skripta-os2.tex

   1 % skripta-os2.tex
   2 % Skripta za predmet Operativni Sistemi 2, DMI, PMF, NS
   3 % Doni Pracner, Ivan Pribela
   4 % 2011/12 -- 2013/14
   5
   6 \documentclass[a4paper,twoside]{article}
   7 \usepackage[T1]{fontenc}
   8 \usepackage[utf8]{inputenc}%definišemo da je ulaz utf-8 fajl
   9
  10 % osnovne informacije koje ce se prikazati na naslovnoj strani,
  11 % kao i u informacijama u generisanom pdfu
  12 \newcommand{\autor}{Doni Pracner, Ivan Pribela}
  13 \newcommand{\inst}{Departman za matematiku i informatiku, PMF, UNS}
  14 \newcommand{\autorinst}{\autor \\ \inst}
  15 \newcommand{\naslov}{Skripta za vežbe iz predmeta operativni sistemi 2}
  16 \newcommand{\datum}{Februar 2014, Novi Sad}
  17 \newcommand{\verzija}{ver 14a}
  18
  19 \usepackage[serbian]{babel}
  20 \usepackage{fancyhdr}
  21 \pagestyle{fancy}
  22
  23 \title{\naslov \ -- \verzija}
  24 \author{\autor \\ \inst}
  25 \date{\datum}
  26
  27 %change the default font
  28 \usepackage{lmodern}
  29 \usepackage{beramono}
  30 \renewcommand{\familydefault}{\sfdefault}
  31
  32 \usepackage{pifont}
  33
  34 %podesavanja outputa za pdf verzije
  35 \usepackage[bookmarks,pdffitwindow=false,unicode=true,%
  36 pdftitle={\naslov \ -- \verzija},%
  37 pdfauthor={\autor}%
  38 ]{hyperref}
  39
  40 \usepackage{graphicx}
  41 \usepackage{listings}
  42 \usepackage{amsthm}
  43 \usepackage{amsmath}
  44 \usepackage{latexsym}
  45 \usepackage{multicol}
  46
  47 %\usepackage{keystroke}
  48 % ispod je dodata alternativa za ovaj paket
  49
  50 \usepackage{tikz}
  51 \usetikzlibrary{shadows}
  52
  53 \newcommand*\keystroke[1]{%
  54   \tikz[baseline=(key.base)]
  55     \node[%
  56       draw,
  57       fill=white,
  58       drop shadow={shadow xshift=0.2ex,shadow yshift=-0.2ex,fill=black,opacity=0.75},
  59       rectangle,
  60       rounded corners=2pt,
  61       inner sep=1pt,
  62       line width=0.5pt,
  63       font=\small\sffamily
  64     ](key) {#1\strut}
  65   ;
  66 }
  67
  68 \newcommand*\Ctrl{\keystroke{Ctrl}}
  69 \newcommand*\Tab{\keystroke{Tab}}
  70 \newcommand*\Esc{\keystroke{Esc}}
  71
  72 %margine
  73 \usepackage[top=2cm, bottom=2cm, left=2.5cm, right=2cm]{geometry}
  74
  75 \begin{document}
  76
  77 %customize the itemize environments
  78
  79 \let\olditemize=\itemize
  80 \def\itemize{
  81 \olditemize
  82   \setlength{\itemsep}{1pt}
  83   \setlength{\parskip}{0pt}
  84   \setlength{\parsep}{0pt}
  85   \setlength{\topsep}{-1cm}
  86
  87 }
  88
  89 %% ovi redovi daju header i footer
  90
  91 \renewcommand{\sectionmark}[1]{\markright{\thesection\ #1}}
  92 \fancyhf{} % delete current setting for header and footer
  93 %\fancyfoot[C]{\thepage}
  94
  95 \fancyhead[LO]{\bfseries\rightmark}
  96 \fancyhead[RO]{\thepage}
  97
  98 \fancyhead[RE]{Operativni sistemi 2 -- skripta}
  99 \fancyhead[LE]{\thepage}
 100
 101 \renewcommand{\headrulewidth}{0.5pt}
 102 \renewcommand{\headwidth}{\textwidth}
 103
 104 %\renewcommand{\footrulewidth}{0.5pt}
 105 %\addtolength{\headheight}{0.5pt} % make space for the rule
 106 \fancypagestyle{plain}{%
 107   \fancyhead{} % get rid of headers on plain pages
 108   \fancyfoot{}
 109   \renewcommand{\headrulewidth}{0pt} % and the line
 110   \renewcommand{\footrulewidth}{0pt} % and the line
 111 }
 112 \renewcommand{\headheight}{15pt}
 113
 114 %promene u marginama:
 115 %\setlength{\marginparwidth}{32pt}
 116 %\setlength{\textwidth}{620pt}
 117 %\setlength{\textheight}{620pt}
 118
 119
 120 %% specijalni blokovi koji služe kao podsetnici u radu ili napomene
 121 \newcommand{\skica}[1]{
 122     \noindent \framebox{\parbox[c]{0.9\textwidth}{  {\small** \textit{#1}  }}
 123     \newline }
 124 }
 125
 126 \newcommand{\skicas}[1]{
 127     \framebox{* \textit{#1} *}
 128 }
 129
 130 %boldovane skice visokog prioriteta
 131 \newcommand{\skicab}[1]{
 132   \noindent \framebox{\parbox[c]{0.9\textwidth}{ {\small***
 133         \textbf{#1} }} \newline } }
 134
 135 \newcommand{\kod}[1]{{\small\texttt{#1}}}
 136
 137 % ako je sledeci red odkomentarisan nista od skica nece biti ispisano
 138 % u finalni dokument
 139
 140  \renewcommand{\skica}[1]{}
 141
 142
 143 \maketitle
 144
 145 % theorems, definition etc.
 146 %''''''''''''''''''''''''''
 147
 148 \theoremstyle{definition}
 149 \newtheorem{def1}{Definicija}
 150 \theoremstyle{plain}
 151 \newtheorem{theo}{Teorema}
 152 \newtheorem{lema}{Lema}
 153
 154 \lstloadlanguages{Modula-2,C++}
 155
 156 \lstset{
 157         basicstyle=\ttfamily,
 158         showstringspaces=false,
 159         breaklines=true
 160 }
 161
 162 \lstdefinestyle{codeblock}{
 163 %       basicstyle=\footnotesize\ttfamily,
 164         keywordstyle=\textbf,
 165         columns=[l]fixed,
 166         breakatwhitespace=true,
 167 %        prebreak=\P,
 168 %        postbreak=\ding{229}\space,
 169         language=Modula-2,
 170         xleftmargin=4em
 171 }
 172
 173 \lstdefinestyle{terminal}{
 174   frame=lt,
 175 %  frameround=fftt,
 176   backgroundcolor=\color[gray]{.95},
 177   xleftmargin=2em
 178 }
 179
 180 \lstdefinestyle{numcodeblock}{
 181   style=codeblock,
 182   numbers=left,
 183   firstnumber=1,
 184   stepnumber=1
 185 }
 186
 187 \lstnewenvironment{codeblock}[1][]{\lstset{style=codeblock,#1}}{}
 188 \lstnewenvironment{terminal}{\lstset{style=terminal}}{}
 189
 190 % ----------------==================--------------------------------------
 191 %                 Pravi pocetak rada
 192
 193
 194 Programi u ovoj skripti su testirani sa kompajlerom ``GNU Modula 2'' (u
 195 daljem tekstu često skraćeno na \emph{gm2}), pod operativnim
 196 sistemima iz Debian porodice.
 197
 198 \tableofcontents
 199
 200 \newpage
 201
 202 %\begin{multicols}{2}
 203
 204 \section{GNU Modula 2}
 205
 206 \emph{GNU Modula 2} (u daljem tekstu često skraćeno na \emph{gm2}) je
 207 pred procesor (\emph{front end}) za GNU kolekciju kompajlera
 208 (GCC). Podržava nekoliko dijalekata jezika ``Modula 2'' --
 209 najznačajniji su ISO standard i nekoliko varijacija koje je originalni
 210 autor Niklaus Virt (\emph{Niklaus Wirth}) opisao u različitima
 211 verzijama knjige \emph{Programming in Modula 2 (PIM)}. Uz kompajler se
 212 dobijaju i besplatne ISO, PIM i još neke biblioteke.
 213
 214 \subsection{Prvi program u gm2 }
 215 \label{g-prvi-program}
 216
 217 Tradicionalni prvi program ``Hello World'' bi izgledao ovako:
 218 \begin{codeblock}
 219   MODULE hello;
 220
 221   FROM StrIO IMPORT WriteString, WriteLn;
 222
 223   BEGIN
 224      WriteString('hello world');
 225      WriteLn
 226   END hello.
 227 \end{codeblock}
 228
 229 Primećuje se razlika u modulu iz koga se uvoze komande u odnosu na
 230 XDS/TopSpeed verzije M2, tamo je sve bilo u \kod{InOut}, dok se ovde
 231 koristi \kod{StrIO} za rad sa stringovima, \kod{NumberIO} za rad sa
 232 brojevima i tako dalje. Za pregled dostupnih biblioteka predlaže se
 233 korišćenje zvanične stranice:
 234 \url{http://nongnu.org/gm2/libraries.html}, odnosno
 235 \url{http://nongnu.org/gm2/base_libraries.html} za samo osnovne
 236 biblioteke.
 237
 238 Predpostavimo da smo da je fajl napravljen u trenutnom direktorijumu,
 239 koristeći neki tesktualni editor (u dodatku~\ref{app-joe} je opisan
 240 ``joe'' koji se koristi na vežbama).  Kreirani fajl se tada može
 241 prevesti u izvršnu verziju sledećom komandom:
 242 \begin{terminal}
 243   gm2 hello.mod
 244 \end{terminal}
 245
 246 Ako je kod ispravan (kao onaj gore) u istom direktorijumu će se
 247 napraviti fajl \kod{a.out}, koji se može pokrenuti sa:
 248 \begin{terminal}
 249   ./a.out
 250 \end{terminal}
 251 pri čemu \kod{./} naglaša da hoćemo da pokrenemo program iz trenutnog
 252 direktorijuma (koji se označava tačkom). Ako je potrebno da
 253 izvršni fajl ima neki drugi naziv može se koristiti poziv sledećeg
 254 tipa:
 255 \begin{terminal}
 256   gm2 -o imeIzlaznogFajla ulaznifajl
 257 \end{terminal}
 258
 259 Za dalje opcije kompajlera konsultovati \kod{gm2 -{}-help} i zvaničnu
 260 stranicu kompajlera.
 261 %ovde je trebalo -{}- da razdvoji dva minusa, jer se inače tumače kao jedan.
 262
 263 \subsection{Korišćenje sistemskih poziva}
 264
 265 Mapiranje procedura na sistemske pozive se može izvršiti preko
 266 specijalnog definicionog modula koji u zaglavlju sadrži ključne reči
 267 \kod{FOR "{}C"} u kome se navode imena procedura koja se poklapaju sa
 268 imenima sistemskih poziva i imaju parametre i povratne vrednosti
 269 odgovarajućih tipova.  Na primer, mapirajmo poziv \kod{system}, koji
 270 izvršava prosleđenu komandu u novom \emph{shell}-u. Specifikaciju
 271 komande možemo videti sa
 272 \begin{terminal}
 273 man system
 274 \end{terminal}
 275
 276 odnosno videćemo da je poziv definisan na sledeći način:
 277 \begin{codeblock}
 278 int system(const char *command);
 279 \end{codeblock}
 280 što znači da vraća ceo broj, a prima jedan argument koji je pokazivač
 281 (što se označava *) na znak. Ovo je zapravo ceo string, pošto se u C
 282 jeziku oni predstavljaju kao pokazivač na prvi znak, a string se onda
 283 sastoji od svih sledećih znakova u memoriji dokle god se ne naiđe na
 284 0C. Srećom, sve ovo se automatski mapira kreiranjem sledećeg modula:
 285
 286 \begin{codeblock}
 287 DEFINITION MODULE FOR "C" Lib;
 288
 289   EXPORT UNQUALIFIED system;
 290
 291   PROCEDURE system(command: ARRAY OF CHAR): INTEGER;
 292
 293 END Lib.
 294 \end{codeblock}
 295
 296 Nije potrebno praviti prazne implementacione module. Iz ovakvog modula
 297 se mogu uvoziti i koristiti procedure kao i iz bilo kakvog
 298 ``normalnog'' modula, kao što se može videti u sledećem primeru, koju
 299 od korisnika učitava stringove i pokušava da ih izvrši kao da su uneti
 300 u komandnoj liniji, dokle god korisnik ne unese reč ``kraj'':
 301 \begin{codeblock}
 302 MODULE Zad2;
 303
 304 FROM StrIO IMPORT
 305   ReadString, WriteString, WriteLn;
 306 FROM StrLib IMPORT
 307   StrEqual;
 308 FROM Lib IMPORT
 309   system;
 310
 311 TYPE
 312   String = ARRAY [0..1023] OF CHAR;
 313
 314 VAR
 315   Komanda: String;
 316
 317 PROCEDURE Izvrsi(Komanda: ARRAY OF CHAR);
 318 VAR
 319   c: INTEGER;
 320 BEGIN
 321   c:= system(Komanda);
 322 END Izvrsi;
 323
 324 BEGIN
 325   WriteString("?> "); ReadString(Komanda);
 326   WHILE NOT StrEqual(Komanda, "kraj") DO
 327     Izvrsi(Komanda);
 328     WriteString("?> "); ReadString(Komanda);
 329   END;
 330 END Zad2.
 331 \end{codeblock}
 332
 333 Prilikom mapiranja sistemskih poziva je moguće koristiti ``...'' na
 334 kraju liste argumenata da se označi da je moguće proslediti
 335 proizvoljan broj argumenata nakon navedenih, koji će biti premapirani
 336 na odgovarajuće tipove podataka. Takođe je moguće i označiti da se
 337 povratna vrednost procedure ne mora koristiti. U gornjem primeru je
 338 mogla funkcija da se definiše kao \kod{PROCEDURE system(command: ARRAY
 339   OF CHAR): [INTEGER];} i tada bi mogla se poziva kao obična procedura
 340 bez korišćenja pomoćne promenljive \kod{c} da se dobije povratna
 341 vrednost.
 342
 343 Neki primeri pretvaranja tipova su dati u Tabeli~\ref{t-pretvaranje-tipova}, preuzetoj sa \url{http://www.nongnu.org/gm2/interface_to_c.html}.
 344
 345 \begin{table}[htp]
 346 \begin{center}
 347 \begin{tabular}{lll}
 348 Stvarni parametar      &  Konverzija  &   Tip vrednosti koji će biti prosleđen\\
 349 \hline
 350 123                    &  -                &   long long int\\
 351 "hello world"          &  -                &   const char *\\
 352 a: ARRAY OF CHAR       &  ADR(a)           &   char *\\
 353 a: ARRAY [0..5] OF CHAR&  ADR(a)           &   char *\\
 354 3.14                   &  -                &   long double
 355 \end{tabular}
 356 \end{center}
 357 \caption{Tabela pretvaranja tipova\label{t-pretvaranje-tipova}}
 358 \end{table}
 359
 360 \subsubsection{Primer: Izlistavanje sadržaja direktorijuma}
 361
 362 Korišćenje sistemskih poziva se može ilustrovati primerom čitanja
 363 sadržaja direktorijuma, komandama \kod{opendir}, \kod{readdir} i
 364 \kod{closedir}. Prva komanda otvara prosledjenu putanju i vraća
 365 pokazivač na otvoreni direktorijum. Komanda \kod{readdir} prima ovakav
 366 pokazivač kao ulazni parametar, a vraća pokazivač na slog koji
 367 predstavlja sledeću stavku u otvorenom direktorijumu ili \kod{NIL} ako
 368 više nema ničega. Poslednja komanda, \kod{closedir}, se izvodi na
 369 kraju i zatvara otvoreni direktorijum. Bitno je zatvarati otvorene
 370 resurse jer je moguće da sistem odbije da otvori novi ako ih
 371 proces već ima previše otvorenih.
 372
 373 Kada imamo imena stavki iz direktorijuma o njima možemo dobiti više
 374 informacija \kod{stat}. Ona prima dva argumenta, prvi je \emph{puna}
 375 putanja do fajla, a drugi je pokazivač na strukturu u koju će komanda
 376 upisati podatke. Obratiti pažnju da zbog ovoga struktura već mora
 377 postojati u memoriji, ili kao lokalna promenljiva odgovarajućeg
 378 slogovnog tipa, ili dinamički alocirana korišćenjem pokazivača na nju.
 379
 380 Budući da su u pitanju sistemski pozivi niskog nivoa, veličine tipova
 381 su nažalost promenljive i mogu zavisiti od konkretnog operativnog
 382 sistema, a naročito utiče da li je u pitanju~32--bitni, ili~64--bitni
 383 sistem. Zbog ovoga su date dve varijante bibilioteke sa tipovima.
 384 Prva je testirana na Lubuntu 11.10 32bit, a druga je testirana na
 385 Kubuntu 11.10 64bit.
 386
 387 \begin{codeblock}
 388 DEFINITION MODULE FOR "C" Lib32;
 389   FROM SYSTEM IMPORT
 390     ADDRESS, BYTE;
 391   EXPORT UNQUALIFIED opendir, readdir, closedir, stat,
 392     PDir, DirEnt, PDirEnt, Stat, PStat, PInt;
 393 \end{codeblock}
 394 \begin{minipage}{0.5\textwidth}
 395 \begin{codeblock}
 396 (* types for 32 bit *)
 397   TYPE
 398     PDir = ADDRESS;
 399     DirEnt = RECORD
 400          ino: INTEGER;
 401          off: INTEGER;
 402          reclen: SHORTCARD;
 403          type: BYTE;
 404          name: ARRAY [0..255] OF CHAR;
 405     END;
 406     PDirEnt = POINTER TO DirEnt;
 407     Stat = RECORD
 408          dev: LONGINT;
 409          ino: LONGINT;
 410          mode: INTEGER;
 411          nlink: LONGINT;
 412          uid: INTEGER;
 413          gid: INTEGER;
 414          pad1: LONGINT;
 415          rdev: INTEGER;
 416          size: INTEGER;
 417          blksize: INTEGER;
 418          blocks: INTEGER;
 419          atime: LONGINT;
 420          mtime: LONGINT;
 421          ctime: LONGINT;
 422     END;
 423   \end{codeblock}
 424 \end{minipage}
 425 \begin{minipage}{0.45\textwidth}
 426 \begin{codeblock}[frame=single,frameround=tttt]
 427 (* types for 64 bit *)
 428   TYPE
 429     PDir = ADDRESS;
 430     DirEnt = RECORD
 431          ino: LONGINT;
 432          off: LONGINT;
 433          reclen: SHORTCARD;
 434          type: BYTE;
 435          name: ARRAY [0..255] OF CHAR;
 436     END;
 437     PDirEnt = POINTER TO DirEnt;
 438     Stat = RECORD
 439          dev: LONGINT;
 440          ino: LONGINT;
 441          nlink: LONGINT;
 442          mode: INTEGER;
 443          uid: INTEGER;
 444          gid: INTEGER;
 445          pad1: INTEGER;
 446          rdev: LONGINT;
 447          size: LONGINT;
 448          blksize: LONGINT;
 449          blocks: LONGINT;
 450          atime: LONGINT;
 451          mtime: LONGINT;
 452          ctime: LONGINT;
 453     END;
 454   \end{codeblock}
 455 \end{minipage}
 456 \begin{codeblock}
 457     PStat = POINTER TO Stat;
 458     PInt = POINTER TO INTEGER;
 459
 460   PROCEDURE opendir(name: ARRAY OF CHAR): PDir;
 461   PROCEDURE readdir(dirp: PDir): PDirEnt;
 462   PROCEDURE closedir(dirp: PDir): [INTEGER];
 463   PROCEDURE stat(path: ARRAY OF CHAR; buf: PStat): [INTEGER];
 464 END Lib32.
 465 \end{codeblock}
 466
 467 \begin{codeblock}
 468 MODULE Zad5;
 469
 470 FROM SYSTEM IMPORT
 471   ADR;
 472 FROM StrIO IMPORT
 473   WriteString, WriteLn;
 474 FROM NumberIO IMPORT
 475   WriteInt;
 476 FROM StrLib IMPORT
 477   StrLen, StrConCat;
 478 FROM Args IMPORT
 479   Narg, GetArg;
 480 FROM Lib32 IMPORT
 481   opendir, readdir, closedir, stat, PDir, PDirEnt, Stat;
 482 FROM errno IMPORT
 483   geterrno;
 484
 485 TYPE
 486   String = ARRAY [0..1023] OF CHAR;
 487
 488 VAR
 489   Putanja: String;
 490   n, i: INTEGER;
 491   ok: BOOLEAN;
 492
 493 PROCEDURE Listaj(Ime: ARRAY OF CHAR);
 494 VAR
 495   dir: PDir;
 496   entry: PDirEnt;
 497   info: Stat;
 498   c: INTEGER;
 499   Len: CARDINAL;
 500   Putanja: String;
 501 BEGIN
 502   dir:= opendir(Ime);
 503   IF dir = NIL THEN
 504     WriteString("Folder "); WriteString(Ime); WriteLn;
 505     WriteString("  Greska broj "); WriteInt(geterrno(), 0); WriteString("."); WriteLn();
 506     WriteString("  Ne mogu da otvorim direktorijum."); WriteLn();
 507   ELSE
 508     Len:= StrLen(Ime);
 509     IF Ime[Len - 1] # "/" THEN
 510       StrConCat(Ime, "/", Ime);
 511     END;
 512     WriteString("Folder "); WriteString(Ime); WriteLn;
 513     entry:= readdir(dir);
 514     WHILE entry # NIL DO
 515       IF entry^.name[0] # "." THEN
 516         StrConCat(Ime, entry^.name, Putanja);
 517         c:= stat(Putanja, ADR(info));
 518         WriteString("  ");
 519         IF c = -1 THEN
 520           WriteString("?    ? KB");
 521         ELSE
 522           WriteInt(info.nlink, 3);
 523           WriteInt((info.size + 512) DIV 1024, 5); WriteString(" KB ");
 524         END;
 525         WriteString(" "); WriteString(entry^.name); WriteLn;
 526       END;
 527       entry:= readdir(dir);
 528     END;
 529     c:= closedir(dir);
 530     IF c = -1 THEN
 531       WriteString("  Greska broj "); WriteInt(geterrno(), 0); WriteString("."); WriteLn();
 532       WriteString("  Ne mogu da zatvorim direktorijum."); WriteLn();
 533     END;
 534   END;
 535 END Listaj;
 536
 537 BEGIN
 538   n:= Narg();
 539   FOR i:= 1 TO n - 1 DO
 540     ok:= GetArg(Putanja, i);
 541     WriteLn;
 542     Listaj(Putanja);
 543   END;
 544   WriteLn;
 545 END Zad5.
 546 \end{codeblock}
 547
 548 \subsection{Stvaranje novih procesa}
 549
 550 Korišćenjem sistemske komande \kod{fork} trenutni proces se duplira
 551 (``račva''). Novi proces je identičan sa originalnim, osim u svom
 552 identifikacionom broj. Komanda ne prima parametre i vraća jedan integer, pa se može mapirati na sledeći način:
 553 \begin{codeblock}
 554 PROCEDURE fork(): INTEGER;
 555 \end{codeblock}
 556
 557 Oba procesa se nakon račvanja nastavljaju odvijati u sledećem redu
 558 koda. Jedino po čemu se razlikuju je vrednost koju je vratio
 559 \kod{fork}, ukoliko je u pitanju originalni proces (``roditelj'') tada
 560 je ta vrednost jednaka proces identifikatoru (\emph{pid}-u)
 561 ``deteta'', i može se koristiti za komunikaciju sa detetom, a u novom
 562 procesu je ova vrednost jednaka nuli. Budući da je najčešće potrebno
 563 da dete i roditelj rade različite stvari, to se obično rešava kodom
 564 sledećeg oblika:
 565 \begin{codeblock}
 566 pid := fork();
 567 IF pid = 0 THEN
 568    (* "detetove" operacije *)
 569 ELSE
 570    (* "roditeljske" operacije *)
 571 END;
 572 \end{codeblock}
 573
 574 Komanda \kod{wait} (uvezena kao sistemska) se može pozvati u
 575 originalnom procesu sa efektom da se proces uspava dokle god neki od
 576 procesa dece ne završi sa radom. Veća kontrola nad ovim ponašanjem se
 577 može postići komandom \kod{waitpid} u kojoj možemo precizirati tačno
 578 koji proces čekamo da se završi.
 579
 580 U sledećim sekcijama će biti ilustrovano nekoliko klasičnih primera
 581 organizacije procesa.
 582
 583 \skica{treba nam propratni tekst za ovo sto sledi}
 584
 585 \subsubsection{Lanac procesa}
 586
 587 \begin{minipage}{0.6\textwidth}
 588 \begin{codeblock}
 589 pid := 0;
 590 i := 1;
 591 WHILE (pid = 0) AND (i < n) DO
 592   pid := fork();
 593   IF pid # 0 THEN
 594     (* ... *)
 595   ELSE
 596     INC(i);
 597   END;
 598 END;
 599 \end{codeblock}
 600 \end{minipage}
 601 \begin{minipage}{0.4\textwidth}
 602 \begin{tikzpicture}
 603 [proc/.style={circle,draw}]
 604 \def \n {5}
 605 \foreach \s in {1,...,\n}
 606 {
 607   \node[proc] (\s) at (\s,-\s/2) {\s};
 608 }
 609 \foreach \s in {2,...,\n} {
 610   \pgfmathparse{int(\s-1)}
 611   \draw [<-] (\s) to (\pgfmathresult);
 612 }
 613 \end{tikzpicture}
 614 \end{minipage}
 615
 616 \subsubsection{Roditelj sa puno dece}
 617
 618 \begin{minipage}{0.6\textwidth}
 619 \begin{codeblock}
 620 pid := -1;
 621 j := 0;
 622 WHILE (pid # 0) AND (j < m) DO
 623   pid := fork();
 624   IF pid # 0 THEN
 625     INC(j);
 626   ELSE
 627     (* ... *)
 628   END;
 629 END;
 630 \end{codeblock}
 631 \end{minipage}
 632 \begin{minipage}{0.4\textwidth}
 633 \begin{tikzpicture}
 634 [proc/.style={circle,draw}]
 635 \def \n {5}
 636 \node[proc] (1) at (0,0) {1};
 637 \foreach \s in {2,...,\n}
 638 {
 639   \node[proc] (\s) at (-3.5+\s,-2) {\s};
 640 }
 641 \foreach \s in {2,...,\n} {
 642   \draw [->] (1) to (\s);
 643 }
 644 \end{tikzpicture}
 645 \end{minipage}
 646
 647 \subsubsection{Stablo procesa}
 648
 649 \begin{minipage}{0.6\textwidth}
 650 \begin{codeblock}
 651 i := 1;
 652 j := 0;
 653 WHILE (i < n) AND (j < m) DO
 654   pid := fork();
 655   IF pid # 0 THEN
 656     INC(j);
 657   ELSE
 658     INC(i);
 659     j:=0;
 660   END;
 661 END;
 662 \end{codeblock}
 663 \end{minipage}
 664 \begin{minipage}{0.4\textwidth}
 665 \begin{tikzpicture}
 666 [proc/.style={circle,draw},
 667 level 1/.style={sibling distance=20mm,level distance=10mm},
 668 level 2/.style={sibling distance=10mm,font=\scriptsize}
 669 ]
 670 \node[proc] (root) {0}
 671 child[->] foreach \x in {1,2} {node[proc] {\x}
 672   child foreach \y in {1,2} {node[proc] {\x-\y}
 673     }};
 674
 675 \end{tikzpicture}
 676 \end{minipage}
 677
 678
 679 % ----------------------------------------------
 680
 681 \newpage
 682 \pagenumbering{Roman}
 683 \appendix
 684
 685 \section{Instalacija kompajlera GNU Modula 2}
 686 \label{app-instalacija-gm2}
 687
 688 Ova sekcija treba da omogući instalaciju kompajlera GNU Modula 2 na
 689 već postojeći GNU Linux operativni sistem iz Debian porodice, koja
 690 uključuje i sve varijante Ubuntu distribucije, kao i Linux Mint i
 691 mnoge druge. Kompajler je moguće bez većih problema instalirati i na
 692 bilo koji drugi Linux (a i OSX i Windows), kompajliranjem iz izvornog
 693 koda, za šta preporučujemo konsultovanje sa zvaničnom stranicom
 694 \url{http://www.nongnu.org/gm2/obtaining.html}.
 695
 696 Ovo uputstvo neće ulaziti u detalje kako instalirati operativni
 697 sistem. Za one koje koriste Windows i nisu sigurni kako da paralelno
 698 instaliraju drugi operativni sistem, preporučujemo korišćenje
 699 virtuelne mašine (npr besplatni Virtual Box,
 700 \url{http://virtualbox.org}) i instaliranje sistema na nju, ili još
 701 lakše skinuti već instaliranu mašinu sa nekim od Debian sistema, npr
 702 Ubuntu ili Kubuntu, ili eventualno neku manje zahtevnu verziju kao što
 703 je Lubuntu, ako su performanse problematične.
 704
 705 \subsection{Instalacija na Debian platformi}
 706
 707 Prvi korak za instalaciju dodatnog kompajlera GNU Modula 2 je
 708 dodavanje repozitorijuma softvera u sistem. Ovo se može uraditi ručnim
 709 menjanjem fajla \kod{/etc/apt/sources.list} i dodavanjem
 710 \begin{codeblock}
 711 #
 712 #  GNU Modula-2 repo
 713 #
 714
 715 deb http://floppsie.comp.glam.ac.uk/debian/ squeeze main
 716 deb-src http://floppsie.comp.glam.ac.uk/debian/ squeeze main
 717 \end{codeblock}
 718
 719 Alternativno se mogu koristiti sledeće komande:
 720
 721 \begin{terminal}
 722 sudo add-apt-repository "deb http://floppsie.comp.glam.ac.uk/debian/ squeeze main"
 723 sudo add-apt-repository "deb-src http://floppsie.comp.glam.ac.uk/debian/ squeeze main"
 724 \end{terminal}
 725
 726 Većina sistema omogućava i da se ovo uradi preko nekih grafičkih
 727 alata.
 728
 729 Nakon dodavanja novog izvora za softver potrebno je u konzoli uraditi
 730 sledeće:
 731 \begin{terminal}
 732 sudo apt-get update
 733 sudo apt-get install gm2-doc gm2
 734 \end{terminal}
 735
 736 Po želji se može skinuti i izvorni kod kompajlera sledećom komandom:
 737 \begin{terminal}
 738 sudo apt-get source gm2
 739 \end{terminal}
 740
 741 Videti Glavu~\ref{g-prvi-program} za primer kompajliranja programa.
 742
 743 \subsection{Problem: nedostaje ``ctli.o'' i/ili još neki fajlovi}
 744
 745 Pri pokušaju kompajliranja se na nekim sistemima može desiti da
 746 prijave nedostajuće fajlove \kod{crti.o, crt1.o} i/ili
 747 \kod{crtn.o}. Konkretno je poznato za gcc verziju 4.6 na debianu,
 748 pošto postoji problem u pakovanju kompajlera, ali moguće je da utiče i
 749 na neke druge sisteme.
 750
 751 Greška se ispravlja na sledeći način (korisnik treba da
 752 ima administrativna prava, zato se radi ``sudo'') ukoliko
 753 je u pitanju 64-bitni sistem:
 754 \begin{terminal}
 755 sudo su
 756 cd /usr/lib
 757 ln -sv /usr/lib/x86_64-linux-gnu/crti.o crti.o
 758 ln -sv /usr/lib/x86_64-linux-gnu/crt1.o crt1.o
 759 ln -sv /usr/lib/x86_64-linux-gnu/crtn.o crtn.o
 760 exit
 761 \end{terminal}
 762
 763 Za 32-bitne sisteme važi ista ispravka, jedino što se u komandama
 764 treba zameniti ``x86\_64'' sa ``i386''.
 765
 766 \skica{možda i build from source}
 767
 768 \newpage
 769 \section{Tekst editor Joe}
 770 \label{app-joe}
 771
 772 Ukratko ćemo predstaviti editor ``joe''. Odabran je zbog svoje
 773 rasprostranjenosti, potpune funkcionalnosti u tekstualnom modu rada
 774 (korišćenje iz terminala) te vrlo jasnom sistemu pomoći koji se može
 775 koristiti pri radu.  Na nekim sistemima on dolazi već instaliran, a na
 776 skoro svima se lako može dodati iz repozitorijuma. Na Ubuntu i sličnim
 777 sistemima se ovo može uraditi sa:
 778 \begin{terminal}
 779 sudo apt-get install joe
 780 \end{terminal}
 781 Ili analogno na drugim sistemima za instaliranje softvera.
 782
 783 Otvaranje postojećeg fajla ``hello.mod'' za uređivanje, odnosno
 784 otvaranje novog praznog fajla u koji ćemo unositi odgovarajući kod ili
 785 tekst se može postići sledećom komandom:
 786 \begin{terminal}
 787 joe hello.mod
 788 \end{terminal}
 789
 790 \subsection{Tumačenje prečica na tastaturi}
 791
 792 Joe je po svojoj prirodi bogat prečicama na tastaturi. U daljem tekstu
 793 će biti navedene mnoge od njih. Kod svih se navodi redosled
 794 pritiskanja tastera individualno, a ako su negde tasteri spojeni sa
 795 ``+'' (alternativno sa ``-'') onda ih je potrebno pritisnuti
 796 odjednom. Neki primeri:
 797
 798 \begin{itemize}
 799 \item \Ctrl +\keystroke{\_} (poništavanje poslednje promene) pristsak
 800   na taster \emph{CTRL} i \emph{\_ (podvlaka)} odjednom.
 801 \item \Ctrl +\keystroke{K}\keystroke{H} (otvaranje sistema pomoći)
 802   pritisak na \emph{CTRL} i \emph{K} odjednom, odpustiti sve, pa onda
 803   pritisak na \emph{H}.
 804 \item \Esc \keystroke{,} (prelazak na sledeću stranu pomoći)
 805   pritisak na taster \emph{Escape}, a nakon toga pritisak na taster
 806   \emph{, (zarez)}.
 807 \end{itemize}
 808
 809 U okviru sistema pomoći koji je ugrađen u sam editor uglavnom se
 810 pojavljuju skraćeni oblici:
 811 \begin{itemize}
 812 \item \^{}D isto što i ``Ctrl-D''
 813 \item \^{}KH isto što i ``Ctrl-K H''
 814 \item \^{}[. isto što i ``Esc .''
 815 \end{itemize}
 816
 817
 818 \subsection{Sistem pomoći}
 819
 820 Za pomoć pri korišćenju ediora ``joe'' preporučujemo pritiskanje
 821 kombinacije \Ctrl +\keystroke{K}\keystroke{H}, koja daje spisak
 822 komandi u gornjem delu editora.  Postoji nekoliko stranica ove pomoći
 823 kroz koje se može kretati sa \Esc \keystroke{.} (tačka) i \Esc
 824 \keystroke{,} (zarez).
 825
 826 U okviru pomoći postoje maltene sve komande koje editor pruža, a na
 827 kraju su čak uključene i ASCII tabele znakova. Preporučuje se makar
 828 ovlašno upoznavanje sa stranicama pomoći i mogućnostima editora.
 829
 830 \subsection{Rad sa fajlovima}
 831
 832 Snimanje sa izlaskom iz programa se može uraditi sa \Ctrl
 833 +\keystroke{K}\keystroke{X}, dok se
 834 samo snimanje izvršava sa \Ctrl +\keystroke{K}\keystroke{D}. U oba
 835 slučaja ``joe'' pita za ime fajla koji snimamo, pri čemu kao podrazumevanu
 836 vrednost ponudi trenutno ime.
 837
 838 Joe može raditi sa više fajlova odjednom. Novi fajl se može otvoriti
 839 sa \Ctrl +\keystroke{K}\keystroke{E}.  Na dnu editora će se pojaviti
 840 polje za kucanje imena fajla koje dozvoljava i da se putanja
 841 automatski dopunjava mogućnostima pritiskom na taster \Tab (Tab), baš
 842 kao i u komandnoj liniji.
 843
 844 Prelazak na sledeći, odnosno prethodni, otvoreni fajl se dobija pritiskom
 845 na \Esc \keystroke{V}, odnosno \Esc \keystroke{U}.
 846
 847 Zatvaranje fajla je moguće sa \Ctrl+\keystroke{C} (što je i
 848 standardna komanda za ``ubijanje'' trenutnog procesa u terminalu), pri
 849 čemu će ``joe'' pitati da li želimo da izađemo ako postoje promene
 850 koje nisu snimljene. Ako je u pitanju bio jedini otvoren fajl, tada će
 851 se i sam editor zatvoriti.
 852
 853 \subsection{Rad sa tekstom}
 854
 855 Pritiskom na \Ctrl+\keystroke{\_} se poništava poslednja promena (undo).
 856
 857 Premeštanje i kopiranje delova teksta je malo drugačije nego u
 858 klasičnim grafičkim programima. Prvo je potrebno označiti željeni
 859 tekst u dva koraka: \Ctrl +\keystroke{K}\keystroke{B} postavlja
 860 početak bloka na trenutnu poziciju kursora, a \Ctrl
 861 +\keystroke{K}\keystroke{K} postavlja kraj bloka, nakon čega će
 862 selekcija biti i vizuelno označena. Sada je moguće na proizvoljnom
 863 mestu u istom ili drugom dokumentu pritisnuti \Ctrl
 864 +\keystroke{K}\keystroke{C} da bi se iskopirao označeni blok, odnosno
 865 \Ctrl +\keystroke{K}\keystroke{M} da bi se on premestio.
 866 Komanda \Ctrl +\keystroke{K}\keystroke{Y} briše odabrani blok.
 867
 868 Pretraga dokumenta se započinje sa \Ctrl +\keystroke{K}\keystroke{F}.
 869
 870 Pritiskom na \Ctrl +\keystroke{T} se dobija meni sa opcijama u kome se
 871 može odabrati više opcija za rad, kao što su margine, automatsko
 872 prelamanje redova, očuvanje uvlačenja redova (\emph{auto-indent}),
 873 sintaksno bojenje itd.
 874
 875 \subsection{Rad sa prozorima}
 876
 877 ``Joe'' ima mogućnosti i da podeli radnu površinu na nekoliko prozora
 878 koji omogućavaju da se vidi više dokumenata, ili čak da se vide
 879 različiti delovi istog dokumenta. Prozor se deli na dva komandom \Ctrl
 880 +\keystroke{K}\keystroke{O}. Veličina trenutnog prozora se potom može
 881 povećavati (\Ctrl +\keystroke{K}\keystroke{G}) ili smanjivati (\Ctrl
 882 +\keystroke{K}\keystroke{T}) na uštrb drugih prozora. Prelazak na
 883 sledeći, odnosno prethodni prozor se dobija pristikom na \Ctrl
 884 +\keystroke{K}\keystroke{N}, odnosno na \Ctrl
 885 +\keystroke{K}\keystroke{P}. Komanda \Ctrl +\keystroke{K}\keystroke{I}
 886 omogućuje da se naizmenično vide svi prozori, ili samo jedan.
 887
 888 \subsection{Problem: ``zamrzavanje'' pri snimanju} ako editor izgleda
 889 kao da se zaledio verovatno je problem što je stisnuta ``klasična''
 890 kombinacija za snimanje \Ctrl + \keystroke{S} koja ne radi u
 891 ovom programu, a nažalost izaziva prekid osvežavanja ekrana. Efekat
 892 se poništava pritiskom na \Ctrl + \keystroke{Q}. Za više detalja
 893 pogledati Glavu~\ref{g-smrzavanje}.
 894
 895 \skica{joe i sintaksno bojenje za m2}
 896
 897 \newpage
 898 \section{Putty}
 899
 900 \emph{Putty} je program koji služi da se pod Windows operativnim
 901 sistemom otvori terminal (konzola, komandna linija) na udaljenom UNIX
 902 serveru. Može se naći online na
 903 \url{http://www.chiark.greenend.org.uk/~sgtatham/putty/download.html}.
 904
 905 Po pokretanju se prikazuje dijalog u kome se može ukucati adresa
 906 udaljenog računara i konfigurisati mnogi parametri. Najčešće je dosta
 907 samo uneti adresu računara i pokrenuti konekciju. Nakon toga (ako je
 908 uspešno povezivanje) biće prikazan ekran za unos korisničkog imena i
 909 lozinke.
 910
 911 \subsection{Problem: terminal ne odgovara na unos, ``smrznuo'' se}
 912 \label{g-smrzavanje}
 913
 914 Putty (kao i većina standardnih linux terminala koji koriste
 915 softversku kontrolu toka podataka \emph{software flow control}) se
 916 može dovesti u stanje da ne prikazuje ispis unosa na ekranu, pritiskom
 917 na \Ctrl+\keystroke{S}. Ovo je često velik problem jer se poklapa sa
 918 standardnom prečicom za snimanje u većini grafičkih aplikacija, pa se
 919 može nehotično aktivirati. Iz ovog režima rada se može izaći prečicom
 920 \Ctrl+\keystroke{Q}.  Ukratko:
 921 \begin{lstlisting}[xleftmargin=10em]
 922 Do not press
 923   Ctrl S
 924 If you do
 925   Ctrl Q
 926 \end{lstlisting}
 927
 928 Smisao postojanja ovakve opcije je dobrim delom istorijski, iz vremena
 929 kad su brzine protoka bile veoma male, i kada se štedelo time što bi
 930 se privrmeno isključio protok kada nisu neophodne povratne
 931 informacije, na primer kod komandi koje se dugo izvršavaju. Naravno
 932 ovo ima svoje primene i danas kod slabijih veza, ili kod mobilnih veza
 933 koje se plaćaju po protoku, a nekad se može i dobiti na brzini
 934 izvršavanja programa, ako se ne gubi vreme na osvežavanje ekrana.
 935
 936 \skica{literatura i linkovi izdovjeni na kraju dokumenta}
 937
 938 %\end{multicols}
 939 \end{document}