Vizuelna promena uvlacenja koda u odnosu na tekst.

Uveden codeblock-indent koji je uvucen kao dosad i koristi se
za male komande koda koji su usput u tekst, dok ostali veci
komadi sada imaju manje margine levo.

diff --git a/skripta-os2.tex b/skripta-os2.tex
index 57a5b15..1c9a36a 100644 (file)
--- a/skripta-os2.tex
+++ b/skripta-os2.tex
@@ -167,7 +167,12 @@ pdfauthor={\autor}%
 %        prebreak=\P,
 %        postbreak=\ding{229}\space,
         language=Modula-2,
-        xleftmargin=4em
+        xleftmargin=1em
+}
+
+\lstdefinestyle{codeblock-indent}{
+  style=codeblock,
+  xleftmargin=4em
 }
 
 \lstdefinestyle{terminal}{
@@ -187,6 +192,7 @@ pdfauthor={\autor}%
 }
 
 \lstnewenvironment{codeblock}[1][]{\lstset{style=codeblock,#1}}{}
+\lstnewenvironment{codeblock-indent}[1][]{\lstset{style=codeblock-indent,#1}}{}
 \lstnewenvironment{terminal}{\lstset{style=terminal}}{}
 
 % ----------------==================--------------------------------------
@@ -217,7 +223,7 @@ dobijaju i besplatne ISO, PIM i još neke biblioteke.
 \label{g-prvi-program}
 
 Tradicionalni prvi program ``Hello World'' bi izgledao ovako:
-\begin{codeblock}
+\begin{codeblock-indent}
   MODULE hello;
 
   FROM StrIO IMPORT WriteString, WriteLn;
@@ -226,7 +232,7 @@ Tradicionalni prvi program ``Hello World'' bi izgledao ovako:
      WriteString('hello world'); 
      WriteLn
   END hello.
-\end{codeblock}
+\end{codeblock-indent}
 
 Primećuje se razlika u modulu iz koga se uvoze komande u odnosu na
 XDS/TopSpeed verzije M2, tamo je sve bilo u \kod{InOut}, dok se ovde
@@ -276,9 +282,9 @@ man system
 \end{terminal}
 
 odnosno videćemo da je poziv definisan na sledeći način:
-\begin{codeblock}
+\begin{codeblock-indent}
 int system(const char *command);
-\end{codeblock}
+\end{codeblock-indent}
 što znači da vraća ceo broj, a prima jedan argument koji je pokazivač
 (što se označava *) na znak. Ovo je zapravo ceo string, pošto se u C
 jeziku oni predstavljaju kao pokazivač na prvi znak, a string se onda
@@ -718,9 +724,9 @@ END Zad4.
 Korišćenjem sistemske komande \kod{fork} trenutni proces se duplira
 (``račva''). Novi proces je identičan sa originalnim, osim u svom
 identifikacionom broj. Komanda ne prima parametre i vraća jedan integer, pa se može mapirati na sledeći način:
-\begin{codeblock}
+\begin{codeblock-indent}
 PROCEDURE fork(): INTEGER;
-\end{codeblock}
+\end{codeblock-indent}
 
 Oba procesa se nakon račvanja nastavljaju odvijati u sledećem redu
 koda. Jedino po čemu se razlikuju je vrednost koju je vratio
@@ -730,14 +736,14 @@ je ta vrednost jednaka proces identifikatoru (\emph{pid}-u)
 procesu je ova vrednost jednaka nuli. Budući da je najčešće potrebno
 da dete i roditelj rade različite stvari, to se obično rešava kodom
 sledećeg oblika:
-\begin{codeblock}
+\begin{codeblock-indent}
 pid := fork();
 IF pid = 0 THEN
    (* "detetove" operacije *)
 ELSE
    (* "roditeljske" operacije *)
 END;
-\end{codeblock}
+\end{codeblock-indent}
 
 Komanda \kod{wait} (uvezena kao sistemska) se može pozvati u
 originalnom procesu sa efektom da se proces uspava dokle god neki od
@@ -880,14 +886,14 @@ je Lubuntu, ako su performanse problematične.
 Prvi korak za instalaciju dodatnog kompajlera GNU Modula 2 je
 dodavanje repozitorijuma softvera u sistem. Ovo se može uraditi ručnim
 menjanjem fajla \kod{/etc/apt/sources.list} i dodavanjem
-\begin{codeblock}
+\begin{codeblock-indent}
 #
 #  GNU Modula-2 repo
 #
 
 deb http://floppsie.comp.glam.ac.uk/debian/ squeeze main 
 deb-src http://floppsie.comp.glam.ac.uk/debian/ squeeze main
-\end{codeblock}
+\end{codeblock-indent}
 
 Alternativno se mogu koristiti sledeće komande: