skripta-os2.tex

   1 % skripta-os2.tex
   2 % Skripta za predmet Operativni Sistemi 2, DMI, PMF, NS
   3 % Doni Pracner, Ivan Pribela
   4 % 2011/12 -- 2013/14
   5
   6 \documentclass[a4paper,twoside]{article}
   7 \usepackage[T1]{fontenc}
   8 \usepackage[utf8]{inputenc}%definišemo da je ulaz utf-8 fajl
   9
  10 % osnovne informacije koje ce se prikazati na naslovnoj strani,
  11 % kao i u informacijama u generisanom pdfu
  12 \newcommand{\autor}{Doni Pracner, Ivan Pribela}
  13 \newcommand{\inst}{Departman za matematiku i informatiku, PMF, UNS}
  14 \newcommand{\autorinst}{\autor \\ \inst}
  15 \newcommand{\naslov}{Skripta za vežbe iz predmeta operativni sistemi 2}
  16 \newcommand{\datum}{Februar 2014, Novi Sad}
  17 \newcommand{\verzija}{ver 14a}
  18
  19 \usepackage[serbian]{babel}
  20 \usepackage{fancyhdr}
  21 \pagestyle{fancy}
  22
  23 \title{\naslov \ -- \verzija}
  24 \author{\autor \\ \inst}
  25 \date{\datum}
  26
  27 %change the default font
  28 \usepackage{lmodern}
  29 \usepackage{beramono}
  30 \renewcommand{\familydefault}{\sfdefault}
  31
  32 \usepackage{pifont}
  33
  34 %podesavanja outputa za pdf verzije
  35 \usepackage[bookmarks,pdffitwindow=false,unicode=true,%
  36 pdftitle={\naslov \ -- \verzija},%
  37 pdfauthor={\autor}%
  38 ]{hyperref}
  39
  40 \usepackage{graphicx}
  41 \usepackage{listings}
  42 \usepackage{amsthm}
  43 \usepackage{amsmath}
  44 \usepackage{latexsym}
  45 \usepackage{multicol}
  46
  47 %\usepackage{keystroke}
  48 % ispod je dodata alternativa za ovaj paket
  49
  50 \usepackage{tikz}
  51 \usetikzlibrary{shadows}
  52
  53 \newcommand*\keystroke[1]{%
  54   \tikz[baseline=(key.base)]
  55     \node[%
  56       draw,
  57       fill=white,
  58       drop shadow={shadow xshift=0.2ex,shadow yshift=-0.2ex,fill=black,opacity=0.75},
  59       rectangle,
  60       rounded corners=2pt,
  61       inner sep=1pt,
  62       line width=0.5pt,
  63       font=\small\sffamily
  64     ](key) {#1\strut}
  65   ;
  66 }
  67
  68 \newcommand*\Ctrl{\keystroke{Ctrl}}
  69 \newcommand*\Tab{\keystroke{Tab}}
  70 \newcommand*\Esc{\keystroke{Esc}}
  71
  72 %margine
  73 \usepackage[top=2cm, bottom=2cm, left=2.5cm, right=2cm]{geometry}
  74
  75 \begin{document}
  76
  77 %customize the itemize environments
  78
  79 \let\olditemize=\itemize
  80 \def\itemize{
  81 \olditemize
  82   \setlength{\itemsep}{1pt}
  83   \setlength{\parskip}{0pt}
  84   \setlength{\parsep}{0pt}
  85   \setlength{\topsep}{-1cm}
  86
  87 }
  88
  89 %% ovi redovi daju header i footer
  90
  91 \renewcommand{\sectionmark}[1]{\markright{\thesection\ #1}}
  92 \fancyhf{} % delete current setting for header and footer
  93 %\fancyfoot[C]{\thepage}
  94
  95 \fancyhead[LO]{\bfseries\rightmark}
  96 \fancyhead[RO]{\thepage}
  97
  98 \fancyhead[RE]{Operativni sistemi 2 -- skripta}
  99 \fancyhead[LE]{\thepage}
 100
 101 \renewcommand{\headrulewidth}{0.5pt}
 102 \renewcommand{\headwidth}{\textwidth}
 103
 104 %\renewcommand{\footrulewidth}{0.5pt}
 105 %\addtolength{\headheight}{0.5pt} % make space for the rule
 106 \fancypagestyle{plain}{%
 107   \fancyhead{} % get rid of headers on plain pages
 108   \fancyfoot{}
 109   \renewcommand{\headrulewidth}{0pt} % and the line
 110   \renewcommand{\footrulewidth}{0pt} % and the line
 111 }
 112 \renewcommand{\headheight}{15pt}
 113
 114 %promene u marginama:
 115 %\setlength{\marginparwidth}{32pt}
 116 %\setlength{\textwidth}{620pt}
 117 %\setlength{\textheight}{620pt}
 118
 119
 120 %% specijalni blokovi koji služe kao podsetnici u radu ili napomene
 121 \newcommand{\skica}[1]{
 122     \noindent \framebox{\parbox[c]{0.9\textwidth}{  {\small** \textit{#1}  }}
 123     \newline }
 124 }
 125
 126 \newcommand{\skicas}[1]{
 127     \framebox{* \textit{#1} *}
 128 }
 129
 130 %boldovane skice visokog prioriteta
 131 \newcommand{\skicab}[1]{
 132   \noindent \framebox{\parbox[c]{0.9\textwidth}{ {\small***
 133         \textbf{#1} }} \newline } }
 134
 135 \newcommand{\kod}[1]{{\small\texttt{#1}}}
 136
 137 % ako je sledeci red odkomentarisan nista od skica nece biti ispisano
 138 % u finalni dokument
 139
 140  \renewcommand{\skica}[1]{}
 141
 142
 143 \maketitle
 144
 145 % theorems, definition etc.
 146 %''''''''''''''''''''''''''
 147
 148 \theoremstyle{definition}
 149 \newtheorem{def1}{Definicija}
 150 \theoremstyle{plain}
 151 \newtheorem{theo}{Teorema}
 152 \newtheorem{lema}{Lema}
 153
 154 \lstloadlanguages{Modula-2,C++}
 155
 156 \lstset{
 157         basicstyle=\ttfamily,
 158         showstringspaces=false,
 159         breaklines=true
 160 }
 161
 162 \lstdefinestyle{codeblock}{
 163 %       basicstyle=\footnotesize\ttfamily,
 164         keywordstyle=\textbf,
 165         columns=[l]fixed,
 166         breakatwhitespace=true,
 167 %        prebreak=\P,
 168 %        postbreak=\ding{229}\space,
 169         language=Modula-2,
 170         xleftmargin=4em
 171 }
 172
 173 \lstdefinestyle{terminal}{
 174   frame=lt,
 175 %  frameround=fftt,
 176   backgroundcolor=\color[gray]{.95},
 177 % prebreak=\P,
 178   postbreak=\ding{229}\space,
 179   xleftmargin=2em
 180 }
 181
 182 \lstdefinestyle{numcodeblock}{
 183   style=codeblock,
 184   numbers=left,
 185   firstnumber=1,
 186   stepnumber=1
 187 }
 188
 189 \lstnewenvironment{codeblock}[1][]{\lstset{style=codeblock,#1}}{}
 190 \lstnewenvironment{terminal}{\lstset{style=terminal}}{}
 191
 192 % ----------------==================--------------------------------------
 193 %                 Pravi pocetak rada
 194
 195
 196 Programi u ovoj skripti su testirani sa kompajlerom ``GNU Modula 2'' (u
 197 daljem tekstu često skraćeno na \emph{gm2}), pod operativnim
 198 sistemima iz Debian porodice.
 199
 200 \tableofcontents
 201
 202 \newpage
 203
 204 %\begin{multicols}{2}
 205
 206 \section{GNU Modula 2}
 207
 208 \emph{GNU Modula 2} (u daljem tekstu često skraćeno na \emph{gm2}) je
 209 pred procesor (\emph{front end}) za GNU kolekciju kompajlera
 210 (GCC). Podržava nekoliko dijalekata jezika ``Modula 2'' --
 211 najznačajniji su ISO standard i nekoliko varijacija koje je originalni
 212 autor Niklaus Virt (\emph{Niklaus Wirth}) opisao u različitima
 213 verzijama knjige \emph{Programming in Modula 2 (PIM)}. Uz kompajler se
 214 dobijaju i besplatne ISO, PIM i još neke biblioteke.
 215
 216 \subsection{Prvi program u gm2 }
 217 \label{g-prvi-program}
 218
 219 Tradicionalni prvi program ``Hello World'' bi izgledao ovako:
 220 \begin{codeblock}
 221   MODULE hello;
 222
 223   FROM StrIO IMPORT WriteString, WriteLn;
 224
 225   BEGIN
 226      WriteString('hello world');
 227      WriteLn
 228   END hello.
 229 \end{codeblock}
 230
 231 Primećuje se razlika u modulu iz koga se uvoze komande u odnosu na
 232 XDS/TopSpeed verzije M2, tamo je sve bilo u \kod{InOut}, dok se ovde
 233 koristi \kod{StrIO} za rad sa stringovima, \kod{NumberIO} za rad sa
 234 brojevima i tako dalje. Za pregled dostupnih biblioteka predlaže se
 235 korišćenje zvanične stranice:
 236 \url{http://nongnu.org/gm2/libraries.html}, odnosno
 237 \url{http://nongnu.org/gm2/base_libraries.html} za samo osnovne
 238 biblioteke.
 239
 240 Predpostavimo da je fajl napravljen u trenutnom direktorijumu,
 241 koristeći neki tesktualni editor (u dodatku~\ref{app-joe} je opisan
 242 ``joe'' koji se koristi na vežbama).  Kreirani fajl se tada može
 243 prevesti u izvršnu verziju sledećom komandom:
 244 \begin{terminal}
 245   gm2 hello.mod
 246 \end{terminal}
 247
 248 Ako je kod ispravan (kao onaj gore) u istom direktorijumu će se
 249 napraviti fajl \kod{a.out}, koji se može pokrenuti sa:
 250 \begin{terminal}
 251   ./a.out
 252 \end{terminal}
 253 pri čemu \kod{./} naglašava da hoćemo da pokrenemo program iz trenutnog
 254 direktorijuma (koji se označava tačkom). Ako je potrebno da
 255 izvršni fajl ima neki drugi naziv može se koristiti poziv sledećeg
 256 tipa:
 257 \begin{terminal}
 258   gm2 -o imeIzlaznogFajla ulaznifajl
 259 \end{terminal}
 260
 261 Za dalje opcije kompajlera konsultovati \kod{gm2 -{}-help} i zvaničnu
 262 stranicu kompajlera.
 263 %ovde je trebalo -{}- da razdvoji dva minusa, jer se inače tumače kao jedan.
 264
 265 \subsection{Korišćenje sistemskih poziva}
 266
 267 Mapiranje procedura na sistemske pozive se može izvršiti preko
 268 specijalnog definicionog modula koji u zaglavlju sadrži ključne reči
 269 \kod{FOR "{}C"} u kome se navode imena procedura koja se poklapaju sa
 270 imenima sistemskih poziva i imaju parametre i povratne vrednosti
 271 odgovarajućih tipova.  Na primer, mapirajmo poziv \kod{system}, koji
 272 izvršava prosleđenu komandu u novom \emph{shell}-u. Specifikaciju
 273 komande možemo videti sa
 274 \begin{terminal}
 275 man system
 276 \end{terminal}
 277
 278 odnosno videćemo da je poziv definisan na sledeći način:
 279 \begin{codeblock}
 280 int system(const char *command);
 281 \end{codeblock}
 282 što znači da vraća ceo broj, a prima jedan argument koji je pokazivač
 283 (što se označava *) na znak. Ovo je zapravo ceo string, pošto se u C
 284 jeziku oni predstavljaju kao pokazivač na prvi znak, a string se onda
 285 sastoji od svih sledećih znakova u memoriji dokle god se ne naiđe na
 286 0C. Srećom, sve ovo se automatski mapira kreiranjem sledećeg modula:
 287
 288 \begin{codeblock}
 289 DEFINITION MODULE FOR "C" Lib;
 290
 291   EXPORT UNQUALIFIED system;
 292
 293   PROCEDURE system(command: ARRAY OF CHAR): INTEGER;
 294
 295 END Lib.
 296 \end{codeblock}
 297
 298 Nije potrebno praviti prazne implementacione module. Iz ovakvog modula
 299 se mogu uvoziti i koristiti procedure kao i iz bilo kakvog
 300 ``normalnog'' modula, kao što se može videti u sledećem primeru, koju
 301 od korisnika učitava stringove i pokušava da ih izvrši kao da su uneti
 302 u komandnoj liniji, dokle god korisnik ne unese reč ``kraj'':
 303 \begin{codeblock}
 304 MODULE Zad2;
 305
 306 FROM StrIO IMPORT
 307   ReadString, WriteString, WriteLn;
 308 FROM StrLib IMPORT
 309   StrEqual;
 310 FROM Lib IMPORT
 311   system;
 312
 313 TYPE
 314   String = ARRAY [0..1023] OF CHAR;
 315
 316 VAR
 317   Komanda: String;
 318
 319 PROCEDURE Izvrsi(Komanda: ARRAY OF CHAR);
 320 VAR
 321   c: INTEGER;
 322 BEGIN
 323   c:= system(Komanda);
 324 END Izvrsi;
 325
 326 BEGIN
 327   WriteString("?> "); ReadString(Komanda);
 328   WHILE NOT StrEqual(Komanda, "kraj") DO
 329     Izvrsi(Komanda);
 330     WriteString("?> "); ReadString(Komanda);
 331   END;
 332 END Zad2.
 333 \end{codeblock}
 334
 335 Prilikom mapiranja sistemskih poziva je moguće koristiti ``...'' na
 336 kraju liste argumenata da se označi da je moguće proslediti
 337 proizvoljan broj argumenata nakon navedenih, koji će biti premapirani
 338 na odgovarajuće tipove podataka. Takođe je moguće i označiti da se
 339 povratna vrednost procedure ne mora koristiti. U gornjem primeru je
 340 mogla funkcija da se definiše kao \kod{PROCEDURE system(command: ARRAY
 341   OF CHAR): [INTEGER];} i tada bi mogla se poziva kao obična procedura
 342 bez korišćenja pomoćne promenljive \kod{c} da se dobije povratna
 343 vrednost.
 344
 345 Neki primeri pretvaranja tipova su dati u Tabeli~\ref{t-pretvaranje-tipova}, preuzetoj sa \url{http://www.nongnu.org/gm2/interface_to_c.html}.
 346
 347 \begin{table}[htp]
 348 \begin{center}
 349 \begin{tabular}{lll}
 350 Stvarni parametar      &  Konverzija  &   Tip vrednosti koji će biti prosleđen\\
 351 \hline
 352 123                    &  -                &   long long int\\
 353 "hello world"          &  -                &   const char *\\
 354 a: ARRAY OF CHAR       &  ADR(a)           &   char *\\
 355 a: ARRAY [0..5] OF CHAR&  ADR(a)           &   char *\\
 356 3.14                   &  -                &   long double
 357 \end{tabular}
 358 \end{center}
 359 \caption{Tabela pretvaranja tipova\label{t-pretvaranje-tipova}}
 360 \end{table}
 361
 362 \subsubsection{Primer: Izlistavanje sadržaja direktorijuma}
 363
 364 Korišćenje sistemskih poziva se može ilustrovati primerom čitanja
 365 sadržaja direktorijuma, komandama \kod{opendir}, \kod{readdir} i
 366 \kod{closedir}. Prva komanda otvara prosledjenu putanju i vraća
 367 pokazivač na otvoreni direktorijum. Komanda \kod{readdir} prima ovakav
 368 pokazivač kao ulazni parametar, a vraća pokazivač na slog koji
 369 predstavlja sledeću stavku u otvorenom direktorijumu ili \kod{NIL} ako
 370 više nema ničega. Poslednja komanda, \kod{closedir}, se izvodi na
 371 kraju i zatvara otvoreni direktorijum. Bitno je zatvarati otvorene
 372 resurse jer je moguće da sistem odbije da otvori novi ako ih
 373 proces već ima previše otvorenih.
 374
 375 Kada imamo imena stavki iz direktorijuma o njima možemo dobiti više
 376 informacija \kod{stat}. Ona prima dva argumenta, prvi je \emph{puna}
 377 putanja do fajla, a drugi je pokazivač na strukturu u koju će komanda
 378 upisati podatke. Obratiti pažnju da zbog ovoga struktura već mora
 379 postojati u memoriji, ili kao lokalna promenljiva odgovarajućeg
 380 slogovnog tipa, ili dinamički alocirana korišćenjem pokazivača na nju.
 381
 382 Budući da su u pitanju sistemski pozivi niskog nivoa, veličine tipova
 383 su nažalost promenljive i mogu zavisiti od konkretnog operativnog
 384 sistema, a naročito utiče da li je u pitanju~32--bitni, ili~64--bitni
 385 sistem. Zbog ovoga su date dve varijante bibilioteke sa tipovima.
 386 Prva je testirana na Lubuntu 11.10 i 12.04 32bit, a druga je testirana
 387 na Kubuntu 11.10 i 12.10 64bit.
 388
 389 \begin{codeblock}
 390 DEFINITION MODULE FOR "C" Lib32;
 391   FROM SYSTEM IMPORT
 392     ADDRESS, BYTE;
 393   EXPORT UNQUALIFIED opendir, readdir, closedir, stat,
 394     PDir, DirEnt, PDirEnt, Stat, PStat, PInt;
 395 \end{codeblock}
 396 \begin{minipage}{0.5\textwidth}
 397 \begin{codeblock}
 398 (* types for 32 bit *)
 399   TYPE
 400     PDir = ADDRESS;
 401     DirEnt = RECORD
 402          ino: INTEGER;
 403          off: INTEGER;
 404          reclen: SHORTCARD;
 405          type: BYTE;
 406          name: ARRAY [0..255] OF CHAR;
 407     END;
 408     PDirEnt = POINTER TO DirEnt;
 409     Stat = RECORD
 410          dev: LONGINT;
 411          ino: LONGINT;
 412          mode: INTEGER;
 413          nlink: LONGINT;
 414          uid: INTEGER;
 415          gid: INTEGER;
 416          pad1: LONGINT;
 417          rdev: INTEGER;
 418          size: INTEGER;
 419          blksize: INTEGER;
 420          blocks: INTEGER;
 421          atime: LONGINT;
 422          mtime: LONGINT;
 423          ctime: LONGINT;
 424     END;
 425   \end{codeblock}
 426 \end{minipage}
 427 \begin{minipage}{0.45\textwidth}
 428 \begin{codeblock}[frame=single,frameround=tttt]
 429 (* types for 64 bit *)
 430   TYPE
 431     PDir = ADDRESS;
 432     DirEnt = RECORD
 433          ino: LONGINT;
 434          off: LONGINT;
 435          reclen: SHORTCARD;
 436          type: BYTE;
 437          name: ARRAY [0..255] OF CHAR;
 438     END;
 439     PDirEnt = POINTER TO DirEnt;
 440     Stat = RECORD
 441          dev: LONGINT;
 442          ino: LONGINT;
 443          nlink: LONGINT;
 444          mode: INTEGER;
 445          uid: INTEGER;
 446          gid: INTEGER;
 447          pad1: INTEGER;
 448          rdev: LONGINT;
 449          size: LONGINT;
 450          blksize: LONGINT;
 451          blocks: LONGINT;
 452          atime: LONGINT;
 453          mtime: LONGINT;
 454          ctime: LONGINT;
 455     END;
 456   \end{codeblock}
 457 \end{minipage}
 458 \begin{codeblock}
 459     PStat = POINTER TO Stat;
 460     PInt = POINTER TO INTEGER;
 461
 462   PROCEDURE opendir(name: ARRAY OF CHAR): PDir;
 463   PROCEDURE readdir(dirp: PDir): PDirEnt;
 464   PROCEDURE closedir(dirp: PDir): [INTEGER];
 465   PROCEDURE stat(path: ARRAY OF CHAR; buf: PStat): [INTEGER];
 466 END Lib32.
 467 \end{codeblock}
 468
 469 \begin{codeblock}
 470 MODULE Zad3;
 471
 472 FROM StrIO IMPORT
 473   WriteString, WriteLn;
 474 FROM NumberIO IMPORT
 475   WriteInt;
 476 FROM Args IMPORT
 477   Narg, GetArg;
 478   FROM Lib32 IMPORT
 479   opendir, readdir, closedir, PDir, PDirEnt;
 480 FROM errno IMPORT
 481   geterrno;
 482
 483 TYPE
 484   String = ARRAY [0..1023] OF CHAR;
 485
 486 VAR
 487   Putanja: String;
 488   n, i: INTEGER;
 489   ok: BOOLEAN;
 490
 491 PROCEDURE Listaj(Ime: ARRAY OF CHAR);
 492 VAR
 493   dir: PDir;
 494   entry: PDirEnt;
 495   c: INTEGER;
 496 BEGIN
 497   WriteString("Folder "); WriteString(Ime); WriteLn;
 498   dir:= opendir(Ime);
 499   IF dir = NIL THEN
 500     WriteString("  Greska broj "); WriteInt(geterrno(), 0); WriteString("."); WriteLn();
 501     WriteString("  Ne mogu da otvorim direktorijum."); WriteLn();
 502   ELSE
 503     entry:= readdir(dir);
 504     WHILE entry # NIL DO
 505       IF entry^.name[0] # "." THEN
 506         WriteString("  "); WriteString(entry^.name); WriteLn;
 507       END;
 508       entry:= readdir(dir);
 509     END;
 510     c:= closedir(dir);
 511     IF c = -1 THEN
 512       WriteString("  Greska broj "); WriteInt(geterrno(), 0); WriteString("."); WriteLn();
 513       WriteString("  Ne mogu da zatvorim direktorijum."); WriteLn();
 514     END;
 515   END;
 516 END Listaj;
 517
 518 BEGIN
 519   n:= Narg();
 520   FOR i:= 1 TO n - 1 DO
 521     ok:= GetArg(Putanja, i);
 522     WriteLn;
 523     Listaj(Putanja);
 524   END;
 525   WriteLn;
 526 END Zad3.
 527 \end{codeblock}
 528
 529 \subsection{Stvaranje novih procesa}
 530
 531 Korišćenjem sistemske komande \kod{fork} trenutni proces se duplira
 532 (``račva''). Novi proces je identičan sa originalnim, osim u svom
 533 identifikacionom broj. Komanda ne prima parametre i vraća jedan integer, pa se može mapirati na sledeći način:
 534 \begin{codeblock}
 535 PROCEDURE fork(): INTEGER;
 536 \end{codeblock}
 537
 538 Oba procesa se nakon račvanja nastavljaju odvijati u sledećem redu
 539 koda. Jedino po čemu se razlikuju je vrednost koju je vratio
 540 \kod{fork}, ukoliko je u pitanju originalni proces (``roditelj'') tada
 541 je ta vrednost jednaka proces identifikatoru (\emph{pid}-u)
 542 ``deteta'', i može se koristiti za komunikaciju sa detetom, a u novom
 543 procesu je ova vrednost jednaka nuli. Budući da je najčešće potrebno
 544 da dete i roditelj rade različite stvari, to se obično rešava kodom
 545 sledećeg oblika:
 546 \begin{codeblock}
 547 pid := fork();
 548 IF pid = 0 THEN
 549    (* "detetove" operacije *)
 550 ELSE
 551    (* "roditeljske" operacije *)
 552 END;
 553 \end{codeblock}
 554
 555 Komanda \kod{wait} (uvezena kao sistemska) se može pozvati u
 556 originalnom procesu sa efektom da se proces uspava dokle god neki od
 557 procesa dece ne završi sa radom. Veća kontrola nad ovim ponašanjem se
 558 može postići komandom \kod{waitpid} u kojoj možemo precizirati tačno
 559 koji proces čekamo da se završi.
 560
 561 U sledećim sekcijama će biti ilustrovano nekoliko klasičnih primera
 562 organizacije procesa.
 563
 564 \skica{treba nam propratni tekst za ovo sto sledi}
 565
 566 \subsubsection{Lanac procesa}
 567
 568 \begin{minipage}{0.6\textwidth}
 569 \begin{codeblock}
 570 pid := 0;
 571 i := 1;
 572 WHILE (pid = 0) AND (i < n) DO
 573   pid := fork();
 574   IF pid # 0 THEN
 575     (* ... *)
 576   ELSE
 577     INC(i);
 578   END;
 579 END;
 580 \end{codeblock}
 581 \end{minipage}
 582 \begin{minipage}{0.4\textwidth}
 583 \begin{tikzpicture}
 584 [proc/.style={circle,draw}]
 585 \def \n {5}
 586 \foreach \s in {1,...,\n}
 587 {
 588   \node[proc] (\s) at (\s,-\s/2) {\s};
 589 }
 590 \foreach \s in {2,...,\n} {
 591   \pgfmathparse{int(\s-1)}
 592   \draw [<-] (\s) to (\pgfmathresult);
 593 }
 594 \end{tikzpicture}
 595 \end{minipage}
 596
 597 \subsubsection{Roditelj sa puno dece}
 598
 599 \begin{minipage}{0.6\textwidth}
 600 \begin{codeblock}
 601 pid := -1;
 602 j := 0;
 603 WHILE (pid # 0) AND (j < m) DO
 604   pid := fork();
 605   IF pid # 0 THEN
 606     INC(j);
 607   ELSE
 608     (* ... *)
 609   END;
 610 END;
 611 \end{codeblock}
 612 \end{minipage}
 613 \begin{minipage}{0.4\textwidth}
 614 \begin{tikzpicture}
 615 [proc/.style={circle,draw}]
 616 \def \n {3}
 617 \node[proc] (top) at (0,0) {0..4};
 618 \foreach \s in {0,...,\n}
 619 {
 620   \node[proc] (\s) at (-1.5+\s,-2) {\s};
 621 }
 622 \foreach \s in {0,...,\n} {
 623   \draw [->] (top) to (\s);
 624 }
 625 \end{tikzpicture}
 626 \end{minipage}
 627
 628 \subsubsection{Stablo procesa}
 629
 630 \begin{minipage}{0.6\textwidth}
 631 \begin{codeblock}
 632 dubina := 1;
 633 brdece := 0;
 634 WHILE (dubina < maxdubina) AND
 635       (brdece < potrebnodece) DO
 636   pid := fork();
 637   IF pid # 0 THEN
 638     INC(brdece);
 639   ELSE
 640     INC(dubina);
 641     brdece := 0;
 642   END;
 643 END;
 644 \end{codeblock}
 645 \end{minipage}
 646 \begin{minipage}{0.4\textwidth}
 647 \begin{tikzpicture}
 648 [proc/.style={circle,draw},
 649 level 1/.style={sibling distance=28mm,level distance=10mm},
 650 level 2/.style={sibling distance=14mm,font=\scriptsize},
 651 level 3/.style={sibling distance=6mm,font=\tiny}
 652 ]
 653 \node[proc] (root) {1-0}
 654 child[->] foreach \x in {0,1} {node[proc] {1-\x}
 655   child foreach \y in {0,1} {node[proc] {2-\y}
 656     child foreach \z in {0,1} {node[proc] {3-\z}
 657     }}};
 658
 659 \node[text width=0.9\textwidth] (desc) at (0,-4) {maxdubina=4, potrebnodece=2,
 660 čvorovi prikazuju vrednosti pri kreiranju};
 661 \end{tikzpicture}
 662 \end{minipage}
 663
 664
 665 % ----------------------------------------------
 666
 667 \newpage
 668 \pagenumbering{Roman}
 669 \appendix
 670
 671 \section{Instalacija kompajlera GNU Modula 2}
 672 \label{app-instalacija-gm2}
 673
 674 Ova sekcija treba da omogući instalaciju kompajlera GNU Modula 2 na
 675 već postojeći GNU Linux operativni sistem iz Debian porodice, koja
 676 uključuje i sve varijante Ubuntu distribucije, kao i Linux Mint i
 677 mnoge druge. Kompajler je moguće bez većih problema instalirati i na
 678 bilo koji drugi Linux (a i OSX i Windows), kompajliranjem iz izvornog
 679 koda, za šta preporučujemo konsultovanje sa zvaničnom stranicom
 680 \url{http://www.nongnu.org/gm2/obtaining.html}.
 681
 682 Ovo uputstvo neće ulaziti u detalje kako instalirati operativni
 683 sistem. Za one koje koriste Windows i nisu sigurni kako da paralelno
 684 instaliraju drugi operativni sistem, preporučujemo korišćenje
 685 virtuelne mašine (npr besplatni Virtual Box,
 686 \url{http://virtualbox.org}) i instaliranje sistema na nju, ili još
 687 lakše skinuti već instaliranu mašinu sa nekim od Debian sistema, npr
 688 Ubuntu ili Kubuntu, ili eventualno neku manje zahtevnu verziju kao što
 689 je Lubuntu, ako su performanse problematične.
 690
 691 \subsection{Instalacija na Debian platformi}
 692
 693 Prvi korak za instalaciju dodatnog kompajlera GNU Modula 2 je
 694 dodavanje repozitorijuma softvera u sistem. Ovo se može uraditi ručnim
 695 menjanjem fajla \kod{/etc/apt/sources.list} i dodavanjem
 696 \begin{codeblock}
 697 #
 698 #  GNU Modula-2 repo
 699 #
 700
 701 deb http://floppsie.comp.glam.ac.uk/debian/ squeeze main
 702 deb-src http://floppsie.comp.glam.ac.uk/debian/ squeeze main
 703 \end{codeblock}
 704
 705 Alternativno se mogu koristiti sledeće komande:
 706
 707 \begin{terminal}
 708 sudo add-apt-repository "deb http://floppsie.comp.glam.ac.uk/debian/ squeeze main"
 709 sudo add-apt-repository "deb-src http://floppsie.comp.glam.ac.uk/debian/ squeeze main"
 710 \end{terminal}
 711
 712 Većina sistema omogućava i da se ovo uradi preko nekih grafičkih
 713 alata.
 714
 715 Nakon dodavanja novog izvora za softver potrebno je u konzoli uraditi
 716 sledeće:
 717 \begin{terminal}
 718 sudo apt-get update
 719 sudo apt-get install gm2-doc gm2
 720 \end{terminal}
 721
 722 Po želji se može skinuti i izvorni kod kompajlera sledećom komandom:
 723 \begin{terminal}
 724 sudo apt-get source gm2
 725 \end{terminal}
 726
 727 Videti Glavu~\ref{g-prvi-program} za primer kompajliranja programa.
 728
 729 \subsection{Problem: nedostaje ``ctli.o'' i/ili još neki fajlovi}
 730
 731 Pri pokušaju kompajliranja se na nekim sistemima može desiti da
 732 prijave nedostajuće fajlove \kod{crti.o, crt1.o} i/ili
 733 \kod{crtn.o}. Konkretno je poznato za gcc verziju 4.6 na debianu,
 734 pošto postoji problem u pakovanju kompajlera, ali moguće je da utiče i
 735 na neke druge sisteme.
 736
 737 Greška se ispravlja na sledeći način (korisnik treba da
 738 ima administrativna prava, zato se radi ``sudo'') ukoliko
 739 je u pitanju 64-bitni sistem:
 740 \begin{terminal}
 741 sudo su
 742 cd /usr/lib
 743 ln -sv /usr/lib/x86_64-linux-gnu/crti.o crti.o
 744 ln -sv /usr/lib/x86_64-linux-gnu/crt1.o crt1.o
 745 ln -sv /usr/lib/x86_64-linux-gnu/crtn.o crtn.o
 746 exit
 747 \end{terminal}
 748
 749 Za 32-bitne sisteme važi ista ispravka, jedino što se u komandama
 750 treba zameniti ``x86\_64'' sa ``i386''.
 751
 752 \skica{možda i build from source}
 753
 754 \newpage
 755 \section{Tekst editor Joe}
 756 \label{app-joe}
 757
 758 Ukratko ćemo predstaviti editor ``joe''. Odabran je zbog svoje
 759 rasprostranjenosti, potpune funkcionalnosti u tekstualnom modu rada
 760 (korišćenje iz terminala) te vrlo jasnom sistemu pomoći koji se može
 761 koristiti pri radu.  Na nekim sistemima on dolazi već instaliran, a na
 762 skoro svima se lako može dodati iz repozitorijuma. Na Ubuntu i sličnim
 763 sistemima se ovo može uraditi sa:
 764 \begin{terminal}
 765 sudo apt-get install joe
 766 \end{terminal}
 767 Ili analogno na drugim sistemima za instaliranje softvera.
 768
 769 Otvaranje postojećeg fajla ``hello.mod'' za uređivanje, odnosno
 770 otvaranje novog praznog fajla u koji ćemo unositi odgovarajući kod ili
 771 tekst se može postići sledećom komandom:
 772 \begin{terminal}
 773 joe hello.mod
 774 \end{terminal}
 775
 776 \subsection{Tumačenje prečica na tastaturi}
 777
 778 Joe je po svojoj prirodi bogat prečicama na tastaturi. U daljem tekstu
 779 će biti navedene mnoge od njih. Kod svih se navodi redosled
 780 pritiskanja tastera individualno, a ako su negde tasteri spojeni sa
 781 ``+'' (alternativno sa ``-'') onda ih je potrebno pritisnuti
 782 odjednom. Neki primeri:
 783
 784 \begin{itemize}
 785 \item \Ctrl +\keystroke{\_} (poništavanje poslednje promene) pristsak
 786   na taster \emph{CTRL} i \emph{\_ (podvlaka)} odjednom.
 787 \item \Ctrl +\keystroke{K}\keystroke{H} (otvaranje sistema pomoći)
 788   pritisak na \emph{CTRL} i \emph{K} odjednom, odpustiti sve, pa onda
 789   pritisak na \emph{H}.
 790 \item \Esc \keystroke{,} (prelazak na sledeću stranu pomoći)
 791   pritisak na taster \emph{Escape}, a nakon toga pritisak na taster
 792   \emph{, (zarez)}.
 793 \end{itemize}
 794
 795 U okviru sistema pomoći koji je ugrađen u sam editor uglavnom se
 796 pojavljuju skraćeni oblici:
 797 \begin{itemize}
 798 \item \^{}D isto što i ``Ctrl-D''
 799 \item \^{}KH isto što i ``Ctrl-K H''
 800 \item \^{}[. isto što i ``Esc .''
 801 \end{itemize}
 802
 803
 804 \subsection{Sistem pomoći}
 805
 806 Za pomoć pri korišćenju ediora ``joe'' preporučujemo pritiskanje
 807 kombinacije \Ctrl +\keystroke{K}\keystroke{H}, koja daje spisak
 808 komandi u gornjem delu editora.  Postoji nekoliko stranica ove pomoći
 809 kroz koje se može kretati sa \Esc \keystroke{.} (tačka) i \Esc
 810 \keystroke{,} (zarez).
 811
 812 U okviru pomoći postoje maltene sve komande koje editor pruža, a na
 813 kraju su čak uključene i ASCII tabele znakova. Preporučuje se makar
 814 ovlašno upoznavanje sa stranicama pomoći i mogućnostima editora.
 815
 816 \subsection{Rad sa fajlovima}
 817
 818 Snimanje sa izlaskom iz programa se može uraditi sa \Ctrl
 819 +\keystroke{K}\keystroke{X}, dok se
 820 samo snimanje izvršava sa \Ctrl +\keystroke{K}\keystroke{D}. U oba
 821 slučaja ``joe'' pita za ime fajla koji snimamo, pri čemu kao podrazumevanu
 822 vrednost ponudi trenutno ime.
 823
 824 Joe može raditi sa više fajlova odjednom. Novi fajl se može otvoriti
 825 sa \Ctrl +\keystroke{K}\keystroke{E}.  Na dnu editora će se pojaviti
 826 polje za kucanje imena fajla koje dozvoljava i da se putanja
 827 automatski dopunjava mogućnostima pritiskom na taster \Tab (Tab), baš
 828 kao i u komandnoj liniji.
 829
 830 Prelazak na sledeći, odnosno prethodni, otvoreni fajl se dobija pritiskom
 831 na \Esc \keystroke{V}, odnosno \Esc \keystroke{U}.
 832
 833 Zatvaranje fajla je moguće sa \Ctrl+\keystroke{C} (što je i
 834 standardna komanda za ``ubijanje'' trenutnog procesa u terminalu), pri
 835 čemu će ``joe'' pitati da li želimo da izađemo ako postoje promene
 836 koje nisu snimljene. Ako je u pitanju bio jedini otvoren fajl, tada će
 837 se i sam editor zatvoriti.
 838
 839 \subsection{Rad sa tekstom}
 840
 841 Pritiskom na \Ctrl+\keystroke{\_} se poništava poslednja promena (undo).
 842
 843 Premeštanje i kopiranje delova teksta je malo drugačije nego u
 844 klasičnim grafičkim programima. Prvo je potrebno označiti željeni
 845 tekst u dva koraka: \Ctrl +\keystroke{K}\keystroke{B} postavlja
 846 početak bloka na trenutnu poziciju kursora, a \Ctrl
 847 +\keystroke{K}\keystroke{K} postavlja kraj bloka, nakon čega će
 848 selekcija biti i vizuelno označena. Sada je moguće na proizvoljnom
 849 mestu u istom ili drugom dokumentu pritisnuti \Ctrl
 850 +\keystroke{K}\keystroke{C} da bi se iskopirao označeni blok, odnosno
 851 \Ctrl +\keystroke{K}\keystroke{M} da bi se on premestio.
 852 Komanda \Ctrl +\keystroke{K}\keystroke{Y} briše odabrani blok.
 853
 854 Pretraga dokumenta se započinje sa \Ctrl +\keystroke{K}\keystroke{F}.
 855
 856 Pritiskom na \Ctrl +\keystroke{T} se dobija meni sa opcijama u kome se
 857 može odabrati više opcija za rad, kao što su margine, automatsko
 858 prelamanje redova, očuvanje uvlačenja redova (\emph{auto-indent}),
 859 sintaksno bojenje itd.
 860
 861 \subsection{Rad sa prozorima}
 862
 863 ``Joe'' ima mogućnosti i da podeli radnu površinu na nekoliko prozora
 864 koji omogućavaju da se vidi više dokumenata, ili čak da se vide
 865 različiti delovi istog dokumenta. Prozor se deli na dva komandom \Ctrl
 866 +\keystroke{K}\keystroke{O}. Veličina trenutnog prozora se potom može
 867 povećavati (\Ctrl +\keystroke{K}\keystroke{G}) ili smanjivati (\Ctrl
 868 +\keystroke{K}\keystroke{T}) na uštrb drugih prozora. Prelazak na
 869 sledeći, odnosno prethodni prozor se dobija pristikom na \Ctrl
 870 +\keystroke{K}\keystroke{N}, odnosno na \Ctrl
 871 +\keystroke{K}\keystroke{P}. Komanda \Ctrl +\keystroke{K}\keystroke{I}
 872 omogućuje da se naizmenično vide svi prozori, ili samo jedan.
 873
 874 \subsection{Problem: ``zamrzavanje'' pri snimanju} ako editor izgleda
 875 kao da se zaledio verovatno je problem što je stisnuta ``klasična''
 876 kombinacija za snimanje \Ctrl + \keystroke{S} koja ne radi u
 877 ovom programu, a nažalost izaziva prekid osvežavanja ekrana. Efekat
 878 se poništava pritiskom na \Ctrl + \keystroke{Q}. Za više detalja
 879 pogledati Glavu~\ref{g-smrzavanje}.
 880
 881 \skica{joe i sintaksno bojenje za m2}
 882
 883 \newpage
 884 \section{Putty}
 885
 886 \emph{Putty} je program koji služi da se pod Windows operativnim
 887 sistemom otvori terminal (konzola, komandna linija) na udaljenom UNIX
 888 serveru. Može se naći online na
 889 \url{http://www.chiark.greenend.org.uk/~sgtatham/putty/download.html}.
 890
 891 Po pokretanju se prikazuje dijalog u kome se može ukucati adresa
 892 udaljenog računara i konfigurisati mnogi parametri. Najčešće je dosta
 893 samo uneti adresu računara i pokrenuti konekciju. Nakon toga (ako je
 894 uspešno povezivanje) biće prikazan ekran za unos korisničkog imena i
 895 lozinke.
 896
 897 \subsection{Problem: terminal ne odgovara na unos, ``smrznuo'' se}
 898 \label{g-smrzavanje}
 899
 900 Putty (kao i većina standardnih linux terminala koji koriste
 901 softversku kontrolu toka podataka \emph{software flow control}) se
 902 može dovesti u stanje da ne prikazuje ispis unosa na ekranu, pritiskom
 903 na \Ctrl+\keystroke{S}. Ovo je često velik problem jer se poklapa sa
 904 standardnom prečicom za snimanje u većini grafičkih aplikacija, pa se
 905 može nehotično aktivirati. Iz ovog režima rada se može izaći prečicom
 906 \Ctrl+\keystroke{Q}.  Ukratko:
 907 \begin{lstlisting}[xleftmargin=10em]
 908 Do not press
 909   Ctrl S
 910 If you do
 911   Ctrl Q
 912 \end{lstlisting}
 913
 914 Smisao postojanja ovakve opcije je dobrim delom istorijski, iz vremena
 915 kad su brzine protoka bile veoma male, i kada se štedelo time što bi
 916 se privrmeno isključio protok kada nisu neophodne povratne
 917 informacije, na primer kod komandi koje se dugo izvršavaju. Naravno
 918 ovo ima svoje primene i danas kod slabijih veza, ili kod mobilnih veza
 919 koje se plaćaju po protoku, a nekad se može i dobiti na brzini
 920 izvršavanja programa, ako se ne gubi vreme na osvežavanje ekrana.
 921
 922 \skica{literatura i linkovi izdovjeni na kraju dokumenta}
 923
 924 %\end{multicols}
 925 \end{document}