje za kucanje imena fajla koje dozvoljava i da se putanja
 805 automatski dopunjava mogućnostima pritiskom na taster \Tab (Tab), baš
 806 kao i u komandnoj liniji.
 807
 808 Prelazak na sledeći, odnosno prethodni, otvoreni fajl se dobija pritiskom
 809 na \Esc \keystroke{V}, odnosno \Esc \keystroke{U}.
 810
 811 Zatvaranje fajla je moguće sa \Ctrl+\keystroke{C} (što je i
 812 standardna komanda za ``ubijanje'' trenutnog procesa u terminalu), pri
 813 čemu će ``joe'' pitati da li želimo da izađemo ako postoje promene
 814 koje nisu snimljene. Ako je u pitanju bio jedini otvoren fajl, tada će
 815 se i sam editor zatvoriti.
 816
 817 \subsection{Rad sa tekstom}
 818
 819 Pritiskom na \Ctrl+\keystroke{\_} se poništava poslednja promena (undo).
 820
 821 Premeštanje i kopiranje delova teksta je malo drugačije nego u
 822 klasičnim grafičkim programima. Prvo je potrebno označiti željeni
 823 tekst u dva koraka: \Ctrl +\keystroke{K}\keystroke{B} postavlja
 824 početak bloka na trenutnu poziciju kursora, a \Ctrl
 825 +\keystroke{K}\keystroke{K} postavlja kraj bloka, nakon čega će
 826 selekcija biti i vizuelno označena. Sada je moguće na proizvoljnom
 827 mestu u istom ili drugom dokumentu pritisnuti \Ctrl
 828 +\keystroke{K}\keystroke{C} da bi se iskopirao označeni blok, odnosno
 829 \Ctrl +\keystroke{K}\keystroke{M} da bi se on premestio.
 830 Komanda \Ctrl +\keystroke{K}\keystroke{Y} briše odabrani blok.
 831
 832 Pretraga dokumenta se započinje sa \Ctrl +\keystroke{K}\keystroke{F}.
 833
 834 Pritiskom na \Ctrl +\keystroke{T} se dobija meni sa opcijama u kome se
 835 može odabrati više opcija za rad, kao što su margine, automatsko
 836 prelamanje redova, očuvanje uvlačenja redova (\emph{auto-indent}),
 837 sintaksno bojenje itd.
 838
 839 \subsection{Rad sa prozorima}
 840
 841 ``Joe'' ima mogućnosti i da podeli radnu površinu na nekoliko prozora
 842 koji omogućavaju da se vidi više dokumenata, ili čak da se vide
 843 različiti delovi istog dokumenta. Prozor se deli na dva komandom \Ctrl
 844 +\keystroke{K}\keystroke{O}. Veličina trenutnog prozora se potom može
 845 povećavati (\Ctrl +\keystroke{K}\keystroke{G}) ili smanjivati (\Ctrl
 846 +\keystroke{K}\keystroke{T}) na uštrb drugih prozora. Prelazak na
 847 sledeći, odnosno prethodni prozor se dobija pristikom na \Ctrl
 848 +\keystroke{K}\keystroke{N}, odnosno na \Ctrl
 849 +\keystroke{K}\keystroke{P}. Komanda \Ctrl +\keystroke{K}\keystroke{I}
 850 omogućuje da se naizmenično vide svi prozori, ili samo jedan.
 851
 852 \subsection{Problem: ``zamrzavanje'' pri snimanju} ako editor izgleda
 853 kao da se zaledio verovatno je problem što je stisnuta ``klasična''
 854 kombinacija za snimanje \Ctrl + \keystroke{S} koja ne radi u
 855 ovom programu, a nažalost izaziva prekid osvežavanja ekrana. Efekat
 856 se poništava pritiskom na \Ctrl + \keystroke{Q}. Za više detalja
 857 pogledati Glavu~\ref{g-smrzavanje}.
 858
 859 \skica{joe i sintaksno bojenje za m2}
 860
 861 \newpage
 862 \section{Putty}
 863
 864 \emph{Putty} je program koji služi da se pod Windows operativnim
 865 sistemom otvori terminal (konzola, komandna linija) na udaljenom UNIX
 866 serveru. Može se naći online na
 867 \url{http://www.chiark.greenend.org.uk/~sgtatham/putty/download.html}.
 868
 869 Po pokretanju se prikazuje dijalog u kome se može ukucati adresa
 870 udaljenog računara i konfigurisati mnogi parametri. Najčešće je dosta
 871 samo uneti adresu računara i pokrenuti konekciju. Nakon toga (ako je
 872 uspešno povezivanje) biće prikazan ekran za unos korisničkog imena i
 873 lozinke.
 874
 875 \subsection{Problem: terminal ne odgovara na unos, ``smrznuo'' se}
 876 \label{g-smrzavanje}
 877
 878 Putty (kao i većina standardnih linux terminala koji koriste
 879 softversku kontrolu toka podataka \emph{software flow control}) se
 880 može dovesti u stanje da ne prikazuje ispis unosa na ekranu, pritiskom
 881 na \Ctrl+\keystroke{S}. Ovo je često velik problem jer se poklapa sa
 882 standardnom prečicom za snimanje u većini grafičkih aplikacija, pa se
 883 može nehotično aktivirati. Iz ovog režima rada se može izaći prečicom
 884 \Ctrl+\keystroke{Q}.  Ukratko:
 885 \begin{lstlisting}[xleftmargin=10em]
 886 Do not press
 887   Ctrl S
 888 If you do
 889   Ctrl Q
 890 \end{lstlisting}
 891
 892 Smisao postojanja ovakve opcije je dobrim delom istorijski, iz vremena
 893 kad su brzine protoka bile veoma male, i kada se štedelo time što bi
 894 se privrmeno isključio protok kada nisu neophodne povratne
 895 informacije, na primer kod komandi koje se dugo izvršavaju. Naravno
 896 ovo ima svoje primene i danas kod slabijih veza, ili kod mobilnih veza
 897 koje se plaćaju po protoku, a nekad se može i dobiti na brzini
 898 izvršavanja programa, ako se ne gubi vreme na osvežavanje ekrana.
 899
 900 \skica{literatura i linkovi izdovjeni na kraju dokumenta}
 901
 902 %\end{multicols}
 903 \end{document}