skripta-os2.tex

   1 % skripta-os2.tex
   2 % Skripta za predmet Operativni Sistemi 2, DMI, PMF, NS
   3 % Doni Pracner, Ivan Pribela
   4 % 2011/12 -- 2013/14
   5
   6 \documentclass[a4paper,twoside]{article}
   7 \usepackage[T1]{fontenc}
   8 \usepackage[utf8]{inputenc}%definišemo da je ulaz utf-8 fajl
   9
  10 % osnovne informacije koje ce se prikazati na naslovnoj strani,
  11 % kao i u informacijama u generisanom pdfu
  12 \newcommand{\autor}{Doni Pracner, Ivan Pribela}
  13 \newcommand{\inst}{Departman za matematiku i informatiku, PMF, UNS}
  14 \newcommand{\autorinst}{\autor \\ \inst}
  15 \newcommand{\naslov}{Skripta za vežbe iz predmeta operativni sistemi 2}
  16 \newcommand{\datum}{Februar 2014, Novi Sad}
  17 \newcommand{\verzija}{ver 14a}
  18
  19 \usepackage[serbian]{babel}
  20 \usepackage{fancyhdr}
  21 \pagestyle{fancy}
  22
  23 \title{\naslov \ -- \verzija}
  24 \author{\autor \\ \inst}
  25 \date{\datum}
  26
  27 %change the default font
  28 \usepackage{lmodern}
  29 \usepackage{beramono}
  30 \renewcommand{\familydefault}{\sfdefault}
  31
  32 \usepackage{pifont}
  33
  34 %podesavanja outputa za pdf verzije
  35 \usepackage[bookmarks,pdffitwindow=false,unicode=true,%
  36 pdftitle={\naslov \ -- \verzija},%
  37 pdfauthor={\autor}%
  38 ]{hyperref}
  39
  40 \usepackage{graphicx}
  41 \usepackage{listings}
  42 \usepackage{amsthm}
  43 \usepackage{amsmath}
  44 \usepackage{latexsym}
  45 \usepackage{multicol}
  46
  47 %\usepackage{keystroke}
  48 % ispod je dodata alternativa za ovaj paket
  49
  50 \usepackage{tikz}
  51 \usetikzlibrary{shadows}
  52
  53 \newcommand*\keystroke[1]{%
  54   \tikz[baseline=(key.base)]
  55     \node[%
  56       draw,
  57       fill=white,
  58       drop shadow={shadow xshift=0.2ex,shadow yshift=-0.2ex,fill=black,opacity=0.75},
  59       rectangle,
  60       rounded corners=2pt,
  61       inner sep=1pt,
  62       line width=0.5pt,
  63       font=\small\sffamily
  64     ](key) {#1\strut}
  65   ;
  66 }
  67
  68 \newcommand*\Ctrl{\keystroke{Ctrl}}
  69 \newcommand*\Tab{\keystroke{Tab}}
  70 \newcommand*\Esc{\keystroke{Esc}}
  71
  72 %margine
  73 \usepackage[top=2cm, bottom=2cm, left=2.5cm, right=2cm]{geometry}
  74
  75 \begin{document}
  76
  77 %customize the itemize environments
  78
  79 \let\olditemize=\itemize
  80 \def\itemize{
  81 \olditemize
  82   \setlength{\itemsep}{1pt}
  83   \setlength{\parskip}{0pt}
  84   \setlength{\parsep}{0pt}
  85   \setlength{\topsep}{-1cm}
  86
  87 }
  88
  89 %% ovi redovi daju header i footer
  90
  91 \renewcommand{\sectionmark}[1]{\markright{\thesection\ #1}}
  92 \fancyhf{} % delete current setting for header and footer
  93 %\fancyfoot[C]{\thepage}
  94
  95 \fancyhead[LO]{\bfseries\rightmark}
  96 \fancyhead[RO]{\thepage}
  97
  98 \fancyhead[RE]{Operativni sistemi 2 -- skripta}
  99 \fancyhead[LE]{\thepage}
 100
 101 \renewcommand{\headrulewidth}{0.5pt}
 102 \renewcommand{\headwidth}{\textwidth}
 103
 104 %\renewcommand{\footrulewidth}{0.5pt}
 105 %\addtolength{\headheight}{0.5pt} % make space for the rule
 106 \fancypagestyle{plain}{%
 107   \fancyhead{} % get rid of headers on plain pages
 108   \fancyfoot{}
 109   \renewcommand{\headrulewidth}{0pt} % and the line
 110   \renewcommand{\footrulewidth}{0pt} % and the line
 111 }
 112 \renewcommand{\headheight}{15pt}
 113
 114 %promene u marginama:
 115 %\setlength{\marginparwidth}{32pt}
 116 %\setlength{\textwidth}{620pt}
 117 %\setlength{\textheight}{620pt}
 118
 119
 120 %% specijalni blokovi koji služe kao podsetnici u radu ili napomene
 121 \newcommand{\skica}[1]{
 122     \noindent \framebox{\parbox[c]{0.9\textwidth}{  {\small** \textit{#1}  }}
 123     \newline }
 124 }
 125
 126 \newcommand{\skicas}[1]{
 127     \framebox{* \textit{#1} *}
 128 }
 129
 130 %boldovane skice visokog prioriteta
 131 \newcommand{\skicab}[1]{
 132   \noindent \framebox{\parbox[c]{0.9\textwidth}{ {\small***
 133         \textbf{#1} }} \newline } }
 134
 135 \newcommand{\kod}[1]{{\small\texttt{#1}}}
 136
 137 % ako je sledeci red odkomentarisan nista od skica nece biti ispisano
 138 % u finalni dokument
 139
 140  \renewcommand{\skica}[1]{}
 141
 142
 143 \maketitle
 144
 145 % theorems, definition etc.
 146 %''''''''''''''''''''''''''
 147
 148 \theoremstyle{definition}
 149 \newtheorem{def1}{Definicija}
 150 \theoremstyle{plain}
 151 \newtheorem{theo}{Teorema}
 152 \newtheorem{lema}{Lema}
 153
 154 \lstloadlanguages{Modula-2,C++}
 155
 156 \lstset{
 157         basicstyle=\ttfamily,
 158         showstringspaces=false,
 159         breaklines=true
 160 }
 161
 162 \lstdefinestyle{codeblock}{
 163 %       basicstyle=\footnotesize\ttfamily,
 164         keywordstyle=\textbf,
 165         columns=[l]fixed,
 166         breakatwhitespace=true,
 167 %        prebreak=\P,
 168 %        postbreak=\ding{229}\space,
 169         language=Modula-2,
 170         xleftmargin=4em
 171 }
 172
 173 \lstdefinestyle{terminal}{
 174   frame=lt,
 175 %  frameround=fftt,
 176   backgroundcolor=\color[gray]{.95},
 177 % prebreak=\P,
 178   postbreak=\ding{229}\space,
 179   xleftmargin=2em
 180 }
 181
 182 \lstdefinestyle{numcodeblock}{
 183   style=codeblock,
 184   numbers=left,
 185   firstnumber=1,
 186   stepnumber=1
 187 }
 188
 189 \lstnewenvironment{codeblock}[1][]{\lstset{style=codeblock,#1}}{}
 190 \lstnewenvironment{terminal}{\lstset{style=terminal}}{}
 191
 192 % ----------------==================--------------------------------------
 193 %                 Pravi pocetak rada
 194
 195
 196 Programi u ovoj skripti su testirani sa kompajlerom ``GNU Modula 2'' (u
 197 daljem tekstu često skraćeno na \emph{gm2}), pod operativnim
 198 sistemima iz Debian porodice.
 199
 200 \tableofcontents
 201
 202 \newpage
 203
 204 %\begin{multicols}{2}
 205
 206 \section{GNU Modula 2}
 207
 208 \emph{GNU Modula 2} (u daljem tekstu često skraćeno na \emph{gm2}) je
 209 pred procesor (\emph{front end}) za GNU kolekciju kompajlera
 210 (GCC). Podržava nekoliko dijalekata jezika ``Modula 2'' --
 211 najznačajniji su ISO standard i nekoliko varijacija koje je originalni
 212 autor Niklaus Virt (\emph{Niklaus Wirth}) opisao u različitima
 213 verzijama knjige \emph{Programming in Modula 2 (PIM)}. Uz kompajler se
 214 dobijaju i besplatne ISO, PIM i još neke biblioteke.
 215
 216 \subsection{Prvi program u gm2 }
 217 \label{g-prvi-program}
 218
 219 Tradicionalni prvi program ``Hello World'' bi izgledao ovako:
 220 \begin{codeblock}
 221   MODULE hello;
 222
 223   FROM StrIO IMPORT WriteString, WriteLn;
 224
 225   BEGIN
 226      WriteString('hello world');
 227      WriteLn
 228   END hello.
 229 \end{codeblock}
 230
 231 Primećuje se razlika u modulu iz koga se uvoze komande u odnosu na
 232 XDS/TopSpeed verzije M2, tamo je sve bilo u \kod{InOut}, dok se ovde
 233 koristi \kod{StrIO} za rad sa stringovima, \kod{NumberIO} za rad sa
 234 brojevima i tako dalje. Za pregled dostupnih biblioteka predlaže se
 235 korišćenje zvanične stranice:
 236 \url{http://nongnu.org/gm2/libraries.html}, odnosno
 237 \url{http://nongnu.org/gm2/base_libraries.html} za samo osnovne
 238 biblioteke.
 239
 240 Predpostavimo da je fajl napravljen u trenutnom direktorijumu,
 241 koristeći neki tesktualni editor (u dodatku~\ref{app-joe} je opisan
 242 ``joe'' koji se koristi na vežbama).  Kreirani fajl se tada može
 243 prevesti u izvršnu verziju sledećom komandom:
 244 \begin{terminal}
 245   gm2 hello.mod
 246 \end{terminal}
 247
 248 Ako je kod ispravan (kao onaj gore) u istom direktorijumu će se
 249 napraviti fajl \kod{a.out}, koji se može pokrenuti sa:
 250 \begin{terminal}
 251   ./a.out
 252 \end{terminal}
 253 pri čemu \kod{./} naglašava da hoćemo da pokrenemo program iz trenutnog
 254 direktorijuma (koji se označava tačkom). Ako je potrebno da
 255 izvršni fajl ima neki drugi naziv može se koristiti poziv sledećeg
 256 tipa:
 257 \begin{terminal}
 258   gm2 -o imeIzlaznogFajla ulaznifajl
 259 \end{terminal}
 260
 261 Za dalje opcije kompajlera konsultovati \kod{gm2 -{}-help} i zvaničnu
 262 stranicu kompajlera.
 263 %ovde je trebalo -{}- da razdvoji dva minusa, jer se inače tumače kao jedan.
 264
 265 \subsection{Korišćenje sistemskih poziva}
 266
 267 Mapiranje procedura na sistemske pozive se može izvršiti preko
 268 specijalnog definicionog modula koji u zaglavlju sadrži ključne reči
 269 \kod{FOR "{}C"} u kome se navode imena procedura koja se poklapaju sa
 270 imenima sistemskih poziva i imaju parametre i povratne vrednosti
 271 odgovarajućih tipova.  Na primer, mapirajmo poziv \kod{system}, koji
 272 izvršava prosleđenu komandu u novom \emph{shell}-u. Specifikaciju
 273 komande možemo videti sa
 274 \begin{terminal}
 275 man system
 276 \end{terminal}
 277
 278 odnosno videćemo da je poziv definisan na sledeći način:
 279 \begin{codeblock}
 280 int system(const char *command);
 281 \end{codeblock}
 282 što znači da vraća ceo broj, a prima jedan argument koji je pokazivač
 283 (što se označava *) na znak. Ovo je zapravo ceo string, pošto se u C
 284 jeziku oni predstavljaju kao pokazivač na prvi znak, a string se onda
 285 sastoji od svih sledećih znakova u memoriji dokle god se ne naiđe na
 286 0C. Srećom, sve ovo se automatski mapira kreiranjem sledećeg modula:
 287
 288 \begin{codeblock}
 289 DEFINITION MODULE FOR "C" Lib;
 290
 291   EXPORT UNQUALIFIED system;
 292
 293   PROCEDURE system(command: ARRAY OF CHAR): INTEGER;
 294
 295 END Lib.
 296 \end{codeblock}
 297
 298 Nije potrebno praviti prazne implementacione module. Iz ovakvog modula
 299 se mogu uvoziti i koristiti procedure kao i iz bilo kakvog
 300 ``normalnog'' modula, kao što se može videti u sledećem primeru, koju
 301 od korisnika učitava stringove i pokušava da ih izvrši kao da su uneti
 302 u komandnoj liniji, dokle god korisnik ne unese reč ``kraj'':
 303 \begin{codeblock}
 304 MODULE Zad2;
 305
 306 FROM StrIO IMPORT
 307   ReadString, WriteString, WriteLn;
 308 FROM StrLib IMPORT
 309   StrEqual;
 310 FROM Lib IMPORT
 311   system;
 312
 313 TYPE
 314   String = ARRAY [0..1023] OF CHAR;
 315
 316 VAR
 317   Komanda: String;
 318
 319 PROCEDURE Izvrsi(Komanda: ARRAY OF CHAR);
 320 VAR
 321   c: INTEGER;
 322 BEGIN
 323   c:= system(Komanda);
 324 END Izvrsi;
 325
 326 BEGIN
 327   WriteString("?> "); ReadString(Komanda);
 328   WHILE NOT StrEqual(Komanda, "kraj") DO
 329     Izvrsi(Komanda);
 330     WriteString("?> "); ReadString(Komanda);
 331   END;
 332 END Zad2.
 333 \end{codeblock}
 334
 335 Prilikom mapiranja sistemskih poziva je moguće koristiti ``...'' na
 336 kraju liste argumenata da se označi da je moguće proslediti
 337 proizvoljan broj argumenata nakon navedenih, koji će biti premapirani
 338 na odgovarajuće tipove podataka. Takođe je moguće i označiti da se
 339 povratna vrednost procedure ne mora koristiti. U gornjem primeru je
 340 mogla funkcija da se definiše kao \kod{PROCEDURE system(command: ARRAY
 341   OF CHAR): [INTEGER];} i tada bi mogla se poziva kao obična procedura
 342 bez korišćenja pomoćne promenljive \kod{c} da se dobije povratna
 343 vrednost.
 344
 345 Neki primeri pretvaranja tipova su dati u Tabeli~\ref{t-pretvaranje-tipova}, preuzetoj sa \url{http://www.nongnu.org/gm2/interface_to_c.html}.
 346
 347 \begin{table}[htp]
 348 \begin{center}
 349 \begin{tabular}{lll}
 350 Stvarni parametar      &  Konverzija  &   Tip vrednosti koji će biti prosleđen\\
 351 \hline
 352 123                    &  -                &   long long int\\
 353 "hello world"          &  -                &   const char *\\
 354 a: ARRAY OF CHAR       &  ADR(a)           &   char *\\
 355 a: ARRAY [0..5] OF CHAR&  ADR(a)           &   char *\\
 356 3.14                   &  -                &   long double
 357 \end{tabular}
 358 \end{center}
 359 \caption{Tabela pretvaranja tipova\label{t-pretvaranje-tipova}}
 360 \end{table}
 361
 362 \subsubsection{Primer: Izlistavanje sadržaja direktorijuma}
 363
 364 Korišćenje sistemskih poziva se može ilustrovati primerom čitanja
 365 sadržaja direktorijuma, komandama \kod{opendir}, \kod{readdir} i
 366 \kod{closedir}. Prva komanda otvara prosledjenu putanju i vraća
 367 pokazivač na otvoreni direktorijum. Komanda \kod{readdir} prima ovakav
 368 pokazivač kao ulazni parametar, a vraća pokazivač na slog koji
 369 predstavlja sledeću stavku u otvorenom direktorijumu ili \kod{NIL} ako
 370 više nema ničega. Poslednja komanda, \kod{closedir}, se izvodi na
 371 kraju i zatvara otvoreni direktorijum. Bitno je zatvarati otvorene
 372 resurse jer je moguće da sistem odbije da otvori novi ako ih
 373 proces već ima previše otvorenih.
 374
 375 Budući da su u pitanju sistemski pozivi niskog nivoa, veličine tipova
 376 su nažalost promenljive i mogu zavisiti od konkretnog operativnog
 377 sistema, a naročito utiče da li je u pitanju~32--bitni, ili~64--bitni
 378 sistem. Zbog ovoga su date dve varijante bibilioteke sa tipovima.
 379 Prva je testirana na Lubuntu 11.10 i 12.04 32bit, a druga je testirana
 380 na Kubuntu 11.10 i 12.10 64bit.
 381
 382 \begin{codeblock}
 383 DEFINITION MODULE FOR "C" libdir;
 384
 385   FROM SYSTEM IMPORT
 386     ADDRESS, BYTE;
 387
 388   EXPORT UNQUALIFIED opendir, readdir, closedir, PDir, DirEnt, PDirEnt;
 389 \end{codeblock}
 390 \begin{minipage}{0.45\textwidth}
 391 \begin{codeblock}
 392 (* types for 32 bit *)
 393   TYPE
 394     PDir = ADDRESS;
 395     DirEnt = RECORD
 396        ino: INTEGER;
 397        off: INTEGER;
 398        reclen: SHORTCARD;
 399        type: BYTE;
 400        name: ARRAY [0..255] OF CHAR;
 401     END;
 402     PDirEnt = POINTER TO DirEnt;
 403  \end{codeblock}
 404 \end{minipage}
 405 \begin{minipage}{0.45\textwidth}
 406 \begin{codeblock}[frame=single,frameround=tttt]
 407 (* types for 64 bit *)
 408   TYPE
 409     PDir = ADDRESS;
 410     DirEnt = RECORD
 411        ino: LONGINT;
 412        off: LONGINT;
 413        reclen: SHORTCARD;
 414        type: BYTE;
 415        name: ARRAY [0..255] OF CHAR;
 416     END;
 417     PDirEnt = POINTER TO DirEnt;
 418 \end{codeblock}
 419 \end{minipage}
 420 \begin{codeblock}
 421   PROCEDURE opendir(name: ARRAY OF CHAR): PDir;
 422   PROCEDURE readdir(dirp: PDir): PDirEnt;
 423   PROCEDURE closedir(dirp: PDir): [INTEGER];
 424
 425 END libdir.
 426 \end{codeblock}
 427
 428 \begin{codeblock}
 429 MODULE Zad3;
 430
 431 FROM StrIO IMPORT
 432   WriteString, WriteLn;
 433 FROM NumberIO IMPORT
 434   WriteInt;
 435 FROM Args IMPORT
 436   Narg, GetArg;
 437   FROM libdir IMPORT
 438   opendir, readdir, closedir, PDir, PDirEnt;
 439 FROM errno IMPORT
 440   geterrno;
 441
 442 TYPE
 443   String = ARRAY [0..1023] OF CHAR;
 444
 445 VAR
 446   Putanja: String;
 447   n, i: INTEGER;
 448   ok: BOOLEAN;
 449
 450 PROCEDURE Listaj(Ime: ARRAY OF CHAR);
 451 VAR
 452   dir: PDir;
 453   entry: PDirEnt;
 454   c: INTEGER;
 455 BEGIN
 456   WriteString("Folder "); WriteString(Ime); WriteLn;
 457   dir:= opendir(Ime);
 458   IF dir = NIL THEN
 459     WriteString("  Greska broj "); WriteInt(geterrno(), 0); WriteString("."); WriteLn();
 460     WriteString("  Ne mogu da otvorim direktorijum."); WriteLn();
 461   ELSE
 462     entry:= readdir(dir);
 463     WHILE entry # NIL DO
 464       IF entry^.name[0] # "." THEN
 465         WriteString("  "); WriteString(entry^.name); WriteLn;
 466       END;
 467       entry:= readdir(dir);
 468     END;
 469     c:= closedir(dir);
 470     IF c = -1 THEN
 471       WriteString("  Greska broj "); WriteInt(geterrno(), 0); WriteString("."); WriteLn();
 472       WriteString("  Ne mogu da zatvorim direktorijum."); WriteLn();
 473     END;
 474   END;
 475 END Listaj;
 476
 477 BEGIN
 478   n:= Narg();
 479   FOR i:= 1 TO n - 1 DO
 480     ok:= GetArg(Putanja, i);
 481     WriteLn;
 482     Listaj(Putanja);
 483   END;
 484   WriteLn;
 485 END Zad3.
 486 \end{codeblock}
 487
 488 Kada imamo imena stavki iz direktorijuma o njima možemo dobiti više
 489 informacija koristeći sistemski poziv \kod{stat}. On prima dva
 490 argumenta, prvi je \emph{puna} putanja do fajla, a drugi je pokazivač
 491 na strukturu u koju će komanda upisati podatke. Obratiti pažnju da
 492 zbog ovoga struktura već mora postojati u memoriji, ili kao lokalna
 493 promenljiva odgovarajućeg slogovnog tipa, ili dinamički alocirana
 494 korišćenjem pokazivača na nju.
 495
 496 Linux i mnogi drugi srodni sistemi za internu prezentaciju vremena
 497 koriste broj sekundi od početka ``epohe'', odnosno od prvog januara
 498 1970 godine. Za konverziju u klasičnije mere vremena se može koristiti
 499 poziv \kod{localtime}.
 500
 501 \begin{codeblock}
 502 DEFINITION MODULE FOR "C" LibStat32;
 503   FROM SYSTEM IMPORT
 504     ADDRESS, BYTE;
 505   EXPORT UNQUALIFIED stat, localtime,
 506     Stat, PStat, Tm, PTm, PInt,
 507     fifo, character, directory, block, regular, network, link, socket;
 508
 509   CONST
 510     fifo      =  1;
 511     character =  2;
 512     directory =  4;
 513     block     =  6;
 514     regular   =  8;
 515     network   =  9;
 516     link      = 10;
 517     socket    = 12;
 518 \end{codeblock}
 519 \begin{minipage}{0.45\textwidth}
 520 \begin{codeblock}
 521 (* types for 32 bit *)
 522   TYPE
 523     Stat = RECORD
 524          dev: LONGINT;
 525          ino: LONGINT;
 526          mode: INTEGER;
 527          nlink: LONGINT;
 528          uid: INTEGER;
 529          gid: INTEGER;
 530          pad1: LONGINT;
 531          rdev: INTEGER;
 532          size: INTEGER;
 533          blksize: INTEGER;
 534          blocks: INTEGER;
 535          atime: LONGINT;
 536          mtime: LONGINT;
 537          ctime: LONGINT;
 538     END;
 539   \end{codeblock}
 540 \end{minipage}
 541 \begin{minipage}{0.45\textwidth}
 542 \begin{codeblock}[frame=single,frameround=tttt]
 543 (* types for 64 bit *)
 544   TYPE
 545     Stat = RECORD
 546          dev: LONGINT;
 547          ino: LONGINT;
 548          nlink: LONGINT;
 549          mode: INTEGER;
 550          uid: INTEGER;
 551          gid: INTEGER;
 552          pad1: INTEGER;
 553          rdev: LONGINT;
 554          size: LONGINT;
 555          blksize: LONGINT;
 556          blocks: LONGINT;
 557          atime: LONGINT;
 558          mtime: LONGINT;
 559          ctime: LONGINT;
 560     END;
 561   \end{codeblock}
 562 \end{minipage}
 563 \begin{codeblock}
 564     Tm = RECORD
 565              sec, min, hour,
 566              mday, mon, year,
 567              wday, yday, isdst: INTEGER;
 568          END;
 569     PTm = POINTER TO Tm;
 570     PInt = POINTER TO INTEGER;
 571
 572   PROCEDURE stat(path: ARRAY OF CHAR; buf: PStat): [INTEGER];
 573   PROCEDURE localtime(time: PInt): PTm;
 574
 575 END LibStat32.
 576 \end{codeblock}
 577
 578 \begin{codeblock}
 579 MODULE Zad4;
 580
 581 FROM SYSTEM IMPORT
 582   ADR;
 583 FROM StrIO IMPORT
 584   WriteString, WriteLn;
 585 FROM NumberIO IMPORT
 586   WriteInt;
 587 FROM StrLib IMPORT
 588   StrLen, StrConCat;
 589 FROM Args IMPORT
 590   Narg, GetArg;
 591 FROM LibStat32 IMPORT
 592   stat, localtime, Stat, PTm;
 593 IMPORT LibStat32;
 594 FROM errno IMPORT
 595   geterrno;
 596
 597 TYPE
 598   String = ARRAY [0..1023] OF CHAR;
 599
 600 VAR
 601   Putanja: String;
 602   n, i: INTEGER;
 603   ok: BOOLEAN;
 604
 605 PROCEDURE WriteMode(mode: INTEGER);
 606
 607   PROCEDURE WriteType(type: INTEGER);
 608   BEGIN
 609     IF type = lib32.fifo THEN
 610       WriteString("f");
 611     ELSIF type = lib32.character THEN
 612       WriteString("c");
 613     ELSIF type = lib32.directory THEN
 614       WriteString("d");
 615     ELSIF type = lib32.block THEN
 616       WriteString("b");
 617     ELSIF type = lib32.regular THEN
 618       WriteString("-");
 619     ELSIF type = lib32.network THEN
 620       WriteString("n");
 621     ELSIF type = lib32.link THEN
 622       WriteString("l");
 623     ELSIF type = lib32.socket THEN
 624       WriteString("s");
 625     ELSE
 626       WriteString("?");
 627     END;
 628   END WriteType;
 629
 630   PROCEDURE WriteRWX(triplet: INTEGER);
 631   BEGIN
 632     IF ((triplet DIV 4) MOD 2) # 0 THEN
 633       WriteString("r");
 634     ELSE
 635       WriteString("-");
 636     END;
 637     IF ((triplet DIV 2) MOD 2) # 0 THEN
 638       WriteString("w");
 639     ELSE
 640       WriteString("-");
 641     END;
 642     IF (triplet MOD 2) # 0 THEN
 643       WriteString("x");
 644     ELSE
 645       WriteString("-");
 646     END;
 647   END WriteRWX;
 648
 649 BEGIN
 650   WriteType((mode DIV 4096) MOD 16);
 651   WriteRWX(mode DIV 64);
 652   WriteRWX(mode DIV 8);
 653   WriteRWX(mode);
 654 END WriteMode;
 655
 656 PROCEDURE WriteTime(time: LONGINT);
 657 VAR
 658   tm: PTm;
 659 BEGIN
 660   tm:= localtime(ADR(time));
 661   IF tm # NIL THEN
 662     WriteInt(tm^.year + 1900, 0);
 663     WriteString("-");
 664     IF tm^.mon < 9 THEN
 665       WriteString("0");
 666     END;
 667     WriteInt(tm^.mon + 1, 0);
 668     WriteString("-");
 669     IF tm^.mday < 10 THEN
 670       WriteString("0");
 671     END;
 672     WriteInt(tm^.mday, 0);
 673     WriteString(" ");
 674     IF tm^.hour < 10 THEN
 675       WriteString("0");
 676     END;
 677     WriteInt(tm^.hour, 0);
 678     WriteString(":");
 679     IF tm^.hour < 10 THEN
 680       WriteString("0");
 681     END;
 682     WriteInt(tm^.min, 0);
 683   ELSE
 684     WriteString("??:??");
 685   END;
 686 END WriteTime;
 687
 688 PROCEDURE Listaj(Putanja: ARRAY OF CHAR);
 689 VAR
 690   info: Stat;
 691   c: INTEGER;
 692 BEGIN
 693   c:= stat(Putanja, ADR(info));
 694   IF c = -1 THEN
 695     WriteString("??????????  ?    ? KB ????-??-?? ??:??");
 696   ELSE
 697     WriteMode(info.mode);
 698     WriteInt(info.nlink, 3);
 699     WriteInt((info.size + 512) DIV 1024, 5); WriteString(" KB ");
 700     WriteTime(info.atime);
 701   END;
 702   WriteString(" "); WriteString(Putanja); WriteLn;
 703 END Listaj;
 704
 705 BEGIN
 706   n:= Narg();
 707   FOR i:= 1 TO n - 1 DO
 708     ok:= GetArg(Putanja, i);
 709     WriteLn;
 710     Listaj(Putanja);
 711   END;
 712   WriteLn;
 713 END Zad4.
 714 \end{codeblock}
 715
 716 \subsection{Stvaranje novih procesa}
 717
 718 Korišćenjem sistemske komande \kod{fork} trenutni proces se duplira
 719 (``račva''). Novi proces je identičan sa originalnim, osim u svom
 720 identifikacionom broj. Komanda ne prima parametre i vraća jedan integer, pa se može mapirati na sledeći način:
 721 \begin{codeblock}
 722 PROCEDURE fork(): INTEGER;
 723 \end{codeblock}
 724
 725 Oba procesa se nakon račvanja nastavljaju odvijati u sledećem redu
 726 koda. Jedino po čemu se razlikuju je vrednost koju je vratio
 727 \kod{fork}, ukoliko je u pitanju originalni proces (``roditelj'') tada
 728 je ta vrednost jednaka proces identifikatoru (\emph{pid}-u)
 729 ``deteta'', i može se koristiti za komunikaciju sa detetom, a u novom
 730 procesu je ova vrednost jednaka nuli. Budući da je najčešće potrebno
 731 da dete i roditelj rade različite stvari, to se obično rešava kodom
 732 sledećeg oblika:
 733 \begin{codeblock}
 734 pid := fork();
 735 IF pid = 0 THEN
 736    (* "detetove" operacije *)
 737 ELSE
 738    (* "roditeljske" operacije *)
 739 END;
 740 \end{codeblock}
 741
 742 Komanda \kod{wait} (uvezena kao sistemska) se može pozvati u
 743 originalnom procesu sa efektom da se proces uspava dokle god neki od
 744 procesa dece ne završi sa radom. Veća kontrola nad ovim ponašanjem se
 745 može postići komandom \kod{waitpid} u kojoj možemo precizirati tačno
 746 koji proces čekamo da se završi.
 747
 748 U sledećim sekcijama će biti ilustrovano nekoliko klasičnih primera
 749 organizacije procesa.
 750
 751 \skica{treba nam propratni tekst za ovo sto sledi}
 752
 753 \subsubsection{Lanac procesa}
 754
 755 \begin{minipage}{0.6\textwidth}
 756 \begin{codeblock}
 757 pid := 0;
 758 i := 1;
 759 WHILE (pid = 0) AND (i < n) DO
 760   pid := fork();
 761   IF pid # 0 THEN
 762     (* ... *)
 763   ELSE
 764     INC(i);
 765   END;
 766 END;
 767 \end{codeblock}
 768 \end{minipage}
 769 \begin{minipage}{0.4\textwidth}
 770 \begin{tikzpicture}
 771 [proc/.style={circle,draw}]
 772 \def \n {5}
 773 \foreach \s in {1,...,\n}
 774 {
 775   \node[proc] (\s) at (\s,-\s/2) {\s};
 776 }
 777 \foreach \s in {2,...,\n} {
 778   \pgfmathparse{int(\s-1)}
 779   \draw [<-] (\s) to (\pgfmathresult);
 780 }
 781 \end{tikzpicture}
 782 \end{minipage}
 783
 784 \subsubsection{Roditelj sa puno dece}
 785
 786 \begin{minipage}{0.6\textwidth}
 787 \begin{codeblock}
 788 pid := -1;
 789 j := 0;
 790 WHILE (pid # 0) AND (j < m) DO
 791   pid := fork();
 792   IF pid # 0 THEN
 793     INC(j);
 794   ELSE
 795     (* ... *)
 796   END;
 797 END;
 798 \end{codeblock}
 799 \end{minipage}
 800 \begin{minipage}{0.4\textwidth}
 801 \begin{tikzpicture}
 802 [proc/.style={circle,draw}]
 803 \def \n {3}
 804 \node[proc] (top) at (0,0) {0..4};
 805 \foreach \s in {0,...,\n}
 806 {
 807   \node[proc] (\s) at (-1.5+\s,-2) {\s};
 808 }
 809 \foreach \s in {0,...,\n} {
 810   \draw [->] (top) to (\s);
 811 }
 812 \end{tikzpicture}
 813 \end{minipage}
 814
 815 \subsubsection{Stablo procesa}
 816
 817 \begin{minipage}{0.6\textwidth}
 818 \begin{codeblock}
 819 dubina := 1;
 820 brdece := 0;
 821 WHILE (dubina < maxdubina) AND
 822       (brdece < potrebnodece) DO
 823   pid := fork();
 824   IF pid # 0 THEN
 825     INC(brdece);
 826   ELSE
 827     INC(dubina);
 828     brdece := 0;
 829   END;
 830 END;
 831 \end{codeblock}
 832 \end{minipage}
 833 \begin{minipage}{0.4\textwidth}
 834 \begin{tikzpicture}
 835 [proc/.style={circle,draw},
 836 level 1/.style={sibling distance=28mm,level distance=10mm},
 837 level 2/.style={sibling distance=14mm,font=\scriptsize},
 838 level 3/.style={sibling distance=6mm,font=\tiny}
 839 ]
 840 \node[proc] (root) {1-0}
 841 child[->] foreach \x in {0,1} {node[proc] {1-\x}
 842   child foreach \y in {0,1} {node[proc] {2-\y}
 843     child foreach \z in {0,1} {node[proc] {3-\z}
 844     }}};
 845
 846 \node[text width=0.9\textwidth] (desc) at (0,-4) {maxdubina=4, potrebnodece=2,
 847 čvorovi prikazuju vrednosti pri kreiranju};
 848 \end{tikzpicture}
 849 \end{minipage}
 850
 851
 852 % ----------------------------------------------
 853
 854 \newpage
 855 \pagenumbering{Roman}
 856 \appendix
 857
 858 \section{Instalacija kompajlera GNU Modula 2}
 859 \label{app-instalacija-gm2}
 860
 861 Ova sekcija treba da omogući instalaciju kompajlera GNU Modula 2 na
 862 već postojeći GNU Linux operativni sistem iz Debian porodice, koja
 863 uključuje i sve varijante Ubuntu distribucije, kao i Linux Mint i
 864 mnoge druge. Kompajler je moguće bez većih problema instalirati i na
 865 bilo koji drugi Linux (a i OSX i Windows), kompajliranjem iz izvornog
 866 koda, za šta preporučujemo konsultovanje sa zvaničnom stranicom
 867 \url{http://www.nongnu.org/gm2/obtaining.html}.
 868
 869 Ovo uputstvo neće ulaziti u detalje kako instalirati operativni
 870 sistem. Za one koje koriste Windows i nisu sigurni kako da paralelno
 871 instaliraju drugi operativni sistem, preporučujemo korišćenje
 872 virtuelne mašine (npr besplatni Virtual Box,
 873 \url{http://virtualbox.org}) i instaliranje sistema na nju, ili još
 874 lakše skinuti već instaliranu mašinu sa nekim od Debian sistema, npr
 875 Ubuntu ili Kubuntu, ili eventualno neku manje zahtevnu verziju kao što
 876 je Lubuntu, ako su performanse problematične.
 877
 878 \subsection{Instalacija na Debian platformi}
 879
 880 Prvi korak za instalaciju dodatnog kompajlera GNU Modula 2 je
 881 dodavanje repozitorijuma softvera u sistem. Ovo se može uraditi ručnim
 882 menjanjem fajla \kod{/etc/apt/sources.list} i dodavanjem
 883 \begin{codeblock}
 884 #
 885 #  GNU Modula-2 repo
 886 #
 887
 888 deb http://floppsie.comp.glam.ac.uk/debian/ squeeze main
 889 deb-src http://floppsie.comp.glam.ac.uk/debian/ squeeze main
 890 \end{codeblock}
 891
 892 Alternativno se mogu koristiti sledeće komande:
 893
 894 \begin{terminal}
 895 sudo add-apt-repository "deb http://floppsie.comp.glam.ac.uk/debian/ squeeze main"
 896 sudo add-apt-repository "deb-src http://floppsie.comp.glam.ac.uk/debian/ squeeze main"
 897 \end{terminal}
 898
 899 Većina sistema omogućava i da se ovo uradi preko nekih grafičkih
 900 alata.
 901
 902 Nakon dodavanja novog izvora za softver potrebno je u konzoli uraditi
 903 sledeće:
 904 \begin{terminal}
 905 sudo apt-get update
 906 sudo apt-get install gm2-doc gm2
 907 \end{terminal}
 908
 909 Po želji se može skinuti i izvorni kod kompajlera sledećom komandom:
 910 \begin{terminal}
 911 sudo apt-get source gm2
 912 \end{terminal}
 913
 914 Videti Glavu~\ref{g-prvi-program} za primer kompajliranja programa.
 915
 916 \paragraph{Napomena:} Prilikom unapredjivanja Linux distribucije na
 917 sledeću verziju (npr. 13.10 na 14.04) se standardno onemogućavaju
 918 dodati izvori softvera i potrebno ih je ručno ponovo upaliti.  Ovo se
 919 može uraditi otvoranjem \kod{/etc/apt/sources.list} i uklonjanjem
 920 ``\#'' sa početka redova koje želimo da koristimo ponovo ili
 921 korišćenjem adekvatnih vizuelnih alata.
 922
 923 \subsection{Problem: nedostaje ``ctli.o'' i/ili još neki fajlovi}
 924
 925 Pri pokušaju kompajliranja se na nekim sistemima može desiti da
 926 prijave nedostajuće fajlove \kod{crti.o, crt1.o} i/ili
 927 \kod{crtn.o}. Konkretno je poznato za gcc verziju 4.6 na debianu,
 928 pošto postoji problem u pakovanju kompajlera, ali moguće je da utiče i
 929 na neke druge sisteme.
 930
 931 Greška se ispravlja na sledeći način (korisnik treba da
 932 ima administrativna prava, zato se radi ``sudo'') ukoliko
 933 je u pitanju 64-bitni sistem:
 934 \begin{terminal}
 935 sudo su
 936 cd /usr/lib
 937 ln -sv /usr/lib/x86_64-linux-gnu/crti.o crti.o
 938 ln -sv /usr/lib/x86_64-linux-gnu/crt1.o crt1.o
 939 ln -sv /usr/lib/x86_64-linux-gnu/crtn.o crtn.o
 940 exit
 941 \end{terminal}
 942
 943 Za 32-bitne sisteme važi ista ispravka, jedino što se u komandama
 944 treba zameniti ``x86\_64'' sa ``i386''.
 945
 946 \skica{možda i build from source}
 947
 948 \newpage
 949 \section{Tekst editor Joe}
 950 \label{app-joe}
 951
 952 Ukratko ćemo predstaviti editor ``joe''. Odabran je zbog svoje
 953 rasprostranjenosti, potpune funkcionalnosti u tekstualnom modu rada
 954 (korišćenje iz terminala) te vrlo jasnom sistemu pomoći koji se može
 955 koristiti pri radu.  Na nekim sistemima on dolazi već instaliran, a na
 956 skoro svima se lako može dodati iz repozitorijuma. Na Ubuntu i sličnim
 957 sistemima se ovo može uraditi sa:
 958 \begin{terminal}
 959 sudo apt-get install joe
 960 \end{terminal}
 961 Ili analogno na drugim sistemima za instaliranje softvera.
 962
 963 Otvaranje postojećeg fajla ``hello.mod'' za uređivanje, odnosno
 964 otvaranje novog praznog fajla u koji ćemo unositi odgovarajući kod ili
 965 tekst se može postići sledećom komandom:
 966 \begin{terminal}
 967 joe hello.mod
 968 \end{terminal}
 969
 970 \subsection{Tumačenje prečica na tastaturi}
 971
 972 Joe je po svojoj prirodi bogat prečicama na tastaturi. U daljem tekstu
 973 će biti navedene mnoge od njih. Kod svih se navodi redosled
 974 pritiskanja tastera individualno, a ako su negde tasteri spojeni sa
 975 ``+'' (alternativno sa ``-'') onda ih je potrebno pritisnuti
 976 odjednom. Neki primeri:
 977
 978 \begin{itemize}
 979 \item \Ctrl +\keystroke{\_} (poništavanje poslednje promene) pristsak
 980   na taster \emph{CTRL} i \emph{\_ (podvlaka)} odjednom.
 981 \item \Ctrl +\keystroke{K}\keystroke{H} (otvaranje sistema pomoći)
 982   pritisak na \emph{CTRL} i \emph{K} odjednom, odpustiti sve, pa onda
 983   pritisak na \emph{H}.
 984 \item \Esc \keystroke{,} (prelazak na sledeću stranu pomoći)
 985   pritisak na taster \emph{Escape}, a nakon toga pritisak na taster
 986   \emph{, (zarez)}.
 987 \end{itemize}
 988
 989 U okviru sistema pomoći koji je ugrađen u sam editor uglavnom se
 990 pojavljuju skraćeni oblici:
 991 \begin{itemize}
 992 \item \^{}D isto što i ``Ctrl-D''
 993 \item \^{}KH isto što i ``Ctrl-K H''
 994 \item \^{}[. isto što i ``Esc .''
 995 \end{itemize}
 996
 997
 998 \subsection{Sistem pomoći}
 999
1000 Za pomoć pri korišćenju ediora ``joe'' preporučujemo pritiskanje
1001 kombinacije \Ctrl +\keystroke{K}\keystroke{H}, koja daje spisak
1002 komandi u gornjem delu editora.  Postoji nekoliko stranica ove pomoći
1003 kroz koje se može kretati sa \Esc \keystroke{.} (tačka) i \Esc
1004 \keystroke{,} (zarez).
1005
1006 U okviru pomoći postoje maltene sve komande koje editor pruža, a na
1007 kraju su čak uključene i ASCII tabele znakova. Preporučuje se makar
1008 ovlašno upoznavanje sa stranicama pomoći i mogućnostima editora.
1009
1010 \subsection{Rad sa fajlovima}
1011
1012 Snimanje sa izlaskom iz programa se može uraditi sa \Ctrl
1013 +\keystroke{K}\keystroke{X}, dok se
1014 samo snimanje izvršava sa \Ctrl +\keystroke{K}\keystroke{D}. U oba
1015 slučaja ``joe'' pita za ime fajla koji snimamo, pri čemu kao podrazumevanu
1016 vrednost ponudi trenutno ime.
1017
1018 Joe može raditi sa više fajlova odjednom. Novi fajl se može otvoriti
1019 sa \Ctrl +\keystroke{K}\keystroke{E}.  Na dnu editora će se pojaviti
1020 polje za kucanje imena fajla koje dozvoljava i da se putanja
1021 automatski dopunjava mogućnostima pritiskom na taster \Tab (Tab), baš
1022 kao i u komandnoj liniji.
1023
1024 Prelazak na sledeći, odnosno prethodni, otvoreni fajl se dobija pritiskom
1025 na \Esc \keystroke{V}, odnosno \Esc \keystroke{U}.
1026
1027 Zatvaranje fajla je moguće sa \Ctrl+\keystroke{C} (što je i
1028 standardna komanda za ``ubijanje'' trenutnog procesa u terminalu), pri
1029 čemu će ``joe'' pitati da li želimo da izađemo ako postoje promene
1030 koje nisu snimljene. Ako je u pitanju bio jedini otvoren fajl, tada će
1031 se i sam editor zatvoriti.
1032
1033 \subsection{Rad sa tekstom}
1034
1035 Pritiskom na \Ctrl+\keystroke{\_} se poništava poslednja promena (undo).
1036
1037 Premeštanje i kopiranje delova teksta je malo drugačije nego u
1038 klasičnim grafičkim programima. Prvo je potrebno označiti željeni
1039 tekst u dva koraka: \Ctrl +\keystroke{K}\keystroke{B} postavlja
1040 početak bloka na trenutnu poziciju kursora, a \Ctrl
1041 +\keystroke{K}\keystroke{K} postavlja kraj bloka, nakon čega će
1042 selekcija biti i vizuelno označena. Sada je moguće na proizvoljnom
1043 mestu u istom ili drugom dokumentu pritisnuti \Ctrl
1044 +\keystroke{K}\keystroke{C} da bi se iskopirao označeni blok, odnosno
1045 \Ctrl +\keystroke{K}\keystroke{M} da bi se on premestio.
1046 Komanda \Ctrl +\keystroke{K}\keystroke{Y} briše odabrani blok.
1047
1048 Pretraga dokumenta se započinje sa \Ctrl +\keystroke{K}\keystroke{F}.
1049
1050 Pritiskom na \Ctrl +\keystroke{T} se dobija meni sa opcijama u kome se
1051 može odabrati više opcija za rad, kao što su margine, automatsko
1052 prelamanje redova, očuvanje uvlačenja redova (\emph{auto-indent}),
1053 sintaksno bojenje itd.
1054
1055 \subsection{Rad sa prozorima}
1056
1057 ``Joe'' ima mogućnosti i da podeli radnu površinu na nekoliko prozora
1058 koji omogućavaju da se vidi više dokumenata, ili čak da se vide
1059 različiti delovi istog dokumenta. Prozor se deli na dva komandom \Ctrl
1060 +\keystroke{K}\keystroke{O}. Veličina trenutnog prozora se potom može
1061 povećavati (\Ctrl +\keystroke{K}\keystroke{G}) ili smanjivati (\Ctrl
1062 +\keystroke{K}\keystroke{T}) na uštrb drugih prozora. Prelazak na
1063 sledeći, odnosno prethodni prozor se dobija pristikom na \Ctrl
1064 +\keystroke{K}\keystroke{N}, odnosno na \Ctrl
1065 +\keystroke{K}\keystroke{P}. Komanda \Ctrl +\keystroke{K}\keystroke{I}
1066 omogućuje da se naizmenično vide svi prozori, ili samo jedan.
1067
1068 \subsection{Problem: ``zamrzavanje'' pri snimanju} ako editor izgleda
1069 kao da se zaledio verovatno je problem što je stisnuta ``klasična''
1070 kombinacija za snimanje \Ctrl + \keystroke{S} koja ne radi u
1071 ovom programu, a nažalost izaziva prekid osvežavanja ekrana. Efekat
1072 se poništava pritiskom na \Ctrl + \keystroke{Q}. Za više detalja
1073 pogledati Glavu~\ref{g-smrzavanje}.
1074
1075 \skica{joe i sintaksno bojenje za m2}
1076
1077 \newpage
1078 \section{Putty}
1079
1080 \emph{Putty} je program koji služi da se pod Windows operativnim
1081 sistemom otvori terminal (konzola, komandna linija) na udaljenom UNIX
1082 serveru. Može se naći online na
1083 \url{http://www.chiark.greenend.org.uk/~sgtatham/putty/download.html}.
1084
1085 Po pokretanju se prikazuje dijalog u kome se može ukucati adresa
1086 udaljenog računara i konfigurisati mnogi parametri. Najčešće je dosta
1087 samo uneti adresu računara i pokrenuti konekciju. Nakon toga (ako je
1088 uspešno povezivanje) biće prikazan ekran za unos korisničkog imena i
1089 lozinke.
1090
1091 \subsection{Problem: terminal ne odgovara na unos, ``smrznuo'' se}
1092 \label{g-smrzavanje}
1093
1094 Putty (kao i većina standardnih linux terminala koji koriste
1095 softversku kontrolu toka podataka \emph{software flow control}) se
1096 može dovesti u stanje da ne prikazuje ispis unosa na ekranu, pritiskom
1097 na \Ctrl+\keystroke{S}. Ovo je često velik problem jer se poklapa sa
1098 standardnom prečicom za snimanje u većini grafičkih aplikacija, pa se
1099 može nehotično aktivirati. Iz ovog režima rada se može izaći prečicom
1100 \Ctrl+\keystroke{Q}.  Ukratko:
1101 \begin{lstlisting}[xleftmargin=10em]
1102 Do not press
1103   Ctrl S
1104 If you do
1105   Ctrl Q
1106 \end{lstlisting}
1107
1108 Smisao postojanja ovakve opcije je dobrim delom istorijski, iz vremena
1109 kad su brzine protoka bile veoma male, i kada se štedelo time što bi
1110 se privrmeno isključio protok kada nisu neophodne povratne
1111 informacije, na primer kod komandi koje se dugo izvršavaju. Naravno
1112 ovo ima svoje primene i danas kod slabijih veza, ili kod mobilnih veza
1113 koje se plaćaju po protoku, a nekad se može i dobiti na brzini
1114 izvršavanja programa, ako se ne gubi vreme na osvežavanje ekrana.
1115
1116 \skica{literatura i linkovi izdovjeni na kraju dokumenta}
1117
1118 %\end{multicols}
1119 \end{document}