gitweb on Svarog
projekti pod git sistemom za održavanje verzija -- projects under the git version control system
diff --git a/skripta-os2.tex b/skripta-os2.tex
--- a/skripta-os2.tex
+++ b/skripta-os2.tex
% skripta-os2.tex
% Skripta za predmet Operativni Sistemi 2, DMI, PMF, NS
-% 2011/2012
+% Doni Pracner, Ivan Pribela
+% 2011/12 -- 2014/15
\documentclass[a4paper,twoside]{article}
\usepackage[T1]{fontenc}
\newcommand{\inst}{Departman za matematiku i informatiku, PMF, UNS}
\newcommand{\autorinst}{\autor \\ \inst}
\newcommand{\naslov}{Skripta za vežbe iz predmeta operativni sistemi 2}
-\newcommand{\datum}{April 2012, Novi Sad}
-\newcommand{\verzija}{ver 12d}
+\newcommand{\datum}{Februar 2015, Novi Sad}
+\newcommand{\verzija}{ver 15a}
\usepackage[serbian]{babel}
\usepackage{fancyhdr}
%change the default font
\usepackage{lmodern}
+\usepackage{beramono}
\renewcommand{\familydefault}{\sfdefault}
\usepackage{pifont}
-\usepackage{keystroke}
%podesavanja outputa za pdf verzije
\usepackage[bookmarks,pdffitwindow=false,unicode=true,%
\usepackage{latexsym}
\usepackage{multicol}
+%\usepackage{keystroke}
+% ispod je dodata alternativa za ovaj paket
+
\usepackage{tikz}
+\usetikzlibrary{shadows}
+
+\newcommand*\keystroke[1]{%
+ \tikz[baseline=(key.base)]
+ \node[%
+ draw,
+ fill=white,
+ drop shadow={shadow xshift=0.2ex,shadow yshift=-0.2ex,fill=black,opacity=0.75},
+ rectangle,
+ rounded corners=2pt,
+ inner sep=1pt,
+ line width=0.5pt,
+ font=\small\sffamily
+ ](key) {#1\strut}
+ ;
+}
+
+\newcommand*\Ctrl{\keystroke{Ctrl}}
+\newcommand*\Tab{\keystroke{Tab}}
+\newcommand*\Esc{\keystroke{Esc}}
%margine
-%experiment
-%\usepackage[top=2.5cm, bottom=1.5cm, left=2cm, right=1cm]{geometry}
-%staro:
-\usepackage[top=1.5cm, bottom=1cm, left=2cm, right=1cm]{geometry}
+\usepackage[top=2cm, bottom=2cm, left=2.5cm, right=2cm]{geometry}
-\begin{document}
+% theorems, definition etc.
+%''''''''''''''''''''''''''
-%customize the itemize environments
+\theoremstyle{definition}
+\newtheorem{def1}{Definicija}
+\theoremstyle{plain}
+\newtheorem{theo}{Teorema}
+\newtheorem{lema}{Lema}
-\let\olditemize=\itemize
-\def\itemize{
-\olditemize
- \setlength{\itemsep}{1pt}
- \setlength{\parskip}{0pt}
- \setlength{\parsep}{0pt}
- \setlength{\topsep}{-1cm}
+\lstloadlanguages{Modula-2,C++}
+\lstset{
+ basicstyle=\ttfamily,
+ showstringspaces=false,
+ breaklines=true
}
-%% ovi redovi daju header i footer
+\lstdefinestyle{codeblock}{
+% basicstyle=\footnotesize\ttfamily,
+ keywordstyle=\textbf,
+ columns=[l]fixed,
+ breakatwhitespace=true,
+% prebreak=\P,
+% postbreak=\ding{229}\space,
+ language=Modula-2,
+ xleftmargin=1em
+}
-\renewcommand{\sectionmark}[1]{\markright{\thesection\ #1}}
-\fancyhf{} % delete current setting for header and footer
-%\fancyfoot[C]{\thepage}
-\fancyhead[LO]{\bfseries\rightmark}
-\fancyhead[RO]{\thepage}
-\fancyhead[RE]{Operativni sistemi 2 -- skripta}
-\fancyhead[LE]{\thepage}
-\renewcommand{\headrulewidth}{0.5pt}
-\renewcommand{\headwidth}{\textwidth}
-%\renewcommand{\footrulewidth}{0.5pt}
-%\addtolength{\headheight}{0.5pt} % make space for the rule
-\fancypagestyle{plain}{%
-\fancyhead{} % get rid of headers on plain pages
-\fancyfoot{}
-\renewcommand{\headrulewidth}{0pt} % and the line
-\renewcommand{\footrulewidth}{0pt} % and the line
+\lstdefinestyle{codeblock-indent}{
+ style=codeblock,
+ xleftmargin=4em
}
-\renewcommand{\headheight}{15pt}
-%promene u marginama:
-%\setlength{\marginparwidth}{32pt}
-%\setlength{\textwidth}{620pt}
-%\setlength{\textheight}{620pt}
+\lstdefinestyle{terminal}{
+ frame=lt,
+% frameround=fftt,
+ backgroundcolor=\color[gray]{.95},
+% prebreak=\P,
+ postbreak=\ding{229}\space,
+ xleftmargin=2em
+}
+\lstdefinestyle{numcodeblock}{
+ style=codeblock,
+ numbers=left,
+ firstnumber=1,
+ stepnumber=1
+}
+
+\lstnewenvironment{codeblock}[1][]{\lstset{style=codeblock,#1}}{}
+\lstnewenvironment{codeblock-indent}[1][]{\lstset{style=codeblock-indent,#1}}{}
+\lstnewenvironment{terminal}{\lstset{style=terminal}}{}
%% specijalni blokovi koji služe kao podsetnici u radu ili napomene
\newcommand{\skica}[1]{
\renewcommand{\skica}[1]{}
+%customize the itemize environments
-\maketitle
+\let\olditemize=\itemize
+\def\itemize{
+\olditemize
+ \setlength{\itemsep}{1pt}
+ \setlength{\parskip}{0pt}
+ \setlength{\parsep}{0pt}
+ \setlength{\topsep}{-1cm}
-% theorems, definition etc.
-%''''''''''''''''''''''''''
+}
+ \begin{document}
-\theoremstyle{definition}
-\newtheorem{def1}{Definicija}
-\theoremstyle{plain}
-\newtheorem{theo}{Teorema}
-\newtheorem{lema}{Lema}
-\lstloadlanguages{Modula-2,C++}
+%% ovi redovi daju header i footer
-\lstset{
- basicstyle=\footnotesize\ttfamily,
- showstringspaces=false,
- breaklines=true
-}
+\renewcommand{\sectionmark}[1]{\markright{\thesection\ #1}}
+\fancyhf{} % delete current setting for header and footer
+%\fancyfoot[C]{\thepage}
-\lstdefinestyle{codeblock}{
- basicstyle=\footnotesize,
- keywordstyle=\textbf,
- columns=[l]fixed,
- breakatwhitespace=true,
-% prebreak=\P,
-% postbreak=\ding{229}\space,
- language=Modula-2,
- xleftmargin=4em
-}
+\fancyhead[LO]{\bfseries\rightmark}
+\fancyhead[RO]{\thepage}
-\lstdefinestyle{terminal}{
- frame=l,
-% frameround=fftt,
- xleftmargin=4em
-}
+\fancyhead[RE]{Operativni sistemi 2 -- skripta}
+\fancyhead[LE]{\thepage}
-\lstdefinestyle{numcodeblock}{
- style=codeblock,
- numbers=left,
- firstnumber=1,
- stepnumber=1
+\renewcommand{\headrulewidth}{0.5pt}
+\renewcommand{\headwidth}{\textwidth}
+
+%\renewcommand{\footrulewidth}{0.5pt}
+%\addtolength{\headheight}{0.5pt} % make space for the rule
+\fancypagestyle{plain}{%
+ \fancyhead{} % get rid of headers on plain pages
+ \fancyfoot{}
+ \renewcommand{\headrulewidth}{0pt} % and the line
+ \renewcommand{\footrulewidth}{0pt} % and the line
}
+\renewcommand{\headheight}{15pt}
+
+%promene u marginama:
+%\setlength{\marginparwidth}{32pt}
+%\setlength{\textwidth}{620pt}
+%\setlength{\textheight}{620pt}
+
+
+
+
+\maketitle
-\lstnewenvironment{codeblock}[1][]{\lstset{style=codeblock,#1}}{}
-\lstnewenvironment{terminal}{\lstset{style=terminal}}{}
% ----------------==================--------------------------------------
% Pravi pocetak rada
\tableofcontents
-%\newpage %necemo jos da prelamamo ovde
+\newpage
%\begin{multicols}{2}
\section{GNU Modula 2}
+\emph{GNU Modula 2} (u daljem tekstu često skraćeno na \emph{gm2}) je
+pred procesor (\emph{front end}) za GNU kolekciju kompajlera
+(GCC). Podržava nekoliko dijalekata jezika ``Modula 2'' --
+najznačajniji su ISO standard i nekoliko varijacija koje je originalni
+autor Niklaus Virt (\emph{Niklaus Wirth}) opisao u različitima
+verzijama knjige \emph{Programming in Modula 2 (PIM)}. Uz kompajler se
+dobijaju i besplatne ISO, PIM i još neke biblioteke.
+
\subsection{Prvi program u gm2 }
\label{g-prvi-program}
Tradicionalni prvi program ``Hello World'' bi izgledao ovako:
-\begin{codeblock}
+\begin{codeblock-indent}
MODULE hello;
FROM StrIO IMPORT WriteString, WriteLn;
WriteString('hello world');
WriteLn
END hello.
-\end{codeblock}
+\end{codeblock-indent}
Primećuje se razlika u modulu iz koga se uvoze komande u odnosu na
-XDS/TopSpeed verzije M2, tamo je sve bilo u \kod{InOut}, dok ovde
-koristimo \kod{StrIO} za rad sa stringovima, \kod{NumberIO}, za rad sa
+XDS/TopSpeed verzije M2, tamo je sve bilo u \kod{InOut}, dok se ovde
+koristi \kod{StrIO} za rad sa stringovima, \kod{NumberIO} za rad sa
brojevima i tako dalje. Za pregled dostupnih biblioteka predlaže se
korišćenje zvanične stranice:
\url{http://nongnu.org/gm2/libraries.html}, odnosno
\url{http://nongnu.org/gm2/base_libraries.html} za samo osnovne
biblioteke.
-Predpostavimo da smo ga napravili u trenutnom direktorijumu, koristeći
-neki tesktualni editor (u dodatku~\ref{app-joe} je opisan ``joe'' koji
-koristimo na vežbama). Kreirani fajl se može prevesti u izvršnu
-verziju sledećom komandom:
+Predpostavimo da je fajl napravljen u trenutnom direktorijumu,
+koristeći neki tesktualni editor (u dodatku~\ref{app-joe} je opisan
+``joe'' koji se koristi na vežbama). Kreirani fajl se tada može
+prevesti u izvršnu verziju sledećom komandom:
\begin{terminal}
gm2 hello.mod
\end{terminal}
Ako je kod ispravan (kao onaj gore) u istom direktorijumu će se
-napraviti fajl \kod{a.out}, koji se može pokrenuti sa \kod{./a.out},
-pri čemu naglašavamo da hoćemo da pokrenemo program iz trenutnog
-direktorijuma koji se označava tačkom. Ako želimo da napravimo
-izvršni fajl pod nekim drugim nazivom možemo koristiti poziv sledećeg
+napraviti fajl \kod{a.out}, koji se može pokrenuti sa:
+\begin{terminal}
+ ./a.out
+\end{terminal}
+pri čemu \kod{./} naglašava da hoćemo da pokrenemo program iz trenutnog
+direktorijuma (koji se označava tačkom). Ako je potrebno da
+izvršni fajl ima neki drugi naziv može se koristiti poziv sledećeg
tipa:
\begin{terminal}
gm2 -o imeIzlaznogFajla ulaznifajl
izvršava prosleđenu komandu u novom \emph{shell}-u. Specifikaciju
komande možemo videti sa
\begin{terminal}
-man system
+ man system
\end{terminal}
odnosno videćemo da je poziv definisan na sledeći način:
-\begin{codeblock}
+\begin{codeblock-indent}
int system(const char *command);
-\end{codeblock}
+\end{codeblock-indent}
što znači da vraća ceo broj, a prima jedan argument koji je pokazivač
(što se označava *) na znak. Ovo je zapravo ceo string, pošto se u C
jeziku oni predstavljaju kao pokazivač na prvi znak, a string se onda
bez korišćenja pomoćne promenljive \kod{c} da se dobije povratna
vrednost.
-Tabela pretvaranja tipova se može videti na
-\url{http://www.nongnu.org/gm2/interface_to_c.html}
+Neki primeri pretvaranja tipova su dati u Tabeli~\ref{t-pretvaranje-tipova}, preuzetoj sa \url{http://www.nongnu.org/gm2/interface_to_c.html}.
+
+\begin{table}[htp]
+\begin{center}
+\begin{tabular}{lll}
+Stvarni parametar & Konverzija & Tip vrednosti koji će biti prosleđen\\
+\hline
+123 & - & long long int\\
+"hello world" & - & const char *\\
+a: ARRAY OF CHAR & ADR(a) & char *\\
+a: ARRAY [0..5] OF CHAR& ADR(a) & char *\\
+3.14 & - & long double
+\end{tabular}
+\end{center}
+\caption{Tabela pretvaranja tipova\label{t-pretvaranje-tipova}}
+\end{table}
\subsubsection{Primer: Izlistavanje sadržaja direktorijuma}
resurse jer je moguće da sistem odbije da otvori novi ako ih
proces već ima previše otvorenih.
-Kada imamo imena stavki iz direktorijuma o njima možemo dobiti više
-informacija \kod{stat}. Ona prima dva argumenta, prvi je \emph{puna}
-putanja do fajla, a drugi je pokazivač na strukturu u koju će komanda
-upisati podatke. Obratiti pažnju da zbog ovoga struktura već mora
-postojati u memoriji, ili kao lokalna promenljiva odgovarajućeg
-slogovnog tipa, ili dinamički alocirana korišćenjem pokazivača na nju.
-
Budući da su u pitanju sistemski pozivi niskog nivoa, veličine tipova
su nažalost promenljive i mogu zavisiti od konkretnog operativnog
sistema, a naročito utiče da li je u pitanju~32--bitni, ili~64--bitni
sistem. Zbog ovoga su date dve varijante bibilioteke sa tipovima.
-Prva je testirana na Lubuntu 11.10 32bit, a druga je testirana na
-Kubuntu 11.10 64bit.
+Prva je testirana na Lubuntu 11.10 i 12.04 32bit, a druga je testirana
+na Kubuntu 11.10 i 12.10 64bit.
\begin{codeblock}
-DEFINITION MODULE FOR "C" Lib32;
+DEFINITION MODULE FOR "C" libdir;
+
FROM SYSTEM IMPORT
ADDRESS, BYTE;
- EXPORT UNQUALIFIED opendir, readdir, closedir, stat,
- PDir, DirEnt, PDirEnt, Stat, PStat, PInt;
+
+ EXPORT UNQUALIFIED opendir, readdir, closedir, PDir, DirEnt, PDirEnt;
\end{codeblock}
-\begin{minipage}{0.5\textwidth}
+\begin{minipage}{0.45\textwidth}
\begin{codeblock}
(* types for 32 bit *)
TYPE
PDir = ADDRESS;
DirEnt = RECORD
- ino: INTEGER;
- off: INTEGER;
- reclen: SHORTCARD;
- type: BYTE;
- name: ARRAY [0..255] OF CHAR;
+ ino: INTEGER;
+ off: INTEGER;
+ reclen: SHORTCARD;
+ type: BYTE;
+ name: ARRAY [0..255] OF CHAR;
+ END;
+ PDirEnt = POINTER TO DirEnt;
+ \end{codeblock}
+\end{minipage}
+\begin{minipage}{0.45\textwidth}
+\begin{codeblock}[frame=single,frameround=tttt]
+(* types for 64 bit *)
+ TYPE
+ PDir = ADDRESS;
+ DirEnt = RECORD
+ ino: LONGINT;
+ off: LONGINT;
+ reclen: SHORTCARD;
+ type: BYTE;
+ name: ARRAY [0..255] OF CHAR;
END;
PDirEnt = POINTER TO DirEnt;
+\end{codeblock}
+\end{minipage}
+\begin{codeblock}
+ PROCEDURE opendir(name: ARRAY OF CHAR): PDir;
+ PROCEDURE readdir(dirp: PDir): PDirEnt;
+ PROCEDURE closedir(dirp: PDir): [INTEGER];
+
+END libdir.
+\end{codeblock}
+
+\begin{codeblock}
+MODULE Zad3;
+
+FROM StrIO IMPORT
+ WriteString, WriteLn;
+FROM NumberIO IMPORT
+ WriteInt;
+FROM Args IMPORT
+ Narg, GetArg;
+ FROM libdir IMPORT
+ opendir, readdir, closedir, PDir, PDirEnt;
+FROM errno IMPORT
+ geterrno;
+
+TYPE
+ String = ARRAY [0..1023] OF CHAR;
+
+VAR
+ Putanja: String;
+ n, i: INTEGER;
+ ok: BOOLEAN;
+
+PROCEDURE Listaj(Ime: ARRAY OF CHAR);
+VAR
+ dir: PDir;
+ entry: PDirEnt;
+ c: INTEGER;
+BEGIN
+ WriteString("Folder "); WriteString(Ime); WriteLn;
+ dir:= opendir(Ime);
+ IF dir = NIL THEN
+ WriteString(" Greska broj "); WriteInt(geterrno(), 0); WriteString("."); WriteLn();
+ WriteString(" Ne mogu da otvorim direktorijum."); WriteLn();
+ ELSE
+ entry:= readdir(dir);
+ WHILE entry # NIL DO
+ IF entry^.name[0] # "." THEN
+ WriteString(" "); WriteString(entry^.name); WriteLn;
+ END;
+ entry:= readdir(dir);
+ END;
+ c:= closedir(dir);
+ IF c = -1 THEN
+ WriteString(" Greska broj "); WriteInt(geterrno(), 0); WriteString("."); WriteLn();
+ WriteString(" Ne mogu da zatvorim direktorijum."); WriteLn();
+ END;
+ END;
+END Listaj;
+
+BEGIN
+ n:= Narg();
+ FOR i:= 1 TO n - 1 DO
+ ok:= GetArg(Putanja, i);
+ WriteLn;
+ Listaj(Putanja);
+ END;
+ WriteLn;
+END Zad3.
+\end{codeblock}
+
+\subsubsection{Primer: Ispis osobina pojedinih fajlova}
+
+O pojedinim fajlovima možemo dobiti više informacija koristeći
+sistemski poziv \kod{stat}. On prima dva argumenta, prvi je
+\emph{puna} putanja do fajla, a drugi je pokazivač na strukturu u koju
+će komanda upisati podatke. Obratiti pažnju da zbog ovoga struktura
+već mora postojati u memoriji, ili kao lokalna promenljiva
+odgovarajućeg slogovnog tipa, ili dinamički alocirana korišćenjem
+pokazivača na nju.
+
+Linux i mnogi drugi srodni sistemi za internu prezentaciju vremena
+koriste broj sekundi od početka ``epohe'', odnosno od prvog januara
+1970 godine. Za konverziju u klasičnije mere vremena se može koristiti
+poziv \kod{localtime}.
+
+Kao i u prethodnom primeru date su dve verzije definicija nekih
+tipova.
+
+\begin{codeblock}
+DEFINITION MODULE FOR "C" LibStat32;
+ FROM SYSTEM IMPORT
+ ADDRESS, BYTE;
+ EXPORT UNQUALIFIED stat, localtime,
+ Stat, PStat, Tm, PTm, PInt,
+ fifo, character, directory, block, regular, network, link, socket;
+
+ CONST
+ fifo = 1;
+ character = 2;
+ directory = 4;
+ block = 6;
+ regular = 8;
+ network = 9;
+ link = 10;
+ socket = 12;
+\end{codeblock}
+\begin{minipage}{0.45\textwidth}
+\begin{codeblock}
+(* types for 32 bit *)
+ TYPE
Stat = RECORD
dev: LONGINT;
ino: LONGINT;
size: INTEGER;
blksize: INTEGER;
blocks: INTEGER;
- atime: LONGINT;
- mtime: LONGINT;
- ctime: LONGINT;
+ atime: INTEGER;
+ anano: INTEGER;
+ mtime: INTEGER;
+ mnano:INTEGER;
+ ctime:INTEGER;
+ cnano: INTEGER;
+ unused:LONGINT;
END;
\end{codeblock}
\end{minipage}
\begin{codeblock}[frame=single,frameround=tttt]
(* types for 64 bit *)
TYPE
- PDir = ADDRESS;
- DirEnt = RECORD
- ino: LONGINT;
- off: LONGINT;
- reclen: SHORTCARD;
- type: BYTE;
- name: ARRAY [0..255] OF CHAR;
- END;
- PDirEnt = POINTER TO DirEnt;
Stat = RECORD
dev: LONGINT;
ino: LONGINT;
\end{codeblock}
\end{minipage}
\begin{codeblock}
- PStat = POINTER TO Stat;
+ Tm = RECORD
+ sec, min, hour,
+ mday, mon, year,
+ wday, yday, isdst: INTEGER;
+ END;
+ PTm = POINTER TO Tm;
PInt = POINTER TO INTEGER;
+ PStat = POINTER TO Stat;
- PROCEDURE opendir(name: ARRAY OF CHAR): PDir;
- PROCEDURE readdir(dirp: PDir): PDirEnt;
- PROCEDURE closedir(dirp: PDir): [INTEGER];
PROCEDURE stat(path: ARRAY OF CHAR; buf: PStat): [INTEGER];
-END Lib32.
+ PROCEDURE localtime(time: PInt): PTm;
+
+END LibStat32.
\end{codeblock}
\begin{codeblock}
-MODULE Zad5;
+MODULE Zad4;
FROM SYSTEM IMPORT
ADR;
StrLen, StrConCat;
FROM Args IMPORT
Narg, GetArg;
-FROM Lib32 IMPORT
- opendir, readdir, closedir, stat, PDir, PDirEnt, Stat;
+FROM LibStat32 IMPORT
+ stat, localtime, Stat, PTm;
+IMPORT LibStat32;
FROM errno IMPORT
geterrno;
n, i: INTEGER;
ok: BOOLEAN;
-PROCEDURE Listaj(Ime: ARRAY OF CHAR);
+PROCEDURE WriteMode(mode: INTEGER);
+
+ PROCEDURE WriteType(type: INTEGER);
+ BEGIN
+ IF type = lib32.fifo THEN
+ WriteString("f");
+ ELSIF type = lib32.character THEN
+ WriteString("c");
+ ELSIF type = lib32.directory THEN
+ WriteString("d");
+ ELSIF type = lib32.block THEN
+ WriteString("b");
+ ELSIF type = lib32.regular THEN
+ WriteString("-");
+ ELSIF type = lib32.network THEN
+ WriteString("n");
+ ELSIF type = lib32.link THEN
+ WriteString("l");
+ ELSIF type = lib32.socket THEN
+ WriteString("s");
+ ELSE
+ WriteString("?");
+ END;
+ END WriteType;
+
+ PROCEDURE WriteRWX(triplet: INTEGER);
+ BEGIN
+ IF ((triplet DIV 4) MOD 2) # 0 THEN
+ WriteString("r");
+ ELSE
+ WriteString("-");
+ END;
+ IF ((triplet DIV 2) MOD 2) # 0 THEN
+ WriteString("w");
+ ELSE
+ WriteString("-");
+ END;
+ IF (triplet MOD 2) # 0 THEN
+ WriteString("x");
+ ELSE
+ WriteString("-");
+ END;
+ END WriteRWX;
+
+BEGIN
+ WriteType((mode DIV 4096) MOD 16);
+ WriteRWX(mode DIV 64);
+ WriteRWX(mode DIV 8);
+ WriteRWX(mode);
+END WriteMode;
+
+PROCEDURE WriteTime(time: LONGINT);
VAR
- dir: PDir;
- entry: PDirEnt;
- info: Stat;
- c: INTEGER;
- Len: CARDINAL;
- Putanja: String;
+ tm: PTm;
BEGIN
- dir:= opendir(Ime);
- IF dir = NIL THEN
- WriteString("Folder "); WriteString(Ime); WriteLn;
- WriteString(" Greska broj "); WriteInt(geterrno(), 0); WriteString("."); WriteLn();
- WriteString(" Ne mogu da otvorim direktorijum."); WriteLn();
- ELSE
- Len:= StrLen(Ime);
- IF Ime[Len - 1] # "/" THEN
- StrConCat(Ime, "/", Ime);
+ tm:= localtime(ADR(time));
+ IF tm # NIL THEN
+ WriteInt(tm^.year + 1900, 0);
+ WriteString("-");
+ IF tm^.mon < 9 THEN
+ WriteString("0");
END;
- WriteString("Folder "); WriteString(Ime); WriteLn;
- entry:= readdir(dir);
- WHILE entry # NIL DO
- IF entry^.name[0] # "." THEN
- StrConCat(Ime, entry^.name, Putanja);
- c:= stat(Putanja, ADR(info));
- WriteString(" ");
- IF c = -1 THEN
- WriteString("? ? KB");
- ELSE
- WriteInt(info.nlink, 3);
- WriteInt((info.size + 512) DIV 1024, 5); WriteString(" KB ");
- END;
- WriteString(" "); WriteString(entry^.name); WriteLn;
- END;
- entry:= readdir(dir);
+ WriteInt(tm^.mon + 1, 0);
+ WriteString("-");
+ IF tm^.mday < 10 THEN
+ WriteString("0");
END;
- c:= closedir(dir);
- IF c = -1 THEN
- WriteString(" Greska broj "); WriteInt(geterrno(), 0); WriteString("."); WriteLn();
- WriteString(" Ne mogu da zatvorim direktorijum."); WriteLn();
+ WriteInt(tm^.mday, 0);
+ WriteString(" ");
+ IF tm^.hour < 10 THEN
+ WriteString("0");
+ END;
+ WriteInt(tm^.hour, 0);
+ WriteString(":");
+ IF tm^.hour < 10 THEN
+ WriteString("0");
END;
+ WriteInt(tm^.min, 0);
+ ELSE
+ WriteString("??:??");
+ END;
+END WriteTime;
+
+PROCEDURE Listaj(Putanja: ARRAY OF CHAR);
+VAR
+ info: Stat;
+ c: INTEGER;
+BEGIN
+ c:= stat(Putanja, ADR(info));
+ IF c = -1 THEN
+ WriteString("?????????? ? ? KB ????-??-?? ??:??");
+ ELSE
+ WriteMode(info.mode);
+ WriteInt(info.nlink, 3);
+ WriteInt((info.size + 512) DIV 1024, 5); WriteString(" KB ");
+ WriteTime(info.atime);
END;
+ WriteString(" "); WriteString(Putanja); WriteLn;
END Listaj;
BEGIN
Listaj(Putanja);
END;
WriteLn;
-END Zad5.
+END Zad4.
\end{codeblock}
\subsection{Stvaranje novih procesa}
Korišćenjem sistemske komande \kod{fork} trenutni proces se duplira
(``račva''). Novi proces je identičan sa originalnim, osim u svom
identifikacionom broj. Komanda ne prima parametre i vraća jedan integer, pa se može mapirati na sledeći način:
-\begin{codeblock}
+\begin{codeblock-indent}
PROCEDURE fork(): INTEGER;
-\end{codeblock}
+\end{codeblock-indent}
Oba procesa se nakon račvanja nastavljaju odvijati u sledećem redu
koda. Jedino po čemu se razlikuju je vrednost koju je vratio
procesu je ova vrednost jednaka nuli. Budući da je najčešće potrebno
da dete i roditelj rade različite stvari, to se obično rešava kodom
sledećeg oblika:
-\begin{codeblock}
+\begin{codeblock-indent}
pid := fork();
IF pid = 0 THEN
(* "detetove" operacije *)
ELSE
(* "roditeljske" operacije *)
END;
-\end{codeblock}
+\end{codeblock-indent}
Komanda \kod{wait} (uvezena kao sistemska) se može pozvati u
originalnom procesu sa efektom da se proces uspava dokle god neki od
\begin{minipage}{0.4\textwidth}
\begin{tikzpicture}
[proc/.style={circle,draw}]
-\def \n {5}
-\node[proc] (1) at (0,0) {1};
-\foreach \s in {2,...,\n}
+\def \n {3}
+\node[proc] (top) at (0,0) {0..4};
+\foreach \s in {0,...,\n}
{
- \node[proc] (\s) at (-3.5+\s,-2) {\s};
+ \node[proc] (\s) at (-1.5+\s,-2) {\s};
}
-\foreach \s in {2,...,\n} {
- \draw [->] (1) to (\s);
+\foreach \s in {0,...,\n} {
+ \draw [->] (top) to (\s);
}
\end{tikzpicture}
\end{minipage}
\begin{minipage}{0.6\textwidth}
\begin{codeblock}
-i := 1;
-j := 0;
-WHILE (i < n) AND (j < m) DO
+dubina := 1;
+brdece := 0;
+WHILE (dubina < maxdubina) AND
+ (brdece < potrebnodece) DO
pid := fork();
IF pid # 0 THEN
- INC(j);
+ INC(brdece);
ELSE
- INC(i);
- j:=0;
+ INC(dubina);
+ brdece := 0;
END;
END;
\end{codeblock}
\begin{minipage}{0.4\textwidth}
\begin{tikzpicture}
[proc/.style={circle,draw},
-level 1/.style={sibling distance=20mm,level distance=10mm},
-level 2/.style={sibling distance=10mm,font=\scriptsize}
+level 1/.style={sibling distance=28mm,level distance=10mm},
+level 2/.style={sibling distance=14mm,font=\scriptsize},
+level 3/.style={sibling distance=6mm,font=\tiny}
]
-\node[proc] (root) {0}
-child[->] foreach \x in {1,2} {node[proc] {\x}
- child foreach \y in {1,2} {node[proc] {\x-\y}
- }};
-
+\node[proc] (root) {1-0}
+child[->] foreach \x in {0,1} {node[proc] {1-\x}
+ child foreach \y in {0,1} {node[proc] {2-\y}
+ child foreach \z in {0,1} {node[proc] {3-\z}
+ }}};
+
+\node[text width=0.9\textwidth] (desc) at (0,-4) {maxdubina=4, potrebnodece=2,
+čvorovi prikazuju vrednosti pri kreiranju};
\end{tikzpicture}
\end{minipage}
Prvi korak za instalaciju dodatnog kompajlera GNU Modula 2 je
dodavanje repozitorijuma softvera u sistem. Ovo se može uraditi ručnim
menjanjem fajla \kod{/etc/apt/sources.list} i dodavanjem
-\begin{codeblock}
+\begin{codeblock-indent}
#
# GNU Modula-2 repo
#
-deb http://floppsie.comp.glam.ac.uk/debian/ squeeze main
-deb-src http://floppsie.comp.glam.ac.uk/debian/ squeeze main
-\end{codeblock}
+deb http://floppsie.comp.glam.ac.uk/debian/ wheezy main
+deb-src http://floppsie.comp.glam.ac.uk/debian/ wheezy main
+\end{codeblock-indent}
Alternativno se mogu koristiti sledeće komande:
\begin{terminal}
-add-apt-repository "deb http://floppsie.comp.glam.ac.uk/debian/ squeeze main"
-add-apt-repository "deb-src http://floppsie.comp.glam.ac.uk/debian/ squeeze main"
+sudo add-apt-repository "deb http://floppsie.comp.glam.ac.uk/debian/ wheezy main"
+sudo add-apt-repository "deb-src http://floppsie.comp.glam.ac.uk/debian/ wheezy main"
\end{terminal}
Većina sistema omogućava i da se ovo uradi preko nekih grafičkih
Videti Glavu~\ref{g-prvi-program} za primer kompajliranja programa.
+\paragraph{Napomena:} Prilikom unapredjivanja Linux distribucije na
+sledeću verziju (npr. 13.10 na 14.04) se standardno onemogućavaju
+dodati izvori softvera i potrebno ih je ručno ponovo upaliti. Ovo se
+može uraditi otvoranjem \kod{/etc/apt/sources.list} i uklonjanjem
+``\#'' sa početka redova koje želimo da koristimo ponovo ili
+korišćenjem adekvatnih vizuelnih alata.
+
\subsection{Problem: nedostaje ``ctli.o'' i/ili još neki fajlovi}
Pri pokušaju kompajliranja se na nekim sistemima može desiti da
\skica{možda i build from source}
+\newpage
\section{Tekst editor Joe}
\label{app-joe}
\end{terminal}
Ili analogno na drugim sistemima za instaliranje softvera.
-Otvoranje postojećeg fajla ``hello.mod'' za uređivanje,
-odnosno otvaranje novog praznog fajla u koji ćemo unositi
-odgovarajući kod ili tekst se može postići sledećom komandom:
+Otvaranje postojećeg fajla ``hello.mod'' za uređivanje, odnosno
+otvaranje novog praznog fajla u koji ćemo unositi odgovarajući kod ili
+tekst se može postići sledećom komandom:
\begin{terminal}
joe hello.mod
\end{terminal}
-Snimanje sa izlaskom iz programa se može uraditi sa \Ctrl
-+\keystroke{K}\keystroke{X} (\emph{ctrl} i \emph{K} odjednom, pa onda
-\emph{X}, ova šema pritiskanja tastera važi za sve prečice), dok se
-samo snimanje izvršava sa \Ctrl +\keystroke{K}\keystroke{D}. U oba
-slučaja joe pita za ime fajla koji snimamo, pri čemu kao podrazumevanu
-vrednost ponudi trenutno ime. Brz izlaz iz editora je moguć i sa
-\Ctrl+\keystroke{C} (što je i standardna komanda za ``ubijanje''
-trenutnog procesa u terminalu), pri čemu će joe pitati da li želimo da
-izađemo ako postoje promene koje nisu snimljene.
+\subsection{Tumačenje prečica na tastaturi}
+
+Joe je po svojoj prirodi bogat prečicama na tastaturi. U daljem tekstu
+će biti navedene mnoge od njih. Kod svih se navodi redosled
+pritiskanja tastera individualno, a ako su negde tasteri spojeni sa
+``+'' (alternativno sa ``-'') onda ih je potrebno pritisnuti
+odjednom. Neki primeri:
+
+\begin{itemize}
+\item \Ctrl +\keystroke{\_} (poništavanje poslednje promene) pristsak
+ na taster \emph{CTRL} i \emph{\_ (podvlaka)} odjednom.
+\item \Ctrl +\keystroke{K}\keystroke{H} (otvaranje sistema pomoći)
+ pritisak na \emph{CTRL} i \emph{K} odjednom, odpustiti sve, pa onda
+ pritisak na \emph{H}.
+\item \Esc \keystroke{,} (prelazak na sledeću stranu pomoći)
+ pritisak na taster \emph{Escape}, a nakon toga pritisak na taster
+ \emph{, (zarez)}.
+\end{itemize}
+
+U okviru sistema pomoći koji je ugrađen u sam editor uglavnom se
+pojavljuju skraćeni oblici:
+\begin{itemize}
+\item \^{}D isto što i ``Ctrl-D''
+\item \^{}KH isto što i ``Ctrl-K H''
+\item \^{}[. isto što i ``Esc .''
+\end{itemize}
+
+
+\subsection{Sistem pomoći}
Za pomoć pri korišćenju ediora ``joe'' preporučujemo pritiskanje
kombinacije \Ctrl +\keystroke{K}\keystroke{H}, koja daje spisak
komandi u gornjem delu editora. Postoji nekoliko stranica ove pomoći
-kroz koje se može kretati sa \Esc \keystroke{.} i \Esc \keystroke{,}.
+kroz koje se može kretati sa \Esc \keystroke{.} (tačka) i \Esc
+\keystroke{,} (zarez).
+
+U okviru pomoći postoje maltene sve komande koje editor pruža, a na
+kraju su čak uključene i ASCII tabele znakova. Preporučuje se makar
+ovlašno upoznavanje sa stranicama pomoći i mogućnostima editora.
+
+\subsection{Rad sa fajlovima}
+
+Snimanje sa izlaskom iz programa se može uraditi sa \Ctrl
++\keystroke{K}\keystroke{X}, dok se
+samo snimanje izvršava sa \Ctrl +\keystroke{K}\keystroke{D}. U oba
+slučaja ``joe'' pita za ime fajla koji snimamo, pri čemu kao podrazumevanu
+vrednost ponudi trenutno ime.
+
+Joe može raditi sa više fajlova odjednom. Novi fajl se može otvoriti
+sa \Ctrl +\keystroke{K}\keystroke{E}. Na dnu editora će se pojaviti
+polje za kucanje imena fajla koje dozvoljava i da se putanja
+automatski dopunjava mogućnostima pritiskom na taster \Tab (Tab), baš
+kao i u komandnoj liniji.
-U okviru pomoći stoje i komande za označavanje blokova teksta i
-njihovo nakndadno premeštanje, kopiranje ili brisanje. Pritiskom na
-\Ctrl+\keystroke{\_} se vraća poslednja promena (undo).
+Prelazak na sledeći, odnosno prethodni, otvoreni fajl se dobija pritiskom
+na \Esc \keystroke{V}, odnosno \Esc \keystroke{U}.
+
+Zatvaranje fajla je moguće sa \Ctrl+\keystroke{C} (što je i
+standardna komanda za ``ubijanje'' trenutnog procesa u terminalu), pri
+čemu će ``joe'' pitati da li želimo da izađemo ako postoje promene
+koje nisu snimljene. Ako je u pitanju bio jedini otvoren fajl, tada će
+se i sam editor zatvoriti.
+
+\subsection{Rad sa tekstom}
+
+Pritiskom na \Ctrl+\keystroke{\_} se poništava poslednja promena (undo).
+
+Premeštanje i kopiranje delova teksta je malo drugačije nego u
+klasičnim grafičkim programima. Prvo je potrebno označiti željeni
+tekst u dva koraka: \Ctrl +\keystroke{K}\keystroke{B} postavlja
+početak bloka na trenutnu poziciju kursora, a \Ctrl
++\keystroke{K}\keystroke{K} postavlja kraj bloka, nakon čega će
+selekcija biti i vizuelno označena. Sada je moguće na proizvoljnom
+mestu u istom ili drugom dokumentu pritisnuti \Ctrl
++\keystroke{K}\keystroke{C} da bi se iskopirao označeni blok, odnosno
+\Ctrl +\keystroke{K}\keystroke{M} da bi se on premestio.
+Komanda \Ctrl +\keystroke{K}\keystroke{Y} briše odabrani blok.
+
+Pretraga dokumenta se započinje sa \Ctrl +\keystroke{K}\keystroke{F}.
Pritiskom na \Ctrl +\keystroke{T} se dobija meni sa opcijama u kome se
može odabrati više opcija za rad, kao što su margine, automatsko
prelamanje redova, očuvanje uvlačenja redova (\emph{auto-indent}),
sintaksno bojenje itd.
+\subsection{Rad sa prozorima}
+
+``Joe'' ima mogućnosti i da podeli radnu površinu na nekoliko prozora
+koji omogućavaju da se vidi više dokumenata, ili čak da se vide
+različiti delovi istog dokumenta. Prozor se deli na dva komandom \Ctrl
++\keystroke{K}\keystroke{O}. Veličina trenutnog prozora se potom može
+povećavati (\Ctrl +\keystroke{K}\keystroke{G}) ili smanjivati (\Ctrl
++\keystroke{K}\keystroke{T}) na uštrb drugih prozora. Prelazak na
+sledeći, odnosno prethodni prozor se dobija pristikom na \Ctrl
++\keystroke{K}\keystroke{N}, odnosno na \Ctrl
++\keystroke{K}\keystroke{P}. Komanda \Ctrl +\keystroke{K}\keystroke{I}
+omogućuje da se naizmenično vide svi prozori, ili samo jedan.
+
+\subsection{Problem: ``zamrzavanje'' pri snimanju} ako editor izgleda
+kao da se zaledio verovatno je problem što je stisnuta ``klasična''
+kombinacija za snimanje \Ctrl + \keystroke{S} koja ne radi u
+ovom programu, a nažalost izaziva prekid osvežavanja ekrana. Efekat
+se poništava pritiskom na \Ctrl + \keystroke{Q}. Za više detalja
+pogledati Glavu~\ref{g-smrzavanje}.
+
\skica{joe i sintaksno bojenje za m2}
+\newpage
\section{Putty}
\emph{Putty} je program koji služi da se pod Windows operativnim
lozinke.
\subsection{Problem: terminal ne odgovara na unos, ``smrznuo'' se}
-
-Putty se može dovesti u stanje da ne prikazuje ispis unosa na ekranu,
-pritiskom na \Ctrl+\keystroke{S} (što je često velik problem jer se
-poklapa sa standardnom prečicom za snimanje u većini grafičkih
-aplikacija). Iz ovog režima rada se može izaći prečicom
-\Ctrl+\keystroke{Q}.
-Ukratko:
+\label{g-smrzavanje}
+
+Putty (kao i većina standardnih linux terminala koji koriste
+softversku kontrolu toka podataka \emph{software flow control}) se
+može dovesti u stanje da ne prikazuje ispis unosa na ekranu, pritiskom
+na \Ctrl+\keystroke{S}. Ovo je često velik problem jer se poklapa sa
+standardnom prečicom za snimanje u većini grafičkih aplikacija, pa se
+može nehotično aktivirati. Iz ovog režima rada se može izaći prečicom
+\Ctrl+\keystroke{Q}. Ukratko:
\begin{lstlisting}[xleftmargin=10em]
Do not press
Ctrl S
Ctrl Q
\end{lstlisting}
+Smisao postojanja ovakve opcije je dobrim delom istorijski, iz vremena
+kad su brzine protoka bile veoma male, i kada se štedelo time što bi
+se privrmeno isključio protok kada nisu neophodne povratne
+informacije, na primer kod komandi koje se dugo izvršavaju. Naravno
+ovo ima svoje primene i danas kod slabijih veza, ili kod mobilnih veza
+koje se plaćaju po protoku, a nekad se može i dobiti na brzini
+izvršavanja programa, ako se ne gubi vreme na osvežavanje ekrana.
+
\skica{literatura i linkovi izdovjeni na kraju dokumenta}
%\end{multicols}