gitweb on Svarog
projekti pod git sistemom za održavanje verzija -- projects under the git version control system
diff --git a/skripta-os2.tex b/skripta-os2.tex
--- a/skripta-os2.tex
+++ b/skripta-os2.tex
% skripta-os2.tex
% Skripta za predmet Operativni Sistemi 2, DMI, PMF, NS
% Doni Pracner, Ivan Pribela
-% 2011/12 -- 2012/13
+% 2011/12 -- 2013/14
\documentclass[a4paper,twoside]{article}
\usepackage[T1]{fontenc}
\newcommand{\inst}{Departman za matematiku i informatiku, PMF, UNS}
\newcommand{\autorinst}{\autor \\ \inst}
\newcommand{\naslov}{Skripta za vežbe iz predmeta operativni sistemi 2}
-\newcommand{\datum}{Februar 2013, Novi Sad}
-\newcommand{\verzija}{ver 13a}
+\newcommand{\datum}{Februar 2014, Novi Sad}
+\newcommand{\verzija}{ver 14a}
\usepackage[serbian]{babel}
\usepackage{fancyhdr}
\newcommand*\Esc{\keystroke{Esc}}
%margine
-\usepackage[top=1.5cm, bottom=1cm, left=2.5cm, right=2cm]{geometry}
+\usepackage[top=2cm, bottom=2cm, left=2.5cm, right=2cm]{geometry}
\begin{document}
}
\lstdefinestyle{terminal}{
- frame=l,
+ frame=lt,
% frameround=fftt,
- xleftmargin=4em
+ backgroundcolor=\color[gray]{.95},
+% prebreak=\P,
+ postbreak=\ding{229}\space,
+ xleftmargin=2em
}
\lstdefinestyle{numcodeblock}{
\section{GNU Modula 2}
+\emph{GNU Modula 2} (u daljem tekstu često skraćeno na \emph{gm2}) je
+pred procesor (\emph{front end}) za GNU kolekciju kompajlera
+(GCC). Podržava nekoliko dijalekata jezika ``Modula 2'' --
+najznačajniji su ISO standard i nekoliko varijacija koje je originalni
+autor Niklaus Virt (\emph{Niklaus Wirth}) opisao u različitima
+verzijama knjige \emph{Programming in Modula 2 (PIM)}. Uz kompajler se
+dobijaju i besplatne ISO, PIM i još neke biblioteke.
+
\subsection{Prvi program u gm2 }
\label{g-prvi-program}
\url{http://nongnu.org/gm2/base_libraries.html} za samo osnovne
biblioteke.
-Predpostavimo da smo da je fajl napravljen u trenutnom direktorijumu,
+Predpostavimo da je fajl napravljen u trenutnom direktorijumu,
koristeći neki tesktualni editor (u dodatku~\ref{app-joe} je opisan
``joe'' koji se koristi na vežbama). Kreirani fajl se tada može
prevesti u izvršnu verziju sledećom komandom:
\begin{terminal}
./a.out
\end{terminal}
-pri čemu \kod{./} naglaša da hoćemo da pokrenemo program iz trenutnog
+pri čemu \kod{./} naglašava da hoćemo da pokrenemo program iz trenutnog
direktorijuma (koji se označava tačkom). Ako je potrebno da
izvršni fajl ima neki drugi naziv može se koristiti poziv sledećeg
tipa:
su nažalost promenljive i mogu zavisiti od konkretnog operativnog
sistema, a naročito utiče da li je u pitanju~32--bitni, ili~64--bitni
sistem. Zbog ovoga su date dve varijante bibilioteke sa tipovima.
-Prva je testirana na Lubuntu 11.10 32bit, a druga je testirana na
-Kubuntu 11.10 64bit.
+Prva je testirana na Lubuntu 11.10 i 12.04 32bit, a druga je testirana
+na Kubuntu 11.10 i 12.10 64bit.
\begin{codeblock}
DEFINITION MODULE FOR "C" Lib32;
\begin{minipage}{0.6\textwidth}
\begin{codeblock}
-i := 1;
-j := 0;
-WHILE (i < n) AND (j < m) DO
+dubina := 1;
+brdece := 0;
+WHILE (dubina < maxdubina) AND
+ (brdece < potrebnodece) DO
pid := fork();
IF pid # 0 THEN
- INC(j);
+ INC(brdece);
ELSE
- INC(i);
- j:=0;
+ INC(dubina);
+ brdece := 0;
END;
END;
\end{codeblock}
\begin{minipage}{0.4\textwidth}
\begin{tikzpicture}
[proc/.style={circle,draw},
-level 1/.style={sibling distance=20mm,level distance=10mm},
-level 2/.style={sibling distance=10mm,font=\scriptsize}
+level 1/.style={sibling distance=28mm,level distance=10mm},
+level 2/.style={sibling distance=14mm,font=\scriptsize},
+level 3/.style={sibling distance=6mm,font=\tiny}
]
-\node[proc] (root) {0}
-child[->] foreach \x in {1,2} {node[proc] {\x}
- child foreach \y in {1,2} {node[proc] {\x-\y}
- }};
-
+\node[proc] (root) {1-0}
+child[->] foreach \x in {0,1} {node[proc] {1-\x}
+ child foreach \y in {0,1} {node[proc] {2-\y}
+ child foreach \z in {0,1} {node[proc] {3-\z}
+ }}};
+
+\node[text width=0.9\textwidth] (desc) at (0,-4) {maxdubina=4, potrebnodece=2,
+čvorovi prikazuju vrednosti pri kreiranju};
\end{tikzpicture}
\end{minipage}
joe hello.mod
\end{terminal}
+\subsection{Tumačenje prečica na tastaturi}
+
+Joe je po svojoj prirodi bogat prečicama na tastaturi. U daljem tekstu
+će biti navedene mnoge od njih. Kod svih se navodi redosled
+pritiskanja tastera individualno, a ako su negde tasteri spojeni sa
+``+'' (alternativno sa ``-'') onda ih je potrebno pritisnuti
+odjednom. Neki primeri:
+
+\begin{itemize}
+\item \Ctrl +\keystroke{\_} (poništavanje poslednje promene) pristsak
+ na taster \emph{CTRL} i \emph{\_ (podvlaka)} odjednom.
+\item \Ctrl +\keystroke{K}\keystroke{H} (otvaranje sistema pomoći)
+ pritisak na \emph{CTRL} i \emph{K} odjednom, odpustiti sve, pa onda
+ pritisak na \emph{H}.
+\item \Esc \keystroke{,} (prelazak na sledeću stranu pomoći)
+ pritisak na taster \emph{Escape}, a nakon toga pritisak na taster
+ \emph{, (zarez)}.
+\end{itemize}
+
+U okviru sistema pomoći koji je ugrađen u sam editor uglavnom se
+pojavljuju skraćeni oblici:
+\begin{itemize}
+\item \^{}D isto što i ``Ctrl-D''
+\item \^{}KH isto što i ``Ctrl-K H''
+\item \^{}[. isto što i ``Esc .''
+\end{itemize}
+
+
\subsection{Sistem pomoći}
Za pomoć pri korišćenju ediora ``joe'' preporučujemo pritiskanje
\subsection{Rad sa fajlovima}
Snimanje sa izlaskom iz programa se može uraditi sa \Ctrl
-+\keystroke{K}\keystroke{X} (\emph{ctrl} i \emph{K} odjednom, pa onda
-\emph{X} -- ova šema pritiskanja tastera važi za sve prečice), dok se
++\keystroke{K}\keystroke{X}, dok se
samo snimanje izvršava sa \Ctrl +\keystroke{K}\keystroke{D}. U oba
slučaja ``joe'' pita za ime fajla koji snimamo, pri čemu kao podrazumevanu
vrednost ponudi trenutno ime.