skripta-os2.tex

   1 % skripta-os2.tex
   2 % Skripta za predmet Operativni Sistemi 2, DMI, PMF, NS
   3 % 2011/2012
   4
   5 \documentclass[a4paper,twoside]{article}
   6 \usepackage[T1]{fontenc}
   7 \usepackage[utf8]{inputenc}%definišemo da je ulaz utf-8 fajl
   8
   9 % osnovne informacije koje ce se prikazati na naslovnoj strani,
  10 % kao i u informacijama u generisanom pdfu
  11 \newcommand{\autor}{Doni Pracner, Ivan Pribela}
  12 \newcommand{\inst}{Departman za matematiku i informatiku, PMF, UNS}
  13 \newcommand{\autorinst}{\autor \\ \inst}
  14 \newcommand{\naslov}{Skripta za vežbe iz predmeta operativni sistemi 2}
  15 \newcommand{\datum}{April 2012, Novi Sad}
  16 \newcommand{\verzija}{ver 12d}
  17
  18 \usepackage[serbian]{babel}
  19 \usepackage{fancyhdr}
  20 \pagestyle{fancy}
  21
  22 \title{\naslov \ -- \verzija}
  23 \author{\autor \\ \inst}
  24 \date{\datum}
  25
  26 %change the default font
  27 \usepackage{lmodern}
  28 \renewcommand{\familydefault}{\sfdefault}
  29
  30 \usepackage{pifont}
  31 \usepackage{keystroke}
  32
  33 %podesavanja outputa za pdf verzije
  34 \usepackage[bookmarks,pdffitwindow=false,unicode=true,%
  35 pdftitle={\naslov \ -- \verzija},%
  36 pdfauthor={\autor}%
  37 ]{hyperref}
  38
  39 \usepackage{graphicx}
  40 \usepackage{listings}
  41 \usepackage{amsthm}
  42 \usepackage{amsmath}
  43 \usepackage{latexsym}
  44 \usepackage{multicol}
  45
  46 \usepackage{tikz}
  47
  48 %margine
  49 %experiment
  50 %\usepackage[top=2.5cm, bottom=1.5cm, left=2cm, right=1cm]{geometry}
  51 %staro:
  52 \usepackage[top=1.5cm, bottom=1cm, left=2cm, right=1cm]{geometry}
  53
  54 \begin{document}
  55
  56 %customize the itemize environments
  57
  58 \let\olditemize=\itemize
  59 \def\itemize{
  60 \olditemize
  61   \setlength{\itemsep}{1pt}
  62   \setlength{\parskip}{0pt}
  63   \setlength{\parsep}{0pt}
  64   \setlength{\topsep}{-1cm}
  65
  66 }
  67
  68 %% ovi redovi daju header i footer
  69
  70 \renewcommand{\sectionmark}[1]{\markright{\thesection\ #1}}
  71 \fancyhf{} % delete current setting for header and footer
  72 %\fancyfoot[C]{\thepage}
  73 \fancyhead[LO]{\bfseries\rightmark}
  74 \fancyhead[RO]{\thepage}
  75 \fancyhead[RE]{Operativni sistemi 2 -- skripta}
  76 \fancyhead[LE]{\thepage}
  77 \renewcommand{\headrulewidth}{0.5pt}
  78 \renewcommand{\headwidth}{\textwidth}
  79 %\renewcommand{\footrulewidth}{0.5pt}
  80 %\addtolength{\headheight}{0.5pt} % make space for the rule
  81 \fancypagestyle{plain}{%
  82 \fancyhead{} % get rid of headers on plain pages
  83 \fancyfoot{}
  84 \renewcommand{\headrulewidth}{0pt} % and the line
  85 \renewcommand{\footrulewidth}{0pt} % and the line
  86 }
  87 \renewcommand{\headheight}{15pt}
  88
  89 %promene u marginama:
  90 %\setlength{\marginparwidth}{32pt}
  91 %\setlength{\textwidth}{620pt}
  92 %\setlength{\textheight}{620pt}
  93
  94
  95 %% specijalni blokovi koji služe kao podsetnici u radu ili napomene
  96 \newcommand{\skica}[1]{
  97     \noindent \framebox{\parbox[c]{0.9\textwidth}{  {\small** \textit{#1}  }}
  98     \newline }
  99 }
 100
 101 \newcommand{\skicas}[1]{
 102     \framebox{* \textit{#1} *}
 103 }
 104
 105 %boldovane skice visokog prioriteta
 106 \newcommand{\skicab}[1]{
 107   \noindent \framebox{\parbox[c]{0.9\textwidth}{ {\small***
 108         \textbf{#1} }} \newline } }
 109
 110 \newcommand{\kod}[1]{{\small\texttt{#1}}}
 111
 112 % ako je sledeci red odkomentarisan nista od skica nece biti ispisano
 113 % u finalni dokument
 114
 115  \renewcommand{\skica}[1]{}
 116
 117
 118 \maketitle
 119
 120 % theorems, definition etc.
 121 %''''''''''''''''''''''''''
 122
 123 \theoremstyle{definition}
 124 \newtheorem{def1}{Definicija}
 125 \theoremstyle{plain}
 126 \newtheorem{theo}{Teorema}
 127 \newtheorem{lema}{Lema}
 128
 129 \lstloadlanguages{Modula-2,C++}
 130
 131 \lstset{
 132         basicstyle=\footnotesize\ttfamily,
 133         showstringspaces=false,
 134         breaklines=true
 135 }
 136
 137 \lstdefinestyle{codeblock}{
 138         basicstyle=\footnotesize,
 139         keywordstyle=\textbf,
 140         columns=[l]fixed,
 141         breakatwhitespace=true,
 142 %        prebreak=\P,
 143 %        postbreak=\ding{229}\space,
 144         language=Modula-2,
 145         xleftmargin=4em
 146 }
 147
 148 \lstdefinestyle{terminal}{
 149   frame=l,
 150 %  frameround=fftt,
 151   xleftmargin=4em
 152 }
 153
 154 \lstdefinestyle{numcodeblock}{
 155   style=codeblock,
 156   numbers=left,
 157   firstnumber=1,
 158   stepnumber=1
 159 }
 160
 161 \lstnewenvironment{codeblock}[1][]{\lstset{style=codeblock,#1}}{}
 162 \lstnewenvironment{terminal}{\lstset{style=terminal}}{}
 163
 164 % ----------------==================--------------------------------------
 165 %                 Pravi pocetak rada
 166
 167
 168 Programi u ovoj skripti su testirani sa kompajlerom ``GNU Modula 2'' (u
 169 daljem tekstu često skraćeno na \emph{gm2}), pod operativnim
 170 sistemima iz Debian porodice.
 171
 172 \tableofcontents
 173
 174 %\newpage %necemo jos da prelamamo ovde
 175
 176 %\begin{multicols}{2}
 177
 178 \section{GNU Modula 2}
 179
 180 \subsection{Prvi program u gm2 }
 181 \label{g-prvi-program}
 182
 183 Tradicionalni prvi program ``Hello World'' bi izgledao ovako:
 184 \begin{codeblock}
 185   MODULE hello;
 186
 187   FROM StrIO IMPORT WriteString, WriteLn;
 188
 189   BEGIN
 190      WriteString('hello world');
 191      WriteLn
 192   END hello.
 193 \end{codeblock}
 194
 195 Primećuje se razlika u modulu iz koga se uvoze komande u odnosu na
 196 XDS/TopSpeed verzije M2, tamo je sve bilo u \kod{InOut}, dok ovde
 197 koristimo \kod{StrIO} za rad sa stringovima, \kod{NumberIO}, za rad sa
 198 brojevima i tako dalje. Za pregled dostupnih biblioteka predlaže se
 199 korišćenje zvanične stranice:
 200 \url{http://nongnu.org/gm2/libraries.html}, odnosno
 201 \url{http://nongnu.org/gm2/base_libraries.html} za samo osnovne
 202 biblioteke.
 203
 204 Predpostavimo da smo ga napravili u trenutnom direktorijumu, koristeći
 205 neki tesktualni editor (u dodatku~\ref{app-joe} je opisan ``joe'' koji
 206 koristimo na vežbama).  Kreirani fajl se može prevesti u izvršnu
 207 verziju sledećom komandom:
 208 \begin{terminal}
 209   gm2 hello.mod
 210 \end{terminal}
 211
 212 Ako je kod ispravan (kao onaj gore) u istom direktorijumu će se
 213 napraviti fajl \kod{a.out}, koji se može pokrenuti sa \kod{./a.out},
 214 pri čemu naglašavamo da hoćemo da pokrenemo program iz trenutnog
 215 direktorijuma koji se označava tačkom. Ako želimo da napravimo
 216 izvršni fajl pod nekim drugim nazivom možemo koristiti poziv sledećeg
 217 tipa:
 218 \begin{terminal}
 219   gm2 -o imeIzlaznogFajla ulaznifajl
 220 \end{terminal}
 221
 222 Za dalje opcije kompajlera konsultovati \kod{gm2 -{}-help} i zvaničnu
 223 stranicu kompajlera.
 224 %ovde je trebalo -{}- da razdvoji dva minusa, jer se inače tumače kao jedan.
 225
 226 \subsection{Korišćenje sistemskih poziva}
 227
 228 Mapiranje procedura na sistemske pozive se može izvršiti preko
 229 specijalnog definicionog modula koji u zaglavlju sadrži ključne reči
 230 \kod{FOR "{}C"} u kome se navode imena procedura koja se poklapaju sa
 231 imenima sistemskih poziva i imaju parametre i povratne vrednosti
 232 odgovarajućih tipova.  Na primer, mapirajmo poziv \kod{system}, koji
 233 izvršava prosleđenu komandu u novom \emph{shell}-u. Specifikaciju
 234 komande možemo videti sa
 235 \begin{terminal}
 236 man system
 237 \end{terminal}
 238
 239 odnosno videćemo da je poziv definisan na sledeći način:
 240 \begin{codeblock}
 241 int system(const char *command);
 242 \end{codeblock}
 243 što znači da vraća ceo broj, a prima jedan argument koji je pokazivač
 244 (što se označava *) na znak. Ovo je zapravo ceo string, pošto se u C
 245 jeziku oni predstavljaju kao pokazivač na prvi znak, a string se onda
 246 sastoji od svih sledećih znakova u memoriji dokle god se ne naiđe na
 247 0C. Srećom, sve ovo se automatski mapira kreiranjem sledećeg modula:
 248
 249 \begin{codeblock}
 250 DEFINITION MODULE FOR "C" Lib;
 251
 252   EXPORT UNQUALIFIED system;
 253
 254   PROCEDURE system(command: ARRAY OF CHAR): INTEGER;
 255
 256 END Lib.
 257 \end{codeblock}
 258
 259 Nije potrebno praviti prazne implementacione module. Iz ovakvog modula
 260 se mogu uvoziti i koristiti procedure kao i iz bilo kakvog
 261 ``normalnog'' modula, kao što se može videti u sledećem primeru, koju
 262 od korisnika učitava stringove i pokušava da ih izvrši kao da su uneti
 263 u komandnoj liniji, dokle god korisnik ne unese reč ``kraj'':
 264 \begin{codeblock}
 265 MODULE Zad2;
 266
 267 FROM StrIO IMPORT
 268   ReadString, WriteString, WriteLn;
 269 FROM StrLib IMPORT
 270   StrEqual;
 271 FROM Lib IMPORT
 272   system;
 273
 274 TYPE
 275   String = ARRAY [0..1023] OF CHAR;
 276
 277 VAR
 278   Komanda: String;
 279
 280 PROCEDURE Izvrsi(Komanda: ARRAY OF CHAR);
 281 VAR
 282   c: INTEGER;
 283 BEGIN
 284   c:= system(Komanda);
 285 END Izvrsi;
 286
 287 BEGIN
 288   WriteString("?> "); ReadString(Komanda);
 289   WHILE NOT StrEqual(Komanda, "kraj") DO
 290     Izvrsi(Komanda);
 291     WriteString("?> "); ReadString(Komanda);
 292   END;
 293 END Zad2.
 294 \end{codeblock}
 295
 296 Prilikom mapiranja sistemskih poziva je moguće koristiti ``...'' na
 297 kraju liste argumenata da se označi da je moguće proslediti
 298 proizvoljan broj argumenata nakon navedenih, koji će biti premapirani
 299 na odgovarajuće tipove podataka. Takođe je moguće i označiti da se
 300 povratna vrednost procedure ne mora koristiti. U gornjem primeru je
 301 mogla funkcija da se definiše kao \kod{PROCEDURE system(command: ARRAY
 302   OF CHAR): [INTEGER];} i tada bi mogla se poziva kao obična procedura
 303 bez korišćenja pomoćne promenljive \kod{c} da se dobije povratna
 304 vrednost.
 305
 306 Tabela pretvaranja tipova se može videti na
 307 \url{http://www.nongnu.org/gm2/interface_to_c.html}
 308
 309 \subsubsection{Primer: Izlistavanje sadržaja direktorijuma}
 310
 311 Korišćenje sistemskih poziva se može ilustrovati primerom čitanja
 312 sadržaja direktorijuma, komandama \kod{opendir}, \kod{readdir} i
 313 \kod{closedir}. Prva komanda otvara prosledjenu putanju i vraća
 314 pokazivač na otvoreni direktorijum. Komanda \kod{readdir} prima ovakav
 315 pokazivač kao ulazni parametar, a vraća pokazivač na slog koji
 316 predstavlja sledeću stavku u otvorenom direktorijumu ili \kod{NIL} ako
 317 više nema ničega. Poslednja komanda, \kod{closedir}, se izvodi na
 318 kraju i zatvara otvoreni direktorijum. Bitno je zatvarati otvorene
 319 resurse jer je moguće da sistem odbije da otvori novi ako ih
 320 proces već ima previše otvorenih.
 321
 322 Kada imamo imena stavki iz direktorijuma o njima možemo dobiti više
 323 informacija \kod{stat}. Ona prima dva argumenta, prvi je \emph{puna}
 324 putanja do fajla, a drugi je pokazivač na strukturu u koju će komanda
 325 upisati podatke. Obratiti pažnju da zbog ovoga struktura već mora
 326 postojati u memoriji, ili kao lokalna promenljiva odgovarajućeg
 327 slogovnog tipa, ili dinamički alocirana korišćenjem pokazivača na nju.
 328
 329 Budući da su u pitanju sistemski pozivi niskog nivoa, veličine tipova
 330 su nažalost promenljive i mogu zavisiti od konkretnog operativnog
 331 sistema, a naročito utiče da li je u pitanju~32--bitni, ili~64--bitni
 332 sistem. Zbog ovoga su date dve varijante bibilioteke sa tipovima.
 333 Prva je testirana na Lubuntu 11.10 32bit, a druga je testirana na
 334 Kubuntu 11.10 64bit.
 335
 336 \begin{codeblock}
 337 DEFINITION MODULE FOR "C" Lib32;
 338   FROM SYSTEM IMPORT
 339     ADDRESS, BYTE;
 340   EXPORT UNQUALIFIED opendir, readdir, closedir, stat,
 341     PDir, DirEnt, PDirEnt, Stat, PStat, PInt;
 342 \end{codeblock}
 343 \begin{minipage}{0.5\textwidth}
 344 \begin{codeblock}
 345 (* types for 32 bit *)
 346   TYPE
 347     PDir = ADDRESS;
 348     DirEnt = RECORD
 349          ino: INTEGER;
 350          off: INTEGER;
 351          reclen: SHORTCARD;
 352          type: BYTE;
 353          name: ARRAY [0..255] OF CHAR;
 354     END;
 355     PDirEnt = POINTER TO DirEnt;
 356     Stat = RECORD
 357          dev: LONGINT;
 358          ino: LONGINT;
 359          mode: INTEGER;
 360          nlink: LONGINT;
 361          uid: INTEGER;
 362          gid: INTEGER;
 363          pad1: LONGINT;
 364          rdev: INTEGER;
 365          size: INTEGER;
 366          blksize: INTEGER;
 367          blocks: INTEGER;
 368          atime: LONGINT;
 369          mtime: LONGINT;
 370          ctime: LONGINT;
 371     END;
 372   \end{codeblock}
 373 \end{minipage}
 374 \begin{minipage}{0.45\textwidth}
 375 \begin{codeblock}[frame=single,frameround=tttt]
 376 (* types for 64 bit *)
 377   TYPE
 378     PDir = ADDRESS;
 379     DirEnt = RECORD
 380          ino: LONGINT;
 381          off: LONGINT;
 382          reclen: SHORTCARD;
 383          type: BYTE;
 384          name: ARRAY [0..255] OF CHAR;
 385     END;
 386     PDirEnt = POINTER TO DirEnt;
 387     Stat = RECORD
 388          dev: LONGINT;
 389          ino: LONGINT;
 390          nlink: LONGINT;
 391          mode: INTEGER;
 392          uid: INTEGER;
 393          gid: INTEGER;
 394          pad1: INTEGER;
 395          rdev: LONGINT;
 396          size: LONGINT;
 397          blksize: LONGINT;
 398          blocks: LONGINT;
 399          atime: LONGINT;
 400          mtime: LONGINT;
 401          ctime: LONGINT;
 402     END;
 403   \end{codeblock}
 404 \end{minipage}
 405 \begin{codeblock}
 406     PStat = POINTER TO Stat;
 407     PInt = POINTER TO INTEGER;
 408
 409   PROCEDURE opendir(name: ARRAY OF CHAR): PDir;
 410   PROCEDURE readdir(dirp: PDir): PDirEnt;
 411   PROCEDURE closedir(dirp: PDir): [INTEGER];
 412   PROCEDURE stat(path: ARRAY OF CHAR; buf: PStat): [INTEGER];
 413 END Lib32.
 414 \end{codeblock}
 415
 416 \begin{codeblock}
 417 MODULE Zad5;
 418
 419 FROM SYSTEM IMPORT
 420   ADR;
 421 FROM StrIO IMPORT
 422   WriteString, WriteLn;
 423 FROM NumberIO IMPORT
 424   WriteInt;
 425 FROM StrLib IMPORT
 426   StrLen, StrConCat;
 427 FROM Args IMPORT
 428   Narg, GetArg;
 429 FROM Lib32 IMPORT
 430   opendir, readdir, closedir, stat, PDir, PDirEnt, Stat;
 431 FROM errno IMPORT
 432   geterrno;
 433
 434 TYPE
 435   String = ARRAY [0..1023] OF CHAR;
 436
 437 VAR
 438   Putanja: String;
 439   n, i: INTEGER;
 440   ok: BOOLEAN;
 441
 442 PROCEDURE Listaj(Ime: ARRAY OF CHAR);
 443 VAR
 444   dir: PDir;
 445   entry: PDirEnt;
 446   info: Stat;
 447   c: INTEGER;
 448   Len: CARDINAL;
 449   Putanja: String;
 450 BEGIN
 451   dir:= opendir(Ime);
 452   IF dir = NIL THEN
 453     WriteString("Folder "); WriteString(Ime); WriteLn;
 454     WriteString("  Greska broj "); WriteInt(geterrno(), 0); WriteString("."); WriteLn();
 455     WriteString("  Ne mogu da otvorim direktorijum."); WriteLn();
 456   ELSE
 457     Len:= StrLen(Ime);
 458     IF Ime[Len - 1] # "/" THEN
 459       StrConCat(Ime, "/", Ime);
 460     END;
 461     WriteString("Folder "); WriteString(Ime); WriteLn;
 462     entry:= readdir(dir);
 463     WHILE entry # NIL DO
 464       IF entry^.name[0] # "." THEN
 465         StrConCat(Ime, entry^.name, Putanja);
 466         c:= stat(Putanja, ADR(info));
 467         WriteString("  ");
 468         IF c = -1 THEN
 469           WriteString("?    ? KB");
 470         ELSE
 471           WriteInt(info.nlink, 3);
 472           WriteInt((info.size + 512) DIV 1024, 5); WriteString(" KB ");
 473         END;
 474         WriteString(" "); WriteString(entry^.name); WriteLn;
 475       END;
 476       entry:= readdir(dir);
 477     END;
 478     c:= closedir(dir);
 479     IF c = -1 THEN
 480       WriteString("  Greska broj "); WriteInt(geterrno(), 0); WriteString("."); WriteLn();
 481       WriteString("  Ne mogu da zatvorim direktorijum."); WriteLn();
 482     END;
 483   END;
 484 END Listaj;
 485
 486 BEGIN
 487   n:= Narg();
 488   FOR i:= 1 TO n - 1 DO
 489     ok:= GetArg(Putanja, i);
 490     WriteLn;
 491     Listaj(Putanja);
 492   END;
 493   WriteLn;
 494 END Zad5.
 495 \end{codeblock}
 496
 497 \subsection{Stvaranje novih procesa}
 498
 499 Korišćenjem sistemske komande \kod{fork} trenutni proces se duplira
 500 (``račva''). Novi proces je identičan sa originalnim, osim u svom
 501 identifikacionom broj. Komanda ne prima parametre i vraća jedan integer, pa se može mapirati na sledeći način:
 502 \begin{codeblock}
 503 PROCEDURE fork(): INTEGER;
 504 \end{codeblock}
 505
 506 Oba procesa se nakon račvanja nastavljaju odvijati u sledećem redu
 507 koda. Jedino po čemu se razlikuju je vrednost koju je vratio
 508 \kod{fork}, ukoliko je u pitanju originalni proces (``roditelj'') tada
 509 je ta vrednost jednaka proces identifikatoru (\emph{pid}-u)
 510 ``deteta'', i može se koristiti za komunikaciju sa detetom, a u novom
 511 procesu je ova vrednost jednaka nuli. Budući da je najčešće potrebno
 512 da dete i roditelj rade različite stvari, to se obično rešava kodom
 513 sledećeg oblika:
 514 \begin{codeblock}
 515 pid := fork();
 516 IF pid = 0 THEN
 517    (* "detetove" operacije *)
 518 ELSE
 519    (* "roditeljske" operacije *)
 520 END;
 521 \end{codeblock}
 522
 523 Komanda \kod{wait} (uvezena kao sistemska) se može pozvati u
 524 originalnom procesu sa efektom da se proces uspava dokle god neki od
 525 procesa dece ne završi sa radom. Veća kontrola nad ovim ponašanjem se
 526 može postići komandom \kod{waitpid} u kojoj možemo precizirati tačno
 527 koji proces čekamo da se završi.
 528
 529 U sledećim sekcijama će biti ilustrovano nekoliko klasičnih primera
 530 organizacije procesa.
 531
 532 \skica{treba nam propratni tekst za ovo sto sledi}
 533
 534 \subsubsection{Lanac procesa}
 535
 536 \begin{minipage}{0.6\textwidth}
 537 \begin{codeblock}
 538 pid := 0;
 539 i := 1;
 540 WHILE (pid = 0) AND (i < n) DO
 541   pid := fork();
 542   IF pid # 0 THEN
 543     (* ... *)
 544   ELSE
 545     INC(i);
 546   END;
 547 END;
 548 \end{codeblock}
 549 \end{minipage}
 550 \begin{minipage}{0.4\textwidth}
 551 \begin{tikzpicture}
 552 [proc/.style={circle,draw}]
 553 \def \n {5}
 554 \foreach \s in {1,...,\n}
 555 {
 556   \node[proc] (\s) at (\s,-\s/2) {\s};
 557 }
 558 \foreach \s in {2,...,\n} {
 559   \pgfmathparse{int(\s-1)}
 560   \draw [<-] (\s) to (\pgfmathresult);
 561 }
 562 \end{tikzpicture}
 563 \end{minipage}
 564
 565 \subsubsection{Roditelj sa puno dece}
 566
 567 \begin{minipage}{0.6\textwidth}
 568 \begin{codeblock}
 569 pid := -1;
 570 j := 0;
 571 WHILE (pid # 0) AND (j < m) DO
 572   pid := fork();
 573   IF pid # 0 THEN
 574     INC(j);
 575   ELSE
 576     (* ... *)
 577   END;
 578 END;
 579 \end{codeblock}
 580 \end{minipage}
 581 \begin{minipage}{0.4\textwidth}
 582 \begin{tikzpicture}
 583 [proc/.style={circle,draw}]
 584 \def \n {5}
 585 \node[proc] (1) at (0,0) {1};
 586 \foreach \s in {2,...,\n}
 587 {
 588   \node[proc] (\s) at (-3.5+\s,-2) {\s};
 589 }
 590 \foreach \s in {2,...,\n} {
 591   \draw [->] (1) to (\s);
 592 }
 593 \end{tikzpicture}
 594 \end{minipage}
 595
 596 \subsubsection{Stablo procesa}
 597
 598 \begin{minipage}{0.6\textwidth}
 599 \begin{codeblock}
 600 i := 1;
 601 j := 0;
 602 WHILE (i < n) AND (j < m) DO
 603   pid := fork();
 604   IF pid # 0 THEN
 605     INC(j);
 606   ELSE
 607     INC(i);
 608     j:=0;
 609   END;
 610 END;
 611 \end{codeblock}
 612 \end{minipage}
 613 \begin{minipage}{0.4\textwidth}
 614 \begin{tikzpicture}
 615 [proc/.style={circle,draw},
 616 level 1/.style={sibling distance=20mm,level distance=10mm},
 617 level 2/.style={sibling distance=10mm,font=\scriptsize}
 618 ]
 619 \node[proc] (root) {0}
 620 child[->] foreach \x in {1,2} {node[proc] {\x}
 621   child foreach \y in {1,2} {node[proc] {\x-\y}
 622     }};
 623
 624 \end{tikzpicture}
 625 \end{minipage}
 626
 627
 628 % ----------------------------------------------
 629
 630 \newpage
 631 \pagenumbering{Roman}
 632 \appendix
 633
 634 \section{Instalacija kompajlera GNU Modula 2}
 635 \label{app-instalacija-gm2}
 636
 637 Ova sekcija treba da omogući instalaciju kompajlera GNU Modula 2 na
 638 već postojeći GNU Linux operativni sistem iz Debian porodice, koja
 639 uključuje i sve varijante Ubuntu distribucije, kao i Linux Mint i
 640 mnoge druge. Kompajler je moguće bez većih problema instalirati i na
 641 bilo koji drugi Linux (a i OSX i Windows), kompajliranjem iz izvornog
 642 koda, za šta preporučujemo konsultovanje sa zvaničnom stranicom
 643 \url{http://www.nongnu.org/gm2/obtaining.html}.
 644
 645 Ovo uputstvo neće ulaziti u detalje kako instalirati operativni
 646 sistem. Za one koje koriste Windows i nisu sigurni kako da paralelno
 647 instaliraju drugi operativni sistem, preporučujemo korišćenje
 648 virtuelne mašine (npr besplatni Virtual Box,
 649 \url{http://virtualbox.org}) i instaliranje sistema na nju, ili još
 650 lakše skinuti već instaliranu mašinu sa nekim od Debian sistema, npr
 651 Ubuntu ili Kubuntu, ili eventualno neku manje zahtevnu verziju kao što
 652 je Lubuntu, ako su performanse problematične.
 653
 654 \subsection{Instalacija na Debian platformi}
 655
 656 Prvi korak za instalaciju dodatnog kompajlera GNU Modula 2 je
 657 dodavanje repozitorijuma softvera u sistem. Ovo se može uraditi ručnim
 658 menjanjem fajla \kod{/etc/apt/sources.list} i dodavanjem
 659 \begin{codeblock}
 660 #
 661 #  GNU Modula-2 repo
 662 #
 663
 664 deb http://floppsie.comp.glam.ac.uk/debian/ squeeze main
 665 deb-src http://floppsie.comp.glam.ac.uk/debian/ squeeze main
 666 \end{codeblock}
 667
 668 Alternativno se mogu koristiti sledeće komande:
 669
 670 \begin{terminal}
 671 add-apt-repository "deb http://floppsie.comp.glam.ac.uk/debian/ squeeze main"
 672 add-apt-repository "deb-src http://floppsie.comp.glam.ac.uk/debian/ squeeze main"
 673 \end{terminal}
 674
 675 Većina sistema omogućava i da se ovo uradi preko nekih grafičkih
 676 alata.
 677
 678 Nakon dodavanja novog izvora za softver potrebno je u konzoli uraditi
 679 sledeće:
 680 \begin{terminal}
 681 sudo apt-get update
 682 sudo apt-get install gm2-doc gm2
 683 \end{terminal}
 684
 685 Po želji se može skinuti i izvorni kod kompajlera sledećom komandom:
 686 \begin{terminal}
 687 sudo apt-get source gm2
 688 \end{terminal}
 689
 690 Videti Glavu~\ref{g-prvi-program} za primer kompajliranja programa.
 691
 692 \subsection{Problem: nedostaje ``ctli.o'' i/ili još neki fajlovi}
 693
 694 Pri pokušaju kompajliranja se na nekim sistemima može desiti da
 695 prijave nedostajuće fajlove \kod{crti.o, crt1.o} i/ili
 696 \kod{crtn.o}. Konkretno je poznato za gcc verziju 4.6 na debianu,
 697 pošto postoji problem u pakovanju kompajlera, ali moguće je da utiče i
 698 na neke druge sisteme.
 699
 700 Greška se ispravlja na sledeći način (korisnik treba da
 701 ima administrativna prava, zato se radi ``sudo'') ukoliko
 702 je u pitanju 64-bitni sistem:
 703 \begin{terminal}
 704 sudo su
 705 cd /usr/lib
 706 ln -sv /usr/lib/x86_64-linux-gnu/crti.o crti.o
 707 ln -sv /usr/lib/x86_64-linux-gnu/crt1.o crt1.o
 708 ln -sv /usr/lib/x86_64-linux-gnu/crtn.o crtn.o
 709 exit
 710 \end{terminal}
 711
 712 Za 32-bitne sisteme važi ista ispravka, jedino što se u komandama
 713 treba zameniti ``x86\_64'' sa ``i386''.
 714
 715 \skica{možda i build from source}
 716
 717 \section{Tekst editor Joe}
 718 \label{app-joe}
 719
 720 Ukratko ćemo predstaviti editor ``joe''. Odabran je zbog svoje
 721 rasprostranjenosti, potpune funkcionalnosti u tekstualnom modu rada
 722 (korišćenje iz terminala) te vrlo jasnom sistemu pomoći koji se može
 723 koristiti pri radu.  Na nekim sistemima on dolazi već instaliran, a na
 724 skoro svima se lako može dodati iz repozitorijuma. Na Ubuntu i sličnim
 725 sistemima se ovo može uraditi sa:
 726 \begin{terminal}
 727 sudo apt-get install joe
 728 \end{terminal}
 729 Ili analogno na drugim sistemima za instaliranje softvera.
 730
 731 Otvoranje postojećeg fajla ``hello.mod'' za uređivanje,
 732 odnosno otvaranje novog praznog fajla u koji ćemo unositi
 733 odgovarajući kod ili tekst se može postići sledećom komandom:
 734 \begin{terminal}
 735 joe hello.mod
 736 \end{terminal}
 737
 738 Snimanje sa izlaskom iz programa se može uraditi sa \Ctrl
 739 +\keystroke{K}\keystroke{X} (\emph{ctrl} i \emph{K} odjednom, pa onda
 740 \emph{X}, ova šema pritiskanja tastera važi za sve prečice), dok se
 741 samo snimanje izvršava sa \Ctrl +\keystroke{K}\keystroke{D}. U oba
 742 slučaja joe pita za ime fajla koji snimamo, pri čemu kao podrazumevanu
 743 vrednost ponudi trenutno ime. Brz izlaz iz editora je moguć i sa
 744 \Ctrl+\keystroke{C} (što je i standardna komanda za ``ubijanje''
 745 trenutnog procesa u terminalu), pri čemu će joe pitati da li želimo da
 746 izađemo ako postoje promene koje nisu snimljene.
 747
 748 Za pomoć pri korišćenju ediora ``joe'' preporučujemo pritiskanje
 749 kombinacije \Ctrl +\keystroke{K}\keystroke{H}, koja daje spisak
 750 komandi u gornjem delu editora.  Postoji nekoliko stranica ove pomoći
 751 kroz koje se može kretati sa \Esc \keystroke{.} i \Esc \keystroke{,}.
 752
 753 U okviru pomoći stoje i komande za označavanje blokova teksta i
 754 njihovo nakndadno premeštanje, kopiranje ili brisanje. Pritiskom na
 755 \Ctrl+\keystroke{\_} se vraća poslednja promena (undo).
 756
 757 Pritiskom na \Ctrl +\keystroke{T} se dobija meni sa opcijama u kome se
 758 može odabrati više opcija za rad, kao što su margine, automatsko
 759 prelamanje redova, očuvanje uvlačenja redova (\emph{auto-indent}),
 760 sintaksno bojenje itd.
 761
 762 \skica{joe i sintaksno bojenje za m2}
 763
 764 \section{Putty}
 765
 766 \emph{Putty} je program koji služi da se pod Windows operativnim
 767 sistemom otvori terminal (konzola, komandna linija) na udaljenom UNIX
 768 serveru. Može se naći online na
 769 \url{http://www.chiark.greenend.org.uk/~sgtatham/putty/download.html}.
 770
 771 Po pokretanju se prikazuje dijalog u kome se može ukucati adresa
 772 udaljenog računara i konfigurisati mnogi parametri. Najčešće je dosta
 773 samo uneti adresu računara i pokrenuti konekciju. Nakon toga (ako je
 774 uspešno povezivanje) biće prikazan ekran za unos korisničkog imena i
 775 lozinke.
 776
 777 \subsection{Problem: terminal ne odgovara na unos, ``smrznuo'' se}
 778
 779 Putty se može dovesti u stanje da ne prikazuje ispis unosa na ekranu,
 780 pritiskom na \Ctrl+\keystroke{S} (što je često velik problem jer se
 781 poklapa sa standardnom prečicom za snimanje u većini grafičkih
 782 aplikacija). Iz ovog režima rada se može izaći prečicom
 783 \Ctrl+\keystroke{Q}.
 784 Ukratko:
 785 \begin{lstlisting}[xleftmargin=10em]
 786 Do not press
 787   Ctrl S
 788 If you do
 789   Ctrl Q
 790 \end{lstlisting}
 791
 792 \skica{literatura i linkovi izdovjeni na kraju dokumenta}
 793
 794 %\end{multicols}
 795 \end{document}