skripta-os2.tex

   1 % skripta-os2.tex
   2 % Skripta za predmet Operativni Sistemi 2, DMI, PMF, NS
   3 % Doni Pracner, Ivan Pribela
   4 % 2011/12 -- 2014/15
   5
   6 \documentclass[a4paper,twoside]{article}
   7 \usepackage[T1]{fontenc}
   8 \usepackage[utf8]{inputenc}%definišemo da je ulaz utf-8 fajl
   9
  10 % osnovne informacije koje ce se prikazati na naslovnoj strani,
  11 % kao i u informacijama u generisanom pdfu
  12 \newcommand{\autor}{Doni Pracner, Ivan Pribela}
  13 \newcommand{\inst}{Departman za matematiku i informatiku, PMF, UNS}
  14 \newcommand{\autorinst}{\autor \\ \inst}
  15 \newcommand{\naslov}{Skripta za vežbe iz predmeta operativni sistemi 2}
  16 \newcommand{\datum}{Februar 2015, Novi Sad}
  17 \newcommand{\verzija}{ver 15a}
  18
  19 \usepackage[serbian]{babel}
  20 \usepackage{fancyhdr}
  21 \pagestyle{fancy}
  22
  23 \title{\naslov \ -- \verzija}
  24 \author{\autor \\ \inst}
  25 \date{\datum}
  26
  27 %change the default font
  28 \usepackage{lmodern}
  29 \usepackage{beramono}
  30 \renewcommand{\familydefault}{\sfdefault}
  31
  32 \usepackage{pifont}
  33
  34 %podesavanja outputa za pdf verzije
  35 \usepackage[bookmarks,pdffitwindow=false,unicode=true,%
  36 pdftitle={\naslov \ -- \verzija},%
  37 pdfauthor={\autor}%
  38 ]{hyperref}
  39
  40 \usepackage{graphicx}
  41 \usepackage{listings}
  42 \usepackage{amsthm}
  43 \usepackage{amsmath}
  44 \usepackage{latexsym}
  45 \usepackage{multicol}
  46
  47 %\usepackage{keystroke}
  48 % ispod je dodata alternativa za ovaj paket
  49
  50 \usepackage{tikz}
  51 \usetikzlibrary{shadows}
  52
  53 \newcommand*\keystroke[1]{%
  54   \tikz[baseline=(key.base)]
  55     \node[%
  56       draw,
  57       fill=white,
  58       drop shadow={shadow xshift=0.2ex,shadow yshift=-0.2ex,fill=black,opacity=0.75},
  59       rectangle,
  60       rounded corners=2pt,
  61       inner sep=1pt,
  62       line width=0.5pt,
  63       font=\small\sffamily
  64     ](key) {#1\strut}
  65   ;
  66 }
  67
  68 \newcommand*\Ctrl{\keystroke{Ctrl}}
  69 \newcommand*\Tab{\keystroke{Tab}}
  70 \newcommand*\Esc{\keystroke{Esc}}
  71
  72 %margine
  73 \usepackage[top=2cm, bottom=2cm, left=2.5cm, right=2cm]{geometry}
  74
  75 \begin{document}
  76
  77 %customize the itemize environments
  78
  79 \let\olditemize=\itemize
  80 \def\itemize{
  81 \olditemize
  82   \setlength{\itemsep}{1pt}
  83   \setlength{\parskip}{0pt}
  84   \setlength{\parsep}{0pt}
  85   \setlength{\topsep}{-1cm}
  86
  87 }
  88
  89 %% ovi redovi daju header i footer
  90
  91 \renewcommand{\sectionmark}[1]{\markright{\thesection\ #1}}
  92 \fancyhf{} % delete current setting for header and footer
  93 %\fancyfoot[C]{\thepage}
  94
  95 \fancyhead[LO]{\bfseries\rightmark}
  96 \fancyhead[RO]{\thepage}
  97
  98 \fancyhead[RE]{Operativni sistemi 2 -- skripta}
  99 \fancyhead[LE]{\thepage}
 100
 101 \renewcommand{\headrulewidth}{0.5pt}
 102 \renewcommand{\headwidth}{\textwidth}
 103
 104 %\renewcommand{\footrulewidth}{0.5pt}
 105 %\addtolength{\headheight}{0.5pt} % make space for the rule
 106 \fancypagestyle{plain}{%
 107   \fancyhead{} % get rid of headers on plain pages
 108   \fancyfoot{}
 109   \renewcommand{\headrulewidth}{0pt} % and the line
 110   \renewcommand{\footrulewidth}{0pt} % and the line
 111 }
 112 \renewcommand{\headheight}{15pt}
 113
 114 %promene u marginama:
 115 %\setlength{\marginparwidth}{32pt}
 116 %\setlength{\textwidth}{620pt}
 117 %\setlength{\textheight}{620pt}
 118
 119
 120 %% specijalni blokovi koji služe kao podsetnici u radu ili napomene
 121 \newcommand{\skica}[1]{
 122     \noindent \framebox{\parbox[c]{0.9\textwidth}{  {\small** \textit{#1}  }}
 123     \newline }
 124 }
 125
 126 \newcommand{\skicas}[1]{
 127     \framebox{* \textit{#1} *}
 128 }
 129
 130 %boldovane skice visokog prioriteta
 131 \newcommand{\skicab}[1]{
 132   \noindent \framebox{\parbox[c]{0.9\textwidth}{ {\small***
 133         \textbf{#1} }} \newline } }
 134
 135 \newcommand{\kod}[1]{{\small\texttt{#1}}}
 136
 137 % ako je sledeci red odkomentarisan nista od skica nece biti ispisano
 138 % u finalni dokument
 139
 140  \renewcommand{\skica}[1]{}
 141
 142
 143 \maketitle
 144
 145 % theorems, definition etc.
 146 %''''''''''''''''''''''''''
 147
 148 \theoremstyle{definition}
 149 \newtheorem{def1}{Definicija}
 150 \theoremstyle{plain}
 151 \newtheorem{theo}{Teorema}
 152 \newtheorem{lema}{Lema}
 153
 154 \lstloadlanguages{Modula-2,C++}
 155
 156 \lstset{
 157         basicstyle=\ttfamily,
 158         showstringspaces=false,
 159         breaklines=true
 160 }
 161
 162 \lstdefinestyle{codeblock}{
 163 %       basicstyle=\footnotesize\ttfamily,
 164         keywordstyle=\textbf,
 165         columns=[l]fixed,
 166         breakatwhitespace=true,
 167 %        prebreak=\P,
 168 %        postbreak=\ding{229}\space,
 169         language=Modula-2,
 170         xleftmargin=1em
 171 }
 172
 173 \lstdefinestyle{codeblock-indent}{
 174   style=codeblock,
 175   xleftmargin=4em
 176 }
 177
 178 \lstdefinestyle{terminal}{
 179   frame=lt,
 180 %  frameround=fftt,
 181   backgroundcolor=\color[gray]{.95},
 182 % prebreak=\P,
 183   postbreak=\ding{229}\space,
 184   xleftmargin=2em
 185 }
 186
 187 \lstdefinestyle{numcodeblock}{
 188   style=codeblock,
 189   numbers=left,
 190   firstnumber=1,
 191   stepnumber=1
 192 }
 193
 194 \lstnewenvironment{codeblock}[1][]{\lstset{style=codeblock,#1}}{}
 195 \lstnewenvironment{codeblock-indent}[1][]{\lstset{style=codeblock-indent,#1}}{}
 196 \lstnewenvironment{terminal}{\lstset{style=terminal}}{}
 197
 198 % ----------------==================--------------------------------------
 199 %                 Pravi pocetak rada
 200
 201
 202 Programi u ovoj skripti su testirani sa kompajlerom ``GNU Modula 2'' (u
 203 daljem tekstu često skraćeno na \emph{gm2}), pod operativnim
 204 sistemima iz Debian porodice.
 205
 206 \tableofcontents
 207
 208 \newpage
 209
 210 %\begin{multicols}{2}
 211
 212 \section{GNU Modula 2}
 213
 214 \emph{GNU Modula 2} (u daljem tekstu često skraćeno na \emph{gm2}) je
 215 pred procesor (\emph{front end}) za GNU kolekciju kompajlera
 216 (GCC). Podržava nekoliko dijalekata jezika ``Modula 2'' --
 217 najznačajniji su ISO standard i nekoliko varijacija koje je originalni
 218 autor Niklaus Virt (\emph{Niklaus Wirth}) opisao u različitima
 219 verzijama knjige \emph{Programming in Modula 2 (PIM)}. Uz kompajler se
 220 dobijaju i besplatne ISO, PIM i još neke biblioteke.
 221
 222 \subsection{Prvi program u gm2 }
 223 \label{g-prvi-program}
 224
 225 Tradicionalni prvi program ``Hello World'' bi izgledao ovako:
 226 \begin{codeblock-indent}
 227   MODULE hello;
 228
 229   FROM StrIO IMPORT WriteString, WriteLn;
 230
 231   BEGIN
 232      WriteString('hello world');
 233      WriteLn
 234   END hello.
 235 \end{codeblock-indent}
 236
 237 Primećuje se razlika u modulu iz koga se uvoze komande u odnosu na
 238 XDS/TopSpeed verzije M2, tamo je sve bilo u \kod{InOut}, dok se ovde
 239 koristi \kod{StrIO} za rad sa stringovima, \kod{NumberIO} za rad sa
 240 brojevima i tako dalje. Za pregled dostupnih biblioteka predlaže se
 241 korišćenje zvanične stranice:
 242 \url{http://nongnu.org/gm2/libraries.html}, odnosno
 243 \url{http://nongnu.org/gm2/base_libraries.html} za samo osnovne
 244 biblioteke.
 245
 246 Predpostavimo da je fajl napravljen u trenutnom direktorijumu,
 247 koristeći neki tesktualni editor (u dodatku~\ref{app-joe} je opisan
 248 ``joe'' koji se koristi na vežbama).  Kreirani fajl se tada može
 249 prevesti u izvršnu verziju sledećom komandom:
 250 \begin{terminal}
 251   gm2 hello.mod
 252 \end{terminal}
 253
 254 Ako je kod ispravan (kao onaj gore) u istom direktorijumu će se
 255 napraviti fajl \kod{a.out}, koji se može pokrenuti sa:
 256 \begin{terminal}
 257   ./a.out
 258 \end{terminal}
 259 pri čemu \kod{./} naglašava da hoćemo da pokrenemo program iz trenutnog
 260 direktorijuma (koji se označava tačkom). Ako je potrebno da
 261 izvršni fajl ima neki drugi naziv može se koristiti poziv sledećeg
 262 tipa:
 263 \begin{terminal}
 264   gm2 -o imeIzlaznogFajla ulaznifajl
 265 \end{terminal}
 266
 267 Za dalje opcije kompajlera konsultovati \kod{gm2 -{}-help} i zvaničnu
 268 stranicu kompajlera.
 269 %ovde je trebalo -{}- da razdvoji dva minusa, jer se inače tumače kao jedan.
 270
 271 \subsection{Korišćenje sistemskih poziva}
 272
 273 Mapiranje procedura na sistemske pozive se može izvršiti preko
 274 specijalnog definicionog modula koji u zaglavlju sadrži ključne reči
 275 \kod{FOR "{}C"} u kome se navode imena procedura koja se poklapaju sa
 276 imenima sistemskih poziva i imaju parametre i povratne vrednosti
 277 odgovarajućih tipova.  Na primer, mapirajmo poziv \kod{system}, koji
 278 izvršava prosleđenu komandu u novom \emph{shell}-u. Specifikaciju
 279 komande možemo videti sa
 280 \begin{terminal}
 281   man system
 282 \end{terminal}
 283
 284 odnosno videćemo da je poziv definisan na sledeći način:
 285 \begin{codeblock-indent}
 286 int system(const char *command);
 287 \end{codeblock-indent}
 288 što znači da vraća ceo broj, a prima jedan argument koji je pokazivač
 289 (što se označava *) na znak. Ovo je zapravo ceo string, pošto se u C
 290 jeziku oni predstavljaju kao pokazivač na prvi znak, a string se onda
 291 sastoji od svih sledećih znakova u memoriji dokle god se ne naiđe na
 292 0C. Srećom, sve ovo se automatski mapira kreiranjem sledećeg modula:
 293
 294 \begin{codeblock}
 295 DEFINITION MODULE FOR "C" Lib;
 296
 297   EXPORT UNQUALIFIED system;
 298
 299   PROCEDURE system(command: ARRAY OF CHAR): INTEGER;
 300
 301 END Lib.
 302 \end{codeblock}
 303
 304 Nije potrebno praviti prazne implementacione module. Iz ovakvog modula
 305 se mogu uvoziti i koristiti procedure kao i iz bilo kakvog
 306 ``normalnog'' modula, kao što se može videti u sledećem primeru, koju
 307 od korisnika učitava stringove i pokušava da ih izvrši kao da su uneti
 308 u komandnoj liniji, dokle god korisnik ne unese reč ``kraj'':
 309 \begin{codeblock}
 310 MODULE Zad2;
 311
 312 FROM StrIO IMPORT
 313   ReadString, WriteString, WriteLn;
 314 FROM StrLib IMPORT
 315   StrEqual;
 316 FROM Lib IMPORT
 317   system;
 318
 319 TYPE
 320   String = ARRAY [0..1023] OF CHAR;
 321
 322 VAR
 323   Komanda: String;
 324
 325 PROCEDURE Izvrsi(Komanda: ARRAY OF CHAR);
 326 VAR
 327   c: INTEGER;
 328 BEGIN
 329   c:= system(Komanda);
 330 END Izvrsi;
 331
 332 BEGIN
 333   WriteString("?> "); ReadString(Komanda);
 334   WHILE NOT StrEqual(Komanda, "kraj") DO
 335     Izvrsi(Komanda);
 336     WriteString("?> "); ReadString(Komanda);
 337   END;
 338 END Zad2.
 339 \end{codeblock}
 340
 341 Prilikom mapiranja sistemskih poziva je moguće koristiti ``...'' na
 342 kraju liste argumenata da se označi da je moguće proslediti
 343 proizvoljan broj argumenata nakon navedenih, koji će biti premapirani
 344 na odgovarajuće tipove podataka. Takođe je moguće i označiti da se
 345 povratna vrednost procedure ne mora koristiti. U gornjem primeru je
 346 mogla funkcija da se definiše kao \kod{PROCEDURE system(command: ARRAY
 347   OF CHAR): [INTEGER];} i tada bi mogla se poziva kao obična procedura
 348 bez korišćenja pomoćne promenljive \kod{c} da se dobije povratna
 349 vrednost.
 350
 351 Neki primeri pretvaranja tipova su dati u Tabeli~\ref{t-pretvaranje-tipova}, preuzetoj sa \url{http://www.nongnu.org/gm2/interface_to_c.html}.
 352
 353 \begin{table}[htp]
 354 \begin{center}
 355 \begin{tabular}{lll}
 356 Stvarni parametar      &  Konverzija  &   Tip vrednosti koji će biti prosleđen\\
 357 \hline
 358 123                    &  -                &   long long int\\
 359 "hello world"          &  -                &   const char *\\
 360 a: ARRAY OF CHAR       &  ADR(a)           &   char *\\
 361 a: ARRAY [0..5] OF CHAR&  ADR(a)           &   char *\\
 362 3.14                   &  -                &   long double
 363 \end{tabular}
 364 \end{center}
 365 \caption{Tabela pretvaranja tipova\label{t-pretvaranje-tipova}}
 366 \end{table}
 367
 368 \subsubsection{Primer: Izlistavanje sadržaja direktorijuma}
 369
 370 Korišćenje sistemskih poziva se može ilustrovati primerom čitanja
 371 sadržaja direktorijuma, komandama \kod{opendir}, \kod{readdir} i
 372 \kod{closedir}. Prva komanda otvara prosledjenu putanju i vraća
 373 pokazivač na otvoreni direktorijum. Komanda \kod{readdir} prima ovakav
 374 pokazivač kao ulazni parametar, a vraća pokazivač na slog koji
 375 predstavlja sledeću stavku u otvorenom direktorijumu ili \kod{NIL} ako
 376 više nema ničega. Poslednja komanda, \kod{closedir}, se izvodi na
 377 kraju i zatvara otvoreni direktorijum. Bitno je zatvarati otvorene
 378 resurse jer je moguće da sistem odbije da otvori novi ako ih
 379 proces već ima previše otvorenih.
 380
 381 Budući da su u pitanju sistemski pozivi niskog nivoa, veličine tipova
 382 su nažalost promenljive i mogu zavisiti od konkretnog operativnog
 383 sistema, a naročito utiče da li je u pitanju~32--bitni, ili~64--bitni
 384 sistem. Zbog ovoga su date dve varijante bibilioteke sa tipovima.
 385 Prva je testirana na Lubuntu 11.10 i 12.04 32bit, a druga je testirana
 386 na Kubuntu 11.10 i 12.10 64bit.
 387
 388 \begin{codeblock}
 389 DEFINITION MODULE FOR "C" libdir;
 390
 391   FROM SYSTEM IMPORT
 392     ADDRESS, BYTE;
 393
 394   EXPORT UNQUALIFIED opendir, readdir, closedir, PDir, DirEnt, PDirEnt;
 395 \end{codeblock}
 396 \begin{minipage}{0.45\textwidth}
 397 \begin{codeblock}
 398 (* types for 32 bit *)
 399   TYPE
 400     PDir = ADDRESS;
 401     DirEnt = RECORD
 402        ino: INTEGER;
 403        off: INTEGER;
 404        reclen: SHORTCARD;
 405        type: BYTE;
 406        name: ARRAY [0..255] OF CHAR;
 407     END;
 408     PDirEnt = POINTER TO DirEnt;
 409  \end{codeblock}
 410 \end{minipage}
 411 \begin{minipage}{0.45\textwidth}
 412 \begin{codeblock}[frame=single,frameround=tttt]
 413 (* types for 64 bit *)
 414   TYPE
 415     PDir = ADDRESS;
 416     DirEnt = RECORD
 417        ino: LONGINT;
 418        off: LONGINT;
 419        reclen: SHORTCARD;
 420        type: BYTE;
 421        name: ARRAY [0..255] OF CHAR;
 422     END;
 423     PDirEnt = POINTER TO DirEnt;
 424 \end{codeblock}
 425 \end{minipage}
 426 \begin{codeblock}
 427   PROCEDURE opendir(name: ARRAY OF CHAR): PDir;
 428   PROCEDURE readdir(dirp: PDir): PDirEnt;
 429   PROCEDURE closedir(dirp: PDir): [INTEGER];
 430
 431 END libdir.
 432 \end{codeblock}
 433
 434 \begin{codeblock}
 435 MODULE Zad3;
 436
 437 FROM StrIO IMPORT
 438   WriteString, WriteLn;
 439 FROM NumberIO IMPORT
 440   WriteInt;
 441 FROM Args IMPORT
 442   Narg, GetArg;
 443   FROM libdir IMPORT
 444   opendir, readdir, closedir, PDir, PDirEnt;
 445 FROM errno IMPORT
 446   geterrno;
 447
 448 TYPE
 449   String = ARRAY [0..1023] OF CHAR;
 450
 451 VAR
 452   Putanja: String;
 453   n, i: INTEGER;
 454   ok: BOOLEAN;
 455
 456 PROCEDURE Listaj(Ime: ARRAY OF CHAR);
 457 VAR
 458   dir: PDir;
 459   entry: PDirEnt;
 460   c: INTEGER;
 461 BEGIN
 462   WriteString("Folder "); WriteString(Ime); WriteLn;
 463   dir:= opendir(Ime);
 464   IF dir = NIL THEN
 465     WriteString("  Greska broj "); WriteInt(geterrno(), 0); WriteString("."); WriteLn();
 466     WriteString("  Ne mogu da otvorim direktorijum."); WriteLn();
 467   ELSE
 468     entry:= readdir(dir);
 469     WHILE entry # NIL DO
 470       IF entry^.name[0] # "." THEN
 471         WriteString("  "); WriteString(entry^.name); WriteLn;
 472       END;
 473       entry:= readdir(dir);
 474     END;
 475     c:= closedir(dir);
 476     IF c = -1 THEN
 477       WriteString("  Greska broj "); WriteInt(geterrno(), 0); WriteString("."); WriteLn();
 478       WriteString("  Ne mogu da zatvorim direktorijum."); WriteLn();
 479     END;
 480   END;
 481 END Listaj;
 482
 483 BEGIN
 484   n:= Narg();
 485   FOR i:= 1 TO n - 1 DO
 486     ok:= GetArg(Putanja, i);
 487     WriteLn;
 488     Listaj(Putanja);
 489   END;
 490   WriteLn;
 491 END Zad3.
 492 \end{codeblock}
 493
 494 \subsubsection{Primer: Ispis osobina pojedinih fajlova}
 495
 496 O pojedinim fajlovima možemo dobiti više informacija koristeći
 497 sistemski poziv \kod{stat}. On prima dva argumenta, prvi je
 498 \emph{puna} putanja do fajla, a drugi je pokazivač na strukturu u koju
 499 će komanda upisati podatke. Obratiti pažnju da zbog ovoga struktura
 500 već mora postojati u memoriji, ili kao lokalna promenljiva
 501 odgovarajućeg slogovnog tipa, ili dinamički alocirana korišćenjem
 502 pokazivača na nju.
 503
 504 Linux i mnogi drugi srodni sistemi za internu prezentaciju vremena
 505 koriste broj sekundi od početka ``epohe'', odnosno od prvog januara
 506 1970 godine. Za konverziju u klasičnije mere vremena se može koristiti
 507 poziv \kod{localtime}.
 508
 509 Kao i u prethodnom primeru date su dve verzije definicija nekih
 510 tipova.
 511
 512 \begin{codeblock}
 513 DEFINITION MODULE FOR "C" LibStat32;
 514   FROM SYSTEM IMPORT
 515     ADDRESS, BYTE;
 516   EXPORT UNQUALIFIED stat, localtime,
 517     Stat, PStat, Tm, PTm, PInt,
 518     fifo, character, directory, block, regular, network, link, socket;
 519
 520   CONST
 521     fifo      =  1;
 522     character =  2;
 523     directory =  4;
 524     block     =  6;
 525     regular   =  8;
 526     network   =  9;
 527     link      = 10;
 528     socket    = 12;
 529 \end{codeblock}
 530 \begin{minipage}{0.45\textwidth}
 531 \begin{codeblock}
 532 (* types for 32 bit *)
 533   TYPE
 534     Stat = RECORD
 535          dev: LONGINT;
 536          ino: LONGINT;
 537          mode: INTEGER;
 538          nlink: LONGINT;
 539          uid: INTEGER;
 540          gid: INTEGER;
 541          pad1: LONGINT;
 542          rdev: INTEGER;
 543          size: INTEGER;
 544          blksize: INTEGER;
 545          blocks: INTEGER;
 546          atime: LONGINT;
 547          mtime: LONGINT;
 548          ctime: LONGINT;
 549     END;
 550   \end{codeblock}
 551 \end{minipage}
 552 \begin{minipage}{0.45\textwidth}
 553 \begin{codeblock}[frame=single,frameround=tttt]
 554 (* types for 64 bit *)
 555   TYPE
 556     Stat = RECORD
 557          dev: LONGINT;
 558          ino: LONGINT;
 559          nlink: LONGINT;
 560          mode: INTEGER;
 561          uid: INTEGER;
 562          gid: INTEGER;
 563          pad1: INTEGER;
 564          rdev: LONGINT;
 565          size: LONGINT;
 566          blksize: LONGINT;
 567          blocks: LONGINT;
 568          atime: LONGINT;
 569          mtime: LONGINT;
 570          ctime: LONGINT;
 571     END;
 572   \end{codeblock}
 573 \end{minipage}
 574 \begin{codeblock}
 575     Tm = RECORD
 576              sec, min, hour,
 577              mday, mon, year,
 578              wday, yday, isdst: INTEGER;
 579          END;
 580     PTm = POINTER TO Tm;
 581     PInt = POINTER TO INTEGER;
 582     PStat = POINTER TO Stat;
 583
 584   PROCEDURE stat(path: ARRAY OF CHAR; buf: PStat): [INTEGER];
 585   PROCEDURE localtime(time: PInt): PTm;
 586
 587 END LibStat32.
 588 \end{codeblock}
 589
 590 \begin{codeblock}
 591 MODULE Zad4;
 592
 593 FROM SYSTEM IMPORT
 594   ADR;
 595 FROM StrIO IMPORT
 596   WriteString, WriteLn;
 597 FROM NumberIO IMPORT
 598   WriteInt;
 599 FROM StrLib IMPORT
 600   StrLen, StrConCat;
 601 FROM Args IMPORT
 602   Narg, GetArg;
 603 FROM LibStat32 IMPORT
 604   stat, localtime, Stat, PTm;
 605 IMPORT LibStat32;
 606 FROM errno IMPORT
 607   geterrno;
 608
 609 TYPE
 610   String = ARRAY [0..1023] OF CHAR;
 611
 612 VAR
 613   Putanja: String;
 614   n, i: INTEGER;
 615   ok: BOOLEAN;
 616
 617 PROCEDURE WriteMode(mode: INTEGER);
 618
 619   PROCEDURE WriteType(type: INTEGER);
 620   BEGIN
 621     IF type = lib32.fifo THEN
 622       WriteString("f");
 623     ELSIF type = lib32.character THEN
 624       WriteString("c");
 625     ELSIF type = lib32.directory THEN
 626       WriteString("d");
 627     ELSIF type = lib32.block THEN
 628       WriteString("b");
 629     ELSIF type = lib32.regular THEN
 630       WriteString("-");
 631     ELSIF type = lib32.network THEN
 632       WriteString("n");
 633     ELSIF type = lib32.link THEN
 634       WriteString("l");
 635     ELSIF type = lib32.socket THEN
 636       WriteString("s");
 637     ELSE
 638       WriteString("?");
 639     END;
 640   END WriteType;
 641
 642   PROCEDURE WriteRWX(triplet: INTEGER);
 643   BEGIN
 644     IF ((triplet DIV 4) MOD 2) # 0 THEN
 645       WriteString("r");
 646     ELSE
 647       WriteString("-");
 648     END;
 649     IF ((triplet DIV 2) MOD 2) # 0 THEN
 650       WriteString("w");
 651     ELSE
 652       WriteString("-");
 653     END;
 654     IF (triplet MOD 2) # 0 THEN
 655       WriteString("x");
 656     ELSE
 657       WriteString("-");
 658     END;
 659   END WriteRWX;
 660
 661 BEGIN
 662   WriteType((mode DIV 4096) MOD 16);
 663   WriteRWX(mode DIV 64);
 664   WriteRWX(mode DIV 8);
 665   WriteRWX(mode);
 666 END WriteMode;
 667
 668 PROCEDURE WriteTime(time: LONGINT);
 669 VAR
 670   tm: PTm;
 671 BEGIN
 672   tm:= localtime(ADR(time));
 673   IF tm # NIL THEN
 674     WriteInt(tm^.year + 1900, 0);
 675     WriteString("-");
 676     IF tm^.mon < 9 THEN
 677       WriteString("0");
 678     END;
 679     WriteInt(tm^.mon + 1, 0);
 680     WriteString("-");
 681     IF tm^.mday < 10 THEN
 682       WriteString("0");
 683     END;
 684     WriteInt(tm^.mday, 0);
 685     WriteString(" ");
 686     IF tm^.hour < 10 THEN
 687       WriteString("0");
 688     END;
 689     WriteInt(tm^.hour, 0);
 690     WriteString(":");
 691     IF tm^.hour < 10 THEN
 692       WriteString("0");
 693     END;
 694     WriteInt(tm^.min, 0);
 695   ELSE
 696     WriteString("??:??");
 697   END;
 698 END WriteTime;
 699
 700 PROCEDURE Listaj(Putanja: ARRAY OF CHAR);
 701 VAR
 702   info: Stat;
 703   c: INTEGER;
 704 BEGIN
 705   c:= stat(Putanja, ADR(info));
 706   IF c = -1 THEN
 707     WriteString("??????????  ?    ? KB ????-??-?? ??:??");
 708   ELSE
 709     WriteMode(info.mode);
 710     WriteInt(info.nlink, 3);
 711     WriteInt((info.size + 512) DIV 1024, 5); WriteString(" KB ");
 712     WriteTime(info.atime);
 713   END;
 714   WriteString(" "); WriteString(Putanja); WriteLn;
 715 END Listaj;
 716
 717 BEGIN
 718   n:= Narg();
 719   FOR i:= 1 TO n - 1 DO
 720     ok:= GetArg(Putanja, i);
 721     WriteLn;
 722     Listaj(Putanja);
 723   END;
 724   WriteLn;
 725 END Zad4.
 726 \end{codeblock}
 727
 728 \subsection{Stvaranje novih procesa}
 729
 730 Korišćenjem sistemske komande \kod{fork} trenutni proces se duplira
 731 (``račva''). Novi proces je identičan sa originalnim, osim u svom
 732 identifikacionom broj. Komanda ne prima parametre i vraća jedan integer, pa se može mapirati na sledeći način:
 733 \begin{codeblock-indent}
 734 PROCEDURE fork(): INTEGER;
 735 \end{codeblock-indent}
 736
 737 Oba procesa se nakon račvanja nastavljaju odvijati u sledećem redu
 738 koda. Jedino po čemu se razlikuju je vrednost koju je vratio
 739 \kod{fork}, ukoliko je u pitanju originalni proces (``roditelj'') tada
 740 je ta vrednost jednaka proces identifikatoru (\emph{pid}-u)
 741 ``deteta'', i može se koristiti za komunikaciju sa detetom, a u novom
 742 procesu je ova vrednost jednaka nuli. Budući da je najčešće potrebno
 743 da dete i roditelj rade različite stvari, to se obično rešava kodom
 744 sledećeg oblika:
 745 \begin{codeblock-indent}
 746 pid := fork();
 747 IF pid = 0 THEN
 748    (* "detetove" operacije *)
 749 ELSE
 750    (* "roditeljske" operacije *)
 751 END;
 752 \end{codeblock-indent}
 753
 754 Komanda \kod{wait} (uvezena kao sistemska) se može pozvati u
 755 originalnom procesu sa efektom da se proces uspava dokle god neki od
 756 procesa dece ne završi sa radom. Veća kontrola nad ovim ponašanjem se
 757 može postići komandom \kod{waitpid} u kojoj možemo precizirati tačno
 758 koji proces čekamo da se završi.
 759
 760 U sledećim sekcijama će biti ilustrovano nekoliko klasičnih primera
 761 organizacije procesa.
 762
 763 \skica{treba nam propratni tekst za ovo sto sledi}
 764
 765 \subsubsection{Lanac procesa}
 766
 767 \begin{minipage}{0.6\textwidth}
 768 \begin{codeblock}
 769 pid := 0;
 770 i := 1;
 771 WHILE (pid = 0) AND (i < n) DO
 772   pid := fork();
 773   IF pid # 0 THEN
 774     (* ... *)
 775   ELSE
 776     INC(i);
 777   END;
 778 END;
 779 \end{codeblock}
 780 \end{minipage}
 781 \begin{minipage}{0.4\textwidth}
 782 \begin{tikzpicture}
 783 [proc/.style={circle,draw}]
 784 \def \n {5}
 785 \foreach \s in {1,...,\n}
 786 {
 787   \node[proc] (\s) at (\s,-\s/2) {\s};
 788 }
 789 \foreach \s in {2,...,\n} {
 790   \pgfmathparse{int(\s-1)}
 791   \draw [<-] (\s) to (\pgfmathresult);
 792 }
 793 \end{tikzpicture}
 794 \end{minipage}
 795
 796 \subsubsection{Roditelj sa puno dece}
 797
 798 \begin{minipage}{0.6\textwidth}
 799 \begin{codeblock}
 800 pid := -1;
 801 j := 0;
 802 WHILE (pid # 0) AND (j < m) DO
 803   pid := fork();
 804   IF pid # 0 THEN
 805     INC(j);
 806   ELSE
 807     (* ... *)
 808   END;
 809 END;
 810 \end{codeblock}
 811 \end{minipage}
 812 \begin{minipage}{0.4\textwidth}
 813 \begin{tikzpicture}
 814 [proc/.style={circle,draw}]
 815 \def \n {3}
 816 \node[proc] (top) at (0,0) {0..4};
 817 \foreach \s in {0,...,\n}
 818 {
 819   \node[proc] (\s) at (-1.5+\s,-2) {\s};
 820 }
 821 \foreach \s in {0,...,\n} {
 822   \draw [->] (top) to (\s);
 823 }
 824 \end{tikzpicture}
 825 \end{minipage}
 826
 827 \subsubsection{Stablo procesa}
 828
 829 \begin{minipage}{0.6\textwidth}
 830 \begin{codeblock}
 831 dubina := 1;
 832 brdece := 0;
 833 WHILE (dubina < maxdubina) AND
 834       (brdece < potrebnodece) DO
 835   pid := fork();
 836   IF pid # 0 THEN
 837     INC(brdece);
 838   ELSE
 839     INC(dubina);
 840     brdece := 0;
 841   END;
 842 END;
 843 \end{codeblock}
 844 \end{minipage}
 845 \begin{minipage}{0.4\textwidth}
 846 \begin{tikzpicture}
 847 [proc/.style={circle,draw},
 848 level 1/.style={sibling distance=28mm,level distance=10mm},
 849 level 2/.style={sibling distance=14mm,font=\scriptsize},
 850 level 3/.style={sibling distance=6mm,font=\tiny}
 851 ]
 852 \node[proc] (root) {1-0}
 853 child[->] foreach \x in {0,1} {node[proc] {1-\x}
 854   child foreach \y in {0,1} {node[proc] {2-\y}
 855     child foreach \z in {0,1} {node[proc] {3-\z}
 856     }}};
 857
 858 \node[text width=0.9\textwidth] (desc) at (0,-4) {maxdubina=4, potrebnodece=2,
 859 čvorovi prikazuju vrednosti pri kreiranju};
 860 \end{tikzpicture}
 861 \end{minipage}
 862
 863
 864 % ----------------------------------------------
 865
 866 \newpage
 867 \pagenumbering{Roman}
 868 \appendix
 869
 870 \section{Instalacija kompajlera GNU Modula 2}
 871 \label{app-instalacija-gm2}
 872
 873 Ova sekcija treba da omogući instalaciju kompajlera GNU Modula 2 na
 874 već postojeći GNU Linux operativni sistem iz Debian porodice, koja
 875 uključuje i sve varijante Ubuntu distribucije, kao i Linux Mint i
 876 mnoge druge. Kompajler je moguće bez većih problema instalirati i na
 877 bilo koji drugi Linux (a i OSX i Windows), kompajliranjem iz izvornog
 878 koda, za šta preporučujemo konsultovanje sa zvaničnom stranicom
 879 \url{http://www.nongnu.org/gm2/obtaining.html}.
 880
 881 Ovo uputstvo neće ulaziti u detalje kako instalirati operativni
 882 sistem. Za one koje koriste Windows i nisu sigurni kako da paralelno
 883 instaliraju drugi operativni sistem, preporučujemo korišćenje
 884 virtuelne mašine (npr besplatni Virtual Box,
 885 \url{http://virtualbox.org}) i instaliranje sistema na nju, ili još
 886 lakše skinuti već instaliranu mašinu sa nekim od Debian sistema, npr
 887 Ubuntu ili Kubuntu, ili eventualno neku manje zahtevnu verziju kao što
 888 je Lubuntu, ako su performanse problematične.
 889
 890 \subsection{Instalacija na Debian platformi}
 891
 892 Prvi korak za instalaciju dodatnog kompajlera GNU Modula 2 je
 893 dodavanje repozitorijuma softvera u sistem. Ovo se može uraditi ručnim
 894 menjanjem fajla \kod{/etc/apt/sources.list} i dodavanjem
 895 \begin{codeblock-indent}
 896 #
 897 #  GNU Modula-2 repo
 898 #
 899
 900 deb http://floppsie.comp.glam.ac.uk/debian/ wheezy main
 901 deb-src http://floppsie.comp.glam.ac.uk/debian/ wheezy main
 902 \end{codeblock-indent}
 903
 904 Alternativno se mogu koristiti sledeće komande:
 905
 906 \begin{terminal}
 907 sudo add-apt-repository "deb http://floppsie.comp.glam.ac.uk/debian/ wheezy main"
 908 sudo add-apt-repository "deb-src http://floppsie.comp.glam.ac.uk/debian/ wheezy main"
 909 \end{terminal}
 910
 911 Većina sistema omogućava i da se ovo uradi preko nekih grafičkih
 912 alata.
 913
 914 Nakon dodavanja novog izvora za softver potrebno je u konzoli uraditi
 915 sledeće:
 916 \begin{terminal}
 917 sudo apt-get update
 918 sudo apt-get install gm2-doc gm2
 919 \end{terminal}
 920
 921 Po želji se može skinuti i izvorni kod kompajlera sledećom komandom:
 922 \begin{terminal}
 923 sudo apt-get source gm2
 924 \end{terminal}
 925
 926 Videti Glavu~\ref{g-prvi-program} za primer kompajliranja programa.
 927
 928 \paragraph{Napomena:} Prilikom unapredjivanja Linux distribucije na
 929 sledeću verziju (npr. 13.10 na 14.04) se standardno onemogućavaju
 930 dodati izvori softvera i potrebno ih je ručno ponovo upaliti.  Ovo se
 931 može uraditi otvoranjem \kod{/etc/apt/sources.list} i uklonjanjem
 932 ``\#'' sa početka redova koje želimo da koristimo ponovo ili
 933 korišćenjem adekvatnih vizuelnih alata.
 934
 935 \subsection{Problem: nedostaje ``ctli.o'' i/ili još neki fajlovi}
 936
 937 Pri pokušaju kompajliranja se na nekim sistemima može desiti da
 938 prijave nedostajuće fajlove \kod{crti.o, crt1.o} i/ili
 939 \kod{crtn.o}. Konkretno je poznato za gcc verziju 4.6 na debianu,
 940 pošto postoji problem u pakovanju kompajlera, ali moguće je da utiče i
 941 na neke druge sisteme.
 942
 943 Greška se ispravlja na sledeći način (korisnik treba da
 944 ima administrativna prava, zato se radi ``sudo'') ukoliko
 945 je u pitanju 64-bitni sistem:
 946 \begin{terminal}
 947 sudo su
 948 cd /usr/lib
 949 ln -sv /usr/lib/x86_64-linux-gnu/crti.o crti.o
 950 ln -sv /usr/lib/x86_64-linux-gnu/crt1.o crt1.o
 951 ln -sv /usr/lib/x86_64-linux-gnu/crtn.o crtn.o
 952 exit
 953 \end{terminal}
 954
 955 Za 32-bitne sisteme važi ista ispravka, jedino što se u komandama
 956 treba zameniti ``x86\_64'' sa ``i386''.
 957
 958 \skica{možda i build from source}
 959
 960 \newpage
 961 \section{Tekst editor Joe}
 962 \label{app-joe}
 963
 964 Ukratko ćemo predstaviti editor ``joe''. Odabran je zbog svoje
 965 rasprostranjenosti, potpune funkcionalnosti u tekstualnom modu rada
 966 (korišćenje iz terminala) te vrlo jasnom sistemu pomoći koji se može
 967 koristiti pri radu.  Na nekim sistemima on dolazi već instaliran, a na
 968 skoro svima se lako može dodati iz repozitorijuma. Na Ubuntu i sličnim
 969 sistemima se ovo može uraditi sa:
 970 \begin{terminal}
 971 sudo apt-get install joe
 972 \end{terminal}
 973 Ili analogno na drugim sistemima za instaliranje softvera.
 974
 975 Otvaranje postojećeg fajla ``hello.mod'' za uređivanje, odnosno
 976 otvaranje novog praznog fajla u koji ćemo unositi odgovarajući kod ili
 977 tekst se može postići sledećom komandom:
 978 \begin{terminal}
 979 joe hello.mod
 980 \end{terminal}
 981
 982 \subsection{Tumačenje prečica na tastaturi}
 983
 984 Joe je po svojoj prirodi bogat prečicama na tastaturi. U daljem tekstu
 985 će biti navedene mnoge od njih. Kod svih se navodi redosled
 986 pritiskanja tastera individualno, a ako su negde tasteri spojeni sa
 987 ``+'' (alternativno sa ``-'') onda ih je potrebno pritisnuti
 988 odjednom. Neki primeri:
 989
 990 \begin{itemize}
 991 \item \Ctrl +\keystroke{\_} (poništavanje poslednje promene) pristsak
 992   na taster \emph{CTRL} i \emph{\_ (podvlaka)} odjednom.
 993 \item \Ctrl +\keystroke{K}\keystroke{H} (otvaranje sistema pomoći)
 994   pritisak na \emph{CTRL} i \emph{K} odjednom, odpustiti sve, pa onda
 995   pritisak na \emph{H}.
 996 \item \Esc \keystroke{,} (prelazak na sledeću stranu pomoći)
 997   pritisak na taster \emph{Escape}, a nakon toga pritisak na taster
 998   \emph{, (zarez)}.
 999 \end{itemize}
1000
1001 U okviru sistema pomoći koji je ugrađen u sam editor uglavnom se
1002 pojavljuju skraćeni oblici:
1003 \begin{itemize}
1004 \item \^{}D isto što i ``Ctrl-D''
1005 \item \^{}KH isto što i ``Ctrl-K H''
1006 \item \^{}[. isto što i ``Esc .''
1007 \end{itemize}
1008
1009
1010 \subsection{Sistem pomoći}
1011
1012 Za pomoć pri korišćenju ediora ``joe'' preporučujemo pritiskanje
1013 kombinacije \Ctrl +\keystroke{K}\keystroke{H}, koja daje spisak
1014 komandi u gornjem delu editora.  Postoji nekoliko stranica ove pomoći
1015 kroz koje se može kretati sa \Esc \keystroke{.} (tačka) i \Esc
1016 \keystroke{,} (zarez).
1017
1018 U okviru pomoći postoje maltene sve komande koje editor pruža, a na
1019 kraju su čak uključene i ASCII tabele znakova. Preporučuje se makar
1020 ovlašno upoznavanje sa stranicama pomoći i mogućnostima editora.
1021
1022 \subsection{Rad sa fajlovima}
1023
1024 Snimanje sa izlaskom iz programa se može uraditi sa \Ctrl
1025 +\keystroke{K}\keystroke{X}, dok se
1026 samo snimanje izvršava sa \Ctrl +\keystroke{K}\keystroke{D}. U oba
1027 slučaja ``joe'' pita za ime fajla koji snimamo, pri čemu kao podrazumevanu
1028 vrednost ponudi trenutno ime.
1029
1030 Joe može raditi sa više fajlova odjednom. Novi fajl se može otvoriti
1031 sa \Ctrl +\keystroke{K}\keystroke{E}.  Na dnu editora će se pojaviti
1032 polje za kucanje imena fajla koje dozvoljava i da se putanja
1033 automatski dopunjava mogućnostima pritiskom na taster \Tab (Tab), baš
1034 kao i u komandnoj liniji.
1035
1036 Prelazak na sledeći, odnosno prethodni, otvoreni fajl se dobija pritiskom
1037 na \Esc \keystroke{V}, odnosno \Esc \keystroke{U}.
1038
1039 Zatvaranje fajla je moguće sa \Ctrl+\keystroke{C} (što je i
1040 standardna komanda za ``ubijanje'' trenutnog procesa u terminalu), pri
1041 čemu će ``joe'' pitati da li želimo da izađemo ako postoje promene
1042 koje nisu snimljene. Ako je u pitanju bio jedini otvoren fajl, tada će
1043 se i sam editor zatvoriti.
1044
1045 \subsection{Rad sa tekstom}
1046
1047 Pritiskom na \Ctrl+\keystroke{\_} se poništava poslednja promena (undo).
1048
1049 Premeštanje i kopiranje delova teksta je malo drugačije nego u
1050 klasičnim grafičkim programima. Prvo je potrebno označiti željeni
1051 tekst u dva koraka: \Ctrl +\keystroke{K}\keystroke{B} postavlja
1052 početak bloka na trenutnu poziciju kursora, a \Ctrl
1053 +\keystroke{K}\keystroke{K} postavlja kraj bloka, nakon čega će
1054 selekcija biti i vizuelno označena. Sada je moguće na proizvoljnom
1055 mestu u istom ili drugom dokumentu pritisnuti \Ctrl
1056 +\keystroke{K}\keystroke{C} da bi se iskopirao označeni blok, odnosno
1057 \Ctrl +\keystroke{K}\keystroke{M} da bi se on premestio.
1058 Komanda \Ctrl +\keystroke{K}\keystroke{Y} briše odabrani blok.
1059
1060 Pretraga dokumenta se započinje sa \Ctrl +\keystroke{K}\keystroke{F}.
1061
1062 Pritiskom na \Ctrl +\keystroke{T} se dobija meni sa opcijama u kome se
1063 može odabrati više opcija za rad, kao što su margine, automatsko
1064 prelamanje redova, očuvanje uvlačenja redova (\emph{auto-indent}),
1065 sintaksno bojenje itd.
1066
1067 \subsection{Rad sa prozorima}
1068
1069 ``Joe'' ima mogućnosti i da podeli radnu površinu na nekoliko prozora
1070 koji omogućavaju da se vidi više dokumenata, ili čak da se vide
1071 različiti delovi istog dokumenta. Prozor se deli na dva komandom \Ctrl
1072 +\keystroke{K}\keystroke{O}. Veličina trenutnog prozora se potom može
1073 povećavati (\Ctrl +\keystroke{K}\keystroke{G}) ili smanjivati (\Ctrl
1074 +\keystroke{K}\keystroke{T}) na uštrb drugih prozora. Prelazak na
1075 sledeći, odnosno prethodni prozor se dobija pristikom na \Ctrl
1076 +\keystroke{K}\keystroke{N}, odnosno na \Ctrl
1077 +\keystroke{K}\keystroke{P}. Komanda \Ctrl +\keystroke{K}\keystroke{I}
1078 omogućuje da se naizmenično vide svi prozori, ili samo jedan.
1079
1080 \subsection{Problem: ``zamrzavanje'' pri snimanju} ako editor izgleda
1081 kao da se zaledio verovatno je problem što je stisnuta ``klasična''
1082 kombinacija za snimanje \Ctrl + \keystroke{S} koja ne radi u
1083 ovom programu, a nažalost izaziva prekid osvežavanja ekrana. Efekat
1084 se poništava pritiskom na \Ctrl + \keystroke{Q}. Za više detalja
1085 pogledati Glavu~\ref{g-smrzavanje}.
1086
1087 \skica{joe i sintaksno bojenje za m2}
1088
1089 \newpage
1090 \section{Putty}
1091
1092 \emph{Putty} je program koji služi da se pod Windows operativnim
1093 sistemom otvori terminal (konzola, komandna linija) na udaljenom UNIX
1094 serveru. Može se naći online na
1095 \url{http://www.chiark.greenend.org.uk/~sgtatham/putty/download.html}.
1096
1097 Po pokretanju se prikazuje dijalog u kome se može ukucati adresa
1098 udaljenog računara i konfigurisati mnogi parametri. Najčešće je dosta
1099 samo uneti adresu računara i pokrenuti konekciju. Nakon toga (ako je
1100 uspešno povezivanje) biće prikazan ekran za unos korisničkog imena i
1101 lozinke.
1102
1103 \subsection{Problem: terminal ne odgovara na unos, ``smrznuo'' se}
1104 \label{g-smrzavanje}
1105
1106 Putty (kao i većina standardnih linux terminala koji koriste
1107 softversku kontrolu toka podataka \emph{software flow control}) se
1108 može dovesti u stanje da ne prikazuje ispis unosa na ekranu, pritiskom
1109 na \Ctrl+\keystroke{S}. Ovo je često velik problem jer se poklapa sa
1110 standardnom prečicom za snimanje u većini grafičkih aplikacija, pa se
1111 može nehotično aktivirati. Iz ovog režima rada se može izaći prečicom
1112 \Ctrl+\keystroke{Q}.  Ukratko:
1113 \begin{lstlisting}[xleftmargin=10em]
1114 Do not press
1115   Ctrl S
1116 If you do
1117   Ctrl Q
1118 \end{lstlisting}
1119
1120 Smisao postojanja ovakve opcije je dobrim delom istorijski, iz vremena
1121 kad su brzine protoka bile veoma male, i kada se štedelo time što bi
1122 se privrmeno isključio protok kada nisu neophodne povratne
1123 informacije, na primer kod komandi koje se dugo izvršavaju. Naravno
1124 ovo ima svoje primene i danas kod slabijih veza, ili kod mobilnih veza
1125 koje se plaćaju po protoku, a nekad se može i dobiti na brzini
1126 izvršavanja programa, ako se ne gubi vreme na osvežavanje ekrana.
1127
1128 \skica{literatura i linkovi izdovjeni na kraju dokumenta}
1129
1130 %\end{multicols}
1131 \end{document}