gitweb on Svarog
projekti pod git sistemom za održavanje verzija -- projects under the git version control system
diff --git a/skripta-os2.tex b/skripta-os2.tex
--- a/skripta-os2.tex
+++ b/skripta-os2.tex
% skripta-os2.tex
% Skripta za predmet Operativni Sistemi 2, DMI, PMF, NS
% skripta-os2.tex
% Skripta za predmet Operativni Sistemi 2, DMI, PMF, NS
-% 2011/2012
+% Doni Pracner, Ivan Pribela
+% 2011/12 -- 2014/15
\documentclass[a4paper,twoside]{article}
\usepackage[T1]{fontenc}
\documentclass[a4paper,twoside]{article}
\usepackage[T1]{fontenc}
\newcommand{\inst}{Departman za matematiku i informatiku, PMF, UNS}
\newcommand{\autorinst}{\autor \\ \inst}
\newcommand{\naslov}{Skripta za vežbe iz predmeta operativni sistemi 2}
\newcommand{\inst}{Departman za matematiku i informatiku, PMF, UNS}
\newcommand{\autorinst}{\autor \\ \inst}
\newcommand{\naslov}{Skripta za vežbe iz predmeta operativni sistemi 2}
-\newcommand{\datum}{April 2012, Novi Sad}
-\newcommand{\verzija}{ver 12d}
+\newcommand{\datum}{Februar 2015, Novi Sad}
+\newcommand{\verzija}{ver 15a}
\usepackage[serbian]{babel}
\usepackage{fancyhdr}
\usepackage[serbian]{babel}
\usepackage{fancyhdr}
%change the default font
\usepackage{lmodern}
%change the default font
\usepackage{lmodern}
+\usepackage{beramono}
\renewcommand{\familydefault}{\sfdefault}
\usepackage{pifont}
\renewcommand{\familydefault}{\sfdefault}
\usepackage{pifont}
-\usepackage{keystroke}
%podesavanja outputa za pdf verzije
\usepackage[bookmarks,pdffitwindow=false,unicode=true,%
%podesavanja outputa za pdf verzije
\usepackage[bookmarks,pdffitwindow=false,unicode=true,%
\usepackage{latexsym}
\usepackage{multicol}
\usepackage{latexsym}
\usepackage{multicol}
+%\usepackage{keystroke}
+% ispod je dodata alternativa za ovaj paket
+
\usepackage{tikz}
\usepackage{tikz}
+\usetikzlibrary{shadows}
+
+\newcommand*\keystroke[1]{%
+ \tikz[baseline=(key.base)]
+ \node[%
+ draw,
+ fill=white,
+ drop shadow={shadow xshift=0.2ex,shadow yshift=-0.2ex,fill=black,opacity=0.75},
+ rectangle,
+ rounded corners=2pt,
+ inner sep=1pt,
+ line width=0.5pt,
+ font=\small\sffamily
+ ](key) {#1\strut}
+ ;
+}
+
+\newcommand*\Ctrl{\keystroke{Ctrl}}
+\newcommand*\Tab{\keystroke{Tab}}
+\newcommand*\Esc{\keystroke{Esc}}
%margine
%margine
-%experiment
-%\usepackage[top=2.5cm, bottom=1.5cm, left=2cm, right=1cm]{geometry}
-%staro:
-\usepackage[top=1.5cm, bottom=1cm, left=2cm, right=1cm]{geometry}
+\usepackage[top=2cm, bottom=2cm, left=2.5cm, right=2cm]{geometry}
-\begin{document}
+% theorems, definition etc.
+%''''''''''''''''''''''''''
-%customize the itemize environments
+\theoremstyle{definition}
+\newtheorem{def1}{Definicija}
+\theoremstyle{plain}
+\newtheorem{theo}{Teorema}
+\newtheorem{lema}{Lema}
-\let\olditemize=\itemize
-\def\itemize{
-\olditemize
- \setlength{\itemsep}{1pt}
- \setlength{\parskip}{0pt}
- \setlength{\parsep}{0pt}
- \setlength{\topsep}{-1cm}
+\lstloadlanguages{Modula-2,C++}
+\lstset{
+ basicstyle=\ttfamily,
+ showstringspaces=false,
+ breaklines=true
}
}
-%% ovi redovi daju header i footer
+\lstdefinestyle{codeblock}{
+% basicstyle=\footnotesize\ttfamily,
+ keywordstyle=\textbf,
+ columns=[l]fixed,
+ breakatwhitespace=true,
+% prebreak=\P,
+% postbreak=\ding{229}\space,
+ language=Modula-2,
+ xleftmargin=1em
+}
-\renewcommand{\sectionmark}[1]{\markright{\thesection\ #1}}
-\fancyhf{} % delete current setting for header and footer
-%\fancyfoot[C]{\thepage}
-\fancyhead[LO]{\bfseries\rightmark}
-\fancyhead[RO]{\thepage}
-\fancyhead[RE]{Operativni sistemi 2 -- skripta}
-\fancyhead[LE]{\thepage}
-\renewcommand{\headrulewidth}{0.5pt}
-\renewcommand{\headwidth}{\textwidth}
-%\renewcommand{\footrulewidth}{0.5pt}
-%\addtolength{\headheight}{0.5pt} % make space for the rule
-\fancypagestyle{plain}{%
-\fancyhead{} % get rid of headers on plain pages
-\fancyfoot{}
-\renewcommand{\headrulewidth}{0pt} % and the line
-\renewcommand{\footrulewidth}{0pt} % and the line
+\lstdefinestyle{codeblock-indent}{
+ style=codeblock,
+ xleftmargin=4em
}
}
-\renewcommand{\headheight}{15pt}
-%promene u marginama:
-%\setlength{\marginparwidth}{32pt}
-%\setlength{\textwidth}{620pt}
-%\setlength{\textheight}{620pt}
+\lstdefinestyle{terminal}{
+ frame=lt,
+% frameround=fftt,
+ backgroundcolor=\color[gray]{.95},
+% prebreak=\P,
+ postbreak=\ding{229}\space,
+ xleftmargin=2em
+}
+\lstdefinestyle{numcodeblock}{
+ style=codeblock,
+ numbers=left,
+ firstnumber=1,
+ stepnumber=1
+}
+
+\lstnewenvironment{codeblock}[1][]{\lstset{style=codeblock,#1}}{}
+\lstnewenvironment{codeblock-indent}[1][]{\lstset{style=codeblock-indent,#1}}{}
+\lstnewenvironment{terminal}{\lstset{style=terminal}}{}
%% specijalni blokovi koji služe kao podsetnici u radu ili napomene
\newcommand{\skica}[1]{
%% specijalni blokovi koji služe kao podsetnici u radu ili napomene
\newcommand{\skica}[1]{
\renewcommand{\skica}[1]{}
\renewcommand{\skica}[1]{}
+%customize the itemize environments
-\maketitle
+\let\olditemize=\itemize
+\def\itemize{
+\olditemize
+ \setlength{\itemsep}{1pt}
+ \setlength{\parskip}{0pt}
+ \setlength{\parsep}{0pt}
+ \setlength{\topsep}{-1cm}
-% theorems, definition etc.
-%''''''''''''''''''''''''''
+}
+ \begin{document}
-\theoremstyle{definition}
-\newtheorem{def1}{Definicija}
-\theoremstyle{plain}
-\newtheorem{theo}{Teorema}
-\newtheorem{lema}{Lema}
-\lstloadlanguages{Modula-2,C++}
+%% ovi redovi daju header i footer
-\lstset{
- basicstyle=\footnotesize\ttfamily,
- showstringspaces=false,
- breaklines=true
-}
+\renewcommand{\sectionmark}[1]{\markright{\thesection\ #1}}
+\fancyhf{} % delete current setting for header and footer
+%\fancyfoot[C]{\thepage}
-\lstdefinestyle{codeblock}{
- basicstyle=\footnotesize,
- keywordstyle=\textbf,
- columns=[l]fixed,
- breakatwhitespace=true,
-% prebreak=\P,
-% postbreak=\ding{229}\space,
- language=Modula-2,
- xleftmargin=4em
-}
+\fancyhead[LO]{\bfseries\rightmark}
+\fancyhead[RO]{\thepage}
-\lstdefinestyle{terminal}{
- frame=l,
-% frameround=fftt,
- xleftmargin=4em
-}
+\fancyhead[RE]{Operativni sistemi 2 -- skripta}
+\fancyhead[LE]{\thepage}
-\lstdefinestyle{numcodeblock}{
- style=codeblock,
- numbers=left,
- firstnumber=1,
- stepnumber=1
+\renewcommand{\headrulewidth}{0.5pt}
+\renewcommand{\headwidth}{\textwidth}
+
+%\renewcommand{\footrulewidth}{0.5pt}
+%\addtolength{\headheight}{0.5pt} % make space for the rule
+\fancypagestyle{plain}{%
+ \fancyhead{} % get rid of headers on plain pages
+ \fancyfoot{}
+ \renewcommand{\headrulewidth}{0pt} % and the line
+ \renewcommand{\footrulewidth}{0pt} % and the line
}
}
+\renewcommand{\headheight}{15pt}
+
+%promene u marginama:
+%\setlength{\marginparwidth}{32pt}
+%\setlength{\textwidth}{620pt}
+%\setlength{\textheight}{620pt}
+
+
+
+
+\maketitle
-\lstnewenvironment{codeblock}[1][]{\lstset{style=codeblock,#1}}{}
-\lstnewenvironment{terminal}{\lstset{style=terminal}}{}
% ----------------==================--------------------------------------
% Pravi pocetak rada
% ----------------==================--------------------------------------
% Pravi pocetak rada
\tableofcontents
\tableofcontents
-%\newpage %necemo jos da prelamamo ovde
+\newpage
%\begin{multicols}{2}
\section{GNU Modula 2}
%\begin{multicols}{2}
\section{GNU Modula 2}
+\emph{GNU Modula 2} (u daljem tekstu često skraćeno na \emph{gm2}) je
+pred procesor (\emph{front end}) za GNU kolekciju kompajlera
+(GCC). Podržava nekoliko dijalekata jezika ``Modula 2'' --
+najznačajniji su ISO standard i nekoliko varijacija koje je originalni
+autor Niklaus Virt (\emph{Niklaus Wirth}) opisao u različitima
+verzijama knjige \emph{Programming in Modula 2 (PIM)}. Uz kompajler se
+dobijaju i besplatne ISO, PIM i još neke biblioteke.
+
\subsection{Prvi program u gm2 }
\label{g-prvi-program}
Tradicionalni prvi program ``Hello World'' bi izgledao ovako:
\subsection{Prvi program u gm2 }
\label{g-prvi-program}
Tradicionalni prvi program ``Hello World'' bi izgledao ovako:
-\begin{codeblock}
+\begin{codeblock-indent}
MODULE hello;
FROM StrIO IMPORT WriteString, WriteLn;
MODULE hello;
FROM StrIO IMPORT WriteString, WriteLn;
WriteString('hello world');
WriteLn
END hello.
WriteString('hello world');
WriteLn
END hello.
-\end{codeblock}
+\end{codeblock-indent}
Primećuje se razlika u modulu iz koga se uvoze komande u odnosu na
Primećuje se razlika u modulu iz koga se uvoze komande u odnosu na
-XDS/TopSpeed verzije M2, tamo je sve bilo u \kod{InOut}, dok ovde
-koristimo \kod{StrIO} za rad sa stringovima, \kod{NumberIO}, za rad sa
+XDS/TopSpeed verzije M2, tamo je sve bilo u \kod{InOut}, dok se ovde
+koristi \kod{StrIO} za rad sa stringovima, \kod{NumberIO} za rad sa
brojevima i tako dalje. Za pregled dostupnih biblioteka predlaže se
korišćenje zvanične stranice:
\url{http://nongnu.org/gm2/libraries.html}, odnosno
\url{http://nongnu.org/gm2/base_libraries.html} za samo osnovne
biblioteke.
brojevima i tako dalje. Za pregled dostupnih biblioteka predlaže se
korišćenje zvanične stranice:
\url{http://nongnu.org/gm2/libraries.html}, odnosno
\url{http://nongnu.org/gm2/base_libraries.html} za samo osnovne
biblioteke.
-Predpostavimo da smo ga napravili u trenutnom direktorijumu, koristeći
-neki tesktualni editor (u dodatku~\ref{app-joe} je opisan ``joe'' koji
-koristimo na vežbama). Kreirani fajl se može prevesti u izvršnu
-verziju sledećom komandom:
+Predpostavimo da je fajl napravljen u trenutnom direktorijumu,
+koristeći neki tesktualni editor (u dodatku~\ref{app-joe} je opisan
+``joe'' koji se koristi na vežbama). Kreirani fajl se tada može
+prevesti u izvršnu verziju sledećom komandom:
\begin{terminal}
gm2 hello.mod
\end{terminal}
Ako je kod ispravan (kao onaj gore) u istom direktorijumu će se
\begin{terminal}
gm2 hello.mod
\end{terminal}
Ako je kod ispravan (kao onaj gore) u istom direktorijumu će se
-napraviti fajl \kod{a.out}, koji se može pokrenuti sa \kod{./a.out},
-pri čemu naglašavamo da hoćemo da pokrenemo program iz trenutnog
-direktorijuma koji se označava tačkom. Ako želimo da napravimo
-izvršni fajl pod nekim drugim nazivom možemo koristiti poziv sledećeg
+napraviti fajl \kod{a.out}, koji se može pokrenuti sa:
+\begin{terminal}
+ ./a.out
+\end{terminal}
+pri čemu \kod{./} naglašava da hoćemo da pokrenemo program iz trenutnog
+direktorijuma (koji se označava tačkom). Ako je potrebno da
+izvršni fajl ima neki drugi naziv može se koristiti poziv sledećeg
tipa:
\begin{terminal}
gm2 -o imeIzlaznogFajla ulaznifajl
tipa:
\begin{terminal}
gm2 -o imeIzlaznogFajla ulaznifajl
izvršava prosleđenu komandu u novom \emph{shell}-u. Specifikaciju
komande možemo videti sa
\begin{terminal}
izvršava prosleđenu komandu u novom \emph{shell}-u. Specifikaciju
komande možemo videti sa
\begin{terminal}
-man system
+ man system
\end{terminal}
odnosno videćemo da je poziv definisan na sledeći način:
\end{terminal}
odnosno videćemo da je poziv definisan na sledeći način:
-\begin{codeblock}
+\begin{codeblock-indent}
int system(const char *command);
int system(const char *command);
-\end{codeblock}
+\end{codeblock-indent}
što znači da vraća ceo broj, a prima jedan argument koji je pokazivač
(što se označava *) na znak. Ovo je zapravo ceo string, pošto se u C
jeziku oni predstavljaju kao pokazivač na prvi znak, a string se onda
što znači da vraća ceo broj, a prima jedan argument koji je pokazivač
(što se označava *) na znak. Ovo je zapravo ceo string, pošto se u C
jeziku oni predstavljaju kao pokazivač na prvi znak, a string se onda
bez korišćenja pomoćne promenljive \kod{c} da se dobije povratna
vrednost.
bez korišćenja pomoćne promenljive \kod{c} da se dobije povratna
vrednost.
-Tabela pretvaranja tipova se može videti na
-\url{http://www.nongnu.org/gm2/interface_to_c.html}
+Neki primeri pretvaranja tipova su dati u Tabeli~\ref{t-pretvaranje-tipova}, preuzetoj sa \url{http://www.nongnu.org/gm2/interface_to_c.html}.
+
+\begin{table}[htp]
+\begin{center}
+\begin{tabular}{lll}
+Stvarni parametar & Konverzija & Tip vrednosti koji će biti prosleđen\\
+\hline
+123 & - & long long int\\
+"hello world" & - & const char *\\
+a: ARRAY OF CHAR & ADR(a) & char *\\
+a: ARRAY [0..5] OF CHAR& ADR(a) & char *\\
+3.14 & - & long double
+\end{tabular}
+\end{center}
+\caption{Tabela pretvaranja tipova\label{t-pretvaranje-tipova}}
+\end{table}
\subsubsection{Primer: Izlistavanje sadržaja direktorijuma}
\subsubsection{Primer: Izlistavanje sadržaja direktorijuma}
resurse jer je moguće da sistem odbije da otvori novi ako ih
proces već ima previše otvorenih.
resurse jer je moguće da sistem odbije da otvori novi ako ih
proces već ima previše otvorenih.
-Kada imamo imena stavki iz direktorijuma o njima možemo dobiti više
-informacija \kod{stat}. Ona prima dva argumenta, prvi je \emph{puna}
-putanja do fajla, a drugi je pokazivač na strukturu u koju će komanda
-upisati podatke. Obratiti pažnju da zbog ovoga struktura već mora
-postojati u memoriji, ili kao lokalna promenljiva odgovarajućeg
-slogovnog tipa, ili dinamički alocirana korišćenjem pokazivača na nju.
-
Budući da su u pitanju sistemski pozivi niskog nivoa, veličine tipova
su nažalost promenljive i mogu zavisiti od konkretnog operativnog
sistema, a naročito utiče da li je u pitanju~32--bitni, ili~64--bitni
sistem. Zbog ovoga su date dve varijante bibilioteke sa tipovima.
Budući da su u pitanju sistemski pozivi niskog nivoa, veličine tipova
su nažalost promenljive i mogu zavisiti od konkretnog operativnog
sistema, a naročito utiče da li je u pitanju~32--bitni, ili~64--bitni
sistem. Zbog ovoga su date dve varijante bibilioteke sa tipovima.
-Prva je testirana na Lubuntu 11.10 32bit, a druga je testirana na
-Kubuntu 11.10 64bit.
+Prva je testirana na Lubuntu 11.10 i 12.04 32bit, a druga je testirana
+na Kubuntu 11.10 i 12.10 64bit.
\begin{codeblock}
\begin{codeblock}
-DEFINITION MODULE FOR "C" Lib32;
+DEFINITION MODULE FOR "C" libdir;
+
FROM SYSTEM IMPORT
ADDRESS, BYTE;
FROM SYSTEM IMPORT
ADDRESS, BYTE;
- EXPORT UNQUALIFIED opendir, readdir, closedir, stat,
- PDir, DirEnt, PDirEnt, Stat, PStat, PInt;
+
+ EXPORT UNQUALIFIED opendir, readdir, closedir, PDir, DirEnt, PDirEnt;
\end{codeblock}
\end{codeblock}
-\begin{minipage}{0.5\textwidth}
+\begin{minipage}{0.45\textwidth}
\begin{codeblock}
(* types for 32 bit *)
TYPE
PDir = ADDRESS;
DirEnt = RECORD
\begin{codeblock}
(* types for 32 bit *)
TYPE
PDir = ADDRESS;
DirEnt = RECORD
- ino: INTEGER;
- off: INTEGER;
- reclen: SHORTCARD;
- type: BYTE;
- name: ARRAY [0..255] OF CHAR;
+ ino: INTEGER;
+ off: INTEGER;
+ reclen: SHORTCARD;
+ type: BYTE;
+ name: ARRAY [0..255] OF CHAR;
+ END;
+ PDirEnt = POINTER TO DirEnt;
+ \end{codeblock}
+\end{minipage}
+\begin{minipage}{0.45\textwidth}
+\begin{codeblock}[frame=single,frameround=tttt]
+(* types for 64 bit *)
+ TYPE
+ PDir = ADDRESS;
+ DirEnt = RECORD
+ ino: LONGINT;
+ off: LONGINT;
+ reclen: SHORTCARD;
+ type: BYTE;
+ name: ARRAY [0..255] OF CHAR;
END;
PDirEnt = POINTER TO DirEnt;
END;
PDirEnt = POINTER TO DirEnt;
+\end{codeblock}
+\end{minipage}
+\begin{codeblock}
+ PROCEDURE opendir(name: ARRAY OF CHAR): PDir;
+ PROCEDURE readdir(dirp: PDir): PDirEnt;
+ PROCEDURE closedir(dirp: PDir): [INTEGER];
+
+END libdir.
+\end{codeblock}
+
+\begin{codeblock}
+MODULE Zad3;
+
+FROM StrIO IMPORT
+ WriteString, WriteLn;
+FROM NumberIO IMPORT
+ WriteInt;
+FROM Args IMPORT
+ Narg, GetArg;
+ FROM libdir IMPORT
+ opendir, readdir, closedir, PDir, PDirEnt;
+FROM errno IMPORT
+ geterrno;
+
+TYPE
+ String = ARRAY [0..1023] OF CHAR;
+
+VAR
+ Putanja: String;
+ n, i: INTEGER;
+ ok: BOOLEAN;
+
+PROCEDURE Listaj(Ime: ARRAY OF CHAR);
+VAR
+ dir: PDir;
+ entry: PDirEnt;
+ c: INTEGER;
+BEGIN
+ WriteString("Folder "); WriteString(Ime); WriteLn;
+ dir:= opendir(Ime);
+ IF dir = NIL THEN
+ WriteString(" Greska broj "); WriteInt(geterrno(), 0); WriteString("."); WriteLn();
+ WriteString(" Ne mogu da otvorim direktorijum."); WriteLn();
+ ELSE
+ entry:= readdir(dir);
+ WHILE entry # NIL DO
+ IF entry^.name[0] # "." THEN
+ WriteString(" "); WriteString(entry^.name); WriteLn;
+ END;
+ entry:= readdir(dir);
+ END;
+ c:= closedir(dir);
+ IF c = -1 THEN
+ WriteString(" Greska broj "); WriteInt(geterrno(), 0); WriteString("."); WriteLn();
+ WriteString(" Ne mogu da zatvorim direktorijum."); WriteLn();
+ END;
+ END;
+END Listaj;
+
+BEGIN
+ n:= Narg();
+ FOR i:= 1 TO n - 1 DO
+ ok:= GetArg(Putanja, i);
+ WriteLn;
+ Listaj(Putanja);
+ END;
+ WriteLn;
+END Zad3.
+\end{codeblock}
+
+\subsubsection{Primer: Ispis osobina pojedinih fajlova}
+
+O pojedinim fajlovima možemo dobiti više informacija koristeći
+sistemski poziv \kod{stat}. On prima dva argumenta, prvi je
+\emph{puna} putanja do fajla, a drugi je pokazivač na strukturu u koju
+će komanda upisati podatke. Obratiti pažnju da zbog ovoga struktura
+već mora postojati u memoriji, ili kao lokalna promenljiva
+odgovarajućeg slogovnog tipa, ili dinamički alocirana korišćenjem
+pokazivača na nju.
+
+Linux i mnogi drugi srodni sistemi za internu prezentaciju vremena
+koriste broj sekundi od početka ``epohe'', odnosno od prvog januara
+1970 godine. Za konverziju u klasičnije mere vremena se može koristiti
+poziv \kod{localtime}.
+
+Kao i u prethodnom primeru date su dve verzije definicija nekih
+tipova.
+
+\begin{codeblock}
+DEFINITION MODULE FOR "C" LibStat32;
+ FROM SYSTEM IMPORT
+ ADDRESS, BYTE;
+ EXPORT UNQUALIFIED stat, localtime,
+ Stat, PStat, Tm, PTm, PInt,
+ fifo, character, directory, block, regular, network, link, socket;
+
+ CONST
+ fifo = 1;
+ character = 2;
+ directory = 4;
+ block = 6;
+ regular = 8;
+ network = 9;
+ link = 10;
+ socket = 12;
+\end{codeblock}
+\begin{minipage}{0.45\textwidth}
+\begin{codeblock}
+(* types for 32 bit *)
+ TYPE
Stat = RECORD
dev: LONGINT;
ino: LONGINT;
Stat = RECORD
dev: LONGINT;
ino: LONGINT;
size: INTEGER;
blksize: INTEGER;
blocks: INTEGER;
size: INTEGER;
blksize: INTEGER;
blocks: INTEGER;
- atime: LONGINT;
- mtime: LONGINT;
- ctime: LONGINT;
+ atime: INTEGER;
+ anano: INTEGER;
+ mtime: INTEGER;
+ mnano:INTEGER;
+ ctime:INTEGER;
+ cnano: INTEGER;
+ unused:LONGINT;
END;
\end{codeblock}
\end{minipage}
END;
\end{codeblock}
\end{minipage}
\begin{codeblock}[frame=single,frameround=tttt]
(* types for 64 bit *)
TYPE
\begin{codeblock}[frame=single,frameround=tttt]
(* types for 64 bit *)
TYPE
- PDir = ADDRESS;
- DirEnt = RECORD
- ino: LONGINT;
- off: LONGINT;
- reclen: SHORTCARD;
- type: BYTE;
- name: ARRAY [0..255] OF CHAR;
- END;
- PDirEnt = POINTER TO DirEnt;
Stat = RECORD
dev: LONGINT;
ino: LONGINT;
Stat = RECORD
dev: LONGINT;
ino: LONGINT;
\end{codeblock}
\end{minipage}
\begin{codeblock}
\end{codeblock}
\end{minipage}
\begin{codeblock}
- PStat = POINTER TO Stat;
+ Tm = RECORD
+ sec, min, hour,
+ mday, mon, year,
+ wday, yday, isdst: INTEGER;
+ END;
+ PTm = POINTER TO Tm;
PInt = POINTER TO INTEGER;
PInt = POINTER TO INTEGER;
+ PStat = POINTER TO Stat;
- PROCEDURE opendir(name: ARRAY OF CHAR): PDir;
- PROCEDURE readdir(dirp: PDir): PDirEnt;
- PROCEDURE closedir(dirp: PDir): [INTEGER];
PROCEDURE stat(path: ARRAY OF CHAR; buf: PStat): [INTEGER];
PROCEDURE stat(path: ARRAY OF CHAR; buf: PStat): [INTEGER];
-END Lib32.
+ PROCEDURE localtime(time: PInt): PTm;
+
+END LibStat32.
\end{codeblock}
\begin{codeblock}
\end{codeblock}
\begin{codeblock}
-MODULE Zad5;
+MODULE Zad4;
FROM SYSTEM IMPORT
ADR;
FROM SYSTEM IMPORT
ADR;
StrLen, StrConCat;
FROM Args IMPORT
Narg, GetArg;
StrLen, StrConCat;
FROM Args IMPORT
Narg, GetArg;
-FROM Lib32 IMPORT
- opendir, readdir, closedir, stat, PDir, PDirEnt, Stat;
+FROM LibStat32 IMPORT
+ stat, localtime, Stat, PTm;
+IMPORT LibStat32;
FROM errno IMPORT
geterrno;
FROM errno IMPORT
geterrno;
n, i: INTEGER;
ok: BOOLEAN;
n, i: INTEGER;
ok: BOOLEAN;
-PROCEDURE Listaj(Ime: ARRAY OF CHAR);
+PROCEDURE WriteMode(mode: INTEGER);
+
+ PROCEDURE WriteType(type: INTEGER);
+ BEGIN
+ IF type = lib32.fifo THEN
+ WriteString("f");
+ ELSIF type = lib32.character THEN
+ WriteString("c");
+ ELSIF type = lib32.directory THEN
+ WriteString("d");
+ ELSIF type = lib32.block THEN
+ WriteString("b");
+ ELSIF type = lib32.regular THEN
+ WriteString("-");
+ ELSIF type = lib32.network THEN
+ WriteString("n");
+ ELSIF type = lib32.link THEN
+ WriteString("l");
+ ELSIF type = lib32.socket THEN
+ WriteString("s");
+ ELSE
+ WriteString("?");
+ END;
+ END WriteType;
+
+ PROCEDURE WriteRWX(triplet: INTEGER);
+ BEGIN
+ IF ((triplet DIV 4) MOD 2) # 0 THEN
+ WriteString("r");
+ ELSE
+ WriteString("-");
+ END;
+ IF ((triplet DIV 2) MOD 2) # 0 THEN
+ WriteString("w");
+ ELSE
+ WriteString("-");
+ END;
+ IF (triplet MOD 2) # 0 THEN
+ WriteString("x");
+ ELSE
+ WriteString("-");
+ END;
+ END WriteRWX;
+
+BEGIN
+ WriteType((mode DIV 4096) MOD 16);
+ WriteRWX(mode DIV 64);
+ WriteRWX(mode DIV 8);
+ WriteRWX(mode);
+END WriteMode;
+
+PROCEDURE WriteTime(time: LONGINT);
VAR
VAR
- dir: PDir;
- entry: PDirEnt;
- info: Stat;
- c: INTEGER;
- Len: CARDINAL;
- Putanja: String;
+ tm: PTm;
BEGIN
BEGIN
- dir:= opendir(Ime);
- IF dir = NIL THEN
- WriteString("Folder "); WriteString(Ime); WriteLn;
- WriteString(" Greska broj "); WriteInt(geterrno(), 0); WriteString("."); WriteLn();
- WriteString(" Ne mogu da otvorim direktorijum."); WriteLn();
- ELSE
- Len:= StrLen(Ime);
- IF Ime[Len - 1] # "/" THEN
- StrConCat(Ime, "/", Ime);
+ tm:= localtime(ADR(time));
+ IF tm # NIL THEN
+ WriteInt(tm^.year + 1900, 0);
+ WriteString("-");
+ IF tm^.mon < 9 THEN
+ WriteString("0");
END;
END;
- WriteString("Folder "); WriteString(Ime); WriteLn;
- entry:= readdir(dir);
- WHILE entry # NIL DO
- IF entry^.name[0] # "." THEN
- StrConCat(Ime, entry^.name, Putanja);
- c:= stat(Putanja, ADR(info));
- WriteString(" ");
- IF c = -1 THEN
- WriteString("? ? KB");
- ELSE
- WriteInt(info.nlink, 3);
- WriteInt((info.size + 512) DIV 1024, 5); WriteString(" KB ");
- END;
- WriteString(" "); WriteString(entry^.name); WriteLn;
- END;
- entry:= readdir(dir);
+ WriteInt(tm^.mon + 1, 0);
+ WriteString("-");
+ IF tm^.mday < 10 THEN
+ WriteString("0");
END;
END;
- c:= closedir(dir);
- IF c = -1 THEN
- WriteString(" Greska broj "); WriteInt(geterrno(), 0); WriteString("."); WriteLn();
- WriteString(" Ne mogu da zatvorim direktorijum."); WriteLn();
+ WriteInt(tm^.mday, 0);
+ WriteString(" ");
+ IF tm^.hour < 10 THEN
+ WriteString("0");
+ END;
+ WriteInt(tm^.hour, 0);
+ WriteString(":");
+ IF tm^.hour < 10 THEN
+ WriteString("0");
END;
END;
+ WriteInt(tm^.min, 0);
+ ELSE
+ WriteString("??:??");
+ END;
+END WriteTime;
+
+PROCEDURE Listaj(Putanja: ARRAY OF CHAR);
+VAR
+ info: Stat;
+ c: INTEGER;
+BEGIN
+ c:= stat(Putanja, ADR(info));
+ IF c = -1 THEN
+ WriteString("?????????? ? ? KB ????-??-?? ??:??");
+ ELSE
+ WriteMode(info.mode);
+ WriteInt(info.nlink, 3);
+ WriteInt((info.size + 512) DIV 1024, 5); WriteString(" KB ");
+ WriteTime(info.atime);
END;
END;
+ WriteString(" "); WriteString(Putanja); WriteLn;
END Listaj;
BEGIN
END Listaj;
BEGIN
Listaj(Putanja);
END;
WriteLn;
Listaj(Putanja);
END;
WriteLn;
-END Zad5.
+END Zad4.
\end{codeblock}
\subsection{Stvaranje novih procesa}
\end{codeblock}
\subsection{Stvaranje novih procesa}
Korišćenjem sistemske komande \kod{fork} trenutni proces se duplira
(``račva''). Novi proces je identičan sa originalnim, osim u svom
identifikacionom broj. Komanda ne prima parametre i vraća jedan integer, pa se može mapirati na sledeći način:
Korišćenjem sistemske komande \kod{fork} trenutni proces se duplira
(``račva''). Novi proces je identičan sa originalnim, osim u svom
identifikacionom broj. Komanda ne prima parametre i vraća jedan integer, pa se može mapirati na sledeći način:
-\begin{codeblock}
+\begin{codeblock-indent}
PROCEDURE fork(): INTEGER;
PROCEDURE fork(): INTEGER;
-\end{codeblock}
+\end{codeblock-indent}
Oba procesa se nakon račvanja nastavljaju odvijati u sledećem redu
koda. Jedino po čemu se razlikuju je vrednost koju je vratio
Oba procesa se nakon račvanja nastavljaju odvijati u sledećem redu
koda. Jedino po čemu se razlikuju je vrednost koju je vratio
procesu je ova vrednost jednaka nuli. Budući da je najčešće potrebno
da dete i roditelj rade različite stvari, to se obično rešava kodom
sledećeg oblika:
procesu je ova vrednost jednaka nuli. Budući da je najčešće potrebno
da dete i roditelj rade različite stvari, to se obično rešava kodom
sledećeg oblika:
-\begin{codeblock}
+\begin{codeblock-indent}
pid := fork();
IF pid = 0 THEN
(* "detetove" operacije *)
ELSE
(* "roditeljske" operacije *)
END;
pid := fork();
IF pid = 0 THEN
(* "detetove" operacije *)
ELSE
(* "roditeljske" operacije *)
END;
-\end{codeblock}
+\end{codeblock-indent}
Komanda \kod{wait} (uvezena kao sistemska) se može pozvati u
originalnom procesu sa efektom da se proces uspava dokle god neki od
Komanda \kod{wait} (uvezena kao sistemska) se može pozvati u
originalnom procesu sa efektom da se proces uspava dokle god neki od
\begin{minipage}{0.4\textwidth}
\begin{tikzpicture}
[proc/.style={circle,draw}]
\begin{minipage}{0.4\textwidth}
\begin{tikzpicture}
[proc/.style={circle,draw}]
-\def \n {5}
-\node[proc] (1) at (0,0) {1};
-\foreach \s in {2,...,\n}
+\def \n {3}
+\node[proc] (top) at (0,0) {0..4};
+\foreach \s in {0,...,\n}
{
{
- \node[proc] (\s) at (-3.5+\s,-2) {\s};
+ \node[proc] (\s) at (-1.5+\s,-2) {\s};
}
}
-\foreach \s in {2,...,\n} {
- \draw [->] (1) to (\s);
+\foreach \s in {0,...,\n} {
+ \draw [->] (top) to (\s);
}
\end{tikzpicture}
\end{minipage}
}
\end{tikzpicture}
\end{minipage}
\begin{minipage}{0.6\textwidth}
\begin{codeblock}
\begin{minipage}{0.6\textwidth}
\begin{codeblock}
-i := 1;
-j := 0;
-WHILE (i < n) AND (j < m) DO
+dubina := 1;
+brdece := 0;
+WHILE (dubina < maxdubina) AND
+ (brdece < potrebnodece) DO
pid := fork();
IF pid # 0 THEN
pid := fork();
IF pid # 0 THEN
- INC(j);
+ INC(brdece);
ELSE
ELSE
- INC(i);
- j:=0;
+ INC(dubina);
+ brdece := 0;
END;
END;
\end{codeblock}
END;
END;
\end{codeblock}
\begin{minipage}{0.4\textwidth}
\begin{tikzpicture}
[proc/.style={circle,draw},
\begin{minipage}{0.4\textwidth}
\begin{tikzpicture}
[proc/.style={circle,draw},
-level 1/.style={sibling distance=20mm,level distance=10mm},
-level 2/.style={sibling distance=10mm,font=\scriptsize}
+level 1/.style={sibling distance=28mm,level distance=10mm},
+level 2/.style={sibling distance=14mm,font=\scriptsize},
+level 3/.style={sibling distance=6mm,font=\tiny}
]
]
-\node[proc] (root) {0}
-child[->] foreach \x in {1,2} {node[proc] {\x}
- child foreach \y in {1,2} {node[proc] {\x-\y}
- }};
-
+\node[proc] (root) {1-0}
+child[->] foreach \x in {0,1} {node[proc] {1-\x}
+ child foreach \y in {0,1} {node[proc] {2-\y}
+ child foreach \z in {0,1} {node[proc] {3-\z}
+ }}};
+
+\node[text width=0.9\textwidth] (desc) at (0,-4) {maxdubina=4, potrebnodece=2,
+čvorovi prikazuju vrednosti pri kreiranju};
\end{tikzpicture}
\end{minipage}
\end{tikzpicture}
\end{minipage}
Prvi korak za instalaciju dodatnog kompajlera GNU Modula 2 je
dodavanje repozitorijuma softvera u sistem. Ovo se može uraditi ručnim
menjanjem fajla \kod{/etc/apt/sources.list} i dodavanjem
Prvi korak za instalaciju dodatnog kompajlera GNU Modula 2 je
dodavanje repozitorijuma softvera u sistem. Ovo se može uraditi ručnim
menjanjem fajla \kod{/etc/apt/sources.list} i dodavanjem
-\begin{codeblock}
+\begin{codeblock-indent}
#
# GNU Modula-2 repo
#
#
# GNU Modula-2 repo
#
-deb http://floppsie.comp.glam.ac.uk/debian/ squeeze main
-deb-src http://floppsie.comp.glam.ac.uk/debian/ squeeze main
-\end{codeblock}
+deb http://floppsie.comp.glam.ac.uk/debian/ wheezy main
+deb-src http://floppsie.comp.glam.ac.uk/debian/ wheezy main
+\end{codeblock-indent}
Alternativno se mogu koristiti sledeće komande:
\begin{terminal}
Alternativno se mogu koristiti sledeće komande:
\begin{terminal}
-add-apt-repository "deb http://floppsie.comp.glam.ac.uk/debian/ squeeze main"
-add-apt-repository "deb-src http://floppsie.comp.glam.ac.uk/debian/ squeeze main"
+sudo add-apt-repository "deb http://floppsie.comp.glam.ac.uk/debian/ wheezy main"
+sudo add-apt-repository "deb-src http://floppsie.comp.glam.ac.uk/debian/ wheezy main"
\end{terminal}
Većina sistema omogućava i da se ovo uradi preko nekih grafičkih
\end{terminal}
Većina sistema omogućava i da se ovo uradi preko nekih grafičkih
Videti Glavu~\ref{g-prvi-program} za primer kompajliranja programa.
Videti Glavu~\ref{g-prvi-program} za primer kompajliranja programa.
+\paragraph{Napomena:} Prilikom unapredjivanja Linux distribucije na
+sledeću verziju (npr. 13.10 na 14.04) se standardno onemogućavaju
+dodati izvori softvera i potrebno ih je ručno ponovo upaliti. Ovo se
+može uraditi otvoranjem \kod{/etc/apt/sources.list} i uklonjanjem
+``\#'' sa početka redova koje želimo da koristimo ponovo ili
+korišćenjem adekvatnih vizuelnih alata.
+
\subsection{Problem: nedostaje ``ctli.o'' i/ili još neki fajlovi}
Pri pokušaju kompajliranja se na nekim sistemima može desiti da
\subsection{Problem: nedostaje ``ctli.o'' i/ili još neki fajlovi}
Pri pokušaju kompajliranja se na nekim sistemima može desiti da
\skica{možda i build from source}
\skica{možda i build from source}
+\newpage
\section{Tekst editor Joe}
\label{app-joe}
\section{Tekst editor Joe}
\label{app-joe}
\end{terminal}
Ili analogno na drugim sistemima za instaliranje softvera.
\end{terminal}
Ili analogno na drugim sistemima za instaliranje softvera.
-Otvoranje postojećeg fajla ``hello.mod'' za uređivanje,
-odnosno otvaranje novog praznog fajla u koji ćemo unositi
-odgovarajući kod ili tekst se može postići sledećom komandom:
+Otvaranje postojećeg fajla ``hello.mod'' za uređivanje, odnosno
+otvaranje novog praznog fajla u koji ćemo unositi odgovarajući kod ili
+tekst se može postići sledećom komandom:
\begin{terminal}
joe hello.mod
\end{terminal}
\begin{terminal}
joe hello.mod
\end{terminal}
-Snimanje sa izlaskom iz programa se može uraditi sa \Ctrl
-+\keystroke{K}\keystroke{X} (\emph{ctrl} i \emph{K} odjednom, pa onda
-\emph{X}, ova šema pritiskanja tastera važi za sve prečice), dok se
-samo snimanje izvršava sa \Ctrl +\keystroke{K}\keystroke{D}. U oba
-slučaja joe pita za ime fajla koji snimamo, pri čemu kao podrazumevanu
-vrednost ponudi trenutno ime. Brz izlaz iz editora je moguć i sa
-\Ctrl+\keystroke{C} (što je i standardna komanda za ``ubijanje''
-trenutnog procesa u terminalu), pri čemu će joe pitati da li želimo da
-izađemo ako postoje promene koje nisu snimljene.
+\subsection{Tumačenje prečica na tastaturi}
+
+Joe je po svojoj prirodi bogat prečicama na tastaturi. U daljem tekstu
+će biti navedene mnoge od njih. Kod svih se navodi redosled
+pritiskanja tastera individualno, a ako su negde tasteri spojeni sa
+``+'' (alternativno sa ``-'') onda ih je potrebno pritisnuti
+odjednom. Neki primeri:
+
+\begin{itemize}
+\item \Ctrl +\keystroke{\_} (poništavanje poslednje promene) pristsak
+ na taster \emph{CTRL} i \emph{\_ (podvlaka)} odjednom.
+\item \Ctrl +\keystroke{K}\keystroke{H} (otvaranje sistema pomoći)
+ pritisak na \emph{CTRL} i \emph{K} odjednom, odpustiti sve, pa onda
+ pritisak na \emph{H}.
+\item \Esc \keystroke{,} (prelazak na sledeću stranu pomoći)
+ pritisak na taster \emph{Escape}, a nakon toga pritisak na taster
+ \emph{, (zarez)}.
+\end{itemize}
+
+U okviru sistema pomoći koji je ugrađen u sam editor uglavnom se
+pojavljuju skraćeni oblici:
+\begin{itemize}
+\item \^{}D isto što i ``Ctrl-D''
+\item \^{}KH isto što i ``Ctrl-K H''
+\item \^{}[. isto što i ``Esc .''
+\end{itemize}
+
+
+\subsection{Sistem pomoći}
Za pomoć pri korišćenju ediora ``joe'' preporučujemo pritiskanje
kombinacije \Ctrl +\keystroke{K}\keystroke{H}, koja daje spisak
komandi u gornjem delu editora. Postoji nekoliko stranica ove pomoći
Za pomoć pri korišćenju ediora ``joe'' preporučujemo pritiskanje
kombinacije \Ctrl +\keystroke{K}\keystroke{H}, koja daje spisak
komandi u gornjem delu editora. Postoji nekoliko stranica ove pomoći
-kroz koje se može kretati sa \Esc \keystroke{.} i \Esc \keystroke{,}.
+kroz koje se može kretati sa \Esc \keystroke{.} (tačka) i \Esc
+\keystroke{,} (zarez).
+
+U okviru pomoći postoje maltene sve komande koje editor pruža, a na
+kraju su čak uključene i ASCII tabele znakova. Preporučuje se makar
+ovlašno upoznavanje sa stranicama pomoći i mogućnostima editora.
+
+\subsection{Rad sa fajlovima}
+
+Snimanje sa izlaskom iz programa se može uraditi sa \Ctrl
++\keystroke{K}\keystroke{X}, dok se
+samo snimanje izvršava sa \Ctrl +\keystroke{K}\keystroke{D}. U oba
+slučaja ``joe'' pita za ime fajla koji snimamo, pri čemu kao podrazumevanu
+vrednost ponudi trenutno ime.
+
+Joe može raditi sa više fajlova odjednom. Novi fajl se može otvoriti
+sa \Ctrl +\keystroke{K}\keystroke{E}. Na dnu editora će se pojaviti
+polje za kucanje imena fajla koje dozvoljava i da se putanja
+automatski dopunjava mogućnostima pritiskom na taster \Tab (Tab), baš
+kao i u komandnoj liniji.
-U okviru pomoći stoje i komande za označavanje blokova teksta i
-njihovo nakndadno premeštanje, kopiranje ili brisanje. Pritiskom na
-\Ctrl+\keystroke{\_} se vraća poslednja promena (undo).
+Prelazak na sledeći, odnosno prethodni, otvoreni fajl se dobija pritiskom
+na \Esc \keystroke{V}, odnosno \Esc \keystroke{U}.
+
+Zatvaranje fajla je moguće sa \Ctrl+\keystroke{C} (što je i
+standardna komanda za ``ubijanje'' trenutnog procesa u terminalu), pri
+čemu će ``joe'' pitati da li želimo da izađemo ako postoje promene
+koje nisu snimljene. Ako je u pitanju bio jedini otvoren fajl, tada će
+se i sam editor zatvoriti.
+
+\subsection{Rad sa tekstom}
+
+Pritiskom na \Ctrl+\keystroke{\_} se poništava poslednja promena (undo).
+
+Premeštanje i kopiranje delova teksta je malo drugačije nego u
+klasičnim grafičkim programima. Prvo je potrebno označiti željeni
+tekst u dva koraka: \Ctrl +\keystroke{K}\keystroke{B} postavlja
+početak bloka na trenutnu poziciju kursora, a \Ctrl
++\keystroke{K}\keystroke{K} postavlja kraj bloka, nakon čega će
+selekcija biti i vizuelno označena. Sada je moguće na proizvoljnom
+mestu u istom ili drugom dokumentu pritisnuti \Ctrl
++\keystroke{K}\keystroke{C} da bi se iskopirao označeni blok, odnosno
+\Ctrl +\keystroke{K}\keystroke{M} da bi se on premestio.
+Komanda \Ctrl +\keystroke{K}\keystroke{Y} briše odabrani blok.
+
+Pretraga dokumenta se započinje sa \Ctrl +\keystroke{K}\keystroke{F}.
Pritiskom na \Ctrl +\keystroke{T} se dobija meni sa opcijama u kome se
može odabrati više opcija za rad, kao što su margine, automatsko
prelamanje redova, očuvanje uvlačenja redova (\emph{auto-indent}),
sintaksno bojenje itd.
Pritiskom na \Ctrl +\keystroke{T} se dobija meni sa opcijama u kome se
može odabrati više opcija za rad, kao što su margine, automatsko
prelamanje redova, očuvanje uvlačenja redova (\emph{auto-indent}),
sintaksno bojenje itd.
+\subsection{Rad sa prozorima}
+
+``Joe'' ima mogućnosti i da podeli radnu površinu na nekoliko prozora
+koji omogućavaju da se vidi više dokumenata, ili čak da se vide
+različiti delovi istog dokumenta. Prozor se deli na dva komandom \Ctrl
++\keystroke{K}\keystroke{O}. Veličina trenutnog prozora se potom može
+povećavati (\Ctrl +\keystroke{K}\keystroke{G}) ili smanjivati (\Ctrl
++\keystroke{K}\keystroke{T}) na uštrb drugih prozora. Prelazak na
+sledeći, odnosno prethodni prozor se dobija pristikom na \Ctrl
++\keystroke{K}\keystroke{N}, odnosno na \Ctrl
++\keystroke{K}\keystroke{P}. Komanda \Ctrl +\keystroke{K}\keystroke{I}
+omogućuje da se naizmenično vide svi prozori, ili samo jedan.
+
+\subsection{Problem: ``zamrzavanje'' pri snimanju} ako editor izgleda
+kao da se zaledio verovatno je problem što je stisnuta ``klasična''
+kombinacija za snimanje \Ctrl + \keystroke{S} koja ne radi u
+ovom programu, a nažalost izaziva prekid osvežavanja ekrana. Efekat
+se poništava pritiskom na \Ctrl + \keystroke{Q}. Za više detalja
+pogledati Glavu~\ref{g-smrzavanje}.
+
\skica{joe i sintaksno bojenje za m2}
\skica{joe i sintaksno bojenje za m2}
+\newpage
\section{Putty}
\emph{Putty} je program koji služi da se pod Windows operativnim
\section{Putty}
\emph{Putty} je program koji služi da se pod Windows operativnim
lozinke.
\subsection{Problem: terminal ne odgovara na unos, ``smrznuo'' se}
lozinke.
\subsection{Problem: terminal ne odgovara na unos, ``smrznuo'' se}
-
-Putty se može dovesti u stanje da ne prikazuje ispis unosa na ekranu,
-pritiskom na \Ctrl+\keystroke{S} (što je često velik problem jer se
-poklapa sa standardnom prečicom za snimanje u većini grafičkih
-aplikacija). Iz ovog režima rada se može izaći prečicom
-\Ctrl+\keystroke{Q}.
-Ukratko:
+\label{g-smrzavanje}
+
+Putty (kao i većina standardnih linux terminala koji koriste
+softversku kontrolu toka podataka \emph{software flow control}) se
+može dovesti u stanje da ne prikazuje ispis unosa na ekranu, pritiskom
+na \Ctrl+\keystroke{S}. Ovo je često velik problem jer se poklapa sa
+standardnom prečicom za snimanje u većini grafičkih aplikacija, pa se
+može nehotično aktivirati. Iz ovog režima rada se može izaći prečicom
+\Ctrl+\keystroke{Q}. Ukratko:
\begin{lstlisting}[xleftmargin=10em]
Do not press
Ctrl S
\begin{lstlisting}[xleftmargin=10em]
Do not press
Ctrl S
Ctrl Q
\end{lstlisting}
Ctrl Q
\end{lstlisting}
+Smisao postojanja ovakve opcije je dobrim delom istorijski, iz vremena
+kad su brzine protoka bile veoma male, i kada se štedelo time što bi
+se privrmeno isključio protok kada nisu neophodne povratne
+informacije, na primer kod komandi koje se dugo izvršavaju. Naravno
+ovo ima svoje primene i danas kod slabijih veza, ili kod mobilnih veza
+koje se plaćaju po protoku, a nekad se može i dobiti na brzini
+izvršavanja programa, ako se ne gubi vreme na osvežavanje ekrana.
+
\skica{literatura i linkovi izdovjeni na kraju dokumenta}
%\end{multicols}
\skica{literatura i linkovi izdovjeni na kraju dokumenta}
%\end{multicols}