skripta-os2.tex

   1 % skripta-os2.tex
   2 % Skripta za predmet Operativni Sistemi 2, DMI, PMF, NS
   3 % Doni Pracner, Ivan Pribela
   4 % 2011/12 -- 2013/14
   5
   6 \documentclass[a4paper,twoside]{article}
   7 \usepackage[T1]{fontenc}
   8 \usepackage[utf8]{inputenc}%definišemo da je ulaz utf-8 fajl
   9
  10 % osnovne informacije koje ce se prikazati na naslovnoj strani,
  11 % kao i u informacijama u generisanom pdfu
  12 \newcommand{\autor}{Doni Pracner, Ivan Pribela}
  13 \newcommand{\inst}{Departman za matematiku i informatiku, PMF, UNS}
  14 \newcommand{\autorinst}{\autor \\ \inst}
  15 \newcommand{\naslov}{Skripta za vežbe iz predmeta operativni sistemi 2}
  16 \newcommand{\datum}{Februar 2014, Novi Sad}
  17 \newcommand{\verzija}{ver 14a}
  18
  19 \usepackage[serbian]{babel}
  20 \usepackage{fancyhdr}
  21 \pagestyle{fancy}
  22
  23 \title{\naslov \ -- \verzija}
  24 \author{\autor \\ \inst}
  25 \date{\datum}
  26
  27 %change the default font
  28 \usepackage{lmodern}
  29 \usepackage{beramono}
  30 \renewcommand{\familydefault}{\sfdefault}
  31
  32 \usepackage{pifont}
  33
  34 %podesavanja outputa za pdf verzije
  35 \usepackage[bookmarks,pdffitwindow=false,unicode=true,%
  36 pdftitle={\naslov \ -- \verzija},%
  37 pdfauthor={\autor}%
  38 ]{hyperref}
  39
  40 \usepackage{graphicx}
  41 \usepackage{listings}
  42 \usepackage{amsthm}
  43 \usepackage{amsmath}
  44 \usepackage{latexsym}
  45 \usepackage{multicol}
  46
  47 %\usepackage{keystroke}
  48 % ispod je dodata alternativa za ovaj paket
  49
  50 \usepackage{tikz}
  51 \usetikzlibrary{shadows}
  52
  53 \newcommand*\keystroke[1]{%
  54   \tikz[baseline=(key.base)]
  55     \node[%
  56       draw,
  57       fill=white,
  58       drop shadow={shadow xshift=0.2ex,shadow yshift=-0.2ex,fill=black,opacity=0.75},
  59       rectangle,
  60       rounded corners=2pt,
  61       inner sep=1pt,
  62       line width=0.5pt,
  63       font=\small\sffamily
  64     ](key) {#1\strut}
  65   ;
  66 }
  67
  68 \newcommand*\Ctrl{\keystroke{Ctrl}}
  69 \newcommand*\Tab{\keystroke{Tab}}
  70 \newcommand*\Esc{\keystroke{Esc}}
  71
  72 %margine
  73 \usepackage[top=2cm, bottom=2cm, left=2.5cm, right=2cm]{geometry}
  74
  75 \begin{document}
  76
  77 %customize the itemize environments
  78
  79 \let\olditemize=\itemize
  80 \def\itemize{
  81 \olditemize
  82   \setlength{\itemsep}{1pt}
  83   \setlength{\parskip}{0pt}
  84   \setlength{\parsep}{0pt}
  85   \setlength{\topsep}{-1cm}
  86
  87 }
  88
  89 %% ovi redovi daju header i footer
  90
  91 \renewcommand{\sectionmark}[1]{\markright{\thesection\ #1}}
  92 \fancyhf{} % delete current setting for header and footer
  93 %\fancyfoot[C]{\thepage}
  94
  95 \fancyhead[LO]{\bfseries\rightmark}
  96 \fancyhead[RO]{\thepage}
  97
  98 \fancyhead[RE]{Operativni sistemi 2 -- skripta}
  99 \fancyhead[LE]{\thepage}
 100
 101 \renewcommand{\headrulewidth}{0.5pt}
 102 \renewcommand{\headwidth}{\textwidth}
 103
 104 %\renewcommand{\footrulewidth}{0.5pt}
 105 %\addtolength{\headheight}{0.5pt} % make space for the rule
 106 \fancypagestyle{plain}{%
 107   \fancyhead{} % get rid of headers on plain pages
 108   \fancyfoot{}
 109   \renewcommand{\headrulewidth}{0pt} % and the line
 110   \renewcommand{\footrulewidth}{0pt} % and the line
 111 }
 112 \renewcommand{\headheight}{15pt}
 113
 114 %promene u marginama:
 115 %\setlength{\marginparwidth}{32pt}
 116 %\setlength{\textwidth}{620pt}
 117 %\setlength{\textheight}{620pt}
 118
 119
 120 %% specijalni blokovi koji služe kao podsetnici u radu ili napomene
 121 \newcommand{\skica}[1]{
 122     \noindent \framebox{\parbox[c]{0.9\textwidth}{  {\small** \textit{#1}  }}
 123     \newline }
 124 }
 125
 126 \newcommand{\skicas}[1]{
 127     \framebox{* \textit{#1} *}
 128 }
 129
 130 %boldovane skice visokog prioriteta
 131 \newcommand{\skicab}[1]{
 132   \noindent \framebox{\parbox[c]{0.9\textwidth}{ {\small***
 133         \textbf{#1} }} \newline } }
 134
 135 \newcommand{\kod}[1]{{\small\texttt{#1}}}
 136
 137 % ako je sledeci red odkomentarisan nista od skica nece biti ispisano
 138 % u finalni dokument
 139
 140  \renewcommand{\skica}[1]{}
 141
 142
 143 \maketitle
 144
 145 % theorems, definition etc.
 146 %''''''''''''''''''''''''''
 147
 148 \theoremstyle{definition}
 149 \newtheorem{def1}{Definicija}
 150 \theoremstyle{plain}
 151 \newtheorem{theo}{Teorema}
 152 \newtheorem{lema}{Lema}
 153
 154 \lstloadlanguages{Modula-2,C++}
 155
 156 \lstset{
 157         basicstyle=\ttfamily,
 158         showstringspaces=false,
 159         breaklines=true
 160 }
 161
 162 \lstdefinestyle{codeblock}{
 163 %       basicstyle=\footnotesize\ttfamily,
 164         keywordstyle=\textbf,
 165         columns=[l]fixed,
 166         breakatwhitespace=true,
 167 %        prebreak=\P,
 168 %        postbreak=\ding{229}\space,
 169         language=Modula-2,
 170         xleftmargin=4em
 171 }
 172
 173 \lstdefinestyle{terminal}{
 174   frame=lt,
 175 %  frameround=fftt,
 176   backgroundcolor=\color[gray]{.95},
 177 % prebreak=\P,
 178   postbreak=\ding{229}\space,
 179   xleftmargin=2em
 180 }
 181
 182 \lstdefinestyle{numcodeblock}{
 183   style=codeblock,
 184   numbers=left,
 185   firstnumber=1,
 186   stepnumber=1
 187 }
 188
 189 \lstnewenvironment{codeblock}[1][]{\lstset{style=codeblock,#1}}{}
 190 \lstnewenvironment{terminal}{\lstset{style=terminal}}{}
 191
 192 % ----------------==================--------------------------------------
 193 %                 Pravi pocetak rada
 194
 195
 196 Programi u ovoj skripti su testirani sa kompajlerom ``GNU Modula 2'' (u
 197 daljem tekstu često skraćeno na \emph{gm2}), pod operativnim
 198 sistemima iz Debian porodice.
 199
 200 \tableofcontents
 201
 202 \newpage
 203
 204 %\begin{multicols}{2}
 205
 206 \section{GNU Modula 2}
 207
 208 \emph{GNU Modula 2} (u daljem tekstu često skraćeno na \emph{gm2}) je
 209 pred procesor (\emph{front end}) za GNU kolekciju kompajlera
 210 (GCC). Podržava nekoliko dijalekata jezika ``Modula 2'' --
 211 najznačajniji su ISO standard i nekoliko varijacija koje je originalni
 212 autor Niklaus Virt (\emph{Niklaus Wirth}) opisao u različitima
 213 verzijama knjige \emph{Programming in Modula 2 (PIM)}. Uz kompajler se
 214 dobijaju i besplatne ISO, PIM i još neke biblioteke.
 215
 216 \subsection{Prvi program u gm2 }
 217 \label{g-prvi-program}
 218
 219 Tradicionalni prvi program ``Hello World'' bi izgledao ovako:
 220 \begin{codeblock}
 221   MODULE hello;
 222
 223   FROM StrIO IMPORT WriteString, WriteLn;
 224
 225   BEGIN
 226      WriteString('hello world');
 227      WriteLn
 228   END hello.
 229 \end{codeblock}
 230
 231 Primećuje se razlika u modulu iz koga se uvoze komande u odnosu na
 232 XDS/TopSpeed verzije M2, tamo je sve bilo u \kod{InOut}, dok se ovde
 233 koristi \kod{StrIO} za rad sa stringovima, \kod{NumberIO} za rad sa
 234 brojevima i tako dalje. Za pregled dostupnih biblioteka predlaže se
 235 korišćenje zvanične stranice:
 236 \url{http://nongnu.org/gm2/libraries.html}, odnosno
 237 \url{http://nongnu.org/gm2/base_libraries.html} za samo osnovne
 238 biblioteke.
 239
 240 Predpostavimo da je fajl napravljen u trenutnom direktorijumu,
 241 koristeći neki tesktualni editor (u dodatku~\ref{app-joe} je opisan
 242 ``joe'' koji se koristi na vežbama).  Kreirani fajl se tada može
 243 prevesti u izvršnu verziju sledećom komandom:
 244 \begin{terminal}
 245   gm2 hello.mod
 246 \end{terminal}
 247
 248 Ako je kod ispravan (kao onaj gore) u istom direktorijumu će se
 249 napraviti fajl \kod{a.out}, koji se može pokrenuti sa:
 250 \begin{terminal}
 251   ./a.out
 252 \end{terminal}
 253 pri čemu \kod{./} naglašava da hoćemo da pokrenemo program iz trenutnog
 254 direktorijuma (koji se označava tačkom). Ako je potrebno da
 255 izvršni fajl ima neki drugi naziv može se koristiti poziv sledećeg
 256 tipa:
 257 \begin{terminal}
 258   gm2 -o imeIzlaznogFajla ulaznifajl
 259 \end{terminal}
 260
 261 Za dalje opcije kompajlera konsultovati \kod{gm2 -{}-help} i zvaničnu
 262 stranicu kompajlera.
 263 %ovde je trebalo -{}- da razdvoji dva minusa, jer se inače tumače kao jedan.
 264
 265 \subsection{Korišćenje sistemskih poziva}
 266
 267 Mapiranje procedura na sistemske pozive se može izvršiti preko
 268 specijalnog definicionog modula koji u zaglavlju sadrži ključne reči
 269 \kod{FOR "{}C"} u kome se navode imena procedura koja se poklapaju sa
 270 imenima sistemskih poziva i imaju parametre i povratne vrednosti
 271 odgovarajućih tipova.  Na primer, mapirajmo poziv \kod{system}, koji
 272 izvršava prosleđenu komandu u novom \emph{shell}-u. Specifikaciju
 273 komande možemo videti sa
 274 \begin{terminal}
 275 man system
 276 \end{terminal}
 277
 278 odnosno videćemo da je poziv definisan na sledeći način:
 279 \begin{codeblock}
 280 int system(const char *command);
 281 \end{codeblock}
 282 što znači da vraća ceo broj, a prima jedan argument koji je pokazivač
 283 (što se označava *) na znak. Ovo je zapravo ceo string, pošto se u C
 284 jeziku oni predstavljaju kao pokazivač na prvi znak, a string se onda
 285 sastoji od svih sledećih znakova u memoriji dokle god se ne naiđe na
 286 0C. Srećom, sve ovo se automatski mapira kreiranjem sledećeg modula:
 287
 288 \begin{codeblock}
 289 DEFINITION MODULE FOR "C" Lib;
 290
 291   EXPORT UNQUALIFIED system;
 292
 293   PROCEDURE system(command: ARRAY OF CHAR): INTEGER;
 294
 295 END Lib.
 296 \end{codeblock}
 297
 298 Nije potrebno praviti prazne implementacione module. Iz ovakvog modula
 299 se mogu uvoziti i koristiti procedure kao i iz bilo kakvog
 300 ``normalnog'' modula, kao što se može videti u sledećem primeru, koju
 301 od korisnika učitava stringove i pokušava da ih izvrši kao da su uneti
 302 u komandnoj liniji, dokle god korisnik ne unese reč ``kraj'':
 303 \begin{codeblock}
 304 MODULE Zad2;
 305
 306 FROM StrIO IMPORT
 307   ReadString, WriteString, WriteLn;
 308 FROM StrLib IMPORT
 309   StrEqual;
 310 FROM Lib IMPORT
 311   system;
 312
 313 TYPE
 314   String = ARRAY [0..1023] OF CHAR;
 315
 316 VAR
 317   Komanda: String;
 318
 319 PROCEDURE Izvrsi(Komanda: ARRAY OF CHAR);
 320 VAR
 321   c: INTEGER;
 322 BEGIN
 323   c:= system(Komanda);
 324 END Izvrsi;
 325
 326 BEGIN
 327   WriteString("?> "); ReadString(Komanda);
 328   WHILE NOT StrEqual(Komanda, "kraj") DO
 329     Izvrsi(Komanda);
 330     WriteString("?> "); ReadString(Komanda);
 331   END;
 332 END Zad2.
 333 \end{codeblock}
 334
 335 Prilikom mapiranja sistemskih poziva je moguće koristiti ``...'' na
 336 kraju liste argumenata da se označi da je moguće proslediti
 337 proizvoljan broj argumenata nakon navedenih, koji će biti premapirani
 338 na odgovarajuće tipove podataka. Takođe je moguće i označiti da se
 339 povratna vrednost procedure ne mora koristiti. U gornjem primeru je
 340 mogla funkcija da se definiše kao \kod{PROCEDURE system(command: ARRAY
 341   OF CHAR): [INTEGER];} i tada bi mogla se poziva kao obična procedura
 342 bez korišćenja pomoćne promenljive \kod{c} da se dobije povratna
 343 vrednost.
 344
 345 Neki primeri pretvaranja tipova su dati u Tabeli~\ref{t-pretvaranje-tipova}, preuzetoj sa \url{http://www.nongnu.org/gm2/interface_to_c.html}.
 346
 347 \begin{table}[htp]
 348 \begin{center}
 349 \begin{tabular}{lll}
 350 Stvarni parametar      &  Konverzija  &   Tip vrednosti koji će biti prosleđen\\
 351 \hline
 352 123                    &  -                &   long long int\\
 353 "hello world"          &  -                &   const char *\\
 354 a: ARRAY OF CHAR       &  ADR(a)           &   char *\\
 355 a: ARRAY [0..5] OF CHAR&  ADR(a)           &   char *\\
 356 3.14                   &  -                &   long double
 357 \end{tabular}
 358 \end{center}
 359 \caption{Tabela pretvaranja tipova\label{t-pretvaranje-tipova}}
 360 \end{table}
 361
 362 \subsubsection{Primer: Izlistavanje sadržaja direktorijuma}
 363
 364 Korišćenje sistemskih poziva se može ilustrovati primerom čitanja
 365 sadržaja direktorijuma, komandama \kod{opendir}, \kod{readdir} i
 366 \kod{closedir}. Prva komanda otvara prosledjenu putanju i vraća
 367 pokazivač na otvoreni direktorijum. Komanda \kod{readdir} prima ovakav
 368 pokazivač kao ulazni parametar, a vraća pokazivač na slog koji
 369 predstavlja sledeću stavku u otvorenom direktorijumu ili \kod{NIL} ako
 370 više nema ničega. Poslednja komanda, \kod{closedir}, se izvodi na
 371 kraju i zatvara otvoreni direktorijum. Bitno je zatvarati otvorene
 372 resurse jer je moguće da sistem odbije da otvori novi ako ih
 373 proces već ima previše otvorenih.
 374
 375 Kada imamo imena stavki iz direktorijuma o njima možemo dobiti više
 376 informacija \kod{stat}. Ona prima dva argumenta, prvi je \emph{puna}
 377 putanja do fajla, a drugi je pokazivač na strukturu u koju će komanda
 378 upisati podatke. Obratiti pažnju da zbog ovoga struktura već mora
 379 postojati u memoriji, ili kao lokalna promenljiva odgovarajućeg
 380 slogovnog tipa, ili dinamički alocirana korišćenjem pokazivača na nju.
 381
 382 Budući da su u pitanju sistemski pozivi niskog nivoa, veličine tipova
 383 su nažalost promenljive i mogu zavisiti od konkretnog operativnog
 384 sistema, a naročito utiče da li je u pitanju~32--bitni, ili~64--bitni
 385 sistem. Zbog ovoga su date dve varijante bibilioteke sa tipovima.
 386 Prva je testirana na Lubuntu 11.10 i 12.04 32bit, a druga je testirana
 387 na Kubuntu 11.10 i 12.10 64bit.
 388
 389 \begin{codeblock}
 390 DEFINITION MODULE FOR "C" libdir;
 391
 392   FROM SYSTEM IMPORT
 393     ADDRESS, BYTE;
 394
 395   EXPORT UNQUALIFIED opendir, readdir, closedir, PDir, DirEnt, PDirEnt;
 396 \end{codeblock}
 397 \begin{minipage}{0.45\textwidth}
 398 \begin{codeblock}
 399 (* types for 32 bit *)
 400   TYPE
 401     PDir = ADDRESS;
 402     DirEnt = RECORD
 403        ino: INTEGER;
 404        off: INTEGER;
 405        reclen: SHORTCARD;
 406        type: BYTE;
 407        name: ARRAY [0..255] OF CHAR;
 408     END;
 409     PDirEnt = POINTER TO DirEnt;
 410  \end{codeblock}
 411 \end{minipage}
 412 \begin{minipage}{0.45\textwidth}
 413 \begin{codeblock}[frame=single,frameround=tttt]
 414 (* types for 64 bit *)
 415   TYPE
 416     PDir = ADDRESS;
 417     DirEnt = RECORD
 418        ino: LONGINT;
 419        off: LONGINT;
 420        reclen: SHORTCARD;
 421        type: BYTE;
 422        name: ARRAY [0..255] OF CHAR;
 423     END;
 424     PDirEnt = POINTER TO DirEnt;
 425 \end{codeblock}
 426 \end{minipage}
 427 \begin{codeblock}
 428   PROCEDURE opendir(name: ARRAY OF CHAR): PDir;
 429   PROCEDURE readdir(dirp: PDir): PDirEnt;
 430   PROCEDURE closedir(dirp: PDir): [INTEGER];
 431
 432 END libdir.
 433 \end{codeblock}
 434
 435 \begin{codeblock}
 436 MODULE Zad3;
 437
 438 FROM StrIO IMPORT
 439   WriteString, WriteLn;
 440 FROM NumberIO IMPORT
 441   WriteInt;
 442 FROM Args IMPORT
 443   Narg, GetArg;
 444   FROM libdir IMPORT
 445   opendir, readdir, closedir, PDir, PDirEnt;
 446 FROM errno IMPORT
 447   geterrno;
 448
 449 TYPE
 450   String = ARRAY [0..1023] OF CHAR;
 451
 452 VAR
 453   Putanja: String;
 454   n, i: INTEGER;
 455   ok: BOOLEAN;
 456
 457 PROCEDURE Listaj(Ime: ARRAY OF CHAR);
 458 VAR
 459   dir: PDir;
 460   entry: PDirEnt;
 461   c: INTEGER;
 462 BEGIN
 463   WriteString("Folder "); WriteString(Ime); WriteLn;
 464   dir:= opendir(Ime);
 465   IF dir = NIL THEN
 466     WriteString("  Greska broj "); WriteInt(geterrno(), 0); WriteString("."); WriteLn();
 467     WriteString("  Ne mogu da otvorim direktorijum."); WriteLn();
 468   ELSE
 469     entry:= readdir(dir);
 470     WHILE entry # NIL DO
 471       IF entry^.name[0] # "." THEN
 472         WriteString("  "); WriteString(entry^.name); WriteLn;
 473       END;
 474       entry:= readdir(dir);
 475     END;
 476     c:= closedir(dir);
 477     IF c = -1 THEN
 478       WriteString("  Greska broj "); WriteInt(geterrno(), 0); WriteString("."); WriteLn();
 479       WriteString("  Ne mogu da zatvorim direktorijum."); WriteLn();
 480     END;
 481   END;
 482 END Listaj;
 483
 484 BEGIN
 485   n:= Narg();
 486   FOR i:= 1 TO n - 1 DO
 487     ok:= GetArg(Putanja, i);
 488     WriteLn;
 489     Listaj(Putanja);
 490   END;
 491   WriteLn;
 492 END Zad3.
 493 \end{codeblock}
 494
 495 \subsection{Stvaranje novih procesa}
 496
 497 Korišćenjem sistemske komande \kod{fork} trenutni proces se duplira
 498 (``račva''). Novi proces je identičan sa originalnim, osim u svom
 499 identifikacionom broj. Komanda ne prima parametre i vraća jedan integer, pa se može mapirati na sledeći način:
 500 \begin{codeblock}
 501 PROCEDURE fork(): INTEGER;
 502 \end{codeblock}
 503
 504 Oba procesa se nakon račvanja nastavljaju odvijati u sledećem redu
 505 koda. Jedino po čemu se razlikuju je vrednost koju je vratio
 506 \kod{fork}, ukoliko je u pitanju originalni proces (``roditelj'') tada
 507 je ta vrednost jednaka proces identifikatoru (\emph{pid}-u)
 508 ``deteta'', i može se koristiti za komunikaciju sa detetom, a u novom
 509 procesu je ova vrednost jednaka nuli. Budući da je najčešće potrebno
 510 da dete i roditelj rade različite stvari, to se obično rešava kodom
 511 sledećeg oblika:
 512 \begin{codeblock}
 513 pid := fork();
 514 IF pid = 0 THEN
 515    (* "detetove" operacije *)
 516 ELSE
 517    (* "roditeljske" operacije *)
 518 END;
 519 \end{codeblock}
 520
 521 Komanda \kod{wait} (uvezena kao sistemska) se može pozvati u
 522 originalnom procesu sa efektom da se proces uspava dokle god neki od
 523 procesa dece ne završi sa radom. Veća kontrola nad ovim ponašanjem se
 524 može postići komandom \kod{waitpid} u kojoj možemo precizirati tačno
 525 koji proces čekamo da se završi.
 526
 527 U sledećim sekcijama će biti ilustrovano nekoliko klasičnih primera
 528 organizacije procesa.
 529
 530 \skica{treba nam propratni tekst za ovo sto sledi}
 531
 532 \subsubsection{Lanac procesa}
 533
 534 \begin{minipage}{0.6\textwidth}
 535 \begin{codeblock}
 536 pid := 0;
 537 i := 1;
 538 WHILE (pid = 0) AND (i < n) DO
 539   pid := fork();
 540   IF pid # 0 THEN
 541     (* ... *)
 542   ELSE
 543     INC(i);
 544   END;
 545 END;
 546 \end{codeblock}
 547 \end{minipage}
 548 \begin{minipage}{0.4\textwidth}
 549 \begin{tikzpicture}
 550 [proc/.style={circle,draw}]
 551 \def \n {5}
 552 \foreach \s in {1,...,\n}
 553 {
 554   \node[proc] (\s) at (\s,-\s/2) {\s};
 555 }
 556 \foreach \s in {2,...,\n} {
 557   \pgfmathparse{int(\s-1)}
 558   \draw [<-] (\s) to (\pgfmathresult);
 559 }
 560 \end{tikzpicture}
 561 \end{minipage}
 562
 563 \subsubsection{Roditelj sa puno dece}
 564
 565 \begin{minipage}{0.6\textwidth}
 566 \begin{codeblock}
 567 pid := -1;
 568 j := 0;
 569 WHILE (pid # 0) AND (j < m) DO
 570   pid := fork();
 571   IF pid # 0 THEN
 572     INC(j);
 573   ELSE
 574     (* ... *)
 575   END;
 576 END;
 577 \end{codeblock}
 578 \end{minipage}
 579 \begin{minipage}{0.4\textwidth}
 580 \begin{tikzpicture}
 581 [proc/.style={circle,draw}]
 582 \def \n {3}
 583 \node[proc] (top) at (0,0) {0..4};
 584 \foreach \s in {0,...,\n}
 585 {
 586   \node[proc] (\s) at (-1.5+\s,-2) {\s};
 587 }
 588 \foreach \s in {0,...,\n} {
 589   \draw [->] (top) to (\s);
 590 }
 591 \end{tikzpicture}
 592 \end{minipage}
 593
 594 \subsubsection{Stablo procesa}
 595
 596 \begin{minipage}{0.6\textwidth}
 597 \begin{codeblock}
 598 dubina := 1;
 599 brdece := 0;
 600 WHILE (dubina < maxdubina) AND
 601       (brdece < potrebnodece) DO
 602   pid := fork();
 603   IF pid # 0 THEN
 604     INC(brdece);
 605   ELSE
 606     INC(dubina);
 607     brdece := 0;
 608   END;
 609 END;
 610 \end{codeblock}
 611 \end{minipage}
 612 \begin{minipage}{0.4\textwidth}
 613 \begin{tikzpicture}
 614 [proc/.style={circle,draw},
 615 level 1/.style={sibling distance=28mm,level distance=10mm},
 616 level 2/.style={sibling distance=14mm,font=\scriptsize},
 617 level 3/.style={sibling distance=6mm,font=\tiny}
 618 ]
 619 \node[proc] (root) {1-0}
 620 child[->] foreach \x in {0,1} {node[proc] {1-\x}
 621   child foreach \y in {0,1} {node[proc] {2-\y}
 622     child foreach \z in {0,1} {node[proc] {3-\z}
 623     }}};
 624
 625 \node[text width=0.9\textwidth] (desc) at (0,-4) {maxdubina=4, potrebnodece=2,
 626 čvorovi prikazuju vrednosti pri kreiranju};
 627 \end{tikzpicture}
 628 \end{minipage}
 629
 630
 631 % ----------------------------------------------
 632
 633 \newpage
 634 \pagenumbering{Roman}
 635 \appendix
 636
 637 \section{Instalacija kompajlera GNU Modula 2}
 638 \label{app-instalacija-gm2}
 639
 640 Ova sekcija treba da omogući instalaciju kompajlera GNU Modula 2 na
 641 već postojeći GNU Linux operativni sistem iz Debian porodice, koja
 642 uključuje i sve varijante Ubuntu distribucije, kao i Linux Mint i
 643 mnoge druge. Kompajler je moguće bez većih problema instalirati i na
 644 bilo koji drugi Linux (a i OSX i Windows), kompajliranjem iz izvornog
 645 koda, za šta preporučujemo konsultovanje sa zvaničnom stranicom
 646 \url{http://www.nongnu.org/gm2/obtaining.html}.
 647
 648 Ovo uputstvo neće ulaziti u detalje kako instalirati operativni
 649 sistem. Za one koje koriste Windows i nisu sigurni kako da paralelno
 650 instaliraju drugi operativni sistem, preporučujemo korišćenje
 651 virtuelne mašine (npr besplatni Virtual Box,
 652 \url{http://virtualbox.org}) i instaliranje sistema na nju, ili još
 653 lakše skinuti već instaliranu mašinu sa nekim od Debian sistema, npr
 654 Ubuntu ili Kubuntu, ili eventualno neku manje zahtevnu verziju kao što
 655 je Lubuntu, ako su performanse problematične.
 656
 657 \subsection{Instalacija na Debian platformi}
 658
 659 Prvi korak za instalaciju dodatnog kompajlera GNU Modula 2 je
 660 dodavanje repozitorijuma softvera u sistem. Ovo se može uraditi ručnim
 661 menjanjem fajla \kod{/etc/apt/sources.list} i dodavanjem
 662 \begin{codeblock}
 663 #
 664 #  GNU Modula-2 repo
 665 #
 666
 667 deb http://floppsie.comp.glam.ac.uk/debian/ squeeze main
 668 deb-src http://floppsie.comp.glam.ac.uk/debian/ squeeze main
 669 \end{codeblock}
 670
 671 Alternativno se mogu koristiti sledeće komande:
 672
 673 \begin{terminal}
 674 sudo add-apt-repository "deb http://floppsie.comp.glam.ac.uk/debian/ squeeze main"
 675 sudo add-apt-repository "deb-src http://floppsie.comp.glam.ac.uk/debian/ squeeze main"
 676 \end{terminal}
 677
 678 Većina sistema omogućava i da se ovo uradi preko nekih grafičkih
 679 alata.
 680
 681 Nakon dodavanja novog izvora za softver potrebno je u konzoli uraditi
 682 sledeće:
 683 \begin{terminal}
 684 sudo apt-get update
 685 sudo apt-get install gm2-doc gm2
 686 \end{terminal}
 687
 688 Po želji se može skinuti i izvorni kod kompajlera sledećom komandom:
 689 \begin{terminal}
 690 sudo apt-get source gm2
 691 \end{terminal}
 692
 693 Videti Glavu~\ref{g-prvi-program} za primer kompajliranja programa.
 694
 695 \subsection{Problem: nedostaje ``ctli.o'' i/ili još neki fajlovi}
 696
 697 Pri pokušaju kompajliranja se na nekim sistemima može desiti da
 698 prijave nedostajuće fajlove \kod{crti.o, crt1.o} i/ili
 699 \kod{crtn.o}. Konkretno je poznato za gcc verziju 4.6 na debianu,
 700 pošto postoji problem u pakovanju kompajlera, ali moguće je da utiče i
 701 na neke druge sisteme.
 702
 703 Greška se ispravlja na sledeći način (korisnik treba da
 704 ima administrativna prava, zato se radi ``sudo'') ukoliko
 705 je u pitanju 64-bitni sistem:
 706 \begin{terminal}
 707 sudo su
 708 cd /usr/lib
 709 ln -sv /usr/lib/x86_64-linux-gnu/crti.o crti.o
 710 ln -sv /usr/lib/x86_64-linux-gnu/crt1.o crt1.o
 711 ln -sv /usr/lib/x86_64-linux-gnu/crtn.o crtn.o
 712 exit
 713 \end{terminal}
 714
 715 Za 32-bitne sisteme važi ista ispravka, jedino što se u komandama
 716 treba zameniti ``x86\_64'' sa ``i386''.
 717
 718 \skica{možda i build from source}
 719
 720 \newpage
 721 \section{Tekst editor Joe}
 722 \label{app-joe}
 723
 724 Ukratko ćemo predstaviti editor ``joe''. Odabran je zbog svoje
 725 rasprostranjenosti, potpune funkcionalnosti u tekstualnom modu rada
 726 (korišćenje iz terminala) te vrlo jasnom sistemu pomoći koji se može
 727 koristiti pri radu.  Na nekim sistemima on dolazi već instaliran, a na
 728 skoro svima se lako može dodati iz repozitorijuma. Na Ubuntu i sličnim
 729 sistemima se ovo može uraditi sa:
 730 \begin{terminal}
 731 sudo apt-get install joe
 732 \end{terminal}
 733 Ili analogno na drugim sistemima za instaliranje softvera.
 734
 735 Otvaranje postojećeg fajla ``hello.mod'' za uređivanje, odnosno
 736 otvaranje novog praznog fajla u koji ćemo unositi odgovarajući kod ili
 737 tekst se može postići sledećom komandom:
 738 \begin{terminal}
 739 joe hello.mod
 740 \end{terminal}
 741
 742 \subsection{Tumačenje prečica na tastaturi}
 743
 744 Joe je po svojoj prirodi bogat prečicama na tastaturi. U daljem tekstu
 745 će biti navedene mnoge od njih. Kod svih se navodi redosled
 746 pritiskanja tastera individualno, a ako su negde tasteri spojeni sa
 747 ``+'' (alternativno sa ``-'') onda ih je potrebno pritisnuti
 748 odjednom. Neki primeri:
 749
 750 \begin{itemize}
 751 \item \Ctrl +\keystroke{\_} (poništavanje poslednje promene) pristsak
 752   na taster \emph{CTRL} i \emph{\_ (podvlaka)} odjednom.
 753 \item \Ctrl +\keystroke{K}\keystroke{H} (otvaranje sistema pomoći)
 754   pritisak na \emph{CTRL} i \emph{K} odjednom, odpustiti sve, pa onda
 755   pritisak na \emph{H}.
 756 \item \Esc \keystroke{,} (prelazak na sledeću stranu pomoći)
 757   pritisak na taster \emph{Escape}, a nakon toga pritisak na taster
 758   \emph{, (zarez)}.
 759 \end{itemize}
 760
 761 U okviru sistema pomoći koji je ugrađen u sam editor uglavnom se
 762 pojavljuju skraćeni oblici:
 763 \begin{itemize}
 764 \item \^{}D isto što i ``Ctrl-D''
 765 \item \^{}KH isto što i ``Ctrl-K H''
 766 \item \^{}[. isto što i ``Esc .''
 767 \end{itemize}
 768
 769
 770 \subsection{Sistem pomoći}
 771
 772 Za pomoć pri korišćenju ediora ``joe'' preporučujemo pritiskanje
 773 kombinacije \Ctrl +\keystroke{K}\keystroke{H}, koja daje spisak
 774 komandi u gornjem delu editora.  Postoji nekoliko stranica ove pomoći
 775 kroz koje se može kretati sa \Esc \keystroke{.} (tačka) i \Esc
 776 \keystroke{,} (zarez).
 777
 778 U okviru pomoći postoje maltene sve komande koje editor pruža, a na
 779 kraju su čak uključene i ASCII tabele znakova. Preporučuje se makar
 780 ovlašno upoznavanje sa stranicama pomoći i mogućnostima editora.
 781
 782 \subsection{Rad sa fajlovima}
 783
 784 Snimanje sa izlaskom iz programa se može uraditi sa \Ctrl
 785 +\keystroke{K}\keystroke{X}, dok se
 786 samo snimanje izvršava sa \Ctrl +\keystroke{K}\keystroke{D}. U oba
 787 slučaja ``joe'' pita za ime fajla koji snimamo, pri čemu kao podrazumevanu
 788 vrednost ponudi trenutno ime.
 789
 790 Joe može raditi sa više fajlova odjednom. Novi fajl se može otvoriti
 791 sa \Ctrl +\keystroke{K}\keystroke{E}.  Na dnu editora će se pojaviti
 792 polje za kucanje imena fajla koje dozvoljava i da se putanja
 793 automatski dopunjava mogućnostima pritiskom na taster \Tab (Tab), baš
 794 kao i u komandnoj liniji.
 795
 796 Prelazak na sledeći, odnosno prethodni, otvoreni fajl se dobija pritiskom
 797 na \Esc \keystroke{V}, odnosno \Esc \keystroke{U}.
 798
 799 Zatvaranje fajla je moguće sa \Ctrl+\keystroke{C} (što je i
 800 standardna komanda za ``ubijanje'' trenutnog procesa u terminalu), pri
 801 čemu će ``joe'' pitati da li želimo da izađemo ako postoje promene
 802 koje nisu snimljene. Ako je u pitanju bio jedini otvoren fajl, tada će
 803 se i sam editor zatvoriti.
 804
 805 \subsection{Rad sa tekstom}
 806
 807 Pritiskom na \Ctrl+\keystroke{\_} se poništava poslednja promena (undo).
 808
 809 Premeštanje i kopiranje delova teksta je malo drugačije nego u
 810 klasičnim grafičkim programima. Prvo je potrebno označiti željeni
 811 tekst u dva koraka: \Ctrl +\keystroke{K}\keystroke{B} postavlja
 812 početak bloka na trenutnu poziciju kursora, a \Ctrl
 813 +\keystroke{K}\keystroke{K} postavlja kraj bloka, nakon čega će
 814 selekcija biti i vizuelno označena. Sada je moguće na proizvoljnom
 815 mestu u istom ili drugom dokumentu pritisnuti \Ctrl
 816 +\keystroke{K}\keystroke{C} da bi se iskopirao označeni blok, odnosno
 817 \Ctrl +\keystroke{K}\keystroke{M} da bi se on premestio.
 818 Komanda \Ctrl +\keystroke{K}\keystroke{Y} briše odabrani blok.
 819
 820 Pretraga dokumenta se započinje sa \Ctrl +\keystroke{K}\keystroke{F}.
 821
 822 Pritiskom na \Ctrl +\keystroke{T} se dobija meni sa opcijama u kome se
 823 može odabrati više opcija za rad, kao što su margine, automatsko
 824 prelamanje redova, očuvanje uvlačenja redova (\emph{auto-indent}),
 825 sintaksno bojenje itd.
 826
 827 \subsection{Rad sa prozorima}
 828
 829 ``Joe'' ima mogućnosti i da podeli radnu površinu na nekoliko prozora
 830 koji omogućavaju da se vidi više dokumenata, ili čak da se vide
 831 različiti delovi istog dokumenta. Prozor se deli na dva komandom \Ctrl
 832 +\keystroke{K}\keystroke{O}. Veličina trenutnog prozora se potom može
 833 povećavati (\Ctrl +\keystroke{K}\keystroke{G}) ili smanjivati (\Ctrl
 834 +\keystroke{K}\keystroke{T}) na uštrb drugih prozora. Prelazak na
 835 sledeći, odnosno prethodni prozor se dobija pristikom na \Ctrl
 836 +\keystroke{K}\keystroke{N}, odnosno na \Ctrl
 837 +\keystroke{K}\keystroke{P}. Komanda \Ctrl +\keystroke{K}\keystroke{I}
 838 omogućuje da se naizmenično vide svi prozori, ili samo jedan.
 839
 840 \subsection{Problem: ``zamrzavanje'' pri snimanju} ako editor izgleda
 841 kao da se zaledio verovatno je problem što je stisnuta ``klasična''
 842 kombinacija za snimanje \Ctrl + \keystroke{S} koja ne radi u
 843 ovom programu, a nažalost izaziva prekid osvežavanja ekrana. Efekat
 844 se poništava pritiskom na \Ctrl + \keystroke{Q}. Za više detalja
 845 pogledati Glavu~\ref{g-smrzavanje}.
 846
 847 \skica{joe i sintaksno bojenje za m2}
 848
 849 \newpage
 850 \section{Putty}
 851
 852 \emph{Putty} je program koji služi da se pod Windows operativnim
 853 sistemom otvori terminal (konzola, komandna linija) na udaljenom UNIX
 854 serveru. Može se naći online na
 855 \url{http://www.chiark.greenend.org.uk/~sgtatham/putty/download.html}.
 856
 857 Po pokretanju se prikazuje dijalog u kome se može ukucati adresa
 858 udaljenog računara i konfigurisati mnogi parametri. Najčešće je dosta
 859 samo uneti adresu računara i pokrenuti konekciju. Nakon toga (ako je
 860 uspešno povezivanje) biće prikazan ekran za unos korisničkog imena i
 861 lozinke.
 862
 863 \subsection{Problem: terminal ne odgovara na unos, ``smrznuo'' se}
 864 \label{g-smrzavanje}
 865
 866 Putty (kao i većina standardnih linux terminala koji koriste
 867 softversku kontrolu toka podataka \emph{software flow control}) se
 868 može dovesti u stanje da ne prikazuje ispis unosa na ekranu, pritiskom
 869 na \Ctrl+\keystroke{S}. Ovo je često velik problem jer se poklapa sa
 870 standardnom prečicom za snimanje u većini grafičkih aplikacija, pa se
 871 može nehotično aktivirati. Iz ovog režima rada se može izaći prečicom
 872 \Ctrl+\keystroke{Q}.  Ukratko:
 873 \begin{lstlisting}[xleftmargin=10em]
 874 Do not press
 875   Ctrl S
 876 If you do
 877   Ctrl Q
 878 \end{lstlisting}
 879
 880 Smisao postojanja ovakve opcije je dobrim delom istorijski, iz vremena
 881 kad su brzine protoka bile veoma male, i kada se štedelo time što bi
 882 se privrmeno isključio protok kada nisu neophodne povratne
 883 informacije, na primer kod komandi koje se dugo izvršavaju. Naravno
 884 ovo ima svoje primene i danas kod slabijih veza, ili kod mobilnih veza
 885 koje se plaćaju po protoku, a nekad se može i dobiti na brzini
 886 izvršavanja programa, ako se ne gubi vreme na osvežavanje ekrana.
 887
 888 \skica{literatura i linkovi izdovjeni na kraju dokumenta}
 889
 890 %\end{multicols}
 891 \end{document}