skripta-os2.tex

   1 % skripta-os2.tex
   2 % Skripta za predmet Operativni Sistemi 2, DMI, PMF, NS
   3 % Doni Pracner, Ivan Pribela
   4 % 2011/12 -- 2013/14
   5
   6 \documentclass[a4paper,twoside]{article}
   7 \usepackage[T1]{fontenc}
   8 \usepackage[utf8]{inputenc}%definišemo da je ulaz utf-8 fajl
   9
  10 % osnovne informacije koje ce se prikazati na naslovnoj strani,
  11 % kao i u informacijama u generisanom pdfu
  12 \newcommand{\autor}{Doni Pracner, Ivan Pribela}
  13 \newcommand{\inst}{Departman za matematiku i informatiku, PMF, UNS}
  14 \newcommand{\autorinst}{\autor \\ \inst}
  15 \newcommand{\naslov}{Skripta za vežbe iz predmeta operativni sistemi 2}
  16 \newcommand{\datum}{Februar 2014, Novi Sad}
  17 \newcommand{\verzija}{ver 14a}
  18
  19 \usepackage[serbian]{babel}
  20 \usepackage{fancyhdr}
  21 \pagestyle{fancy}
  22
  23 \title{\naslov \ -- \verzija}
  24 \author{\autor \\ \inst}
  25 \date{\datum}
  26
  27 %change the default font
  28 \usepackage{lmodern}
  29 \usepackage{beramono}
  30 \renewcommand{\familydefault}{\sfdefault}
  31
  32 \usepackage{pifont}
  33
  34 %podesavanja outputa za pdf verzije
  35 \usepackage[bookmarks,pdffitwindow=false,unicode=true,%
  36 pdftitle={\naslov \ -- \verzija},%
  37 pdfauthor={\autor}%
  38 ]{hyperref}
  39
  40 \usepackage{graphicx}
  41 \usepackage{listings}
  42 \usepackage{amsthm}
  43 \usepackage{amsmath}
  44 \usepackage{latexsym}
  45 \usepackage{multicol}
  46
  47 %\usepackage{keystroke}
  48 % ispod je dodata alternativa za ovaj paket
  49
  50 \usepackage{tikz}
  51 \usetikzlibrary{shadows}
  52
  53 \newcommand*\keystroke[1]{%
  54   \tikz[baseline=(key.base)]
  55     \node[%
  56       draw,
  57       fill=white,
  58       drop shadow={shadow xshift=0.2ex,shadow yshift=-0.2ex,fill=black,opacity=0.75},
  59       rectangle,
  60       rounded corners=2pt,
  61       inner sep=1pt,
  62       line width=0.5pt,
  63       font=\small\sffamily
  64     ](key) {#1\strut}
  65   ;
  66 }
  67
  68 \newcommand*\Ctrl{\keystroke{Ctrl}}
  69 \newcommand*\Tab{\keystroke{Tab}}
  70 \newcommand*\Esc{\keystroke{Esc}}
  71
  72 %margine
  73 \usepackage[top=2cm, bottom=2cm, left=2.5cm, right=2cm]{geometry}
  74
  75 \begin{document}
  76
  77 %customize the itemize environments
  78
  79 \let\olditemize=\itemize
  80 \def\itemize{
  81 \olditemize
  82   \setlength{\itemsep}{1pt}
  83   \setlength{\parskip}{0pt}
  84   \setlength{\parsep}{0pt}
  85   \setlength{\topsep}{-1cm}
  86
  87 }
  88
  89 %% ovi redovi daju header i footer
  90
  91 \renewcommand{\sectionmark}[1]{\markright{\thesection\ #1}}
  92 \fancyhf{} % delete current setting for header and footer
  93 %\fancyfoot[C]{\thepage}
  94
  95 \fancyhead[LO]{\bfseries\rightmark}
  96 \fancyhead[RO]{\thepage}
  97
  98 \fancyhead[RE]{Operativni sistemi 2 -- skripta}
  99 \fancyhead[LE]{\thepage}
 100
 101 \renewcommand{\headrulewidth}{0.5pt}
 102 \renewcommand{\headwidth}{\textwidth}
 103
 104 %\renewcommand{\footrulewidth}{0.5pt}
 105 %\addtolength{\headheight}{0.5pt} % make space for the rule
 106 \fancypagestyle{plain}{%
 107   \fancyhead{} % get rid of headers on plain pages
 108   \fancyfoot{}
 109   \renewcommand{\headrulewidth}{0pt} % and the line
 110   \renewcommand{\footrulewidth}{0pt} % and the line
 111 }
 112 \renewcommand{\headheight}{15pt}
 113
 114 %promene u marginama:
 115 %\setlength{\marginparwidth}{32pt}
 116 %\setlength{\textwidth}{620pt}
 117 %\setlength{\textheight}{620pt}
 118
 119
 120 %% specijalni blokovi koji služe kao podsetnici u radu ili napomene
 121 \newcommand{\skica}[1]{
 122     \noindent \framebox{\parbox[c]{0.9\textwidth}{  {\small** \textit{#1}  }}
 123     \newline }
 124 }
 125
 126 \newcommand{\skicas}[1]{
 127     \framebox{* \textit{#1} *}
 128 }
 129
 130 %boldovane skice visokog prioriteta
 131 \newcommand{\skicab}[1]{
 132   \noindent \framebox{\parbox[c]{0.9\textwidth}{ {\small***
 133         \textbf{#1} }} \newline } }
 134
 135 \newcommand{\kod}[1]{{\small\texttt{#1}}}
 136
 137 % ako je sledeci red odkomentarisan nista od skica nece biti ispisano
 138 % u finalni dokument
 139
 140  \renewcommand{\skica}[1]{}
 141
 142
 143 \maketitle
 144
 145 % theorems, definition etc.
 146 %''''''''''''''''''''''''''
 147
 148 \theoremstyle{definition}
 149 \newtheorem{def1}{Definicija}
 150 \theoremstyle{plain}
 151 \newtheorem{theo}{Teorema}
 152 \newtheorem{lema}{Lema}
 153
 154 \lstloadlanguages{Modula-2,C++}
 155
 156 \lstset{
 157         basicstyle=\ttfamily,
 158         showstringspaces=false,
 159         breaklines=true
 160 }
 161
 162 \lstdefinestyle{codeblock}{
 163 %       basicstyle=\footnotesize\ttfamily,
 164         keywordstyle=\textbf,
 165         columns=[l]fixed,
 166         breakatwhitespace=true,
 167 %        prebreak=\P,
 168 %        postbreak=\ding{229}\space,
 169         language=Modula-2,
 170         xleftmargin=1em
 171 }
 172
 173 \lstdefinestyle{codeblock-indent}{
 174   style=codeblock,
 175   xleftmargin=4em
 176 }
 177
 178 \lstdefinestyle{terminal}{
 179   frame=lt,
 180 %  frameround=fftt,
 181   backgroundcolor=\color[gray]{.95},
 182 % prebreak=\P,
 183   postbreak=\ding{229}\space,
 184   xleftmargin=2em
 185 }
 186
 187 \lstdefinestyle{numcodeblock}{
 188   style=codeblock,
 189   numbers=left,
 190   firstnumber=1,
 191   stepnumber=1
 192 }
 193
 194 \lstnewenvironment{codeblock}[1][]{\lstset{style=codeblock,#1}}{}
 195 \lstnewenvironment{codeblock-indent}[1][]{\lstset{style=codeblock-indent,#1}}{}
 196 \lstnewenvironment{terminal}{\lstset{style=terminal}}{}
 197
 198 % ----------------==================--------------------------------------
 199 %                 Pravi pocetak rada
 200
 201
 202 Programi u ovoj skripti su testirani sa kompajlerom ``GNU Modula 2'' (u
 203 daljem tekstu često skraćeno na \emph{gm2}), pod operativnim
 204 sistemima iz Debian porodice.
 205
 206 \tableofcontents
 207
 208 \newpage
 209
 210 %\begin{multicols}{2}
 211
 212 \section{GNU Modula 2}
 213
 214 \emph{GNU Modula 2} (u daljem tekstu često skraćeno na \emph{gm2}) je
 215 pred procesor (\emph{front end}) za GNU kolekciju kompajlera
 216 (GCC). Podržava nekoliko dijalekata jezika ``Modula 2'' --
 217 najznačajniji su ISO standard i nekoliko varijacija koje je originalni
 218 autor Niklaus Virt (\emph{Niklaus Wirth}) opisao u različitima
 219 verzijama knjige \emph{Programming in Modula 2 (PIM)}. Uz kompajler se
 220 dobijaju i besplatne ISO, PIM i još neke biblioteke.
 221
 222 \subsection{Prvi program u gm2 }
 223 \label{g-prvi-program}
 224
 225 Tradicionalni prvi program ``Hello World'' bi izgledao ovako:
 226 \begin{codeblock-indent}
 227   MODULE hello;
 228
 229   FROM StrIO IMPORT WriteString, WriteLn;
 230
 231   BEGIN
 232      WriteString('hello world');
 233      WriteLn
 234   END hello.
 235 \end{codeblock-indent}
 236
 237 Primećuje se razlika u modulu iz koga se uvoze komande u odnosu na
 238 XDS/TopSpeed verzije M2, tamo je sve bilo u \kod{InOut}, dok se ovde
 239 koristi \kod{StrIO} za rad sa stringovima, \kod{NumberIO} za rad sa
 240 brojevima i tako dalje. Za pregled dostupnih biblioteka predlaže se
 241 korišćenje zvanične stranice:
 242 \url{http://nongnu.org/gm2/libraries.html}, odnosno
 243 \url{http://nongnu.org/gm2/base_libraries.html} za samo osnovne
 244 biblioteke.
 245
 246 Predpostavimo da je fajl napravljen u trenutnom direktorijumu,
 247 koristeći neki tesktualni editor (u dodatku~\ref{app-joe} je opisan
 248 ``joe'' koji se koristi na vežbama).  Kreirani fajl se tada može
 249 prevesti u izvršnu verziju sledećom komandom:
 250 \begin{terminal}
 251   gm2 hello.mod
 252 \end{terminal}
 253
 254 Ako je kod ispravan (kao onaj gore) u istom direktorijumu će se
 255 napraviti fajl \kod{a.out}, koji se može pokrenuti sa:
 256 \begin{terminal}
 257   ./a.out
 258 \end{terminal}
 259 pri čemu \kod{./} naglašava da hoćemo da pokrenemo program iz trenutnog
 260 direktorijuma (koji se označava tačkom). Ako je potrebno da
 261 izvršni fajl ima neki drugi naziv može se koristiti poziv sledećeg
 262 tipa:
 263 \begin{terminal}
 264   gm2 -o imeIzlaznogFajla ulaznifajl
 265 \end{terminal}
 266
 267 Za dalje opcije kompajlera konsultovati \kod{gm2 -{}-help} i zvaničnu
 268 stranicu kompajlera.
 269 %ovde je trebalo -{}- da razdvoji dva minusa, jer se inače tumače kao jedan.
 270
 271 \subsection{Korišćenje sistemskih poziva}
 272
 273 Mapiranje procedura na sistemske pozive se može izvršiti preko
 274 specijalnog definicionog modula koji u zaglavlju sadrži ključne reči
 275 \kod{FOR "{}C"} u kome se navode imena procedura koja se poklapaju sa
 276 imenima sistemskih poziva i imaju parametre i povratne vrednosti
 277 odgovarajućih tipova.  Na primer, mapirajmo poziv \kod{system}, koji
 278 izvršava prosleđenu komandu u novom \emph{shell}-u. Specifikaciju
 279 komande možemo videti sa
 280 \begin{terminal}
 281 man system
 282 \end{terminal}
 283
 284 odnosno videćemo da je poziv definisan na sledeći način:
 285 \begin{codeblock-indent}
 286 int system(const char *command);
 287 \end{codeblock-indent}
 288 što znači da vraća ceo broj, a prima jedan argument koji je pokazivač
 289 (što se označava *) na znak. Ovo je zapravo ceo string, pošto se u C
 290 jeziku oni predstavljaju kao pokazivač na prvi znak, a string se onda
 291 sastoji od svih sledećih znakova u memoriji dokle god se ne naiđe na
 292 0C. Srećom, sve ovo se automatski mapira kreiranjem sledećeg modula:
 293
 294 \begin{codeblock}
 295 DEFINITION MODULE FOR "C" Lib;
 296
 297   EXPORT UNQUALIFIED system;
 298
 299   PROCEDURE system(command: ARRAY OF CHAR): INTEGER;
 300
 301 END Lib.
 302 \end{codeblock}
 303
 304 Nije potrebno praviti prazne implementacione module. Iz ovakvog modula
 305 se mogu uvoziti i koristiti procedure kao i iz bilo kakvog
 306 ``normalnog'' modula, kao što se može videti u sledećem primeru, koju
 307 od korisnika učitava stringove i pokušava da ih izvrši kao da su uneti
 308 u komandnoj liniji, dokle god korisnik ne unese reč ``kraj'':
 309 \begin{codeblock}
 310 MODULE Zad2;
 311
 312 FROM StrIO IMPORT
 313   ReadString, WriteString, WriteLn;
 314 FROM StrLib IMPORT
 315   StrEqual;
 316 FROM Lib IMPORT
 317   system;
 318
 319 TYPE
 320   String = ARRAY [0..1023] OF CHAR;
 321
 322 VAR
 323   Komanda: String;
 324
 325 PROCEDURE Izvrsi(Komanda: ARRAY OF CHAR);
 326 VAR
 327   c: INTEGER;
 328 BEGIN
 329   c:= system(Komanda);
 330 END Izvrsi;
 331
 332 BEGIN
 333   WriteString("?> "); ReadString(Komanda);
 334   WHILE NOT StrEqual(Komanda, "kraj") DO
 335     Izvrsi(Komanda);
 336     WriteString("?> "); ReadString(Komanda);
 337   END;
 338 END Zad2.
 339 \end{codeblock}
 340
 341 Prilikom mapiranja sistemskih poziva je moguće koristiti ``...'' na
 342 kraju liste argumenata da se označi da je moguće proslediti
 343 proizvoljan broj argumenata nakon navedenih, koji će biti premapirani
 344 na odgovarajuće tipove podataka. Takođe je moguće i označiti da se
 345 povratna vrednost procedure ne mora koristiti. U gornjem primeru je
 346 mogla funkcija da se definiše kao \kod{PROCEDURE system(command: ARRAY
 347   OF CHAR): [INTEGER];} i tada bi mogla se poziva kao obična procedura
 348 bez korišćenja pomoćne promenljive \kod{c} da se dobije povratna
 349 vrednost.
 350
 351 Neki primeri pretvaranja tipova su dati u Tabeli~\ref{t-pretvaranje-tipova}, preuzetoj sa \url{http://www.nongnu.org/gm2/interface_to_c.html}.
 352
 353 \begin{table}[htp]
 354 \begin{center}
 355 \begin{tabular}{lll}
 356 Stvarni parametar      &  Konverzija  &   Tip vrednosti koji će biti prosleđen\\
 357 \hline
 358 123                    &  -                &   long long int\\
 359 "hello world"          &  -                &   const char *\\
 360 a: ARRAY OF CHAR       &  ADR(a)           &   char *\\
 361 a: ARRAY [0..5] OF CHAR&  ADR(a)           &   char *\\
 362 3.14                   &  -                &   long double
 363 \end{tabular}
 364 \end{center}
 365 \caption{Tabela pretvaranja tipova\label{t-pretvaranje-tipova}}
 366 \end{table}
 367
 368 \subsubsection{Primer: Izlistavanje sadržaja direktorijuma}
 369
 370 Korišćenje sistemskih poziva se može ilustrovati primerom čitanja
 371 sadržaja direktorijuma, komandama \kod{opendir}, \kod{readdir} i
 372 \kod{closedir}. Prva komanda otvara prosledjenu putanju i vraća
 373 pokazivač na otvoreni direktorijum. Komanda \kod{readdir} prima ovakav
 374 pokazivač kao ulazni parametar, a vraća pokazivač na slog koji
 375 predstavlja sledeću stavku u otvorenom direktorijumu ili \kod{NIL} ako
 376 više nema ničega. Poslednja komanda, \kod{closedir}, se izvodi na
 377 kraju i zatvara otvoreni direktorijum. Bitno je zatvarati otvorene
 378 resurse jer je moguće da sistem odbije da otvori novi ako ih
 379 proces već ima previše otvorenih.
 380
 381 Budući da su u pitanju sistemski pozivi niskog nivoa, veličine tipova
 382 su nažalost promenljive i mogu zavisiti od konkretnog operativnog
 383 sistema, a naročito utiče da li je u pitanju~32--bitni, ili~64--bitni
 384 sistem. Zbog ovoga su date dve varijante bibilioteke sa tipovima.
 385 Prva je testirana na Lubuntu 11.10 i 12.04 32bit, a druga je testirana
 386 na Kubuntu 11.10 i 12.10 64bit.
 387
 388 \begin{codeblock}
 389 DEFINITION MODULE FOR "C" libdir;
 390
 391   FROM SYSTEM IMPORT
 392     ADDRESS, BYTE;
 393
 394   EXPORT UNQUALIFIED opendir, readdir, closedir, PDir, DirEnt, PDirEnt;
 395 \end{codeblock}
 396 \begin{minipage}{0.45\textwidth}
 397 \begin{codeblock}
 398 (* types for 32 bit *)
 399   TYPE
 400     PDir = ADDRESS;
 401     DirEnt = RECORD
 402        ino: INTEGER;
 403        off: INTEGER;
 404        reclen: SHORTCARD;
 405        type: BYTE;
 406        name: ARRAY [0..255] OF CHAR;
 407     END;
 408     PDirEnt = POINTER TO DirEnt;
 409  \end{codeblock}
 410 \end{minipage}
 411 \begin{minipage}{0.45\textwidth}
 412 \begin{codeblock}[frame=single,frameround=tttt]
 413 (* types for 64 bit *)
 414   TYPE
 415     PDir = ADDRESS;
 416     DirEnt = RECORD
 417        ino: LONGINT;
 418        off: LONGINT;
 419        reclen: SHORTCARD;
 420        type: BYTE;
 421        name: ARRAY [0..255] OF CHAR;
 422     END;
 423     PDirEnt = POINTER TO DirEnt;
 424 \end{codeblock}
 425 \end{minipage}
 426 \begin{codeblock}
 427   PROCEDURE opendir(name: ARRAY OF CHAR): PDir;
 428   PROCEDURE readdir(dirp: PDir): PDirEnt;
 429   PROCEDURE closedir(dirp: PDir): [INTEGER];
 430
 431 END libdir.
 432 \end{codeblock}
 433
 434 \begin{codeblock}
 435 MODULE Zad3;
 436
 437 FROM StrIO IMPORT
 438   WriteString, WriteLn;
 439 FROM NumberIO IMPORT
 440   WriteInt;
 441 FROM Args IMPORT
 442   Narg, GetArg;
 443   FROM libdir IMPORT
 444   opendir, readdir, closedir, PDir, PDirEnt;
 445 FROM errno IMPORT
 446   geterrno;
 447
 448 TYPE
 449   String = ARRAY [0..1023] OF CHAR;
 450
 451 VAR
 452   Putanja: String;
 453   n, i: INTEGER;
 454   ok: BOOLEAN;
 455
 456 PROCEDURE Listaj(Ime: ARRAY OF CHAR);
 457 VAR
 458   dir: PDir;
 459   entry: PDirEnt;
 460   c: INTEGER;
 461 BEGIN
 462   WriteString("Folder "); WriteString(Ime); WriteLn;
 463   dir:= opendir(Ime);
 464   IF dir = NIL THEN
 465     WriteString("  Greska broj "); WriteInt(geterrno(), 0); WriteString("."); WriteLn();
 466     WriteString("  Ne mogu da otvorim direktorijum."); WriteLn();
 467   ELSE
 468     entry:= readdir(dir);
 469     WHILE entry # NIL DO
 470       IF entry^.name[0] # "." THEN
 471         WriteString("  "); WriteString(entry^.name); WriteLn;
 472       END;
 473       entry:= readdir(dir);
 474     END;
 475     c:= closedir(dir);
 476     IF c = -1 THEN
 477       WriteString("  Greska broj "); WriteInt(geterrno(), 0); WriteString("."); WriteLn();
 478       WriteString("  Ne mogu da zatvorim direktorijum."); WriteLn();
 479     END;
 480   END;
 481 END Listaj;
 482
 483 BEGIN
 484   n:= Narg();
 485   FOR i:= 1 TO n - 1 DO
 486     ok:= GetArg(Putanja, i);
 487     WriteLn;
 488     Listaj(Putanja);
 489   END;
 490   WriteLn;
 491 END Zad3.
 492 \end{codeblock}
 493
 494 Kada imamo imena stavki iz direktorijuma o njima možemo dobiti više
 495 informacija koristeći sistemski poziv \kod{stat}. On prima dva
 496 argumenta, prvi je \emph{puna} putanja do fajla, a drugi je pokazivač
 497 na strukturu u koju će komanda upisati podatke. Obratiti pažnju da
 498 zbog ovoga struktura već mora postojati u memoriji, ili kao lokalna
 499 promenljiva odgovarajućeg slogovnog tipa, ili dinamički alocirana
 500 korišćenjem pokazivača na nju.
 501
 502 Linux i mnogi drugi srodni sistemi za internu prezentaciju vremena
 503 koriste broj sekundi od početka ``epohe'', odnosno od prvog januara
 504 1970 godine. Za konverziju u klasičnije mere vremena se može koristiti
 505 poziv \kod{localtime}.
 506
 507 \begin{codeblock}
 508 DEFINITION MODULE FOR "C" LibStat32;
 509   FROM SYSTEM IMPORT
 510     ADDRESS, BYTE;
 511   EXPORT UNQUALIFIED stat, localtime,
 512     Stat, PStat, Tm, PTm, PInt,
 513     fifo, character, directory, block, regular, network, link, socket;
 514
 515   CONST
 516     fifo      =  1;
 517     character =  2;
 518     directory =  4;
 519     block     =  6;
 520     regular   =  8;
 521     network   =  9;
 522     link      = 10;
 523     socket    = 12;
 524 \end{codeblock}
 525 \begin{minipage}{0.45\textwidth}
 526 \begin{codeblock}
 527 (* types for 32 bit *)
 528   TYPE
 529     Stat = RECORD
 530          dev: LONGINT;
 531          ino: LONGINT;
 532          mode: INTEGER;
 533          nlink: LONGINT;
 534          uid: INTEGER;
 535          gid: INTEGER;
 536          pad1: LONGINT;
 537          rdev: INTEGER;
 538          size: INTEGER;
 539          blksize: INTEGER;
 540          blocks: INTEGER;
 541          atime: LONGINT;
 542          mtime: LONGINT;
 543          ctime: LONGINT;
 544     END;
 545   \end{codeblock}
 546 \end{minipage}
 547 \begin{minipage}{0.45\textwidth}
 548 \begin{codeblock}[frame=single,frameround=tttt]
 549 (* types for 64 bit *)
 550   TYPE
 551     Stat = RECORD
 552          dev: LONGINT;
 553          ino: LONGINT;
 554          nlink: LONGINT;
 555          mode: INTEGER;
 556          uid: INTEGER;
 557          gid: INTEGER;
 558          pad1: INTEGER;
 559          rdev: LONGINT;
 560          size: LONGINT;
 561          blksize: LONGINT;
 562          blocks: LONGINT;
 563          atime: LONGINT;
 564          mtime: LONGINT;
 565          ctime: LONGINT;
 566     END;
 567   \end{codeblock}
 568 \end{minipage}
 569 \begin{codeblock}
 570     Tm = RECORD
 571              sec, min, hour,
 572              mday, mon, year,
 573              wday, yday, isdst: INTEGER;
 574          END;
 575     PTm = POINTER TO Tm;
 576     PInt = POINTER TO INTEGER;
 577
 578   PROCEDURE stat(path: ARRAY OF CHAR; buf: PStat): [INTEGER];
 579   PROCEDURE localtime(time: PInt): PTm;
 580
 581 END LibStat32.
 582 \end{codeblock}
 583
 584 \begin{codeblock}
 585 MODULE Zad4;
 586
 587 FROM SYSTEM IMPORT
 588   ADR;
 589 FROM StrIO IMPORT
 590   WriteString, WriteLn;
 591 FROM NumberIO IMPORT
 592   WriteInt;
 593 FROM StrLib IMPORT
 594   StrLen, StrConCat;
 595 FROM Args IMPORT
 596   Narg, GetArg;
 597 FROM LibStat32 IMPORT
 598   stat, localtime, Stat, PTm;
 599 IMPORT LibStat32;
 600 FROM errno IMPORT
 601   geterrno;
 602
 603 TYPE
 604   String = ARRAY [0..1023] OF CHAR;
 605
 606 VAR
 607   Putanja: String;
 608   n, i: INTEGER;
 609   ok: BOOLEAN;
 610
 611 PROCEDURE WriteMode(mode: INTEGER);
 612
 613   PROCEDURE WriteType(type: INTEGER);
 614   BEGIN
 615     IF type = lib32.fifo THEN
 616       WriteString("f");
 617     ELSIF type = lib32.character THEN
 618       WriteString("c");
 619     ELSIF type = lib32.directory THEN
 620       WriteString("d");
 621     ELSIF type = lib32.block THEN
 622       WriteString("b");
 623     ELSIF type = lib32.regular THEN
 624       WriteString("-");
 625     ELSIF type = lib32.network THEN
 626       WriteString("n");
 627     ELSIF type = lib32.link THEN
 628       WriteString("l");
 629     ELSIF type = lib32.socket THEN
 630       WriteString("s");
 631     ELSE
 632       WriteString("?");
 633     END;
 634   END WriteType;
 635
 636   PROCEDURE WriteRWX(triplet: INTEGER);
 637   BEGIN
 638     IF ((triplet DIV 4) MOD 2) # 0 THEN
 639       WriteString("r");
 640     ELSE
 641       WriteString("-");
 642     END;
 643     IF ((triplet DIV 2) MOD 2) # 0 THEN
 644       WriteString("w");
 645     ELSE
 646       WriteString("-");
 647     END;
 648     IF (triplet MOD 2) # 0 THEN
 649       WriteString("x");
 650     ELSE
 651       WriteString("-");
 652     END;
 653   END WriteRWX;
 654
 655 BEGIN
 656   WriteType((mode DIV 4096) MOD 16);
 657   WriteRWX(mode DIV 64);
 658   WriteRWX(mode DIV 8);
 659   WriteRWX(mode);
 660 END WriteMode;
 661
 662 PROCEDURE WriteTime(time: LONGINT);
 663 VAR
 664   tm: PTm;
 665 BEGIN
 666   tm:= localtime(ADR(time));
 667   IF tm # NIL THEN
 668     WriteInt(tm^.year + 1900, 0);
 669     WriteString("-");
 670     IF tm^.mon < 9 THEN
 671       WriteString("0");
 672     END;
 673     WriteInt(tm^.mon + 1, 0);
 674     WriteString("-");
 675     IF tm^.mday < 10 THEN
 676       WriteString("0");
 677     END;
 678     WriteInt(tm^.mday, 0);
 679     WriteString(" ");
 680     IF tm^.hour < 10 THEN
 681       WriteString("0");
 682     END;
 683     WriteInt(tm^.hour, 0);
 684     WriteString(":");
 685     IF tm^.hour < 10 THEN
 686       WriteString("0");
 687     END;
 688     WriteInt(tm^.min, 0);
 689   ELSE
 690     WriteString("??:??");
 691   END;
 692 END WriteTime;
 693
 694 PROCEDURE Listaj(Putanja: ARRAY OF CHAR);
 695 VAR
 696   info: Stat;
 697   c: INTEGER;
 698 BEGIN
 699   c:= stat(Putanja, ADR(info));
 700   IF c = -1 THEN
 701     WriteString("??????????  ?    ? KB ????-??-?? ??:??");
 702   ELSE
 703     WriteMode(info.mode);
 704     WriteInt(info.nlink, 3);
 705     WriteInt((info.size + 512) DIV 1024, 5); WriteString(" KB ");
 706     WriteTime(info.atime);
 707   END;
 708   WriteString(" "); WriteString(Putanja); WriteLn;
 709 END Listaj;
 710
 711 BEGIN
 712   n:= Narg();
 713   FOR i:= 1 TO n - 1 DO
 714     ok:= GetArg(Putanja, i);
 715     WriteLn;
 716     Listaj(Putanja);
 717   END;
 718   WriteLn;
 719 END Zad4.
 720 \end{codeblock}
 721
 722 \subsection{Stvaranje novih procesa}
 723
 724 Korišćenjem sistemske komande \kod{fork} trenutni proces se duplira
 725 (``račva''). Novi proces je identičan sa originalnim, osim u svom
 726 identifikacionom broj. Komanda ne prima parametre i vraća jedan integer, pa se može mapirati na sledeći način:
 727 \begin{codeblock-indent}
 728 PROCEDURE fork(): INTEGER;
 729 \end{codeblock-indent}
 730
 731 Oba procesa se nakon račvanja nastavljaju odvijati u sledećem redu
 732 koda. Jedino po čemu se razlikuju je vrednost koju je vratio
 733 \kod{fork}, ukoliko je u pitanju originalni proces (``roditelj'') tada
 734 je ta vrednost jednaka proces identifikatoru (\emph{pid}-u)
 735 ``deteta'', i može se koristiti za komunikaciju sa detetom, a u novom
 736 procesu je ova vrednost jednaka nuli. Budući da je najčešće potrebno
 737 da dete i roditelj rade različite stvari, to se obično rešava kodom
 738 sledećeg oblika:
 739 \begin{codeblock-indent}
 740 pid := fork();
 741 IF pid = 0 THEN
 742    (* "detetove" operacije *)
 743 ELSE
 744    (* "roditeljske" operacije *)
 745 END;
 746 \end{codeblock-indent}
 747
 748 Komanda \kod{wait} (uvezena kao sistemska) se može pozvati u
 749 originalnom procesu sa efektom da se proces uspava dokle god neki od
 750 procesa dece ne završi sa radom. Veća kontrola nad ovim ponašanjem se
 751 može postići komandom \kod{waitpid} u kojoj možemo precizirati tačno
 752 koji proces čekamo da se završi.
 753
 754 U sledećim sekcijama će biti ilustrovano nekoliko klasičnih primera
 755 organizacije procesa.
 756
 757 \skica{treba nam propratni tekst za ovo sto sledi}
 758
 759 \subsubsection{Lanac procesa}
 760
 761 \begin{minipage}{0.6\textwidth}
 762 \begin{codeblock}
 763 pid := 0;
 764 i := 1;
 765 WHILE (pid = 0) AND (i < n) DO
 766   pid := fork();
 767   IF pid # 0 THEN
 768     (* ... *)
 769   ELSE
 770     INC(i);
 771   END;
 772 END;
 773 \end{codeblock}
 774 \end{minipage}
 775 \begin{minipage}{0.4\textwidth}
 776 \begin{tikzpicture}
 777 [proc/.style={circle,draw}]
 778 \def \n {5}
 779 \foreach \s in {1,...,\n}
 780 {
 781   \node[proc] (\s) at (\s,-\s/2) {\s};
 782 }
 783 \foreach \s in {2,...,\n} {
 784   \pgfmathparse{int(\s-1)}
 785   \draw [<-] (\s) to (\pgfmathresult);
 786 }
 787 \end{tikzpicture}
 788 \end{minipage}
 789
 790 \subsubsection{Roditelj sa puno dece}
 791
 792 \begin{minipage}{0.6\textwidth}
 793 \begin{codeblock}
 794 pid := -1;
 795 j := 0;
 796 WHILE (pid # 0) AND (j < m) DO
 797   pid := fork();
 798   IF pid # 0 THEN
 799     INC(j);
 800   ELSE
 801     (* ... *)
 802   END;
 803 END;
 804 \end{codeblock}
 805 \end{minipage}
 806 \begin{minipage}{0.4\textwidth}
 807 \begin{tikzpicture}
 808 [proc/.style={circle,draw}]
 809 \def \n {3}
 810 \node[proc] (top) at (0,0) {0..4};
 811 \foreach \s in {0,...,\n}
 812 {
 813   \node[proc] (\s) at (-1.5+\s,-2) {\s};
 814 }
 815 \foreach \s in {0,...,\n} {
 816   \draw [->] (top) to (\s);
 817 }
 818 \end{tikzpicture}
 819 \end{minipage}
 820
 821 \subsubsection{Stablo procesa}
 822
 823 \begin{minipage}{0.6\textwidth}
 824 \begin{codeblock}
 825 dubina := 1;
 826 brdece := 0;
 827 WHILE (dubina < maxdubina) AND
 828       (brdece < potrebnodece) DO
 829   pid := fork();
 830   IF pid # 0 THEN
 831     INC(brdece);
 832   ELSE
 833     INC(dubina);
 834     brdece := 0;
 835   END;
 836 END;
 837 \end{codeblock}
 838 \end{minipage}
 839 \begin{minipage}{0.4\textwidth}
 840 \begin{tikzpicture}
 841 [proc/.style={circle,draw},
 842 level 1/.style={sibling distance=28mm,level distance=10mm},
 843 level 2/.style={sibling distance=14mm,font=\scriptsize},
 844 level 3/.style={sibling distance=6mm,font=\tiny}
 845 ]
 846 \node[proc] (root) {1-0}
 847 child[->] foreach \x in {0,1} {node[proc] {1-\x}
 848   child foreach \y in {0,1} {node[proc] {2-\y}
 849     child foreach \z in {0,1} {node[proc] {3-\z}
 850     }}};
 851
 852 \node[text width=0.9\textwidth] (desc) at (0,-4) {maxdubina=4, potrebnodece=2,
 853 čvorovi prikazuju vrednosti pri kreiranju};
 854 \end{tikzpicture}
 855 \end{minipage}
 856
 857
 858 % ----------------------------------------------
 859
 860 \newpage
 861 \pagenumbering{Roman}
 862 \appendix
 863
 864 \section{Instalacija kompajlera GNU Modula 2}
 865 \label{app-instalacija-gm2}
 866
 867 Ova sekcija treba da omogući instalaciju kompajlera GNU Modula 2 na
 868 već postojeći GNU Linux operativni sistem iz Debian porodice, koja
 869 uključuje i sve varijante Ubuntu distribucije, kao i Linux Mint i
 870 mnoge druge. Kompajler je moguće bez većih problema instalirati i na
 871 bilo koji drugi Linux (a i OSX i Windows), kompajliranjem iz izvornog
 872 koda, za šta preporučujemo konsultovanje sa zvaničnom stranicom
 873 \url{http://www.nongnu.org/gm2/obtaining.html}.
 874
 875 Ovo uputstvo neće ulaziti u detalje kako instalirati operativni
 876 sistem. Za one koje koriste Windows i nisu sigurni kako da paralelno
 877 instaliraju drugi operativni sistem, preporučujemo korišćenje
 878 virtuelne mašine (npr besplatni Virtual Box,
 879 \url{http://virtualbox.org}) i instaliranje sistema na nju, ili još
 880 lakše skinuti već instaliranu mašinu sa nekim od Debian sistema, npr
 881 Ubuntu ili Kubuntu, ili eventualno neku manje zahtevnu verziju kao što
 882 je Lubuntu, ako su performanse problematične.
 883
 884 \subsection{Instalacija na Debian platformi}
 885
 886 Prvi korak za instalaciju dodatnog kompajlera GNU Modula 2 je
 887 dodavanje repozitorijuma softvera u sistem. Ovo se može uraditi ručnim
 888 menjanjem fajla \kod{/etc/apt/sources.list} i dodavanjem
 889 \begin{codeblock-indent}
 890 #
 891 #  GNU Modula-2 repo
 892 #
 893
 894 deb http://floppsie.comp.glam.ac.uk/debian/ squeeze main
 895 deb-src http://floppsie.comp.glam.ac.uk/debian/ squeeze main
 896 \end{codeblock-indent}
 897
 898 Alternativno se mogu koristiti sledeće komande:
 899
 900 \begin{terminal}
 901 sudo add-apt-repository "deb http://floppsie.comp.glam.ac.uk/debian/ squeeze main"
 902 sudo add-apt-repository "deb-src http://floppsie.comp.glam.ac.uk/debian/ squeeze main"
 903 \end{terminal}
 904
 905 Većina sistema omogućava i da se ovo uradi preko nekih grafičkih
 906 alata.
 907
 908 Nakon dodavanja novog izvora za softver potrebno je u konzoli uraditi
 909 sledeće:
 910 \begin{terminal}
 911 sudo apt-get update
 912 sudo apt-get install gm2-doc gm2
 913 \end{terminal}
 914
 915 Po želji se može skinuti i izvorni kod kompajlera sledećom komandom:
 916 \begin{terminal}
 917 sudo apt-get source gm2
 918 \end{terminal}
 919
 920 Videti Glavu~\ref{g-prvi-program} za primer kompajliranja programa.
 921
 922 \paragraph{Napomena:} Prilikom unapredjivanja Linux distribucije na
 923 sledeću verziju (npr. 13.10 na 14.04) se standardno onemogućavaju
 924 dodati izvori softvera i potrebno ih je ručno ponovo upaliti.  Ovo se
 925 može uraditi otvoranjem \kod{/etc/apt/sources.list} i uklonjanjem
 926 ``\#'' sa početka redova koje želimo da koristimo ponovo ili
 927 korišćenjem adekvatnih vizuelnih alata.
 928
 929 \subsection{Problem: nedostaje ``ctli.o'' i/ili još neki fajlovi}
 930
 931 Pri pokušaju kompajliranja se na nekim sistemima može desiti da
 932 prijave nedostajuće fajlove \kod{crti.o, crt1.o} i/ili
 933 \kod{crtn.o}. Konkretno je poznato za gcc verziju 4.6 na debianu,
 934 pošto postoji problem u pakovanju kompajlera, ali moguće je da utiče i
 935 na neke druge sisteme.
 936
 937 Greška se ispravlja na sledeći način (korisnik treba da
 938 ima administrativna prava, zato se radi ``sudo'') ukoliko
 939 je u pitanju 64-bitni sistem:
 940 \begin{terminal}
 941 sudo su
 942 cd /usr/lib
 943 ln -sv /usr/lib/x86_64-linux-gnu/crti.o crti.o
 944 ln -sv /usr/lib/x86_64-linux-gnu/crt1.o crt1.o
 945 ln -sv /usr/lib/x86_64-linux-gnu/crtn.o crtn.o
 946 exit
 947 \end{terminal}
 948
 949 Za 32-bitne sisteme važi ista ispravka, jedino što se u komandama
 950 treba zameniti ``x86\_64'' sa ``i386''.
 951
 952 \skica{možda i build from source}
 953
 954 \newpage
 955 \section{Tekst editor Joe}
 956 \label{app-joe}
 957
 958 Ukratko ćemo predstaviti editor ``joe''. Odabran je zbog svoje
 959 rasprostranjenosti, potpune funkcionalnosti u tekstualnom modu rada
 960 (korišćenje iz terminala) te vrlo jasnom sistemu pomoći koji se može
 961 koristiti pri radu.  Na nekim sistemima on dolazi već instaliran, a na
 962 skoro svima se lako može dodati iz repozitorijuma. Na Ubuntu i sličnim
 963 sistemima se ovo može uraditi sa:
 964 \begin{terminal}
 965 sudo apt-get install joe
 966 \end{terminal}
 967 Ili analogno na drugim sistemima za instaliranje softvera.
 968
 969 Otvaranje postojećeg fajla ``hello.mod'' za uređivanje, odnosno
 970 otvaranje novog praznog fajla u koji ćemo unositi odgovarajući kod ili
 971 tekst se može postići sledećom komandom:
 972 \begin{terminal}
 973 joe hello.mod
 974 \end{terminal}
 975
 976 \subsection{Tumačenje prečica na tastaturi}
 977
 978 Joe je po svojoj prirodi bogat prečicama na tastaturi. U daljem tekstu
 979 će biti navedene mnoge od njih. Kod svih se navodi redosled
 980 pritiskanja tastera individualno, a ako su negde tasteri spojeni sa
 981 ``+'' (alternativno sa ``-'') onda ih je potrebno pritisnuti
 982 odjednom. Neki primeri:
 983
 984 \begin{itemize}
 985 \item \Ctrl +\keystroke{\_} (poništavanje poslednje promene) pristsak
 986   na taster \emph{CTRL} i \emph{\_ (podvlaka)} odjednom.
 987 \item \Ctrl +\keystroke{K}\keystroke{H} (otvaranje sistema pomoći)
 988   pritisak na \emph{CTRL} i \emph{K} odjednom, odpustiti sve, pa onda
 989   pritisak na \emph{H}.
 990 \item \Esc \keystroke{,} (prelazak na sledeću stranu pomoći)
 991   pritisak na taster \emph{Escape}, a nakon toga pritisak na taster
 992   \emph{, (zarez)}.
 993 \end{itemize}
 994
 995 U okviru sistema pomoći koji je ugrađen u sam editor uglavnom se
 996 pojavljuju skraćeni oblici:
 997 \begin{itemize}
 998 \item \^{}D isto što i ``Ctrl-D''
 999 \item \^{}KH isto što i ``Ctrl-K H''
1000 \item \^{}[. isto što i ``Esc .''
1001 \end{itemize}
1002
1003
1004 \subsection{Sistem pomoći}
1005
1006 Za pomoć pri korišćenju ediora ``joe'' preporučujemo pritiskanje
1007 kombinacije \Ctrl +\keystroke{K}\keystroke{H}, koja daje spisak
1008 komandi u gornjem delu editora.  Postoji nekoliko stranica ove pomoći
1009 kroz koje se može kretati sa \Esc \keystroke{.} (tačka) i \Esc
1010 \keystroke{,} (zarez).
1011
1012 U okviru pomoći postoje maltene sve komande koje editor pruža, a na
1013 kraju su čak uključene i ASCII tabele znakova. Preporučuje se makar
1014 ovlašno upoznavanje sa stranicama pomoći i mogućnostima editora.
1015
1016 \subsection{Rad sa fajlovima}
1017
1018 Snimanje sa izlaskom iz programa se može uraditi sa \Ctrl
1019 +\keystroke{K}\keystroke{X}, dok se
1020 samo snimanje izvršava sa \Ctrl +\keystroke{K}\keystroke{D}. U oba
1021 slučaja ``joe'' pita za ime fajla koji snimamo, pri čemu kao podrazumevanu
1022 vrednost ponudi trenutno ime.
1023
1024 Joe može raditi sa više fajlova odjednom. Novi fajl se može otvoriti
1025 sa \Ctrl +\keystroke{K}\keystroke{E}.  Na dnu editora će se pojaviti
1026 polje za kucanje imena fajla koje dozvoljava i da se putanja
1027 automatski dopunjava mogućnostima pritiskom na taster \Tab (Tab), baš
1028 kao i u komandnoj liniji.
1029
1030 Prelazak na sledeći, odnosno prethodni, otvoreni fajl se dobija pritiskom
1031 na \Esc \keystroke{V}, odnosno \Esc \keystroke{U}.
1032
1033 Zatvaranje fajla je moguće sa \Ctrl+\keystroke{C} (što je i
1034 standardna komanda za ``ubijanje'' trenutnog procesa u terminalu), pri
1035 čemu će ``joe'' pitati da li želimo da izađemo ako postoje promene
1036 koje nisu snimljene. Ako je u pitanju bio jedini otvoren fajl, tada će
1037 se i sam editor zatvoriti.
1038
1039 \subsection{Rad sa tekstom}
1040
1041 Pritiskom na \Ctrl+\keystroke{\_} se poništava poslednja promena (undo).
1042
1043 Premeštanje i kopiranje delova teksta je malo drugačije nego u
1044 klasičnim grafičkim programima. Prvo je potrebno označiti željeni
1045 tekst u dva koraka: \Ctrl +\keystroke{K}\keystroke{B} postavlja
1046 početak bloka na trenutnu poziciju kursora, a \Ctrl
1047 +\keystroke{K}\keystroke{K} postavlja kraj bloka, nakon čega će
1048 selekcija biti i vizuelno označena. Sada je moguće na proizvoljnom
1049 mestu u istom ili drugom dokumentu pritisnuti \Ctrl
1050 +\keystroke{K}\keystroke{C} da bi se iskopirao označeni blok, odnosno
1051 \Ctrl +\keystroke{K}\keystroke{M} da bi se on premestio.
1052 Komanda \Ctrl +\keystroke{K}\keystroke{Y} briše odabrani blok.
1053
1054 Pretraga dokumenta se započinje sa \Ctrl +\keystroke{K}\keystroke{F}.
1055
1056 Pritiskom na \Ctrl +\keystroke{T} se dobija meni sa opcijama u kome se
1057 može odabrati više opcija za rad, kao što su margine, automatsko
1058 prelamanje redova, očuvanje uvlačenja redova (\emph{auto-indent}),
1059 sintaksno bojenje itd.
1060
1061 \subsection{Rad sa prozorima}
1062
1063 ``Joe'' ima mogućnosti i da podeli radnu površinu na nekoliko prozora
1064 koji omogućavaju da se vidi više dokumenata, ili čak da se vide
1065 različiti delovi istog dokumenta. Prozor se deli na dva komandom \Ctrl
1066 +\keystroke{K}\keystroke{O}. Veličina trenutnog prozora se potom može
1067 povećavati (\Ctrl +\keystroke{K}\keystroke{G}) ili smanjivati (\Ctrl
1068 +\keystroke{K}\keystroke{T}) na uštrb drugih prozora. Prelazak na
1069 sledeći, odnosno prethodni prozor se dobija pristikom na \Ctrl
1070 +\keystroke{K}\keystroke{N}, odnosno na \Ctrl
1071 +\keystroke{K}\keystroke{P}. Komanda \Ctrl +\keystroke{K}\keystroke{I}
1072 omogućuje da se naizmenično vide svi prozori, ili samo jedan.
1073
1074 \subsection{Problem: ``zamrzavanje'' pri snimanju} ako editor izgleda
1075 kao da se zaledio verovatno je problem što je stisnuta ``klasična''
1076 kombinacija za snimanje \Ctrl + \keystroke{S} koja ne radi u
1077 ovom programu, a nažalost izaziva prekid osvežavanja ekrana. Efekat
1078 se poništava pritiskom na \Ctrl + \keystroke{Q}. Za više detalja
1079 pogledati Glavu~\ref{g-smrzavanje}.
1080
1081 \skica{joe i sintaksno bojenje za m2}
1082
1083 \newpage
1084 \section{Putty}
1085
1086 \emph{Putty} je program koji služi da se pod Windows operativnim
1087 sistemom otvori terminal (konzola, komandna linija) na udaljenom UNIX
1088 serveru. Može se naći online na
1089 \url{http://www.chiark.greenend.org.uk/~sgtatham/putty/download.html}.
1090
1091 Po pokretanju se prikazuje dijalog u kome se može ukucati adresa
1092 udaljenog računara i konfigurisati mnogi parametri. Najčešće je dosta
1093 samo uneti adresu računara i pokrenuti konekciju. Nakon toga (ako je
1094 uspešno povezivanje) biće prikazan ekran za unos korisničkog imena i
1095 lozinke.
1096
1097 \subsection{Problem: terminal ne odgovara na unos, ``smrznuo'' se}
1098 \label{g-smrzavanje}
1099
1100 Putty (kao i većina standardnih linux terminala koji koriste
1101 softversku kontrolu toka podataka \emph{software flow control}) se
1102 može dovesti u stanje da ne prikazuje ispis unosa na ekranu, pritiskom
1103 na \Ctrl+\keystroke{S}. Ovo je često velik problem jer se poklapa sa
1104 standardnom prečicom za snimanje u većini grafičkih aplikacija, pa se
1105 može nehotično aktivirati. Iz ovog režima rada se može izaći prečicom
1106 \Ctrl+\keystroke{Q}.  Ukratko:
1107 \begin{lstlisting}[xleftmargin=10em]
1108 Do not press
1109   Ctrl S
1110 If you do
1111   Ctrl Q
1112 \end{lstlisting}
1113
1114 Smisao postojanja ovakve opcije je dobrim delom istorijski, iz vremena
1115 kad su brzine protoka bile veoma male, i kada se štedelo time što bi
1116 se privrmeno isključio protok kada nisu neophodne povratne
1117 informacije, na primer kod komandi koje se dugo izvršavaju. Naravno
1118 ovo ima svoje primene i danas kod slabijih veza, ili kod mobilnih veza
1119 koje se plaćaju po protoku, a nekad se može i dobiti na brzini
1120 izvršavanja programa, ako se ne gubi vreme na osvežavanje ekrana.
1121
1122 \skica{literatura i linkovi izdovjeni na kraju dokumenta}
1123
1124 %\end{multicols}
1125 \end{document}