skripta-os2.tex

   1 % skripta-os2.tex
   2 % Skripta za predmet Operativni Sistemi 2, DMI, PMF, NS
   3 % Doni Pracner, Ivan Pribela
   4 % 2011/12 -- 2014/15
   5
   6 \documentclass[a4paper,twoside]{article}
   7 \usepackage[T1]{fontenc}
   8 \usepackage[utf8]{inputenc}%definišemo da je ulaz utf-8 fajl
   9
  10 % osnovne informacije koje ce se prikazati na naslovnoj strani,
  11 % kao i u informacijama u generisanom pdfu
  12 \newcommand{\autor}{Doni Pracner, Ivan Pribela}
  13 \newcommand{\inst}{Departman za matematiku i informatiku, PMF, UNS}
  14 \newcommand{\autorinst}{\autor \\ \inst}
  15 \newcommand{\naslov}{Skripta za vežbe iz predmeta operativni sistemi 2}
  16 \newcommand{\datum}{Februar 2015, Novi Sad}
  17 \newcommand{\verzija}{ver 15a}
  18
  19 \usepackage[serbian]{babel}
  20 \usepackage{fancyhdr}
  21 \pagestyle{fancy}
  22
  23 \title{\naslov \ -- \verzija}
  24 \author{\autor \\ \inst}
  25 \date{\datum}
  26
  27 %change the default font
  28 \usepackage{lmodern}
  29 \usepackage{beramono}
  30 \renewcommand{\familydefault}{\sfdefault}
  31
  32 \usepackage{pifont}
  33
  34 %podesavanja outputa za pdf verzije
  35 \usepackage[bookmarks,pdffitwindow=false,unicode=true,%
  36 pdftitle={\naslov \ -- \verzija},%
  37 pdfauthor={\autor}%
  38 ]{hyperref}
  39
  40 \usepackage{graphicx}
  41 \usepackage{listings}
  42 \usepackage{amsthm}
  43 \usepackage{amsmath}
  44 \usepackage{latexsym}
  45 \usepackage{multicol}
  46
  47 %\usepackage{keystroke}
  48 % ispod je dodata alternativa za ovaj paket
  49
  50 \usepackage{tikz}
  51 \usetikzlibrary{shadows}
  52
  53 \newcommand*\keystroke[1]{%
  54   \tikz[baseline=(key.base)]
  55     \node[%
  56       draw,
  57       fill=white,
  58       drop shadow={shadow xshift=0.2ex,shadow yshift=-0.2ex,fill=black,opacity=0.75},
  59       rectangle,
  60       rounded corners=2pt,
  61       inner sep=1pt,
  62       line width=0.5pt,
  63       font=\small\sffamily
  64     ](key) {#1\strut}
  65   ;
  66 }
  67
  68 \newcommand*\Ctrl{\keystroke{Ctrl}}
  69 \newcommand*\Tab{\keystroke{Tab}}
  70 \newcommand*\Esc{\keystroke{Esc}}
  71
  72 %margine
  73 \usepackage[top=2cm, bottom=2cm, left=2.5cm, right=2cm]{geometry}
  74
  75 \begin{document}
  76
  77 %customize the itemize environments
  78
  79 \let\olditemize=\itemize
  80 \def\itemize{
  81 \olditemize
  82   \setlength{\itemsep}{1pt}
  83   \setlength{\parskip}{0pt}
  84   \setlength{\parsep}{0pt}
  85   \setlength{\topsep}{-1cm}
  86
  87 }
  88
  89 %% ovi redovi daju header i footer
  90
  91 \renewcommand{\sectionmark}[1]{\markright{\thesection\ #1}}
  92 \fancyhf{} % delete current setting for header and footer
  93 %\fancyfoot[C]{\thepage}
  94
  95 \fancyhead[LO]{\bfseries\rightmark}
  96 \fancyhead[RO]{\thepage}
  97
  98 \fancyhead[RE]{Operativni sistemi 2 -- skripta}
  99 \fancyhead[LE]{\thepage}
 100
 101 \renewcommand{\headrulewidth}{0.5pt}
 102 \renewcommand{\headwidth}{\textwidth}
 103
 104 %\renewcommand{\footrulewidth}{0.5pt}
 105 %\addtolength{\headheight}{0.5pt} % make space for the rule
 106 \fancypagestyle{plain}{%
 107   \fancyhead{} % get rid of headers on plain pages
 108   \fancyfoot{}
 109   \renewcommand{\headrulewidth}{0pt} % and the line
 110   \renewcommand{\footrulewidth}{0pt} % and the line
 111 }
 112 \renewcommand{\headheight}{15pt}
 113
 114 %promene u marginama:
 115 %\setlength{\marginparwidth}{32pt}
 116 %\setlength{\textwidth}{620pt}
 117 %\setlength{\textheight}{620pt}
 118
 119
 120 %% specijalni blokovi koji služe kao podsetnici u radu ili napomene
 121 \newcommand{\skica}[1]{
 122     \noindent \framebox{\parbox[c]{0.9\textwidth}{  {\small** \textit{#1}  }}
 123     \newline }
 124 }
 125
 126 \newcommand{\skicas}[1]{
 127     \framebox{* \textit{#1} *}
 128 }
 129
 130 %boldovane skice visokog prioriteta
 131 \newcommand{\skicab}[1]{
 132   \noindent \framebox{\parbox[c]{0.9\textwidth}{ {\small***
 133         \textbf{#1} }} \newline } }
 134
 135 \newcommand{\kod}[1]{{\small\texttt{#1}}}
 136
 137 % ako je sledeci red odkomentarisan nista od skica nece biti ispisano
 138 % u finalni dokument
 139
 140  \renewcommand{\skica}[1]{}
 141
 142
 143 \maketitle
 144
 145 % theorems, definition etc.
 146 %''''''''''''''''''''''''''
 147
 148 \theoremstyle{definition}
 149 \newtheorem{def1}{Definicija}
 150 \theoremstyle{plain}
 151 \newtheorem{theo}{Teorema}
 152 \newtheorem{lema}{Lema}
 153
 154 \lstloadlanguages{Modula-2,C++}
 155
 156 \lstset{
 157         basicstyle=\ttfamily,
 158         showstringspaces=false,
 159         breaklines=true
 160 }
 161
 162 \lstdefinestyle{codeblock}{
 163 %       basicstyle=\footnotesize\ttfamily,
 164         keywordstyle=\textbf,
 165         columns=[l]fixed,
 166         breakatwhitespace=true,
 167 %        prebreak=\P,
 168 %        postbreak=\ding{229}\space,
 169         language=Modula-2,
 170         xleftmargin=1em
 171 }
 172
 173 \lstdefinestyle{codeblock-indent}{
 174   style=codeblock,
 175   xleftmargin=4em
 176 }
 177
 178 \lstdefinestyle{terminal}{
 179   frame=lt,
 180 %  frameround=fftt,
 181   backgroundcolor=\color[gray]{.95},
 182 % prebreak=\P,
 183   postbreak=\ding{229}\space,
 184   xleftmargin=2em
 185 }
 186
 187 \lstdefinestyle{numcodeblock}{
 188   style=codeblock,
 189   numbers=left,
 190   firstnumber=1,
 191   stepnumber=1
 192 }
 193
 194 \lstnewenvironment{codeblock}[1][]{\lstset{style=codeblock,#1}}{}
 195 \lstnewenvironment{codeblock-indent}[1][]{\lstset{style=codeblock-indent,#1}}{}
 196 \lstnewenvironment{terminal}{\lstset{style=terminal}}{}
 197
 198 % ----------------==================--------------------------------------
 199 %                 Pravi pocetak rada
 200
 201
 202 Programi u ovoj skripti su testirani sa kompajlerom ``GNU Modula 2'' (u
 203 daljem tekstu često skraćeno na \emph{gm2}), pod operativnim
 204 sistemima iz Debian porodice.
 205
 206 \tableofcontents
 207
 208 \newpage
 209
 210 %\begin{multicols}{2}
 211
 212 \section{GNU Modula 2}
 213
 214 \emph{GNU Modula 2} (u daljem tekstu često skraćeno na \emph{gm2}) je
 215 pred procesor (\emph{front end}) za GNU kolekciju kompajlera
 216 (GCC). Podržava nekoliko dijalekata jezika ``Modula 2'' --
 217 najznačajniji su ISO standard i nekoliko varijacija koje je originalni
 218 autor Niklaus Virt (\emph{Niklaus Wirth}) opisao u različitima
 219 verzijama knjige \emph{Programming in Modula 2 (PIM)}. Uz kompajler se
 220 dobijaju i besplatne ISO, PIM i još neke biblioteke.
 221
 222 \subsection{Prvi program u gm2 }
 223 \label{g-prvi-program}
 224
 225 Tradicionalni prvi program ``Hello World'' bi izgledao ovako:
 226 \begin{codeblock-indent}
 227   MODULE hello;
 228
 229   FROM StrIO IMPORT WriteString, WriteLn;
 230
 231   BEGIN
 232      WriteString('hello world');
 233      WriteLn
 234   END hello.
 235 \end{codeblock-indent}
 236
 237 Primećuje se razlika u modulu iz koga se uvoze komande u odnosu na
 238 XDS/TopSpeed verzije M2, tamo je sve bilo u \kod{InOut}, dok se ovde
 239 koristi \kod{StrIO} za rad sa stringovima, \kod{NumberIO} za rad sa
 240 brojevima i tako dalje. Za pregled dostupnih biblioteka predlaže se
 241 korišćenje zvanične stranice:
 242 \url{http://nongnu.org/gm2/libraries.html}, odnosno
 243 \url{http://nongnu.org/gm2/base_libraries.html} za samo osnovne
 244 biblioteke.
 245
 246 Predpostavimo da je fajl napravljen u trenutnom direktorijumu,
 247 koristeći neki tesktualni editor (u dodatku~\ref{app-joe} je opisan
 248 ``joe'' koji se koristi na vežbama).  Kreirani fajl se tada može
 249 prevesti u izvršnu verziju sledećom komandom:
 250 \begin{terminal}
 251   gm2 hello.mod
 252 \end{terminal}
 253
 254 Ako je kod ispravan (kao onaj gore) u istom direktorijumu će se
 255 napraviti fajl \kod{a.out}, koji se može pokrenuti sa:
 256 \begin{terminal}
 257   ./a.out
 258 \end{terminal}
 259 pri čemu \kod{./} naglašava da hoćemo da pokrenemo program iz trenutnog
 260 direktorijuma (koji se označava tačkom). Ako je potrebno da
 261 izvršni fajl ima neki drugi naziv može se koristiti poziv sledećeg
 262 tipa:
 263 \begin{terminal}
 264   gm2 -o imeIzlaznogFajla ulaznifajl
 265 \end{terminal}
 266
 267 Za dalje opcije kompajlera konsultovati \kod{gm2 -{}-help} i zvaničnu
 268 stranicu kompajlera.
 269 %ovde je trebalo -{}- da razdvoji dva minusa, jer se inače tumače kao jedan.
 270
 271 \subsection{Korišćenje sistemskih poziva}
 272
 273 Mapiranje procedura na sistemske pozive se može izvršiti preko
 274 specijalnog definicionog modula koji u zaglavlju sadrži ključne reči
 275 \kod{FOR "{}C"} u kome se navode imena procedura koja se poklapaju sa
 276 imenima sistemskih poziva i imaju parametre i povratne vrednosti
 277 odgovarajućih tipova.  Na primer, mapirajmo poziv \kod{system}, koji
 278 izvršava prosleđenu komandu u novom \emph{shell}-u. Specifikaciju
 279 komande možemo videti sa
 280 \begin{terminal}
 281   man system
 282 \end{terminal}
 283
 284 odnosno videćemo da je poziv definisan na sledeći način:
 285 \begin{codeblock-indent}
 286 int system(const char *command);
 287 \end{codeblock-indent}
 288 što znači da vraća ceo broj, a prima jedan argument koji je pokazivač
 289 (što se označava *) na znak. Ovo je zapravo ceo string, pošto se u C
 290 jeziku oni predstavljaju kao pokazivač na prvi znak, a string se onda
 291 sastoji od svih sledećih znakova u memoriji dokle god se ne naiđe na
 292 0C. Srećom, sve ovo se automatski mapira kreiranjem sledećeg modula:
 293
 294 \begin{codeblock}
 295 DEFINITION MODULE FOR "C" Lib;
 296
 297   EXPORT UNQUALIFIED system;
 298
 299   PROCEDURE system(command: ARRAY OF CHAR): INTEGER;
 300
 301 END Lib.
 302 \end{codeblock}
 303
 304 Nije potrebno praviti prazne implementacione module. Iz ovakvog modula
 305 se mogu uvoziti i koristiti procedure kao i iz bilo kakvog
 306 ``normalnog'' modula, kao što se može videti u sledećem primeru, koju
 307 od korisnika učitava stringove i pokušava da ih izvrši kao da su uneti
 308 u komandnoj liniji, dokle god korisnik ne unese reč ``kraj'':
 309 \begin{codeblock}
 310 MODULE Zad2;
 311
 312 FROM StrIO IMPORT
 313   ReadString, WriteString, WriteLn;
 314 FROM StrLib IMPORT
 315   StrEqual;
 316 FROM Lib IMPORT
 317   system;
 318
 319 TYPE
 320   String = ARRAY [0..1023] OF CHAR;
 321
 322 VAR
 323   Komanda: String;
 324
 325 PROCEDURE Izvrsi(Komanda: ARRAY OF CHAR);
 326 VAR
 327   c: INTEGER;
 328 BEGIN
 329   c:= system(Komanda);
 330 END Izvrsi;
 331
 332 BEGIN
 333   WriteString("?> "); ReadString(Komanda);
 334   WHILE NOT StrEqual(Komanda, "kraj") DO
 335     Izvrsi(Komanda);
 336     WriteString("?> "); ReadString(Komanda);
 337   END;
 338 END Zad2.
 339 \end{codeblock}
 340
 341 Prilikom mapiranja sistemskih poziva je moguće koristiti ``...'' na
 342 kraju liste argumenata da se označi da je moguće proslediti
 343 proizvoljan broj argumenata nakon navedenih, koji će biti premapirani
 344 na odgovarajuće tipove podataka. Takođe je moguće i označiti da se
 345 povratna vrednost procedure ne mora koristiti. U gornjem primeru je
 346 mogla funkcija da se definiše kao \kod{PROCEDURE system(command: ARRAY
 347   OF CHAR): [INTEGER];} i tada bi mogla se poziva kao obična procedura
 348 bez korišćenja pomoćne promenljive \kod{c} da se dobije povratna
 349 vrednost.
 350
 351 Neki primeri pretvaranja tipova su dati u Tabeli~\ref{t-pretvaranje-tipova}, preuzetoj sa \url{http://www.nongnu.org/gm2/interface_to_c.html}.
 352
 353 \begin{table}[htp]
 354 \begin{center}
 355 \begin{tabular}{lll}
 356 Stvarni parametar      &  Konverzija  &   Tip vrednosti koji će biti prosleđen\\
 357 \hline
 358 123                    &  -                &   long long int\\
 359 "hello world"          &  -                &   const char *\\
 360 a: ARRAY OF CHAR       &  ADR(a)           &   char *\\
 361 a: ARRAY [0..5] OF CHAR&  ADR(a)           &   char *\\
 362 3.14                   &  -                &   long double
 363 \end{tabular}
 364 \end{center}
 365 \caption{Tabela pretvaranja tipova\label{t-pretvaranje-tipova}}
 366 \end{table}
 367
 368 \subsubsection{Primer: Izlistavanje sadržaja direktorijuma}
 369
 370 Korišćenje sistemskih poziva se može ilustrovati primerom čitanja
 371 sadržaja direktorijuma, komandama \kod{opendir}, \kod{readdir} i
 372 \kod{closedir}. Prva komanda otvara prosledjenu putanju i vraća
 373 pokazivač na otvoreni direktorijum. Komanda \kod{readdir} prima ovakav
 374 pokazivač kao ulazni parametar, a vraća pokazivač na slog koji
 375 predstavlja sledeću stavku u otvorenom direktorijumu ili \kod{NIL} ako
 376 više nema ničega. Poslednja komanda, \kod{closedir}, se izvodi na
 377 kraju i zatvara otvoreni direktorijum. Bitno je zatvarati otvorene
 378 resurse jer je moguće da sistem odbije da otvori novi ako ih
 379 proces već ima previše otvorenih.
 380
 381 Budući da su u pitanju sistemski pozivi niskog nivoa, veličine tipova
 382 su nažalost promenljive i mogu zavisiti od konkretnog operativnog
 383 sistema, a naročito utiče da li je u pitanju~32--bitni, ili~64--bitni
 384 sistem. Zbog ovoga su date dve varijante bibilioteke sa tipovima.
 385 Prva je testirana na Lubuntu 11.10 i 12.04 32bit, a druga je testirana
 386 na Kubuntu 11.10 i 12.10 64bit.
 387
 388 \begin{codeblock}
 389 DEFINITION MODULE FOR "C" libdir;
 390
 391   FROM SYSTEM IMPORT
 392     ADDRESS, BYTE;
 393
 394   EXPORT UNQUALIFIED opendir, readdir, closedir, PDir, DirEnt, PDirEnt;
 395 \end{codeblock}
 396 \begin{minipage}{0.45\textwidth}
 397 \begin{codeblock}
 398 (* types for 32 bit *)
 399   TYPE
 400     PDir = ADDRESS;
 401     DirEnt = RECORD
 402        ino: INTEGER;
 403        off: INTEGER;
 404        reclen: SHORTCARD;
 405        type: BYTE;
 406        name: ARRAY [0..255] OF CHAR;
 407     END;
 408     PDirEnt = POINTER TO DirEnt;
 409  \end{codeblock}
 410 \end{minipage}
 411 \begin{minipage}{0.45\textwidth}
 412 \begin{codeblock}[frame=single,frameround=tttt]
 413 (* types for 64 bit *)
 414   TYPE
 415     PDir = ADDRESS;
 416     DirEnt = RECORD
 417        ino: LONGINT;
 418        off: LONGINT;
 419        reclen: SHORTCARD;
 420        type: BYTE;
 421        name: ARRAY [0..255] OF CHAR;
 422     END;
 423     PDirEnt = POINTER TO DirEnt;
 424 \end{codeblock}
 425 \end{minipage}
 426 \begin{codeblock}
 427   PROCEDURE opendir(name: ARRAY OF CHAR): PDir;
 428   PROCEDURE readdir(dirp: PDir): PDirEnt;
 429   PROCEDURE closedir(dirp: PDir): [INTEGER];
 430
 431 END libdir.
 432 \end{codeblock}
 433
 434 \begin{codeblock}
 435 MODULE Zad3;
 436
 437 FROM StrIO IMPORT
 438   WriteString, WriteLn;
 439 FROM NumberIO IMPORT
 440   WriteInt;
 441 FROM Args IMPORT
 442   Narg, GetArg;
 443   FROM libdir IMPORT
 444   opendir, readdir, closedir, PDir, PDirEnt;
 445 FROM errno IMPORT
 446   geterrno;
 447
 448 TYPE
 449   String = ARRAY [0..1023] OF CHAR;
 450
 451 VAR
 452   Putanja: String;
 453   n, i: INTEGER;
 454   ok: BOOLEAN;
 455
 456 PROCEDURE Listaj(Ime: ARRAY OF CHAR);
 457 VAR
 458   dir: PDir;
 459   entry: PDirEnt;
 460   c: INTEGER;
 461 BEGIN
 462   WriteString("Folder "); WriteString(Ime); WriteLn;
 463   dir:= opendir(Ime);
 464   IF dir = NIL THEN
 465     WriteString("  Greska broj "); WriteInt(geterrno(), 0); WriteString("."); WriteLn();
 466     WriteString("  Ne mogu da otvorim direktorijum."); WriteLn();
 467   ELSE
 468     entry:= readdir(dir);
 469     WHILE entry # NIL DO
 470       IF entry^.name[0] # "." THEN
 471         WriteString("  "); WriteString(entry^.name); WriteLn;
 472       END;
 473       entry:= readdir(dir);
 474     END;
 475     c:= closedir(dir);
 476     IF c = -1 THEN
 477       WriteString("  Greska broj "); WriteInt(geterrno(), 0); WriteString("."); WriteLn();
 478       WriteString("  Ne mogu da zatvorim direktorijum."); WriteLn();
 479     END;
 480   END;
 481 END Listaj;
 482
 483 BEGIN
 484   n:= Narg();
 485   FOR i:= 1 TO n - 1 DO
 486     ok:= GetArg(Putanja, i);
 487     WriteLn;
 488     Listaj(Putanja);
 489   END;
 490   WriteLn;
 491 END Zad3.
 492 \end{codeblock}
 493
 494 \subsubsection{Primer: Ispis osobina pojedinih fajlova}
 495
 496 O pojedinim fajlovima možemo dobiti više informacija koristeći
 497 sistemski poziv \kod{stat}. On prima dva argumenta, prvi je
 498 \emph{puna} putanja do fajla, a drugi je pokazivač na strukturu u koju
 499 će komanda upisati podatke. Obratiti pažnju da zbog ovoga struktura
 500 već mora postojati u memoriji, ili kao lokalna promenljiva
 501 odgovarajućeg slogovnog tipa, ili dinamički alocirana korišćenjem
 502 pokazivača na nju.
 503
 504 Linux i mnogi drugi srodni sistemi za internu prezentaciju vremena
 505 koriste broj sekundi od početka ``epohe'', odnosno od prvog januara
 506 1970 godine. Za konverziju u klasičnije mere vremena se može koristiti
 507 poziv \kod{localtime}.
 508
 509 Kao i u prethodnom primeru date su dve verzije definicija nekih
 510 tipova.
 511
 512 \begin{codeblock}
 513 DEFINITION MODULE FOR "C" LibStat32;
 514   FROM SYSTEM IMPORT
 515     ADDRESS, BYTE;
 516   EXPORT UNQUALIFIED stat, localtime,
 517     Stat, PStat, Tm, PTm, PInt,
 518     fifo, character, directory, block, regular, network, link, socket;
 519
 520   CONST
 521     fifo      =  1;
 522     character =  2;
 523     directory =  4;
 524     block     =  6;
 525     regular   =  8;
 526     network   =  9;
 527     link      = 10;
 528     socket    = 12;
 529 \end{codeblock}
 530 \begin{minipage}{0.45\textwidth}
 531 \begin{codeblock}
 532 (* types for 32 bit *)
 533   TYPE
 534     Stat = RECORD
 535          dev: LONGINT;
 536          ino: LONGINT;
 537          mode: INTEGER;
 538          nlink: LONGINT;
 539          uid: INTEGER;
 540          gid: INTEGER;
 541          pad1: LONGINT;
 542          rdev: INTEGER;
 543          size: INTEGER;
 544          blksize: INTEGER;
 545          blocks: INTEGER;
 546          atime: INTEGER;
 547          anano: INTEGER;
 548          mtime: INTEGER;
 549          mnano:INTEGER;
 550          ctime:INTEGER;
 551          cnano: INTEGER;
 552          unused:LONGINT;
 553     END;
 554   \end{codeblock}
 555 \end{minipage}
 556 \begin{minipage}{0.45\textwidth}
 557 \begin{codeblock}[frame=single,frameround=tttt]
 558 (* types for 64 bit *)
 559   TYPE
 560     Stat = RECORD
 561          dev: LONGINT;
 562          ino: LONGINT;
 563          nlink: LONGINT;
 564          mode: INTEGER;
 565          uid: INTEGER;
 566          gid: INTEGER;
 567          pad1: INTEGER;
 568          rdev: LONGINT;
 569          size: LONGINT;
 570          blksize: LONGINT;
 571          blocks: LONGINT;
 572          atime: LONGINT;
 573          mtime: LONGINT;
 574          ctime: LONGINT;
 575     END;
 576   \end{codeblock}
 577 \end{minipage}
 578 \begin{codeblock}
 579     Tm = RECORD
 580              sec, min, hour,
 581              mday, mon, year,
 582              wday, yday, isdst: INTEGER;
 583          END;
 584     PTm = POINTER TO Tm;
 585     PInt = POINTER TO INTEGER;
 586     PStat = POINTER TO Stat;
 587
 588   PROCEDURE stat(path: ARRAY OF CHAR; buf: PStat): [INTEGER];
 589   PROCEDURE localtime(time: PInt): PTm;
 590
 591 END LibStat32.
 592 \end{codeblock}
 593
 594 \begin{codeblock}
 595 MODULE Zad4;
 596
 597 FROM SYSTEM IMPORT
 598   ADR;
 599 FROM StrIO IMPORT
 600   WriteString, WriteLn;
 601 FROM NumberIO IMPORT
 602   WriteInt;
 603 FROM StrLib IMPORT
 604   StrLen, StrConCat;
 605 FROM Args IMPORT
 606   Narg, GetArg;
 607 FROM LibStat32 IMPORT
 608   stat, localtime, Stat, PTm;
 609 IMPORT LibStat32;
 610 FROM errno IMPORT
 611   geterrno;
 612
 613 TYPE
 614   String = ARRAY [0..1023] OF CHAR;
 615
 616 VAR
 617   Putanja: String;
 618   n, i: INTEGER;
 619   ok: BOOLEAN;
 620
 621 PROCEDURE WriteMode(mode: INTEGER);
 622
 623   PROCEDURE WriteType(type: INTEGER);
 624   BEGIN
 625     IF type = lib32.fifo THEN
 626       WriteString("f");
 627     ELSIF type = lib32.character THEN
 628       WriteString("c");
 629     ELSIF type = lib32.directory THEN
 630       WriteString("d");
 631     ELSIF type = lib32.block THEN
 632       WriteString("b");
 633     ELSIF type = lib32.regular THEN
 634       WriteString("-");
 635     ELSIF type = lib32.network THEN
 636       WriteString("n");
 637     ELSIF type = lib32.link THEN
 638       WriteString("l");
 639     ELSIF type = lib32.socket THEN
 640       WriteString("s");
 641     ELSE
 642       WriteString("?");
 643     END;
 644   END WriteType;
 645
 646   PROCEDURE WriteRWX(triplet: INTEGER);
 647   BEGIN
 648     IF ((triplet DIV 4) MOD 2) # 0 THEN
 649       WriteString("r");
 650     ELSE
 651       WriteString("-");
 652     END;
 653     IF ((triplet DIV 2) MOD 2) # 0 THEN
 654       WriteString("w");
 655     ELSE
 656       WriteString("-");
 657     END;
 658     IF (triplet MOD 2) # 0 THEN
 659       WriteString("x");
 660     ELSE
 661       WriteString("-");
 662     END;
 663   END WriteRWX;
 664
 665 BEGIN
 666   WriteType((mode DIV 4096) MOD 16);
 667   WriteRWX(mode DIV 64);
 668   WriteRWX(mode DIV 8);
 669   WriteRWX(mode);
 670 END WriteMode;
 671
 672 PROCEDURE WriteTime(time: LONGINT);
 673 VAR
 674   tm: PTm;
 675 BEGIN
 676   tm:= localtime(ADR(time));
 677   IF tm # NIL THEN
 678     WriteInt(tm^.year + 1900, 0);
 679     WriteString("-");
 680     IF tm^.mon < 9 THEN
 681       WriteString("0");
 682     END;
 683     WriteInt(tm^.mon + 1, 0);
 684     WriteString("-");
 685     IF tm^.mday < 10 THEN
 686       WriteString("0");
 687     END;
 688     WriteInt(tm^.mday, 0);
 689     WriteString(" ");
 690     IF tm^.hour < 10 THEN
 691       WriteString("0");
 692     END;
 693     WriteInt(tm^.hour, 0);
 694     WriteString(":");
 695     IF tm^.hour < 10 THEN
 696       WriteString("0");
 697     END;
 698     WriteInt(tm^.min, 0);
 699   ELSE
 700     WriteString("??:??");
 701   END;
 702 END WriteTime;
 703
 704 PROCEDURE Listaj(Putanja: ARRAY OF CHAR);
 705 VAR
 706   info: Stat;
 707   c: INTEGER;
 708 BEGIN
 709   c:= stat(Putanja, ADR(info));
 710   IF c = -1 THEN
 711     WriteString("??????????  ?    ? KB ????-??-?? ??:??");
 712   ELSE
 713     WriteMode(info.mode);
 714     WriteInt(info.nlink, 3);
 715     WriteInt((info.size + 512) DIV 1024, 5); WriteString(" KB ");
 716     WriteTime(info.atime);
 717   END;
 718   WriteString(" "); WriteString(Putanja); WriteLn;
 719 END Listaj;
 720
 721 BEGIN
 722   n:= Narg();
 723   FOR i:= 1 TO n - 1 DO
 724     ok:= GetArg(Putanja, i);
 725     WriteLn;
 726     Listaj(Putanja);
 727   END;
 728   WriteLn;
 729 END Zad4.
 730 \end{codeblock}
 731
 732 \subsection{Stvaranje novih procesa}
 733
 734 Korišćenjem sistemske komande \kod{fork} trenutni proces se duplira
 735 (``račva''). Novi proces je identičan sa originalnim, osim u svom
 736 identifikacionom broj. Komanda ne prima parametre i vraća jedan integer, pa se može mapirati na sledeći način:
 737 \begin{codeblock-indent}
 738 PROCEDURE fork(): INTEGER;
 739 \end{codeblock-indent}
 740
 741 Oba procesa se nakon račvanja nastavljaju odvijati u sledećem redu
 742 koda. Jedino po čemu se razlikuju je vrednost koju je vratio
 743 \kod{fork}, ukoliko je u pitanju originalni proces (``roditelj'') tada
 744 je ta vrednost jednaka proces identifikatoru (\emph{pid}-u)
 745 ``deteta'', i može se koristiti za komunikaciju sa detetom, a u novom
 746 procesu je ova vrednost jednaka nuli. Budući da je najčešće potrebno
 747 da dete i roditelj rade različite stvari, to se obično rešava kodom
 748 sledećeg oblika:
 749 \begin{codeblock-indent}
 750 pid := fork();
 751 IF pid = 0 THEN
 752    (* "detetove" operacije *)
 753 ELSE
 754    (* "roditeljske" operacije *)
 755 END;
 756 \end{codeblock-indent}
 757
 758 Komanda \kod{wait} (uvezena kao sistemska) se može pozvati u
 759 originalnom procesu sa efektom da se proces uspava dokle god neki od
 760 procesa dece ne završi sa radom. Veća kontrola nad ovim ponašanjem se
 761 može postići komandom \kod{waitpid} u kojoj možemo precizirati tačno
 762 koji proces čekamo da se završi.
 763
 764 U sledećim sekcijama će biti ilustrovano nekoliko klasičnih primera
 765 organizacije procesa.
 766
 767 \skica{treba nam propratni tekst za ovo sto sledi}
 768
 769 \subsubsection{Lanac procesa}
 770
 771 \begin{minipage}{0.6\textwidth}
 772 \begin{codeblock}
 773 pid := 0;
 774 i := 1;
 775 WHILE (pid = 0) AND (i < n) DO
 776   pid := fork();
 777   IF pid # 0 THEN
 778     (* ... *)
 779   ELSE
 780     INC(i);
 781   END;
 782 END;
 783 \end{codeblock}
 784 \end{minipage}
 785 \begin{minipage}{0.4\textwidth}
 786 \begin{tikzpicture}
 787 [proc/.style={circle,draw}]
 788 \def \n {5}
 789 \foreach \s in {1,...,\n}
 790 {
 791   \node[proc] (\s) at (\s,-\s/2) {\s};
 792 }
 793 \foreach \s in {2,...,\n} {
 794   \pgfmathparse{int(\s-1)}
 795   \draw [<-] (\s) to (\pgfmathresult);
 796 }
 797 \end{tikzpicture}
 798 \end{minipage}
 799
 800 \subsubsection{Roditelj sa puno dece}
 801
 802 \begin{minipage}{0.6\textwidth}
 803 \begin{codeblock}
 804 pid := -1;
 805 j := 0;
 806 WHILE (pid # 0) AND (j < m) DO
 807   pid := fork();
 808   IF pid # 0 THEN
 809     INC(j);
 810   ELSE
 811     (* ... *)
 812   END;
 813 END;
 814 \end{codeblock}
 815 \end{minipage}
 816 \begin{minipage}{0.4\textwidth}
 817 \begin{tikzpicture}
 818 [proc/.style={circle,draw}]
 819 \def \n {3}
 820 \node[proc] (top) at (0,0) {0..4};
 821 \foreach \s in {0,...,\n}
 822 {
 823   \node[proc] (\s) at (-1.5+\s,-2) {\s};
 824 }
 825 \foreach \s in {0,...,\n} {
 826   \draw [->] (top) to (\s);
 827 }
 828 \end{tikzpicture}
 829 \end{minipage}
 830
 831 \subsubsection{Stablo procesa}
 832
 833 \begin{minipage}{0.6\textwidth}
 834 \begin{codeblock}
 835 dubina := 1;
 836 brdece := 0;
 837 WHILE (dubina < maxdubina) AND
 838       (brdece < potrebnodece) DO
 839   pid := fork();
 840   IF pid # 0 THEN
 841     INC(brdece);
 842   ELSE
 843     INC(dubina);
 844     brdece := 0;
 845   END;
 846 END;
 847 \end{codeblock}
 848 \end{minipage}
 849 \begin{minipage}{0.4\textwidth}
 850 \begin{tikzpicture}
 851 [proc/.style={circle,draw},
 852 level 1/.style={sibling distance=28mm,level distance=10mm},
 853 level 2/.style={sibling distance=14mm,font=\scriptsize},
 854 level 3/.style={sibling distance=6mm,font=\tiny}
 855 ]
 856 \node[proc] (root) {1-0}
 857 child[->] foreach \x in {0,1} {node[proc] {1-\x}
 858   child foreach \y in {0,1} {node[proc] {2-\y}
 859     child foreach \z in {0,1} {node[proc] {3-\z}
 860     }}};
 861
 862 \node[text width=0.9\textwidth] (desc) at (0,-4) {maxdubina=4, potrebnodece=2,
 863 čvorovi prikazuju vrednosti pri kreiranju};
 864 \end{tikzpicture}
 865 \end{minipage}
 866
 867
 868 % ----------------------------------------------
 869
 870 \newpage
 871 \pagenumbering{Roman}
 872 \appendix
 873
 874 \section{Instalacija kompajlera GNU Modula 2}
 875 \label{app-instalacija-gm2}
 876
 877 Ova sekcija treba da omogući instalaciju kompajlera GNU Modula 2 na
 878 već postojeći GNU Linux operativni sistem iz Debian porodice, koja
 879 uključuje i sve varijante Ubuntu distribucije, kao i Linux Mint i
 880 mnoge druge. Kompajler je moguće bez većih problema instalirati i na
 881 bilo koji drugi Linux (a i OSX i Windows), kompajliranjem iz izvornog
 882 koda, za šta preporučujemo konsultovanje sa zvaničnom stranicom
 883 \url{http://www.nongnu.org/gm2/obtaining.html}.
 884
 885 Ovo uputstvo neće ulaziti u detalje kako instalirati operativni
 886 sistem. Za one koje koriste Windows i nisu sigurni kako da paralelno
 887 instaliraju drugi operativni sistem, preporučujemo korišćenje
 888 virtuelne mašine (npr besplatni Virtual Box,
 889 \url{http://virtualbox.org}) i instaliranje sistema na nju, ili još
 890 lakše skinuti već instaliranu mašinu sa nekim od Debian sistema, npr
 891 Ubuntu ili Kubuntu, ili eventualno neku manje zahtevnu verziju kao što
 892 je Lubuntu, ako su performanse problematične.
 893
 894 \subsection{Instalacija na Debian platformi}
 895
 896 Prvi korak za instalaciju dodatnog kompajlera GNU Modula 2 je
 897 dodavanje repozitorijuma softvera u sistem. Ovo se može uraditi ručnim
 898 menjanjem fajla \kod{/etc/apt/sources.list} i dodavanjem
 899 \begin{codeblock-indent}
 900 #
 901 #  GNU Modula-2 repo
 902 #
 903
 904 deb http://floppsie.comp.glam.ac.uk/debian/ wheezy main
 905 deb-src http://floppsie.comp.glam.ac.uk/debian/ wheezy main
 906 \end{codeblock-indent}
 907
 908 Alternativno se mogu koristiti sledeće komande:
 909
 910 \begin{terminal}
 911 sudo add-apt-repository "deb http://floppsie.comp.glam.ac.uk/debian/ wheezy main"
 912 sudo add-apt-repository "deb-src http://floppsie.comp.glam.ac.uk/debian/ wheezy main"
 913 \end{terminal}
 914
 915 Većina sistema omogućava i da se ovo uradi preko nekih grafičkih
 916 alata.
 917
 918 Nakon dodavanja novog izvora za softver potrebno je u konzoli uraditi
 919 sledeće:
 920 \begin{terminal}
 921 sudo apt-get update
 922 sudo apt-get install gm2-doc gm2
 923 \end{terminal}
 924
 925 Po želji se može skinuti i izvorni kod kompajlera sledećom komandom:
 926 \begin{terminal}
 927 sudo apt-get source gm2
 928 \end{terminal}
 929
 930 Videti Glavu~\ref{g-prvi-program} za primer kompajliranja programa.
 931
 932 \paragraph{Napomena:} Prilikom unapredjivanja Linux distribucije na
 933 sledeću verziju (npr. 13.10 na 14.04) se standardno onemogućavaju
 934 dodati izvori softvera i potrebno ih je ručno ponovo upaliti.  Ovo se
 935 može uraditi otvoranjem \kod{/etc/apt/sources.list} i uklonjanjem
 936 ``\#'' sa početka redova koje želimo da koristimo ponovo ili
 937 korišćenjem adekvatnih vizuelnih alata.
 938
 939 \subsection{Problem: nedostaje ``ctli.o'' i/ili još neki fajlovi}
 940
 941 Pri pokušaju kompajliranja se na nekim sistemima može desiti da
 942 prijave nedostajuće fajlove \kod{crti.o, crt1.o} i/ili
 943 \kod{crtn.o}. Konkretno je poznato za gcc verziju 4.6 na debianu,
 944 pošto postoji problem u pakovanju kompajlera, ali moguće je da utiče i
 945 na neke druge sisteme.
 946
 947 Greška se ispravlja na sledeći način (korisnik treba da
 948 ima administrativna prava, zato se radi ``sudo'') ukoliko
 949 je u pitanju 64-bitni sistem:
 950 \begin{terminal}
 951 sudo su
 952 cd /usr/lib
 953 ln -sv /usr/lib/x86_64-linux-gnu/crti.o crti.o
 954 ln -sv /usr/lib/x86_64-linux-gnu/crt1.o crt1.o
 955 ln -sv /usr/lib/x86_64-linux-gnu/crtn.o crtn.o
 956 exit
 957 \end{terminal}
 958
 959 Za 32-bitne sisteme važi ista ispravka, jedino što se u komandama
 960 treba zameniti ``x86\_64'' sa ``i386''.
 961
 962 \skica{možda i build from source}
 963
 964 \newpage
 965 \section{Tekst editor Joe}
 966 \label{app-joe}
 967
 968 Ukratko ćemo predstaviti editor ``joe''. Odabran je zbog svoje
 969 rasprostranjenosti, potpune funkcionalnosti u tekstualnom modu rada
 970 (korišćenje iz terminala) te vrlo jasnom sistemu pomoći koji se može
 971 koristiti pri radu.  Na nekim sistemima on dolazi već instaliran, a na
 972 skoro svima se lako može dodati iz repozitorijuma. Na Ubuntu i sličnim
 973 sistemima se ovo može uraditi sa:
 974 \begin{terminal}
 975 sudo apt-get install joe
 976 \end{terminal}
 977 Ili analogno na drugim sistemima za instaliranje softvera.
 978
 979 Otvaranje postojećeg fajla ``hello.mod'' za uređivanje, odnosno
 980 otvaranje novog praznog fajla u koji ćemo unositi odgovarajući kod ili
 981 tekst se može postići sledećom komandom:
 982 \begin{terminal}
 983 joe hello.mod
 984 \end{terminal}
 985
 986 \subsection{Tumačenje prečica na tastaturi}
 987
 988 Joe je po svojoj prirodi bogat prečicama na tastaturi. U daljem tekstu
 989 će biti navedene mnoge od njih. Kod svih se navodi redosled
 990 pritiskanja tastera individualno, a ako su negde tasteri spojeni sa
 991 ``+'' (alternativno sa ``-'') onda ih je potrebno pritisnuti
 992 odjednom. Neki primeri:
 993
 994 \begin{itemize}
 995 \item \Ctrl +\keystroke{\_} (poništavanje poslednje promene) pristsak
 996   na taster \emph{CTRL} i \emph{\_ (podvlaka)} odjednom.
 997 \item \Ctrl +\keystroke{K}\keystroke{H} (otvaranje sistema pomoći)
 998   pritisak na \emph{CTRL} i \emph{K} odjednom, odpustiti sve, pa onda
 999   pritisak na \emph{H}.
1000 \item \Esc \keystroke{,} (prelazak na sledeću stranu pomoći)
1001   pritisak na taster \emph{Escape}, a nakon toga pritisak na taster
1002   \emph{, (zarez)}.
1003 \end{itemize}
1004
1005 U okviru sistema pomoći koji je ugrađen u sam editor uglavnom se
1006 pojavljuju skraćeni oblici:
1007 \begin{itemize}
1008 \item \^{}D isto što i ``Ctrl-D''
1009 \item \^{}KH isto što i ``Ctrl-K H''
1010 \item \^{}[. isto što i ``Esc .''
1011 \end{itemize}
1012
1013
1014 \subsection{Sistem pomoći}
1015
1016 Za pomoć pri korišćenju ediora ``joe'' preporučujemo pritiskanje
1017 kombinacije \Ctrl +\keystroke{K}\keystroke{H}, koja daje spisak
1018 komandi u gornjem delu editora.  Postoji nekoliko stranica ove pomoći
1019 kroz koje se može kretati sa \Esc \keystroke{.} (tačka) i \Esc
1020 \keystroke{,} (zarez).
1021
1022 U okviru pomoći postoje maltene sve komande koje editor pruža, a na
1023 kraju su čak uključene i ASCII tabele znakova. Preporučuje se makar
1024 ovlašno upoznavanje sa stranicama pomoći i mogućnostima editora.
1025
1026 \subsection{Rad sa fajlovima}
1027
1028 Snimanje sa izlaskom iz programa se može uraditi sa \Ctrl
1029 +\keystroke{K}\keystroke{X}, dok se
1030 samo snimanje izvršava sa \Ctrl +\keystroke{K}\keystroke{D}. U oba
1031 slučaja ``joe'' pita za ime fajla koji snimamo, pri čemu kao podrazumevanu
1032 vrednost ponudi trenutno ime.
1033
1034 Joe može raditi sa više fajlova odjednom. Novi fajl se može otvoriti
1035 sa \Ctrl +\keystroke{K}\keystroke{E}.  Na dnu editora će se pojaviti
1036 polje za kucanje imena fajla koje dozvoljava i da se putanja
1037 automatski dopunjava mogućnostima pritiskom na taster \Tab (Tab), baš
1038 kao i u komandnoj liniji.
1039
1040 Prelazak na sledeći, odnosno prethodni, otvoreni fajl se dobija pritiskom
1041 na \Esc \keystroke{V}, odnosno \Esc \keystroke{U}.
1042
1043 Zatvaranje fajla je moguće sa \Ctrl+\keystroke{C} (što je i
1044 standardna komanda za ``ubijanje'' trenutnog procesa u terminalu), pri
1045 čemu će ``joe'' pitati da li želimo da izađemo ako postoje promene
1046 koje nisu snimljene. Ako je u pitanju bio jedini otvoren fajl, tada će
1047 se i sam editor zatvoriti.
1048
1049 \subsection{Rad sa tekstom}
1050
1051 Pritiskom na \Ctrl+\keystroke{\_} se poništava poslednja promena (undo).
1052
1053 Premeštanje i kopiranje delova teksta je malo drugačije nego u
1054 klasičnim grafičkim programima. Prvo je potrebno označiti željeni
1055 tekst u dva koraka: \Ctrl +\keystroke{K}\keystroke{B} postavlja
1056 početak bloka na trenutnu poziciju kursora, a \Ctrl
1057 +\keystroke{K}\keystroke{K} postavlja kraj bloka, nakon čega će
1058 selekcija biti i vizuelno označena. Sada je moguće na proizvoljnom
1059 mestu u istom ili drugom dokumentu pritisnuti \Ctrl
1060 +\keystroke{K}\keystroke{C} da bi se iskopirao označeni blok, odnosno
1061 \Ctrl +\keystroke{K}\keystroke{M} da bi se on premestio.
1062 Komanda \Ctrl +\keystroke{K}\keystroke{Y} briše odabrani blok.
1063
1064 Pretraga dokumenta se započinje sa \Ctrl +\keystroke{K}\keystroke{F}.
1065
1066 Pritiskom na \Ctrl +\keystroke{T} se dobija meni sa opcijama u kome se
1067 može odabrati više opcija za rad, kao što su margine, automatsko
1068 prelamanje redova, očuvanje uvlačenja redova (\emph{auto-indent}),
1069 sintaksno bojenje itd.
1070
1071 \subsection{Rad sa prozorima}
1072
1073 ``Joe'' ima mogućnosti i da podeli radnu površinu na nekoliko prozora
1074 koji omogućavaju da se vidi više dokumenata, ili čak da se vide
1075 različiti delovi istog dokumenta. Prozor se deli na dva komandom \Ctrl
1076 +\keystroke{K}\keystroke{O}. Veličina trenutnog prozora se potom može
1077 povećavati (\Ctrl +\keystroke{K}\keystroke{G}) ili smanjivati (\Ctrl
1078 +\keystroke{K}\keystroke{T}) na uštrb drugih prozora. Prelazak na
1079 sledeći, odnosno prethodni prozor se dobija pristikom na \Ctrl
1080 +\keystroke{K}\keystroke{N}, odnosno na \Ctrl
1081 +\keystroke{K}\keystroke{P}. Komanda \Ctrl +\keystroke{K}\keystroke{I}
1082 omogućuje da se naizmenično vide svi prozori, ili samo jedan.
1083
1084 \subsection{Problem: ``zamrzavanje'' pri snimanju} ako editor izgleda
1085 kao da se zaledio verovatno je problem što je stisnuta ``klasična''
1086 kombinacija za snimanje \Ctrl + \keystroke{S} koja ne radi u
1087 ovom programu, a nažalost izaziva prekid osvežavanja ekrana. Efekat
1088 se poništava pritiskom na \Ctrl + \keystroke{Q}. Za više detalja
1089 pogledati Glavu~\ref{g-smrzavanje}.
1090
1091 \skica{joe i sintaksno bojenje za m2}
1092
1093 \newpage
1094 \section{Putty}
1095
1096 \emph{Putty} je program koji služi da se pod Windows operativnim
1097 sistemom otvori terminal (konzola, komandna linija) na udaljenom UNIX
1098 serveru. Može se naći online na
1099 \url{http://www.chiark.greenend.org.uk/~sgtatham/putty/download.html}.
1100
1101 Po pokretanju se prikazuje dijalog u kome se može ukucati adresa
1102 udaljenog računara i konfigurisati mnogi parametri. Najčešće je dosta
1103 samo uneti adresu računara i pokrenuti konekciju. Nakon toga (ako je
1104 uspešno povezivanje) biće prikazan ekran za unos korisničkog imena i
1105 lozinke.
1106
1107 \subsection{Problem: terminal ne odgovara na unos, ``smrznuo'' se}
1108 \label{g-smrzavanje}
1109
1110 Putty (kao i većina standardnih linux terminala koji koriste
1111 softversku kontrolu toka podataka \emph{software flow control}) se
1112 može dovesti u stanje da ne prikazuje ispis unosa na ekranu, pritiskom
1113 na \Ctrl+\keystroke{S}. Ovo je često velik problem jer se poklapa sa
1114 standardnom prečicom za snimanje u većini grafičkih aplikacija, pa se
1115 može nehotično aktivirati. Iz ovog režima rada se može izaći prečicom
1116 \Ctrl+\keystroke{Q}.  Ukratko:
1117 \begin{lstlisting}[xleftmargin=10em]
1118 Do not press
1119   Ctrl S
1120 If you do
1121   Ctrl Q
1122 \end{lstlisting}
1123
1124 Smisao postojanja ovakve opcije je dobrim delom istorijski, iz vremena
1125 kad su brzine protoka bile veoma male, i kada se štedelo time što bi
1126 se privrmeno isključio protok kada nisu neophodne povratne
1127 informacije, na primer kod komandi koje se dugo izvršavaju. Naravno
1128 ovo ima svoje primene i danas kod slabijih veza, ili kod mobilnih veza
1129 koje se plaćaju po protoku, a nekad se može i dobiti na brzini
1130 izvršavanja programa, ako se ne gubi vreme na osvežavanje ekrana.
1131
1132 \skica{literatura i linkovi izdovjeni na kraju dokumenta}
1133
1134 %\end{multicols}
1135 \end{document}