skripta-os2.tex

   1 % skripta-os2.tex
   2 % Skripta za predmet Operativni Sistemi 2, DMI, PMF, NS
   3 % Doni Pracner, Ivan Pribela
   4 % 2011/12 -- 2014/15
   5
   6 \documentclass[a4paper,twoside]{article}
   7 \usepackage[T1]{fontenc}
   8 \usepackage[utf8]{inputenc}%definišemo da je ulaz utf-8 fajl
   9
  10 % osnovne informacije koje ce se prikazati na naslovnoj strani,
  11 % kao i u informacijama u generisanom pdfu
  12 \newcommand{\autor}{Doni Pracner, Ivan Pribela}
  13 \newcommand{\inst}{Departman za matematiku i informatiku, PMF, UNS}
  14 \newcommand{\autorinst}{\autor \\ \inst}
  15 \newcommand{\naslov}{Skripta za vežbe iz predmeta operativni sistemi 2}
  16 \newcommand{\datum}{Februar 2015, Novi Sad}
  17 \newcommand{\verzija}{ver 15a}
  18
  19 \usepackage[serbian]{babel}
  20 \usepackage{fancyhdr}
  21 \pagestyle{fancy}
  22
  23 \title{\naslov \ -- \verzija}
  24 \author{\autor \\ \inst}
  25 \date{\datum}
  26
  27 %change the default font
  28 \usepackage{lmodern}
  29 \usepackage{beramono}
  30 \renewcommand{\familydefault}{\sfdefault}
  31
  32 \usepackage{pifont}
  33
  34 %podesavanja outputa za pdf verzije
  35 \usepackage[bookmarks,pdffitwindow=false,unicode=true,%
  36 pdftitle={\naslov \ -- \verzija},%
  37 pdfauthor={\autor}%
  38 ]{hyperref}
  39
  40 \usepackage{graphicx}
  41 \usepackage{listings}
  42 \usepackage{amsthm}
  43 \usepackage{amsmath}
  44 \usepackage{latexsym}
  45 \usepackage{multicol}
  46
  47 %\usepackage{keystroke}
  48 % ispod je dodata alternativa za ovaj paket
  49
  50 \usepackage{tikz}
  51 \usetikzlibrary{shadows}
  52
  53 \newcommand*\keystroke[1]{%
  54   \tikz[baseline=(key.base)]
  55     \node[%
  56       draw,
  57       fill=white,
  58       drop shadow={shadow xshift=0.2ex,shadow yshift=-0.2ex,fill=black,opacity=0.75},
  59       rectangle,
  60       rounded corners=2pt,
  61       inner sep=1pt,
  62       line width=0.5pt,
  63       font=\small\sffamily
  64     ](key) {#1\strut}
  65   ;
  66 }
  67
  68 \newcommand*\Ctrl{\keystroke{Ctrl}}
  69 \newcommand*\Tab{\keystroke{Tab}}
  70 \newcommand*\Esc{\keystroke{Esc}}
  71
  72 %margine
  73 \usepackage[top=2cm, bottom=2cm, left=2.5cm, right=2cm]{geometry}
  74
  75 % theorems, definition etc.
  76 %''''''''''''''''''''''''''
  77
  78 \theoremstyle{definition}
  79 \newtheorem{def1}{Definicija}
  80 \theoremstyle{plain}
  81 \newtheorem{theo}{Teorema}
  82 \newtheorem{lema}{Lema}
  83
  84 \lstloadlanguages{Modula-2,C++}
  85
  86 \lstset{
  87         basicstyle=\ttfamily,
  88         showstringspaces=false,
  89         breaklines=true
  90 }
  91
  92 \lstdefinestyle{codeblock}{
  93 %       basicstyle=\footnotesize\ttfamily,
  94         keywordstyle=\textbf,
  95         columns=[l]fixed,
  96         breakatwhitespace=true,
  97 %        prebreak=\P,
  98 %        postbreak=\ding{229}\space,
  99         language=Modula-2,
 100         xleftmargin=1em
 101 }
 102
 103 \lstdefinestyle{codeblock-indent}{
 104   style=codeblock,
 105   xleftmargin=4em
 106 }
 107
 108 \lstdefinestyle{terminal}{
 109   frame=lt,
 110 %  frameround=fftt,
 111   backgroundcolor=\color[gray]{.95},
 112 % prebreak=\P,
 113   postbreak=\ding{229}\space,
 114   xleftmargin=2em
 115 }
 116
 117 \lstdefinestyle{numcodeblock}{
 118   style=codeblock,
 119   numbers=left,
 120   firstnumber=1,
 121   stepnumber=1
 122 }
 123
 124 \lstnewenvironment{codeblock}[1][]{\lstset{style=codeblock,#1}}{}
 125 \lstnewenvironment{codeblock-indent}[1][]{\lstset{style=codeblock-indent,#1}}{}
 126 \lstnewenvironment{terminal}{\lstset{style=terminal}}{}
 127
 128 %% specijalni blokovi koji služe kao podsetnici u radu ili napomene
 129 \newcommand{\skica}[1]{
 130     \noindent \framebox{\parbox[c]{0.9\textwidth}{  {\small** \textit{#1}  }}
 131     \newline }
 132 }
 133
 134 \newcommand{\skicas}[1]{
 135     \framebox{* \textit{#1} *}
 136 }
 137
 138 %boldovane skice visokog prioriteta
 139 \newcommand{\skicab}[1]{
 140   \noindent \framebox{\parbox[c]{0.9\textwidth}{ {\small***
 141         \textbf{#1} }} \newline } }
 142
 143 \newcommand{\kod}[1]{{\small\texttt{#1}}}
 144
 145 % ako je sledeci red odkomentarisan nista od skica nece biti ispisano
 146 % u finalni dokument
 147
 148  \renewcommand{\skica}[1]{}
 149
 150 %customize the itemize environments
 151
 152 \let\olditemize=\itemize
 153 \def\itemize{
 154 \olditemize
 155   \setlength{\itemsep}{1pt}
 156   \setlength{\parskip}{0pt}
 157   \setlength{\parsep}{0pt}
 158   \setlength{\topsep}{-1cm}
 159
 160 }
 161  \begin{document}
 162
 163
 164 %% ovi redovi daju header i footer
 165
 166 \renewcommand{\sectionmark}[1]{\markright{\thesection\ #1}}
 167 \fancyhf{} % delete current setting for header and footer
 168 %\fancyfoot[C]{\thepage}
 169
 170 \fancyhead[LO]{\bfseries\rightmark}
 171 \fancyhead[RO]{\thepage}
 172
 173 \fancyhead[RE]{Operativni sistemi 2 -- skripta}
 174 \fancyhead[LE]{\thepage}
 175
 176 \renewcommand{\headrulewidth}{0.5pt}
 177 \renewcommand{\headwidth}{\textwidth}
 178
 179 %\renewcommand{\footrulewidth}{0.5pt}
 180 %\addtolength{\headheight}{0.5pt} % make space for the rule
 181 \fancypagestyle{plain}{%
 182   \fancyhead{} % get rid of headers on plain pages
 183   \fancyfoot{}
 184   \renewcommand{\headrulewidth}{0pt} % and the line
 185   \renewcommand{\footrulewidth}{0pt} % and the line
 186 }
 187 \renewcommand{\headheight}{15pt}
 188
 189 %promene u marginama:
 190 %\setlength{\marginparwidth}{32pt}
 191 %\setlength{\textwidth}{620pt}
 192 %\setlength{\textheight}{620pt}
 193
 194
 195
 196
 197 \maketitle
 198
 199
 200 % ----------------==================--------------------------------------
 201 %                 Pravi pocetak rada
 202
 203
 204 Programi u ovoj skripti su testirani sa kompajlerom ``GNU Modula 2'' (u
 205 daljem tekstu često skraćeno na \emph{gm2}), pod operativnim
 206 sistemima iz Debian porodice.
 207
 208 \tableofcontents
 209
 210 \newpage
 211
 212 %\begin{multicols}{2}
 213
 214 \section{GNU Modula 2}
 215
 216 \emph{GNU Modula 2} (u daljem tekstu često skraćeno na \emph{gm2}) je
 217 pred procesor (\emph{front end}) za GNU kolekciju kompajlera
 218 (GCC). Podržava nekoliko dijalekata jezika ``Modula 2'' --
 219 najznačajniji su ISO standard i nekoliko varijacija koje je originalni
 220 autor Niklaus Virt (\emph{Niklaus Wirth}) opisao u različitima
 221 verzijama knjige \emph{Programming in Modula 2 (PIM)}. Uz kompajler se
 222 dobijaju i besplatne ISO, PIM i još neke biblioteke.
 223
 224 \subsection{Prvi program u gm2 }
 225 \label{g-prvi-program}
 226
 227 Tradicionalni prvi program ``Hello World'' bi izgledao ovako:
 228 \begin{codeblock-indent}
 229   MODULE hello;
 230
 231   FROM StrIO IMPORT WriteString, WriteLn;
 232
 233   BEGIN
 234      WriteString('hello world');
 235      WriteLn
 236   END hello.
 237 \end{codeblock-indent}
 238
 239 Primećuje se razlika u modulu iz koga se uvoze komande u odnosu na
 240 XDS/TopSpeed verzije M2, tamo je sve bilo u \kod{InOut}, dok se ovde
 241 koristi \kod{StrIO} za rad sa stringovima, \kod{NumberIO} za rad sa
 242 brojevima i tako dalje. Za pregled dostupnih biblioteka predlaže se
 243 korišćenje zvanične stranice:
 244 \url{http://nongnu.org/gm2/libraries.html}, odnosno
 245 \url{http://nongnu.org/gm2/base_libraries.html} za samo osnovne
 246 biblioteke.
 247
 248 Predpostavimo da je fajl napravljen u trenutnom direktorijumu,
 249 koristeći neki tesktualni editor (u dodatku~\ref{app-joe} je opisan
 250 ``joe'' koji se koristi na vežbama).  Kreirani fajl se tada može
 251 prevesti u izvršnu verziju sledećom komandom:
 252 \begin{terminal}
 253   gm2 hello.mod
 254 \end{terminal}
 255
 256 Ako je kod ispravan (kao onaj gore) u istom direktorijumu će se
 257 napraviti fajl \kod{a.out}, koji se može pokrenuti sa:
 258 \begin{terminal}
 259   ./a.out
 260 \end{terminal}
 261 pri čemu \kod{./} naglašava da hoćemo da pokrenemo program iz trenutnog
 262 direktorijuma (koji se označava tačkom). Ako je potrebno da
 263 izvršni fajl ima neki drugi naziv može se koristiti poziv sledećeg
 264 tipa:
 265 \begin{terminal}
 266   gm2 -o imeIzlaznogFajla ulaznifajl
 267 \end{terminal}
 268
 269 Za dalje opcije kompajlera konsultovati \kod{gm2 -{}-help} i zvaničnu
 270 stranicu kompajlera.
 271 %ovde je trebalo -{}- da razdvoji dva minusa, jer se inače tumače kao jedan.
 272
 273 \subsection{Korišćenje sistemskih poziva}
 274
 275 Mapiranje procedura na sistemske pozive se može izvršiti preko
 276 specijalnog definicionog modula koji u zaglavlju sadrži ključne reči
 277 \kod{FOR "{}C"} u kome se navode imena procedura koja se poklapaju sa
 278 imenima sistemskih poziva i imaju parametre i povratne vrednosti
 279 odgovarajućih tipova.  Na primer, mapirajmo poziv \kod{system}, koji
 280 izvršava prosleđenu komandu u novom \emph{shell}-u. Specifikaciju
 281 komande možemo videti sa
 282 \begin{terminal}
 283   man system
 284 \end{terminal}
 285
 286 odnosno videćemo da je poziv definisan na sledeći način:
 287 \begin{codeblock-indent}
 288 int system(const char *command);
 289 \end{codeblock-indent}
 290 što znači da vraća ceo broj, a prima jedan argument koji je pokazivač
 291 (što se označava *) na znak. Ovo je zapravo ceo string, pošto se u C
 292 jeziku oni predstavljaju kao pokazivač na prvi znak, a string se onda
 293 sastoji od svih sledećih znakova u memoriji dokle god se ne naiđe na
 294 0C. Srećom, sve ovo se automatski mapira kreiranjem sledećeg modula:
 295
 296 \begin{codeblock}
 297 DEFINITION MODULE FOR "C" Lib;
 298
 299   EXPORT UNQUALIFIED system;
 300
 301   PROCEDURE system(command: ARRAY OF CHAR): INTEGER;
 302
 303 END Lib.
 304 \end{codeblock}
 305
 306 Nije potrebno praviti prazne implementacione module. Iz ovakvog modula
 307 se mogu uvoziti i koristiti procedure kao i iz bilo kakvog
 308 ``normalnog'' modula, kao što se može videti u sledećem primeru, koju
 309 od korisnika učitava stringove i pokušava da ih izvrši kao da su uneti
 310 u komandnoj liniji, dokle god korisnik ne unese reč ``kraj'':
 311 \begin{codeblock}
 312 MODULE Zad2;
 313
 314 FROM StrIO IMPORT
 315   ReadString, WriteString, WriteLn;
 316 FROM StrLib IMPORT
 317   StrEqual;
 318 FROM Lib IMPORT
 319   system;
 320
 321 TYPE
 322   String = ARRAY [0..1023] OF CHAR;
 323
 324 VAR
 325   Komanda: String;
 326
 327 PROCEDURE Izvrsi(Komanda: ARRAY OF CHAR);
 328 VAR
 329   c: INTEGER;
 330 BEGIN
 331   c:= system(Komanda);
 332 END Izvrsi;
 333
 334 BEGIN
 335   WriteString("?> "); ReadString(Komanda);
 336   WHILE NOT StrEqual(Komanda, "kraj") DO
 337     Izvrsi(Komanda);
 338     WriteString("?> "); ReadString(Komanda);
 339   END;
 340 END Zad2.
 341 \end{codeblock}
 342
 343 Prilikom mapiranja sistemskih poziva je moguće koristiti ``...'' na
 344 kraju liste argumenata da se označi da je moguće proslediti
 345 proizvoljan broj argumenata nakon navedenih, koji će biti premapirani
 346 na odgovarajuće tipove podataka. Takođe je moguće i označiti da se
 347 povratna vrednost procedure ne mora koristiti. U gornjem primeru je
 348 mogla funkcija da se definiše kao \kod{PROCEDURE system(command: ARRAY
 349   OF CHAR): [INTEGER];} i tada bi mogla se poziva kao obična procedura
 350 bez korišćenja pomoćne promenljive \kod{c} da se dobije povratna
 351 vrednost.
 352
 353 Neki primeri pretvaranja tipova su dati u Tabeli~\ref{t-pretvaranje-tipova}, preuzetoj sa \url{http://www.nongnu.org/gm2/interface_to_c.html}.
 354
 355 \begin{table}[htp]
 356 \begin{center}
 357 \begin{tabular}{lll}
 358 Stvarni parametar      &  Konverzija  &   Tip vrednosti koji će biti prosleđen\\
 359 \hline
 360 123                    &  -                &   long long int\\
 361 "hello world"          &  -                &   const char *\\
 362 a: ARRAY OF CHAR       &  ADR(a)           &   char *\\
 363 a: ARRAY [0..5] OF CHAR&  ADR(a)           &   char *\\
 364 3.14                   &  -                &   long double
 365 \end{tabular}
 366 \end{center}
 367 \caption{Tabela pretvaranja tipova\label{t-pretvaranje-tipova}}
 368 \end{table}
 369
 370 \subsubsection{Primer: Izlistavanje sadržaja direktorijuma}
 371
 372 Korišćenje sistemskih poziva se može ilustrovati primerom čitanja
 373 sadržaja direktorijuma, komandama \kod{opendir}, \kod{readdir} i
 374 \kod{closedir}. Prva komanda otvara prosledjenu putanju i vraća
 375 pokazivač na otvoreni direktorijum. Komanda \kod{readdir} prima ovakav
 376 pokazivač kao ulazni parametar, a vraća pokazivač na slog koji
 377 predstavlja sledeću stavku u otvorenom direktorijumu ili \kod{NIL} ako
 378 više nema ničega. Poslednja komanda, \kod{closedir}, se izvodi na
 379 kraju i zatvara otvoreni direktorijum. Bitno je zatvarati otvorene
 380 resurse jer je moguće da sistem odbije da otvori novi ako ih
 381 proces već ima previše otvorenih.
 382
 383 Budući da su u pitanju sistemski pozivi niskog nivoa, veličine tipova
 384 su nažalost promenljive i mogu zavisiti od konkretnog operativnog
 385 sistema, a naročito utiče da li je u pitanju~32--bitni, ili~64--bitni
 386 sistem. Zbog ovoga su date dve varijante bibilioteke sa tipovima.
 387 Prva je testirana na Lubuntu 11.10 i 12.04 32bit, a druga je testirana
 388 na Kubuntu 11.10 i 12.10 64bit.
 389
 390 \begin{codeblock}
 391 DEFINITION MODULE FOR "C" libdir;
 392
 393   FROM SYSTEM IMPORT
 394     ADDRESS, BYTE;
 395
 396   EXPORT UNQUALIFIED opendir, readdir, closedir, PDir, DirEnt, PDirEnt;
 397 \end{codeblock}
 398 \begin{minipage}{0.45\textwidth}
 399 \begin{codeblock}
 400 (* types for 32 bit *)
 401   TYPE
 402     PDir = ADDRESS;
 403     DirEnt = RECORD
 404        ino: INTEGER;
 405        off: INTEGER;
 406        reclen: SHORTCARD;
 407        type: BYTE;
 408        name: ARRAY [0..255] OF CHAR;
 409     END;
 410     PDirEnt = POINTER TO DirEnt;
 411  \end{codeblock}
 412 \end{minipage}
 413 \begin{minipage}{0.45\textwidth}
 414 \begin{codeblock}[frame=single,frameround=tttt]
 415 (* types for 64 bit *)
 416   TYPE
 417     PDir = ADDRESS;
 418     DirEnt = RECORD
 419        ino: LONGINT;
 420        off: LONGINT;
 421        reclen: SHORTCARD;
 422        type: BYTE;
 423        name: ARRAY [0..255] OF CHAR;
 424     END;
 425     PDirEnt = POINTER TO DirEnt;
 426 \end{codeblock}
 427 \end{minipage}
 428 \begin{codeblock}
 429   PROCEDURE opendir(name: ARRAY OF CHAR): PDir;
 430   PROCEDURE readdir(dirp: PDir): PDirEnt;
 431   PROCEDURE closedir(dirp: PDir): [INTEGER];
 432
 433 END libdir.
 434 \end{codeblock}
 435
 436 \begin{codeblock}
 437 MODULE Zad3;
 438
 439 FROM StrIO IMPORT
 440   WriteString, WriteLn;
 441 FROM NumberIO IMPORT
 442   WriteInt;
 443 FROM Args IMPORT
 444   Narg, GetArg;
 445   FROM libdir IMPORT
 446   opendir, readdir, closedir, PDir, PDirEnt;
 447 FROM errno IMPORT
 448   geterrno;
 449
 450 TYPE
 451   String = ARRAY [0..1023] OF CHAR;
 452
 453 VAR
 454   Putanja: String;
 455   n, i: INTEGER;
 456   ok: BOOLEAN;
 457
 458 PROCEDURE Listaj(Ime: ARRAY OF CHAR);
 459 VAR
 460   dir: PDir;
 461   entry: PDirEnt;
 462   c: INTEGER;
 463 BEGIN
 464   WriteString("Folder "); WriteString(Ime); WriteLn;
 465   dir:= opendir(Ime);
 466   IF dir = NIL THEN
 467     WriteString("  Greska broj "); WriteInt(geterrno(), 0); WriteString("."); WriteLn();
 468     WriteString("  Ne mogu da otvorim direktorijum."); WriteLn();
 469   ELSE
 470     entry:= readdir(dir);
 471     WHILE entry # NIL DO
 472       IF entry^.name[0] # "." THEN
 473         WriteString("  "); WriteString(entry^.name); WriteLn;
 474       END;
 475       entry:= readdir(dir);
 476     END;
 477     c:= closedir(dir);
 478     IF c = -1 THEN
 479       WriteString("  Greska broj "); WriteInt(geterrno(), 0); WriteString("."); WriteLn();
 480       WriteString("  Ne mogu da zatvorim direktorijum."); WriteLn();
 481     END;
 482   END;
 483 END Listaj;
 484
 485 BEGIN
 486   n:= Narg();
 487   FOR i:= 1 TO n - 1 DO
 488     ok:= GetArg(Putanja, i);
 489     WriteLn;
 490     Listaj(Putanja);
 491   END;
 492   WriteLn;
 493 END Zad3.
 494 \end{codeblock}
 495
 496 \subsubsection{Primer: Ispis osobina pojedinih fajlova}
 497
 498 O pojedinim fajlovima možemo dobiti više informacija koristeći
 499 sistemski poziv \kod{stat}. On prima dva argumenta, prvi je
 500 \emph{puna} putanja do fajla, a drugi je pokazivač na strukturu u koju
 501 će komanda upisati podatke. Obratiti pažnju da zbog ovoga struktura
 502 već mora postojati u memoriji, ili kao lokalna promenljiva
 503 odgovarajućeg slogovnog tipa, ili dinamički alocirana korišćenjem
 504 pokazivača na nju.
 505
 506 Linux i mnogi drugi srodni sistemi za internu prezentaciju vremena
 507 koriste broj sekundi od početka ``epohe'', odnosno od prvog januara
 508 1970 godine. Za konverziju u klasičnije mere vremena se može koristiti
 509 poziv \kod{localtime}.
 510
 511 Kao i u prethodnom primeru date su dve verzije definicija nekih
 512 tipova.
 513
 514 \begin{codeblock}
 515 DEFINITION MODULE FOR "C" LibStat32;
 516   FROM SYSTEM IMPORT
 517     ADDRESS, BYTE;
 518   EXPORT UNQUALIFIED stat, localtime,
 519     Stat, PStat, Tm, PTm, PInt,
 520     fifo, character, directory, block, regular, network, link, socket;
 521
 522   CONST
 523     fifo      =  1;
 524     character =  2;
 525     directory =  4;
 526     block     =  6;
 527     regular   =  8;
 528     network   =  9;
 529     link      = 10;
 530     socket    = 12;
 531 \end{codeblock}
 532 \begin{minipage}{0.45\textwidth}
 533 \begin{codeblock}
 534 (* types for 32 bit *)
 535   TYPE
 536     Stat = RECORD
 537          dev: LONGINT;
 538          ino: LONGINT;
 539          mode: INTEGER;
 540          nlink: LONGINT;
 541          uid: INTEGER;
 542          gid: INTEGER;
 543          pad1: LONGINT;
 544          rdev: INTEGER;
 545          size: INTEGER;
 546          blksize: INTEGER;
 547          blocks: INTEGER;
 548          atime: INTEGER;
 549          anano: INTEGER;
 550          mtime: INTEGER;
 551          mnano:INTEGER;
 552          ctime:INTEGER;
 553          cnano: INTEGER;
 554          unused:LONGINT;
 555     END;
 556   \end{codeblock}
 557 \end{minipage}
 558 \begin{minipage}{0.45\textwidth}
 559 \begin{codeblock}[frame=single,frameround=tttt]
 560 (* types for 64 bit *)
 561   TYPE
 562     Stat = RECORD
 563          dev: LONGINT;
 564          ino: LONGINT;
 565          nlink: LONGINT;
 566          mode: INTEGER;
 567          uid: INTEGER;
 568          gid: INTEGER;
 569          pad1: INTEGER;
 570          rdev: LONGINT;
 571          size: LONGINT;
 572          blksize: LONGINT;
 573          blocks: LONGINT;
 574          atime: LONGINT;
 575          mtime: LONGINT;
 576          ctime: LONGINT;
 577     END;
 578   \end{codeblock}
 579 \end{minipage}
 580 \begin{codeblock}
 581     Tm = RECORD
 582              sec, min, hour,
 583              mday, mon, year,
 584              wday, yday, isdst: INTEGER;
 585          END;
 586     PTm = POINTER TO Tm;
 587     PInt = POINTER TO INTEGER;
 588     PStat = POINTER TO Stat;
 589
 590   PROCEDURE stat(path: ARRAY OF CHAR; buf: PStat): [INTEGER];
 591   PROCEDURE localtime(time: PInt): PTm;
 592
 593 END LibStat32.
 594 \end{codeblock}
 595
 596 \begin{codeblock}
 597 MODULE Zad4;
 598
 599 FROM SYSTEM IMPORT
 600   ADR;
 601 FROM StrIO IMPORT
 602   WriteString, WriteLn;
 603 FROM NumberIO IMPORT
 604   WriteInt;
 605 FROM StrLib IMPORT
 606   StrLen, StrConCat;
 607 FROM Args IMPORT
 608   Narg, GetArg;
 609 FROM LibStat32 IMPORT
 610   stat, localtime, Stat, PTm;
 611 IMPORT LibStat32;
 612 FROM errno IMPORT
 613   geterrno;
 614
 615 TYPE
 616   String = ARRAY [0..1023] OF CHAR;
 617
 618 VAR
 619   Putanja: String;
 620   n, i: INTEGER;
 621   ok: BOOLEAN;
 622
 623 PROCEDURE WriteMode(mode: INTEGER);
 624
 625   PROCEDURE WriteType(type: INTEGER);
 626   BEGIN
 627     IF type = lib32.fifo THEN
 628       WriteString("f");
 629     ELSIF type = lib32.character THEN
 630       WriteString("c");
 631     ELSIF type = lib32.directory THEN
 632       WriteString("d");
 633     ELSIF type = lib32.block THEN
 634       WriteString("b");
 635     ELSIF type = lib32.regular THEN
 636       WriteString("-");
 637     ELSIF type = lib32.network THEN
 638       WriteString("n");
 639     ELSIF type = lib32.link THEN
 640       WriteString("l");
 641     ELSIF type = lib32.socket THEN
 642       WriteString("s");
 643     ELSE
 644       WriteString("?");
 645     END;
 646   END WriteType;
 647
 648   PROCEDURE WriteRWX(triplet: INTEGER);
 649   BEGIN
 650     IF ((triplet DIV 4) MOD 2) # 0 THEN
 651       WriteString("r");
 652     ELSE
 653       WriteString("-");
 654     END;
 655     IF ((triplet DIV 2) MOD 2) # 0 THEN
 656       WriteString("w");
 657     ELSE
 658       WriteString("-");
 659     END;
 660     IF (triplet MOD 2) # 0 THEN
 661       WriteString("x");
 662     ELSE
 663       WriteString("-");
 664     END;
 665   END WriteRWX;
 666
 667 BEGIN
 668   WriteType((mode DIV 4096) MOD 16);
 669   WriteRWX(mode DIV 64);
 670   WriteRWX(mode DIV 8);
 671   WriteRWX(mode);
 672 END WriteMode;
 673
 674 PROCEDURE WriteTime(time: LONGINT);
 675 VAR
 676   tm: PTm;
 677 BEGIN
 678   tm:= localtime(ADR(time));
 679   IF tm # NIL THEN
 680     WriteInt(tm^.year + 1900, 0);
 681     WriteString("-");
 682     IF tm^.mon < 9 THEN
 683       WriteString("0");
 684     END;
 685     WriteInt(tm^.mon + 1, 0);
 686     WriteString("-");
 687     IF tm^.mday < 10 THEN
 688       WriteString("0");
 689     END;
 690     WriteInt(tm^.mday, 0);
 691     WriteString(" ");
 692     IF tm^.hour < 10 THEN
 693       WriteString("0");
 694     END;
 695     WriteInt(tm^.hour, 0);
 696     WriteString(":");
 697     IF tm^.hour < 10 THEN
 698       WriteString("0");
 699     END;
 700     WriteInt(tm^.min, 0);
 701   ELSE
 702     WriteString("??:??");
 703   END;
 704 END WriteTime;
 705
 706 PROCEDURE Listaj(Putanja: ARRAY OF CHAR);
 707 VAR
 708   info: Stat;
 709   c: INTEGER;
 710 BEGIN
 711   c:= stat(Putanja, ADR(info));
 712   IF c = -1 THEN
 713     WriteString("??????????  ?    ? KB ????-??-?? ??:??");
 714   ELSE
 715     WriteMode(info.mode);
 716     WriteInt(info.nlink, 3);
 717     WriteInt((info.size + 512) DIV 1024, 5); WriteString(" KB ");
 718     WriteTime(info.atime);
 719   END;
 720   WriteString(" "); WriteString(Putanja); WriteLn;
 721 END Listaj;
 722
 723 BEGIN
 724   n:= Narg();
 725   FOR i:= 1 TO n - 1 DO
 726     ok:= GetArg(Putanja, i);
 727     WriteLn;
 728     Listaj(Putanja);
 729   END;
 730   WriteLn;
 731 END Zad4.
 732 \end{codeblock}
 733
 734 \subsection{Stvaranje novih procesa}
 735
 736 Korišćenjem sistemske komande \kod{fork} trenutni proces se duplira
 737 (``račva''). Novi proces je identičan sa originalnim, osim u svom
 738 identifikacionom broj. Komanda ne prima parametre i vraća jedan integer, pa se može mapirati na sledeći način:
 739 \begin{codeblock-indent}
 740 PROCEDURE fork(): INTEGER;
 741 \end{codeblock-indent}
 742
 743 Oba procesa se nakon račvanja nastavljaju odvijati u sledećem redu
 744 koda. Jedino po čemu se razlikuju je vrednost koju je vratio
 745 \kod{fork}, ukoliko je u pitanju originalni proces (``roditelj'') tada
 746 je ta vrednost jednaka proces identifikatoru (\emph{pid}-u)
 747 ``deteta'', i može se koristiti za komunikaciju sa detetom, a u novom
 748 procesu je ova vrednost jednaka nuli. Budući da je najčešće potrebno
 749 da dete i roditelj rade različite stvari, to se obično rešava kodom
 750 sledećeg oblika:
 751 \begin{codeblock-indent}
 752 pid := fork();
 753 IF pid = 0 THEN
 754    (* "detetove" operacije *)
 755 ELSE
 756    (* "roditeljske" operacije *)
 757 END;
 758 \end{codeblock-indent}
 759
 760 Komanda \kod{wait} (uvezena kao sistemska) se može pozvati u
 761 originalnom procesu sa efektom da se proces uspava dokle god neki od
 762 procesa dece ne završi sa radom. Veća kontrola nad ovim ponašanjem se
 763 može postići komandom \kod{waitpid} u kojoj možemo precizirati tačno
 764 koji proces čekamo da se završi.
 765
 766 U sledećim sekcijama će biti ilustrovano nekoliko klasičnih primera
 767 organizacije procesa.
 768
 769 \skica{treba nam propratni tekst za ovo sto sledi}
 770
 771 \subsubsection{Lanac procesa}
 772
 773 \begin{minipage}{0.6\textwidth}
 774 \begin{codeblock}
 775 pid := 0;
 776 i := 1;
 777 WHILE (pid = 0) AND (i < n) DO
 778   pid := fork();
 779   IF pid # 0 THEN
 780     (* ... *)
 781   ELSE
 782     INC(i);
 783   END;
 784 END;
 785 \end{codeblock}
 786 \end{minipage}
 787 \begin{minipage}{0.4\textwidth}
 788 \begin{tikzpicture}
 789 [proc/.style={circle,draw}]
 790 \def \n {5}
 791 \foreach \s in {1,...,\n}
 792 {
 793   \node[proc] (\s) at (\s,-\s/2) {\s};
 794 }
 795 \foreach \s in {2,...,\n} {
 796   \pgfmathparse{int(\s-1)}
 797   \draw [<-] (\s) to (\pgfmathresult);
 798 }
 799 \end{tikzpicture}
 800 \end{minipage}
 801
 802 \subsubsection{Roditelj sa puno dece}
 803
 804 \begin{minipage}{0.6\textwidth}
 805 \begin{codeblock}
 806 pid := -1;
 807 j := 0;
 808 WHILE (pid # 0) AND (j < m) DO
 809   pid := fork();
 810   IF pid # 0 THEN
 811     INC(j);
 812   ELSE
 813     (* ... *)
 814   END;
 815 END;
 816 \end{codeblock}
 817 \end{minipage}
 818 \begin{minipage}{0.4\textwidth}
 819 \begin{tikzpicture}
 820 [proc/.style={circle,draw}]
 821 \def \n {3}
 822 \node[proc] (top) at (0,0) {0..4};
 823 \foreach \s in {0,...,\n}
 824 {
 825   \node[proc] (\s) at (-1.5+\s,-2) {\s};
 826 }
 827 \foreach \s in {0,...,\n} {
 828   \draw [->] (top) to (\s);
 829 }
 830 \end{tikzpicture}
 831 \end{minipage}
 832
 833 \subsubsection{Stablo procesa}
 834
 835 \begin{minipage}{0.6\textwidth}
 836 \begin{codeblock}
 837 dubina := 1;
 838 brdece := 0;
 839 WHILE (dubina < maxdubina) AND
 840       (brdece < potrebnodece) DO
 841   pid := fork();
 842   IF pid # 0 THEN
 843     INC(brdece);
 844   ELSE
 845     INC(dubina);
 846     brdece := 0;
 847   END;
 848 END;
 849 \end{codeblock}
 850 \end{minipage}
 851 \begin{minipage}{0.4\textwidth}
 852 \begin{tikzpicture}
 853 [proc/.style={circle,draw},
 854 level 1/.style={sibling distance=28mm,level distance=10mm},
 855 level 2/.style={sibling distance=14mm,font=\scriptsize},
 856 level 3/.style={sibling distance=6mm,font=\tiny}
 857 ]
 858 \node[proc] (root) {1-0}
 859 child[->] foreach \x in {0,1} {node[proc] {1-\x}
 860   child foreach \y in {0,1} {node[proc] {2-\y}
 861     child foreach \z in {0,1} {node[proc] {3-\z}
 862     }}};
 863
 864 \node[text width=0.9\textwidth] (desc) at (0,-4) {maxdubina=4, potrebnodece=2,
 865 čvorovi prikazuju vrednosti pri kreiranju};
 866 \end{tikzpicture}
 867 \end{minipage}
 868
 869
 870 % ----------------------------------------------
 871
 872 \newpage
 873 \pagenumbering{Roman}
 874 \appendix
 875
 876 \section{Instalacija kompajlera GNU Modula 2}
 877 \label{app-instalacija-gm2}
 878
 879 Ova sekcija treba da omogući instalaciju kompajlera GNU Modula 2 na
 880 već postojeći GNU Linux operativni sistem iz Debian porodice, koja
 881 uključuje i sve varijante Ubuntu distribucije, kao i Linux Mint i
 882 mnoge druge. Kompajler je moguće bez većih problema instalirati i na
 883 bilo koji drugi Linux (a i OSX i Windows), kompajliranjem iz izvornog
 884 koda, za šta preporučujemo konsultovanje sa zvaničnom stranicom
 885 \url{http://www.nongnu.org/gm2/obtaining.html}.
 886
 887 Ovo uputstvo neće ulaziti u detalje kako instalirati operativni
 888 sistem. Za one koje koriste Windows i nisu sigurni kako da paralelno
 889 instaliraju drugi operativni sistem, preporučujemo korišćenje
 890 virtuelne mašine (npr besplatni Virtual Box,
 891 \url{http://virtualbox.org}) i instaliranje sistema na nju, ili još
 892 lakše skinuti već instaliranu mašinu sa nekim od Debian sistema, npr
 893 Ubuntu ili Kubuntu, ili eventualno neku manje zahtevnu verziju kao što
 894 je Lubuntu, ako su performanse problematične.
 895
 896 \subsection{Instalacija na Debian platformi}
 897
 898 Prvi korak za instalaciju dodatnog kompajlera GNU Modula 2 je
 899 dodavanje repozitorijuma softvera u sistem. Ovo se može uraditi ručnim
 900 menjanjem fajla \kod{/etc/apt/sources.list} i dodavanjem
 901 \begin{codeblock-indent}
 902 #
 903 #  GNU Modula-2 repo
 904 #
 905
 906 deb http://floppsie.comp.glam.ac.uk/debian/ wheezy main
 907 deb-src http://floppsie.comp.glam.ac.uk/debian/ wheezy main
 908 \end{codeblock-indent}
 909
 910 Alternativno se mogu koristiti sledeće komande:
 911
 912 \begin{terminal}
 913 sudo add-apt-repository "deb http://floppsie.comp.glam.ac.uk/debian/ wheezy main"
 914 sudo add-apt-repository "deb-src http://floppsie.comp.glam.ac.uk/debian/ wheezy main"
 915 \end{terminal}
 916
 917 Većina sistema omogućava i da se ovo uradi preko nekih grafičkih
 918 alata.
 919
 920 Nakon dodavanja novog izvora za softver potrebno je u konzoli uraditi
 921 sledeće:
 922 \begin{terminal}
 923 sudo apt-get update
 924 sudo apt-get install gm2-doc gm2
 925 \end{terminal}
 926
 927 Po želji se može skinuti i izvorni kod kompajlera sledećom komandom:
 928 \begin{terminal}
 929 sudo apt-get source gm2
 930 \end{terminal}
 931
 932 Videti Glavu~\ref{g-prvi-program} za primer kompajliranja programa.
 933
 934 \paragraph{Napomena:} Prilikom unapredjivanja Linux distribucije na
 935 sledeću verziju (npr. 13.10 na 14.04) se standardno onemogućavaju
 936 dodati izvori softvera i potrebno ih je ručno ponovo upaliti.  Ovo se
 937 može uraditi otvoranjem \kod{/etc/apt/sources.list} i uklonjanjem
 938 ``\#'' sa početka redova koje želimo da koristimo ponovo ili
 939 korišćenjem adekvatnih vizuelnih alata.
 940
 941 \subsection{Problem: nedostaje ``ctli.o'' i/ili još neki fajlovi}
 942
 943 Pri pokušaju kompajliranja se na nekim sistemima može desiti da
 944 prijave nedostajuće fajlove \kod{crti.o, crt1.o} i/ili
 945 \kod{crtn.o}. Konkretno je poznato za gcc verziju 4.6 na debianu,
 946 pošto postoji problem u pakovanju kompajlera, ali moguće je da utiče i
 947 na neke druge sisteme.
 948
 949 Greška se ispravlja na sledeći način (korisnik treba da
 950 ima administrativna prava, zato se radi ``sudo'') ukoliko
 951 je u pitanju 64-bitni sistem:
 952 \begin{terminal}
 953 sudo su
 954 cd /usr/lib
 955 ln -sv /usr/lib/x86_64-linux-gnu/crti.o crti.o
 956 ln -sv /usr/lib/x86_64-linux-gnu/crt1.o crt1.o
 957 ln -sv /usr/lib/x86_64-linux-gnu/crtn.o crtn.o
 958 exit
 959 \end{terminal}
 960
 961 Za 32-bitne sisteme važi ista ispravka, jedino što se u komandama
 962 treba zameniti ``x86\_64'' sa ``i386''.
 963
 964 \skica{možda i build from source}
 965
 966 \newpage
 967 \section{Tekst editor Joe}
 968 \label{app-joe}
 969
 970 Ukratko ćemo predstaviti editor ``joe''. Odabran je zbog svoje
 971 rasprostranjenosti, potpune funkcionalnosti u tekstualnom modu rada
 972 (korišćenje iz terminala) te vrlo jasnom sistemu pomoći koji se može
 973 koristiti pri radu.  Na nekim sistemima on dolazi već instaliran, a na
 974 skoro svima se lako može dodati iz repozitorijuma. Na Ubuntu i sličnim
 975 sistemima se ovo može uraditi sa:
 976 \begin{terminal}
 977 sudo apt-get install joe
 978 \end{terminal}
 979 Ili analogno na drugim sistemima za instaliranje softvera.
 980
 981 Otvaranje postojećeg fajla ``hello.mod'' za uređivanje, odnosno
 982 otvaranje novog praznog fajla u koji ćemo unositi odgovarajući kod ili
 983 tekst se može postići sledećom komandom:
 984 \begin{terminal}
 985 joe hello.mod
 986 \end{terminal}
 987
 988 \subsection{Tumačenje prečica na tastaturi}
 989
 990 Joe je po svojoj prirodi bogat prečicama na tastaturi. U daljem tekstu
 991 će biti navedene mnoge od njih. Kod svih se navodi redosled
 992 pritiskanja tastera individualno, a ako su negde tasteri spojeni sa
 993 ``+'' (alternativno sa ``-'') onda ih je potrebno pritisnuti
 994 odjednom. Neki primeri:
 995
 996 \begin{itemize}
 997 \item \Ctrl +\keystroke{\_} (poništavanje poslednje promene) pristsak
 998   na taster \emph{CTRL} i \emph{\_ (podvlaka)} odjednom.
 999 \item \Ctrl +\keystroke{K}\keystroke{H} (otvaranje sistema pomoći)
1000   pritisak na \emph{CTRL} i \emph{K} odjednom, odpustiti sve, pa onda
1001   pritisak na \emph{H}.
1002 \item \Esc \keystroke{,} (prelazak na sledeću stranu pomoći)
1003   pritisak na taster \emph{Escape}, a nakon toga pritisak na taster
1004   \emph{, (zarez)}.
1005 \end{itemize}
1006
1007 U okviru sistema pomoći koji je ugrađen u sam editor uglavnom se
1008 pojavljuju skraćeni oblici:
1009 \begin{itemize}
1010 \item \^{}D isto što i ``Ctrl-D''
1011 \item \^{}KH isto što i ``Ctrl-K H''
1012 \item \^{}[. isto što i ``Esc .''
1013 \end{itemize}
1014
1015
1016 \subsection{Sistem pomoći}
1017
1018 Za pomoć pri korišćenju ediora ``joe'' preporučujemo pritiskanje
1019 kombinacije \Ctrl +\keystroke{K}\keystroke{H}, koja daje spisak
1020 komandi u gornjem delu editora.  Postoji nekoliko stranica ove pomoći
1021 kroz koje se može kretati sa \Esc \keystroke{.} (tačka) i \Esc
1022 \keystroke{,} (zarez).
1023
1024 U okviru pomoći postoje maltene sve komande koje editor pruža, a na
1025 kraju su čak uključene i ASCII tabele znakova. Preporučuje se makar
1026 ovlašno upoznavanje sa stranicama pomoći i mogućnostima editora.
1027
1028 \subsection{Rad sa fajlovima}
1029
1030 Snimanje sa izlaskom iz programa se može uraditi sa \Ctrl
1031 +\keystroke{K}\keystroke{X}, dok se
1032 samo snimanje izvršava sa \Ctrl +\keystroke{K}\keystroke{D}. U oba
1033 slučaja ``joe'' pita za ime fajla koji snimamo, pri čemu kao podrazumevanu
1034 vrednost ponudi trenutno ime.
1035
1036 Joe može raditi sa više fajlova odjednom. Novi fajl se može otvoriti
1037 sa \Ctrl +\keystroke{K}\keystroke{E}.  Na dnu editora će se pojaviti
1038 polje za kucanje imena fajla koje dozvoljava i da se putanja
1039 automatski dopunjava mogućnostima pritiskom na taster \Tab (Tab), baš
1040 kao i u komandnoj liniji.
1041
1042 Prelazak na sledeći, odnosno prethodni, otvoreni fajl se dobija pritiskom
1043 na \Esc \keystroke{V}, odnosno \Esc \keystroke{U}.
1044
1045 Zatvaranje fajla je moguće sa \Ctrl+\keystroke{C} (što je i
1046 standardna komanda za ``ubijanje'' trenutnog procesa u terminalu), pri
1047 čemu će ``joe'' pitati da li želimo da izađemo ako postoje promene
1048 koje nisu snimljene. Ako je u pitanju bio jedini otvoren fajl, tada će
1049 se i sam editor zatvoriti.
1050
1051 \subsection{Rad sa tekstom}
1052
1053 Pritiskom na \Ctrl+\keystroke{\_} se poništava poslednja promena (undo).
1054
1055 Premeštanje i kopiranje delova teksta je malo drugačije nego u
1056 klasičnim grafičkim programima. Prvo je potrebno označiti željeni
1057 tekst u dva koraka: \Ctrl +\keystroke{K}\keystroke{B} postavlja
1058 početak bloka na trenutnu poziciju kursora, a \Ctrl
1059 +\keystroke{K}\keystroke{K} postavlja kraj bloka, nakon čega će
1060 selekcija biti i vizuelno označena. Sada je moguće na proizvoljnom
1061 mestu u istom ili drugom dokumentu pritisnuti \Ctrl
1062 +\keystroke{K}\keystroke{C} da bi se iskopirao označeni blok, odnosno
1063 \Ctrl +\keystroke{K}\keystroke{M} da bi se on premestio.
1064 Komanda \Ctrl +\keystroke{K}\keystroke{Y} briše odabrani blok.
1065
1066 Pretraga dokumenta se započinje sa \Ctrl +\keystroke{K}\keystroke{F}.
1067
1068 Pritiskom na \Ctrl +\keystroke{T} se dobija meni sa opcijama u kome se
1069 može odabrati više opcija za rad, kao što su margine, automatsko
1070 prelamanje redova, očuvanje uvlačenja redova (\emph{auto-indent}),
1071 sintaksno bojenje itd.
1072
1073 \subsection{Rad sa prozorima}
1074
1075 ``Joe'' ima mogućnosti i da podeli radnu površinu na nekoliko prozora
1076 koji omogućavaju da se vidi više dokumenata, ili čak da se vide
1077 različiti delovi istog dokumenta. Prozor se deli na dva komandom \Ctrl
1078 +\keystroke{K}\keystroke{O}. Veličina trenutnog prozora se potom može
1079 povećavati (\Ctrl +\keystroke{K}\keystroke{G}) ili smanjivati (\Ctrl
1080 +\keystroke{K}\keystroke{T}) na uštrb drugih prozora. Prelazak na
1081 sledeći, odnosno prethodni prozor se dobija pristikom na \Ctrl
1082 +\keystroke{K}\keystroke{N}, odnosno na \Ctrl
1083 +\keystroke{K}\keystroke{P}. Komanda \Ctrl +\keystroke{K}\keystroke{I}
1084 omogućuje da se naizmenično vide svi prozori, ili samo jedan.
1085
1086 \subsection{Problem: ``zamrzavanje'' pri snimanju} ako editor izgleda
1087 kao da se zaledio verovatno je problem što je stisnuta ``klasična''
1088 kombinacija za snimanje \Ctrl + \keystroke{S} koja ne radi u
1089 ovom programu, a nažalost izaziva prekid osvežavanja ekrana. Efekat
1090 se poništava pritiskom na \Ctrl + \keystroke{Q}. Za više detalja
1091 pogledati Glavu~\ref{g-smrzavanje}.
1092
1093 \skica{joe i sintaksno bojenje za m2}
1094
1095 \newpage
1096 \section{Putty}
1097
1098 \emph{Putty} je program koji služi da se pod Windows operativnim
1099 sistemom otvori terminal (konzola, komandna linija) na udaljenom UNIX
1100 serveru. Može se naći online na
1101 \url{http://www.chiark.greenend.org.uk/~sgtatham/putty/download.html}.
1102
1103 Po pokretanju se prikazuje dijalog u kome se može ukucati adresa
1104 udaljenog računara i konfigurisati mnogi parametri. Najčešće je dosta
1105 samo uneti adresu računara i pokrenuti konekciju. Nakon toga (ako je
1106 uspešno povezivanje) biće prikazan ekran za unos korisničkog imena i
1107 lozinke.
1108
1109 \subsection{Problem: terminal ne odgovara na unos, ``smrznuo'' se}
1110 \label{g-smrzavanje}
1111
1112 Putty (kao i većina standardnih linux terminala koji koriste
1113 softversku kontrolu toka podataka \emph{software flow control}) se
1114 može dovesti u stanje da ne prikazuje ispis unosa na ekranu, pritiskom
1115 na \Ctrl+\keystroke{S}. Ovo je često velik problem jer se poklapa sa
1116 standardnom prečicom za snimanje u većini grafičkih aplikacija, pa se
1117 može nehotično aktivirati. Iz ovog režima rada se može izaći prečicom
1118 \Ctrl+\keystroke{Q}.  Ukratko:
1119 \begin{lstlisting}[xleftmargin=10em]
1120 Do not press
1121   Ctrl S
1122 If you do
1123   Ctrl Q
1124 \end{lstlisting}
1125
1126 Smisao postojanja ovakve opcije je dobrim delom istorijski, iz vremena
1127 kad su brzine protoka bile veoma male, i kada se štedelo time što bi
1128 se privrmeno isključio protok kada nisu neophodne povratne
1129 informacije, na primer kod komandi koje se dugo izvršavaju. Naravno
1130 ovo ima svoje primene i danas kod slabijih veza, ili kod mobilnih veza
1131 koje se plaćaju po protoku, a nekad se može i dobiti na brzini
1132 izvršavanja programa, ako se ne gubi vreme na osvežavanje ekrana.
1133
1134 \skica{literatura i linkovi izdovjeni na kraju dokumenta}
1135
1136 %\end{multicols}
1137 \end{document}