skripta-os2.tex

   1 % skripta-os2.tex
   2 % Skripta za predmet Operativni Sistemi 2, DMI, PMF, NS
   3 % Doni Pracner, Ivan Pribela
   4 % 2011/12 -- 2012/13
   5
   6 \documentclass[a4paper,twoside]{article}
   7 \usepackage[T1]{fontenc}
   8 \usepackage[utf8]{inputenc}%definišemo da je ulaz utf-8 fajl
   9
  10 % osnovne informacije koje ce se prikazati na naslovnoj strani,
  11 % kao i u informacijama u generisanom pdfu
  12 \newcommand{\autor}{Doni Pracner, Ivan Pribela}
  13 \newcommand{\inst}{Departman za matematiku i informatiku, PMF, UNS}
  14 \newcommand{\autorinst}{\autor \\ \inst}
  15 \newcommand{\naslov}{Skripta za vežbe iz predmeta operativni sistemi 2}
  16 \newcommand{\datum}{Februar 2013, Novi Sad}
  17 \newcommand{\verzija}{ver 13a}
  18
  19 \usepackage[serbian]{babel}
  20 \usepackage{fancyhdr}
  21 \pagestyle{fancy}
  22
  23 \title{\naslov \ -- \verzija}
  24 \author{\autor \\ \inst}
  25 \date{\datum}
  26
  27 %change the default font
  28 \usepackage{lmodern}
  29 \usepackage{beramono}
  30 \renewcommand{\familydefault}{\sfdefault}
  31
  32 \usepackage{pifont}
  33 \usepackage{keystroke}
  34
  35 %podesavanja outputa za pdf verzije
  36 \usepackage[bookmarks,pdffitwindow=false,unicode=true,%
  37 pdftitle={\naslov \ -- \verzija},%
  38 pdfauthor={\autor}%
  39 ]{hyperref}
  40
  41 \usepackage{graphicx}
  42 \usepackage{listings}
  43 \usepackage{amsthm}
  44 \usepackage{amsmath}
  45 \usepackage{latexsym}
  46 \usepackage{multicol}
  47
  48 \usepackage{tikz}
  49
  50 %margine
  51 \usepackage[top=1.5cm, bottom=1cm, left=2.5cm, right=2cm]{geometry}
  52
  53 \begin{document}
  54
  55 %customize the itemize environments
  56
  57 \let\olditemize=\itemize
  58 \def\itemize{
  59 \olditemize
  60   \setlength{\itemsep}{1pt}
  61   \setlength{\parskip}{0pt}
  62   \setlength{\parsep}{0pt}
  63   \setlength{\topsep}{-1cm}
  64
  65 }
  66
  67 %% ovi redovi daju header i footer
  68
  69 \renewcommand{\sectionmark}[1]{\markright{\thesection\ #1}}
  70 \fancyhf{} % delete current setting for header and footer
  71 %\fancyfoot[C]{\thepage}
  72
  73 \fancyhead[LO]{\bfseries\rightmark}
  74 \fancyhead[RO]{\thepage}
  75
  76 \fancyhead[RE]{Operativni sistemi 2 -- skripta}
  77 \fancyhead[LE]{\thepage}
  78
  79 \renewcommand{\headrulewidth}{0.5pt}
  80 \renewcommand{\headwidth}{\textwidth}
  81
  82 %\renewcommand{\footrulewidth}{0.5pt}
  83 %\addtolength{\headheight}{0.5pt} % make space for the rule
  84 \fancypagestyle{plain}{%
  85   \fancyhead{} % get rid of headers on plain pages
  86   \fancyfoot{}
  87   \renewcommand{\headrulewidth}{0pt} % and the line
  88   \renewcommand{\footrulewidth}{0pt} % and the line
  89 }
  90 \renewcommand{\headheight}{15pt}
  91
  92 %promene u marginama:
  93 %\setlength{\marginparwidth}{32pt}
  94 %\setlength{\textwidth}{620pt}
  95 %\setlength{\textheight}{620pt}
  96
  97
  98 %% specijalni blokovi koji služe kao podsetnici u radu ili napomene
  99 \newcommand{\skica}[1]{
 100     \noindent \framebox{\parbox[c]{0.9\textwidth}{  {\small** \textit{#1}  }}
 101     \newline }
 102 }
 103
 104 \newcommand{\skicas}[1]{
 105     \framebox{* \textit{#1} *}
 106 }
 107
 108 %boldovane skice visokog prioriteta
 109 \newcommand{\skicab}[1]{
 110   \noindent \framebox{\parbox[c]{0.9\textwidth}{ {\small***
 111         \textbf{#1} }} \newline } }
 112
 113 \newcommand{\kod}[1]{{\small\texttt{#1}}}
 114
 115 % ako je sledeci red odkomentarisan nista od skica nece biti ispisano
 116 % u finalni dokument
 117
 118  \renewcommand{\skica}[1]{}
 119
 120
 121 \maketitle
 122
 123 % theorems, definition etc.
 124 %''''''''''''''''''''''''''
 125
 126 \theoremstyle{definition}
 127 \newtheorem{def1}{Definicija}
 128 \theoremstyle{plain}
 129 \newtheorem{theo}{Teorema}
 130 \newtheorem{lema}{Lema}
 131
 132 \lstloadlanguages{Modula-2,C++}
 133
 134 \lstset{
 135         basicstyle=\ttfamily,
 136         showstringspaces=false,
 137         breaklines=true
 138 }
 139
 140 \lstdefinestyle{codeblock}{
 141 %       basicstyle=\footnotesize\ttfamily,
 142         keywordstyle=\textbf,
 143         columns=[l]fixed,
 144         breakatwhitespace=true,
 145 %        prebreak=\P,
 146 %        postbreak=\ding{229}\space,
 147         language=Modula-2,
 148         xleftmargin=4em
 149 }
 150
 151 \lstdefinestyle{terminal}{
 152   frame=l,
 153 %  frameround=fftt,
 154   xleftmargin=4em
 155 }
 156
 157 \lstdefinestyle{numcodeblock}{
 158   style=codeblock,
 159   numbers=left,
 160   firstnumber=1,
 161   stepnumber=1
 162 }
 163
 164 \lstnewenvironment{codeblock}[1][]{\lstset{style=codeblock,#1}}{}
 165 \lstnewenvironment{terminal}{\lstset{style=terminal}}{}
 166
 167 % ----------------==================--------------------------------------
 168 %                 Pravi pocetak rada
 169
 170
 171 Programi u ovoj skripti su testirani sa kompajlerom ``GNU Modula 2'' (u
 172 daljem tekstu često skraćeno na \emph{gm2}), pod operativnim
 173 sistemima iz Debian porodice.
 174
 175 \tableofcontents
 176
 177 \newpage
 178
 179 %\begin{multicols}{2}
 180
 181 \section{GNU Modula 2}
 182
 183 \subsection{Prvi program u gm2 }
 184 \label{g-prvi-program}
 185
 186 Tradicionalni prvi program ``Hello World'' bi izgledao ovako:
 187 \begin{codeblock}
 188   MODULE hello;
 189
 190   FROM StrIO IMPORT WriteString, WriteLn;
 191
 192   BEGIN
 193      WriteString('hello world');
 194      WriteLn
 195   END hello.
 196 \end{codeblock}
 197
 198 Primećuje se razlika u modulu iz koga se uvoze komande u odnosu na
 199 XDS/TopSpeed verzije M2, tamo je sve bilo u \kod{InOut}, dok se ovde
 200 koristi \kod{StrIO} za rad sa stringovima, \kod{NumberIO} za rad sa
 201 brojevima i tako dalje. Za pregled dostupnih biblioteka predlaže se
 202 korišćenje zvanične stranice:
 203 \url{http://nongnu.org/gm2/libraries.html}, odnosno
 204 \url{http://nongnu.org/gm2/base_libraries.html} za samo osnovne
 205 biblioteke.
 206
 207 Predpostavimo da smo da je fajl napravljen u trenutnom direktorijumu,
 208 koristeći neki tesktualni editor (u dodatku~\ref{app-joe} je opisan
 209 ``joe'' koji se koristi na vežbama).  Kreirani fajl se tada može
 210 prevesti u izvršnu verziju sledećom komandom:
 211 \begin{terminal}
 212   gm2 hello.mod
 213 \end{terminal}
 214
 215 Ako je kod ispravan (kao onaj gore) u istom direktorijumu će se
 216 napraviti fajl \kod{a.out}, koji se može pokrenuti sa:
 217 \begin{terminal}
 218   ./a.out
 219 \end{terminal}
 220 pri čemu \kod{./} naglaša da hoćemo da pokrenemo program iz trenutnog
 221 direktorijuma (koji se označava tačkom). Ako je potrebno da
 222 izvršni fajl ima neki drugi naziv može se koristiti poziv sledećeg
 223 tipa:
 224 \begin{terminal}
 225   gm2 -o imeIzlaznogFajla ulaznifajl
 226 \end{terminal}
 227
 228 Za dalje opcije kompajlera konsultovati \kod{gm2 -{}-help} i zvaničnu
 229 stranicu kompajlera.
 230 %ovde je trebalo -{}- da razdvoji dva minusa, jer se inače tumače kao jedan.
 231
 232 \subsection{Korišćenje sistemskih poziva}
 233
 234 Mapiranje procedura na sistemske pozive se može izvršiti preko
 235 specijalnog definicionog modula koji u zaglavlju sadrži ključne reči
 236 \kod{FOR "{}C"} u kome se navode imena procedura koja se poklapaju sa
 237 imenima sistemskih poziva i imaju parametre i povratne vrednosti
 238 odgovarajućih tipova.  Na primer, mapirajmo poziv \kod{system}, koji
 239 izvršava prosleđenu komandu u novom \emph{shell}-u. Specifikaciju
 240 komande možemo videti sa
 241 \begin{terminal}
 242 man system
 243 \end{terminal}
 244
 245 odnosno videćemo da je poziv definisan na sledeći način:
 246 \begin{codeblock}
 247 int system(const char *command);
 248 \end{codeblock}
 249 što znači da vraća ceo broj, a prima jedan argument koji je pokazivač
 250 (što se označava *) na znak. Ovo je zapravo ceo string, pošto se u C
 251 jeziku oni predstavljaju kao pokazivač na prvi znak, a string se onda
 252 sastoji od svih sledećih znakova u memoriji dokle god se ne naiđe na
 253 0C. Srećom, sve ovo se automatski mapira kreiranjem sledećeg modula:
 254
 255 \begin{codeblock}
 256 DEFINITION MODULE FOR "C" Lib;
 257
 258   EXPORT UNQUALIFIED system;
 259
 260   PROCEDURE system(command: ARRAY OF CHAR): INTEGER;
 261
 262 END Lib.
 263 \end{codeblock}
 264
 265 Nije potrebno praviti prazne implementacione module. Iz ovakvog modula
 266 se mogu uvoziti i koristiti procedure kao i iz bilo kakvog
 267 ``normalnog'' modula, kao što se može videti u sledećem primeru, koju
 268 od korisnika učitava stringove i pokušava da ih izvrši kao da su uneti
 269 u komandnoj liniji, dokle god korisnik ne unese reč ``kraj'':
 270 \begin{codeblock}
 271 MODULE Zad2;
 272
 273 FROM StrIO IMPORT
 274   ReadString, WriteString, WriteLn;
 275 FROM StrLib IMPORT
 276   StrEqual;
 277 FROM Lib IMPORT
 278   system;
 279
 280 TYPE
 281   String = ARRAY [0..1023] OF CHAR;
 282
 283 VAR
 284   Komanda: String;
 285
 286 PROCEDURE Izvrsi(Komanda: ARRAY OF CHAR);
 287 VAR
 288   c: INTEGER;
 289 BEGIN
 290   c:= system(Komanda);
 291 END Izvrsi;
 292
 293 BEGIN
 294   WriteString("?> "); ReadString(Komanda);
 295   WHILE NOT StrEqual(Komanda, "kraj") DO
 296     Izvrsi(Komanda);
 297     WriteString("?> "); ReadString(Komanda);
 298   END;
 299 END Zad2.
 300 \end{codeblock}
 301
 302 Prilikom mapiranja sistemskih poziva je moguće koristiti ``...'' na
 303 kraju liste argumenata da se označi da je moguće proslediti
 304 proizvoljan broj argumenata nakon navedenih, koji će biti premapirani
 305 na odgovarajuće tipove podataka. Takođe je moguće i označiti da se
 306 povratna vrednost procedure ne mora koristiti. U gornjem primeru je
 307 mogla funkcija da se definiše kao \kod{PROCEDURE system(command: ARRAY
 308   OF CHAR): [INTEGER];} i tada bi mogla se poziva kao obična procedura
 309 bez korišćenja pomoćne promenljive \kod{c} da se dobije povratna
 310 vrednost.
 311
 312 Tabela pretvaranja tipova se može videti na
 313 \url{http://www.nongnu.org/gm2/interface_to_c.html}
 314
 315 \subsubsection{Primer: Izlistavanje sadržaja direktorijuma}
 316
 317 Korišćenje sistemskih poziva se može ilustrovati primerom čitanja
 318 sadržaja direktorijuma, komandama \kod{opendir}, \kod{readdir} i
 319 \kod{closedir}. Prva komanda otvara prosledjenu putanju i vraća
 320 pokazivač na otvoreni direktorijum. Komanda \kod{readdir} prima ovakav
 321 pokazivač kao ulazni parametar, a vraća pokazivač na slog koji
 322 predstavlja sledeću stavku u otvorenom direktorijumu ili \kod{NIL} ako
 323 više nema ničega. Poslednja komanda, \kod{closedir}, se izvodi na
 324 kraju i zatvara otvoreni direktorijum. Bitno je zatvarati otvorene
 325 resurse jer je moguće da sistem odbije da otvori novi ako ih
 326 proces već ima previše otvorenih.
 327
 328 Kada imamo imena stavki iz direktorijuma o njima možemo dobiti više
 329 informacija \kod{stat}. Ona prima dva argumenta, prvi je \emph{puna}
 330 putanja do fajla, a drugi je pokazivač na strukturu u koju će komanda
 331 upisati podatke. Obratiti pažnju da zbog ovoga struktura već mora
 332 postojati u memoriji, ili kao lokalna promenljiva odgovarajućeg
 333 slogovnog tipa, ili dinamički alocirana korišćenjem pokazivača na nju.
 334
 335 Budući da su u pitanju sistemski pozivi niskog nivoa, veličine tipova
 336 su nažalost promenljive i mogu zavisiti od konkretnog operativnog
 337 sistema, a naročito utiče da li je u pitanju~32--bitni, ili~64--bitni
 338 sistem. Zbog ovoga su date dve varijante bibilioteke sa tipovima.
 339 Prva je testirana na Lubuntu 11.10 32bit, a druga je testirana na
 340 Kubuntu 11.10 64bit.
 341
 342 \begin{codeblock}
 343 DEFINITION MODULE FOR "C" Lib32;
 344   FROM SYSTEM IMPORT
 345     ADDRESS, BYTE;
 346   EXPORT UNQUALIFIED opendir, readdir, closedir, stat,
 347     PDir, DirEnt, PDirEnt, Stat, PStat, PInt;
 348 \end{codeblock}
 349 \begin{minipage}{0.5\textwidth}
 350 \begin{codeblock}
 351 (* types for 32 bit *)
 352   TYPE
 353     PDir = ADDRESS;
 354     DirEnt = RECORD
 355          ino: INTEGER;
 356          off: INTEGER;
 357          reclen: SHORTCARD;
 358          type: BYTE;
 359          name: ARRAY [0..255] OF CHAR;
 360     END;
 361     PDirEnt = POINTER TO DirEnt;
 362     Stat = RECORD
 363          dev: LONGINT;
 364          ino: LONGINT;
 365          mode: INTEGER;
 366          nlink: LONGINT;
 367          uid: INTEGER;
 368          gid: INTEGER;
 369          pad1: LONGINT;
 370          rdev: INTEGER;
 371          size: INTEGER;
 372          blksize: INTEGER;
 373          blocks: INTEGER;
 374          atime: LONGINT;
 375          mtime: LONGINT;
 376          ctime: LONGINT;
 377     END;
 378   \end{codeblock}
 379 \end{minipage}
 380 \begin{minipage}{0.45\textwidth}
 381 \begin{codeblock}[frame=single,frameround=tttt]
 382 (* types for 64 bit *)
 383   TYPE
 384     PDir = ADDRESS;
 385     DirEnt = RECORD
 386          ino: LONGINT;
 387          off: LONGINT;
 388          reclen: SHORTCARD;
 389          type: BYTE;
 390          name: ARRAY [0..255] OF CHAR;
 391     END;
 392     PDirEnt = POINTER TO DirEnt;
 393     Stat = RECORD
 394          dev: LONGINT;
 395          ino: LONGINT;
 396          nlink: LONGINT;
 397          mode: INTEGER;
 398          uid: INTEGER;
 399          gid: INTEGER;
 400          pad1: INTEGER;
 401          rdev: LONGINT;
 402          size: LONGINT;
 403          blksize: LONGINT;
 404          blocks: LONGINT;
 405          atime: LONGINT;
 406          mtime: LONGINT;
 407          ctime: LONGINT;
 408     END;
 409   \end{codeblock}
 410 \end{minipage}
 411 \begin{codeblock}
 412     PStat = POINTER TO Stat;
 413     PInt = POINTER TO INTEGER;
 414
 415   PROCEDURE opendir(name: ARRAY OF CHAR): PDir;
 416   PROCEDURE readdir(dirp: PDir): PDirEnt;
 417   PROCEDURE closedir(dirp: PDir): [INTEGER];
 418   PROCEDURE stat(path: ARRAY OF CHAR; buf: PStat): [INTEGER];
 419 END Lib32.
 420 \end{codeblock}
 421
 422 \begin{codeblock}
 423 MODULE Zad5;
 424
 425 FROM SYSTEM IMPORT
 426   ADR;
 427 FROM StrIO IMPORT
 428   WriteString, WriteLn;
 429 FROM NumberIO IMPORT
 430   WriteInt;
 431 FROM StrLib IMPORT
 432   StrLen, StrConCat;
 433 FROM Args IMPORT
 434   Narg, GetArg;
 435 FROM Lib32 IMPORT
 436   opendir, readdir, closedir, stat, PDir, PDirEnt, Stat;
 437 FROM errno IMPORT
 438   geterrno;
 439
 440 TYPE
 441   String = ARRAY [0..1023] OF CHAR;
 442
 443 VAR
 444   Putanja: String;
 445   n, i: INTEGER;
 446   ok: BOOLEAN;
 447
 448 PROCEDURE Listaj(Ime: ARRAY OF CHAR);
 449 VAR
 450   dir: PDir;
 451   entry: PDirEnt;
 452   info: Stat;
 453   c: INTEGER;
 454   Len: CARDINAL;
 455   Putanja: String;
 456 BEGIN
 457   dir:= opendir(Ime);
 458   IF dir = NIL THEN
 459     WriteString("Folder "); WriteString(Ime); WriteLn;
 460     WriteString("  Greska broj "); WriteInt(geterrno(), 0); WriteString("."); WriteLn();
 461     WriteString("  Ne mogu da otvorim direktorijum."); WriteLn();
 462   ELSE
 463     Len:= StrLen(Ime);
 464     IF Ime[Len - 1] # "/" THEN
 465       StrConCat(Ime, "/", Ime);
 466     END;
 467     WriteString("Folder "); WriteString(Ime); WriteLn;
 468     entry:= readdir(dir);
 469     WHILE entry # NIL DO
 470       IF entry^.name[0] # "." THEN
 471         StrConCat(Ime, entry^.name, Putanja);
 472         c:= stat(Putanja, ADR(info));
 473         WriteString("  ");
 474         IF c = -1 THEN
 475           WriteString("?    ? KB");
 476         ELSE
 477           WriteInt(info.nlink, 3);
 478           WriteInt((info.size + 512) DIV 1024, 5); WriteString(" KB ");
 479         END;
 480         WriteString(" "); WriteString(entry^.name); WriteLn;
 481       END;
 482       entry:= readdir(dir);
 483     END;
 484     c:= closedir(dir);
 485     IF c = -1 THEN
 486       WriteString("  Greska broj "); WriteInt(geterrno(), 0); WriteString("."); WriteLn();
 487       WriteString("  Ne mogu da zatvorim direktorijum."); WriteLn();
 488     END;
 489   END;
 490 END Listaj;
 491
 492 BEGIN
 493   n:= Narg();
 494   FOR i:= 1 TO n - 1 DO
 495     ok:= GetArg(Putanja, i);
 496     WriteLn;
 497     Listaj(Putanja);
 498   END;
 499   WriteLn;
 500 END Zad5.
 501 \end{codeblock}
 502
 503 \subsection{Stvaranje novih procesa}
 504
 505 Korišćenjem sistemske komande \kod{fork} trenutni proces se duplira
 506 (``račva''). Novi proces je identičan sa originalnim, osim u svom
 507 identifikacionom broj. Komanda ne prima parametre i vraća jedan integer, pa se može mapirati na sledeći način:
 508 \begin{codeblock}
 509 PROCEDURE fork(): INTEGER;
 510 \end{codeblock}
 511
 512 Oba procesa se nakon račvanja nastavljaju odvijati u sledećem redu
 513 koda. Jedino po čemu se razlikuju je vrednost koju je vratio
 514 \kod{fork}, ukoliko je u pitanju originalni proces (``roditelj'') tada
 515 je ta vrednost jednaka proces identifikatoru (\emph{pid}-u)
 516 ``deteta'', i može se koristiti za komunikaciju sa detetom, a u novom
 517 procesu je ova vrednost jednaka nuli. Budući da je najčešće potrebno
 518 da dete i roditelj rade različite stvari, to se obično rešava kodom
 519 sledećeg oblika:
 520 \begin{codeblock}
 521 pid := fork();
 522 IF pid = 0 THEN
 523    (* "detetove" operacije *)
 524 ELSE
 525    (* "roditeljske" operacije *)
 526 END;
 527 \end{codeblock}
 528
 529 Komanda \kod{wait} (uvezena kao sistemska) se može pozvati u
 530 originalnom procesu sa efektom da se proces uspava dokle god neki od
 531 procesa dece ne završi sa radom. Veća kontrola nad ovim ponašanjem se
 532 može postići komandom \kod{waitpid} u kojoj možemo precizirati tačno
 533 koji proces čekamo da se završi.
 534
 535 U sledećim sekcijama će biti ilustrovano nekoliko klasičnih primera
 536 organizacije procesa.
 537
 538 \skica{treba nam propratni tekst za ovo sto sledi}
 539
 540 \subsubsection{Lanac procesa}
 541
 542 \begin{minipage}{0.6\textwidth}
 543 \begin{codeblock}
 544 pid := 0;
 545 i := 1;
 546 WHILE (pid = 0) AND (i < n) DO
 547   pid := fork();
 548   IF pid # 0 THEN
 549     (* ... *)
 550   ELSE
 551     INC(i);
 552   END;
 553 END;
 554 \end{codeblock}
 555 \end{minipage}
 556 \begin{minipage}{0.4\textwidth}
 557 \begin{tikzpicture}
 558 [proc/.style={circle,draw}]
 559 \def \n {5}
 560 \foreach \s in {1,...,\n}
 561 {
 562   \node[proc] (\s) at (\s,-\s/2) {\s};
 563 }
 564 \foreach \s in {2,...,\n} {
 565   \pgfmathparse{int(\s-1)}
 566   \draw [<-] (\s) to (\pgfmathresult);
 567 }
 568 \end{tikzpicture}
 569 \end{minipage}
 570
 571 \subsubsection{Roditelj sa puno dece}
 572
 573 \begin{minipage}{0.6\textwidth}
 574 \begin{codeblock}
 575 pid := -1;
 576 j := 0;
 577 WHILE (pid # 0) AND (j < m) DO
 578   pid := fork();
 579   IF pid # 0 THEN
 580     INC(j);
 581   ELSE
 582     (* ... *)
 583   END;
 584 END;
 585 \end{codeblock}
 586 \end{minipage}
 587 \begin{minipage}{0.4\textwidth}
 588 \begin{tikzpicture}
 589 [proc/.style={circle,draw}]
 590 \def \n {5}
 591 \node[proc] (1) at (0,0) {1};
 592 \foreach \s in {2,...,\n}
 593 {
 594   \node[proc] (\s) at (-3.5+\s,-2) {\s};
 595 }
 596 \foreach \s in {2,...,\n} {
 597   \draw [->] (1) to (\s);
 598 }
 599 \end{tikzpicture}
 600 \end{minipage}
 601
 602 \subsubsection{Stablo procesa}
 603
 604 \begin{minipage}{0.6\textwidth}
 605 \begin{codeblock}
 606 i := 1;
 607 j := 0;
 608 WHILE (i < n) AND (j < m) DO
 609   pid := fork();
 610   IF pid # 0 THEN
 611     INC(j);
 612   ELSE
 613     INC(i);
 614     j:=0;
 615   END;
 616 END;
 617 \end{codeblock}
 618 \end{minipage}
 619 \begin{minipage}{0.4\textwidth}
 620 \begin{tikzpicture}
 621 [proc/.style={circle,draw},
 622 level 1/.style={sibling distance=20mm,level distance=10mm},
 623 level 2/.style={sibling distance=10mm,font=\scriptsize}
 624 ]
 625 \node[proc] (root) {0}
 626 child[->] foreach \x in {1,2} {node[proc] {\x}
 627   child foreach \y in {1,2} {node[proc] {\x-\y}
 628     }};
 629
 630 \end{tikzpicture}
 631 \end{minipage}
 632
 633
 634 % ----------------------------------------------
 635
 636 \newpage
 637 \pagenumbering{Roman}
 638 \appendix
 639
 640 \section{Instalacija kompajlera GNU Modula 2}
 641 \label{app-instalacija-gm2}
 642
 643 Ova sekcija treba da omogući instalaciju kompajlera GNU Modula 2 na
 644 već postojeći GNU Linux operativni sistem iz Debian porodice, koja
 645 uključuje i sve varijante Ubuntu distribucije, kao i Linux Mint i
 646 mnoge druge. Kompajler je moguće bez većih problema instalirati i na
 647 bilo koji drugi Linux (a i OSX i Windows), kompajliranjem iz izvornog
 648 koda, za šta preporučujemo konsultovanje sa zvaničnom stranicom
 649 \url{http://www.nongnu.org/gm2/obtaining.html}.
 650
 651 Ovo uputstvo neće ulaziti u detalje kako instalirati operativni
 652 sistem. Za one koje koriste Windows i nisu sigurni kako da paralelno
 653 instaliraju drugi operativni sistem, preporučujemo korišćenje
 654 virtuelne mašine (npr besplatni Virtual Box,
 655 \url{http://virtualbox.org}) i instaliranje sistema na nju, ili još
 656 lakše skinuti već instaliranu mašinu sa nekim od Debian sistema, npr
 657 Ubuntu ili Kubuntu, ili eventualno neku manje zahtevnu verziju kao što
 658 je Lubuntu, ako su performanse problematične.
 659
 660 \subsection{Instalacija na Debian platformi}
 661
 662 Prvi korak za instalaciju dodatnog kompajlera GNU Modula 2 je
 663 dodavanje repozitorijuma softvera u sistem. Ovo se može uraditi ručnim
 664 menjanjem fajla \kod{/etc/apt/sources.list} i dodavanjem
 665 \begin{codeblock}
 666 #
 667 #  GNU Modula-2 repo
 668 #
 669
 670 deb http://floppsie.comp.glam.ac.uk/debian/ squeeze main
 671 deb-src http://floppsie.comp.glam.ac.uk/debian/ squeeze main
 672 \end{codeblock}
 673
 674 Alternativno se mogu koristiti sledeće komande:
 675
 676 \begin{terminal}
 677 sudo add-apt-repository "deb http://floppsie.comp.glam.ac.uk/debian/ squeeze main"
 678 sudo add-apt-repository "deb-src http://floppsie.comp.glam.ac.uk/debian/ squeeze main"
 679 \end{terminal}
 680
 681 Većina sistema omogućava i da se ovo uradi preko nekih grafičkih
 682 alata.
 683
 684 Nakon dodavanja novog izvora za softver potrebno je u konzoli uraditi
 685 sledeće:
 686 \begin{terminal}
 687 sudo apt-get update
 688 sudo apt-get install gm2-doc gm2
 689 \end{terminal}
 690
 691 Po želji se može skinuti i izvorni kod kompajlera sledećom komandom:
 692 \begin{terminal}
 693 sudo apt-get source gm2
 694 \end{terminal}
 695
 696 Videti Glavu~\ref{g-prvi-program} za primer kompajliranja programa.
 697
 698 \subsection{Problem: nedostaje ``ctli.o'' i/ili još neki fajlovi}
 699
 700 Pri pokušaju kompajliranja se na nekim sistemima može desiti da
 701 prijave nedostajuće fajlove \kod{crti.o, crt1.o} i/ili
 702 \kod{crtn.o}. Konkretno je poznato za gcc verziju 4.6 na debianu,
 703 pošto postoji problem u pakovanju kompajlera, ali moguće je da utiče i
 704 na neke druge sisteme.
 705
 706 Greška se ispravlja na sledeći način (korisnik treba da
 707 ima administrativna prava, zato se radi ``sudo'') ukoliko
 708 je u pitanju 64-bitni sistem:
 709 \begin{terminal}
 710 sudo su
 711 cd /usr/lib
 712 ln -sv /usr/lib/x86_64-linux-gnu/crti.o crti.o
 713 ln -sv /usr/lib/x86_64-linux-gnu/crt1.o crt1.o
 714 ln -sv /usr/lib/x86_64-linux-gnu/crtn.o crtn.o
 715 exit
 716 \end{terminal}
 717
 718 Za 32-bitne sisteme važi ista ispravka, jedino što se u komandama
 719 treba zameniti ``x86\_64'' sa ``i386''.
 720
 721 \skica{možda i build from source}
 722
 723 \section{Tekst editor Joe}
 724 \label{app-joe}
 725
 726 Ukratko ćemo predstaviti editor ``joe''. Odabran je zbog svoje
 727 rasprostranjenosti, potpune funkcionalnosti u tekstualnom modu rada
 728 (korišćenje iz terminala) te vrlo jasnom sistemu pomoći koji se može
 729 koristiti pri radu.  Na nekim sistemima on dolazi već instaliran, a na
 730 skoro svima se lako može dodati iz repozitorijuma. Na Ubuntu i sličnim
 731 sistemima se ovo može uraditi sa:
 732 \begin{terminal}
 733 sudo apt-get install joe
 734 \end{terminal}
 735 Ili analogno na drugim sistemima za instaliranje softvera.
 736
 737 Otvoranje postojećeg fajla ``hello.mod'' za uređivanje,
 738 odnosno otvaranje novog praznog fajla u koji ćemo unositi
 739 odgovarajući kod ili tekst se može postići sledećom komandom:
 740 \begin{terminal}
 741 joe hello.mod
 742 \end{terminal}
 743
 744 Snimanje sa izlaskom iz programa se može uraditi sa \Ctrl
 745 +\keystroke{K}\keystroke{X} (\emph{ctrl} i \emph{K} odjednom, pa onda
 746 \emph{X}, ova šema pritiskanja tastera važi za sve prečice), dok se
 747 samo snimanje izvršava sa \Ctrl +\keystroke{K}\keystroke{D}. U oba
 748 slučaja joe pita za ime fajla koji snimamo, pri čemu kao podrazumevanu
 749 vrednost ponudi trenutno ime. Brz izlaz iz editora je moguć i sa
 750 \Ctrl+\keystroke{C} (što je i standardna komanda za ``ubijanje''
 751 trenutnog procesa u terminalu), pri čemu će joe pitati da li želimo da
 752 izađemo ako postoje promene koje nisu snimljene.
 753
 754 Za pomoć pri korišćenju ediora ``joe'' preporučujemo pritiskanje
 755 kombinacije \Ctrl +\keystroke{K}\keystroke{H}, koja daje spisak
 756 komandi u gornjem delu editora.  Postoji nekoliko stranica ove pomoći
 757 kroz koje se može kretati sa \Esc \keystroke{.} i \Esc \keystroke{,}.
 758
 759 U okviru pomoći stoje i komande za označavanje blokova teksta i
 760 njihovo nakndadno premeštanje, kopiranje ili brisanje. Pritiskom na
 761 \Ctrl+\keystroke{\_} se vraća poslednja promena (undo).
 762
 763 Pritiskom na \Ctrl +\keystroke{T} se dobija meni sa opcijama u kome se
 764 može odabrati više opcija za rad, kao što su margine, automatsko
 765 prelamanje redova, očuvanje uvlačenja redova (\emph{auto-indent}),
 766 sintaksno bojenje itd.
 767
 768 \skica{joe i sintaksno bojenje za m2}
 769
 770 \section{Putty}
 771
 772 \emph{Putty} je program koji služi da se pod Windows operativnim
 773 sistemom otvori terminal (konzola, komandna linija) na udaljenom UNIX
 774 serveru. Može se naći online na
 775 \url{http://www.chiark.greenend.org.uk/~sgtatham/putty/download.html}.
 776
 777 Po pokretanju se prikazuje dijalog u kome se može ukucati adresa
 778 udaljenog računara i konfigurisati mnogi parametri. Najčešće je dosta
 779 samo uneti adresu računara i pokrenuti konekciju. Nakon toga (ako je
 780 uspešno povezivanje) biće prikazan ekran za unos korisničkog imena i
 781 lozinke.
 782
 783 \subsection{Problem: terminal ne odgovara na unos, ``smrznuo'' se}
 784
 785 Putty se može dovesti u stanje da ne prikazuje ispis unosa na ekranu,
 786 pritiskom na \Ctrl+\keystroke{S} (što je često velik problem jer se
 787 poklapa sa standardnom prečicom za snimanje u većini grafičkih
 788 aplikacija). Iz ovog režima rada se može izaći prečicom
 789 \Ctrl+\keystroke{Q}.
 790 Ukratko:
 791 \begin{lstlisting}[xleftmargin=10em]
 792 Do not press
 793   Ctrl S
 794 If you do
 795   Ctrl Q
 796 \end{lstlisting}
 797
 798 \skica{literatura i linkovi izdovjeni na kraju dokumenta}
 799
 800 %\end{multicols}
 801 \end{document}